Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava izrazio je duboku zabrinutost zbog velikog broja dece koja ne mogu da se upišu u matičnu knjigu rođenih i zbog osoba koje ne mogu da prijave prebivalište na adresama centara za socijlani rad, usled čega im je pristup socijalnim uslugama ograničen. 

Stoga je Komitet pozvao Srbiju da hitno preduzme mere koje će ispraviti takvu situaciju i koje će osobama koje nemaju lične dokumente omogućiti pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i drugim socijalnim uslugama. 

S tim u vezi, Komitet je pozvao Srbiju da hitno revidira propise koji regulišu upis u matične knjige, kako bi se omogućilo svoj deci rođenoj u Srbiji da se upišu u matičnu knjigu rođenih, kao i da interno raseljenim licima sa Kosova koja žive u neformalnim naseljima omogući prijavu prebivališta na adresama centara za socijalni rad. Ovim preporukama Komitet je dao posebno važnost, svrstavajući ih među nekoliko preporuka o čijoj primeni Srbija treba da ga izvesti u znatno kraćem roku u odnosu na ostale preporuke.

Ovo se, između ostalog, ističe u Zaključnim zapažanjima Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava o Trećem periodičnom izveštaju  Srbije o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Gotovo istovetne preporuke Komitet je Srbiji uputio i 2014. godine u okviru Zaključnih zapažanja o Drugom peridičnom izveštaju Srbije, ali ni nakon osam godina država ove preporuke nije ispunila.

U Zaključnim zapažanjima iz ove godine, Srbiji se preporučuje da preduzme mere koje se odnose i na druge probleme u vezi sa pristupom socioekonomskim pravima na koje je Praxis ukazao Komitetu u svom izveštaju.

Tako je u vezi sa pristupom besplatnoj pravnoj pomoći Komitet izrazio zabrinutost zbog neadekvatnog pružanja besplatne pravne pomoci od strane jedinica lokalne samouprave i zbog nejasne zakonske procedure za pružanje besplatne pravne pomoći od strane organizacija civlnog društva, čime se suštinski otežava prsitup pomoći onima kojima je najpotrebnijja, te je doneo preporuke da se ovi nedsotaci otklone.  Komitet je ukazao i na to da je potrebno da se ojača svest javnosti, a naročito marginalizovanih grupa, o dostupnosti besplatne pravne pomoći i o postupku za  ostvarivanje prava.

Kada je reč o socijalnoj zaštiti, Komitet je pozvao Srbiju da ukloni diskriminatorne uslove, odnosno uslove koji mogu imati diskriminatorni efekat na ostvarivanje prava na socijlanu pomoć i roditeljski dodatak (kao što su to obavezna vakcinacija i pohađanje škole), a istovremeno je ukazao i na to da je potrebno da se pojednostave postupci za ostvarivanje prava.

Komitet je izrazio zabrinutost i zbog toga što se osobama bez prijavljenog prebivališta uskraćuje pristup zdravstvenoj zaštiti, iako je to u suprotnosti sa zakonom, te je preporučio državi da svim građanima omogući pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Komitet je takođe istakao da država treba da preduzme sve mere da eliminiše dečje brakove i da senzitiviše javnost u pogledu štetnih posledica te prakse, kao i da obezbedi da se bez izuzetka primenjuje zakonska odredba koja propisuje da je minimalna starosna dob za stupanje u brak 18 godina. 

Praxis još jednom ukazuje da se osobe bez ličnih dokumenata i pripadnici Romske nacionalne manjine u Srbiji suočavaju sa mnogobrojnim preprekama koje im otežavavaju ili uskraćuju pristup socioekomskim pravima, ali izražava zadovoljstvo zbog toga što su se gotovo sve njegove preporuke za otklanjanje ovih problema našle i u Zaključnim zapažanjima Komiteta, te poziva nadležne organe da  bez odlaganja sprovedu preporučene mere i na taj način olakšaju položaj ovih ljudi, koji spadaju među najsiromašnije i najobespravljnije građane Srbije.

Održali smo sastanak sa predstavnicima javnog i civilnog sektora u Kragujevcu sa ciljem da se razmotre prilike i mogući modaliteti uključivanja građana u proces kreiranja i praćenja lokalnih javnih politika i postigne konsenzus u pogledu uspostavljanja delotvornih modela građanskih konsultacija kako bi se unapredila participativnost i inkluzivnost konsultativnih procesa na lokalnom nivou. O ovom sastanku, na kome su razmenjeni stavovi i ideje u pogledu budućih koraka na planu unapređenja transparentnosti u radu lokalne samouprave, možete pročitati u Danasu kao i na portalima Naša mesta i Veliki park.

#WeBER 2.0

O našem „Godišnjem izveštaju o dečjim brakovima u Srbiji za 2021. godinu sa posebnim osvrtom na praksu javnih tužilaštava“ u kom su prikazani podaci o postupanju tužilaštava u odnosu na krivična dela prinudno zaključenje braka i vanbračna zajednica sa maloletnikom, a na osnovu odgovora koje su javna tužilaštva sa teritorije Republike Srbije dostavila po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, možete opširinije pročitati u Danasu i na portalu Ozonpress.

U okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, finansiranog od strane Visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Praxis je pripremio „Godišnji izveštaj o dečjim brakovima u Srbiji za 2021. godinu sa posebnim osvrtom na praksu javnih tužilaštava“. 

U ovogodišnjem izveštaju su prikazani podaci o postupanju tužilaštava u odnosu na krivična dela prinudno zaključenje braka i vanbračna zajednica sa maloletnikom, a na osnovu odgovora koje su javna tužilaštva sa teritorije Republike Srbije dostavila po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja. 

Prema dobijenim podacima, svaka treća krivična prijava za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom rezultira optužnim predlogom, dok prijave da postoje sumnje na krivično delo prinudno zaključenje braka u prethodne tri godine u Republici Srbiji nisu podnošene. 

Nejednako postupanje i nedoslednost u radu policije i tužilaštva koje se ogleda u predlaganju uslovne osude u 2/3 optužnih predloga, ukazuje na ozbiljne probleme kada je u pitanju delotvornost i svrsishodnost mehanizama prevencije i sankcija budući da nisu u stanju da obezbede adekvatnu zaštitu prava deteta. 

Značajna saznanja o dečjim brakovima, ali i glavnim preprekama na putu suzbijanja ove pojave, a koja su opisana u ovom izveštaju, dobijena su kroz aktivnosti koje su realizovane sa decom i sastanke koji su održani sa predstavnicima centara za socijalni rad i škola.

„Godišnji izveštaj o dečjim brakovima u Srbiji za 2021. godinu sa posebnim osvrtom na praksu javnih tužilaštava“ možete pogledati OVDE.

Nevladina organizacija Praxis, u saradnji sa Minority Rights Group Europe, će u martu 2022. godine organizovati novu rundu treninga namenjenih sledećim ciljnim grupama:

• Diplomiranim pravnicima/pravnicama koji imaju interesovanja za oblasti zaštite od diskriminacije i socijalne pravde, kao i za rad sa romskom zajednicom;
• Predstavnicima romskih organizacija civilnog društva, kao i organizacija koje se bave zaštitom prava pripadnika romske nacionalne manjine na lokalnom i nacionalnom nivou;
• Romskim aktivistima i aktivistkinjama iz cele zemlje koji imaju iskustva u radu sa romskom zajednicom na lokalnom ili nacionalnom nivou i koji bi želeli da unaprede svoje znanje o nacionalnom antidiskriminacionom zakonodavstvu i načinima pružanja podrške žrtvama diskriminacije.

Treninzi za svaku od navedenih ciljnih grupa biće podeljeni u sledeće celine:

• Uvodni sastanak (online događaj u trajanju do maksimalno 1 sat), u okviru kog će se učesnici/ce upoznati sa ciljevima projekta i samog treninga, kao i sa tehničkim detaljima korišćenja online platforme.
• Onlajn kurs (u trajanju od 2 nedelje), prilagođen svakoj ciljnoj grupi pojedinačno. Tokom ove dve nedelje učesnici će moći da prate i završe trening prema sopstvenom ritmu: ne postoje „predavanja“ ili „seminari“, učesnici će raditi na interaktivnoj onlajn platformi. Svaka celina sadrži niz vežbi koje pomažu učesnicima da procene svoje znanje. Tokom trajanja treninga, učesnici će imati podršku voditelja kursa.

Treninzi se organizuje u okviru projekta „Do ravnopravnosti Roma kroz unapređen pristup pravima“, koji ima za cilj unapređenje stanja u oblasti zaštite pripadnika romske nacionalne manjine od svih oblika diskriminacije podizanjem svesti javnosti, a naročito ključnih aktera o štetnosti ove društvene pojave, zatim poboljšanjem primene antidiskriminacionog zakonodavstva i osnaživanjem Roma da koriste dostupne mehanizme zaštite prava na ravnopravnost.

Polaznici koji uspešno prođu sve delove obuke, dobiće sertifikat o završenom treningu.

Prijavu na trening možete poslati na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. do 04. marta 2022. godine u 17h, uz naznaku na koji trening se prijavljujete. O tačnom datumu početka treninga u martu ćemo Vas naknadno obavestiti.

U okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, finansiranog od strane Visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Praxis je pripremio izveštaj  „Pregled prepreka u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih, sticanje državljanstva i prijavu prebivališta u 2021. godini“. Izveštaj predstavlja pregled dosadašnjih postignuća i preostalih izazova u oblasti ostvarivanja prava na upis u matičnu knjigu rođenih, sticanju državljanstva i prijavu prebivališta.

O tome da problem pravno nevidljivih lica u Srbiji još uvek nije blizu rešenja, govori podatak da su se tokom 2021. godine samo Praxisu obratile za pomoć 162 osobe koje nisu upisane u matičnu knjigu rođenih.

Ni tokom prošle godine nije otklonjena sistemska prepreka koja ugrožava ostvarivanje prava na blagovremeni upis u matičnu knjigu rođenih. Zbog toga i dalje u Srbiji nije moguć upis u matičnu knjigu rođenih svakog deteta odmah po rođenju, usled čega im je uskraćen ili otežan pristup brojnim pravima, uključujući prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Izveštaj ukazuje na i dalje prisutne probleme u postupcima utvrđivanja vremena i mesta rođenja, postupcima određivanja ličnog imena, upisa u matičnu knjigu rođenih dece rođene u inostranstvu, kao i prilikom naknadnog upisa i obnove upisa u matičnu knjigu rođenih. Oni istovremeno predstavljaju prepreku i za sticanje državljanstva, uz ostale neposredne probleme pobrojane u ovom izveštaju koji su se javljali u vezi sa ostvarivanjem prava na državljanstvo.

Izveštaj ukazuje i na prepreke prilikom prijave prebivališta, jedna od najčešćih je izbegavanje nadležnosti. Dodatno, prijavu prebivališta na adresi supružnika i roditelja kao mogućnost postupajući organi po pravilu ne uzimaju u obzir, dok u pojedinim opštinama centri za socijalni rad su prestali su da daju saglasnost za prijavu prebivališta na njihovim adresama.

Izveštaj „Pregled prepreka u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih, sticanje državljanstva i prijavu prebivališta u 2021. godini“ možete pogledati OVDE. 

Romska zajednica u Srbiji nastavlja da se suočava sa izazovima kada su u pitanju registracija rođenja i sticanje državljanstva. Rizik od apatridije u romskoj zajednici se prenosi sa genaracije na generaciju, ometajući njihov pristup osnovnim pravima i pogoršavajući njihovu socijalnu isključenost i marginalizaciju.

O tome kako pravni mehanizmi u Srbiji i dalje doprinose začaranom krugu apatridije Roma pisala je Ivanka Kostić, dugogodišnja izvršna direktorka, a sada članica Upravnog odbora Praxisa, ujedno dajući preporuke za dalji rad. 

Blog „Začarani krugovi apatridije Roma u Srbiji - Mapa puta“ možete pronaći na sledećem linku.

Izveštaj možete preuzeti: OVDE

24. januara 2022. godine u Kragujevcu, Praxis je održao sastanak kome su prisustvovali predstavnici javnog i civilnog sektora sa ciljem da se razmotre prilike i mogući modaliteti uključivanja građana u proces kreiranja i praćenja lokalnih javnih politika i postigne konsenzus u pogledu uspostavljanja delotvornih modela građanskih konsultacija kako bi se unapredila participativnost i inkluzivnost konsultativnih procesa na lokalnom nivou. Samim tim, sastanak je bio prilika da se razmene stavovi i ideje u pogledu budućih koraka na planu unapređenja transparentnosti u radu lokalne samouprave uključujući predloge konkretnih javnih politika koje će biti usvojene u narednom periodu, kao i mehanizme koji će obezbediti da politike odgovore na realne potrebe građana naročito pripadnika osetljivih društvenih grupa. Istovremeno, Praxis je predstavio neke od preliminarnih rezultata istraživanja koje je sprovedeno u okviru projekta ukazujući na ključne izazove u procesu reforme javne uprave na lokalnom nivou koji otvaraju prostor za unapređenje procesa naročito kada se radi o kreiranju lokalnih javnih politika. Učesnici sastanka su pokazali posebnu zainteresovanost za sprovođenje ranih konsultacija sa građanima u pogledu ključnih prioriteta kada je u pitanju poboljšanje položaja pripadnika romske nacionalne manjine u Kragujevcu, a predlog je da se u budućem periodu u saradnji sa OCD-a i predstavnicima JLS-e organizuju fokus grupe ili sastanci u zajednici kako bi se definisale ključne potrebe i mere koje bi se ugradile u budući Lokalni akcioni plan za inkluziju Roma.

Sastanak je jedna od aktivnosti na projektu „Jačanje građanskog aktivizma za bolju javnu upravu u Kragujevcu“ koji se realizuje u okviru projekta Osnaživanje civilnog društva Zapadnog Balkana za reformisanu javnu upravu (WeBER 2.0), koji finansira Evropska unija koju predstavlja Evropska komisija.

Cilj projekta je da poboljša aktivno učešće građana u procesu praćenja reforme javne uprave naročito u oblasti izrade i koordinacije politika i da unapredi stanje u pogledu poštovanja principa javne uprave koji se odnose na odgovornost i transparentnost u radu lokalnih organa uprave u Kragujevcu. Ideja je da se jačanjem kapaciteta lokalnih organizacija civilnog društva da aktivno učestvuju u reformskim procesima koji se odnose na primenu principa dobrog upravljanja, posebno transparentnosti i odgovornosti, promocijom i zaštitom ljudskih prava, posebno prava najosetljivijih društvenih grupa i jačanjem saradnje svih važnih aktera, uključujući predstavnike lokalne samouprave, civilni sektor i medije, unapredi stanje u pogledu primene principa dobrog upravljanja.