Praxis popularni tagovi

Praxis

Praxis

Romi se suočavaju sa diskriminacijom u svakodnevnom životu, u svakodnevnim kontaktima sa sugrađanima, prilikom zapošljavanja, u pristupu socijalnoj zaštiti, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. Uprkos tome, oni retko prijavljuju diskriminaciju i to treba promeniti - navodi se u novim izveštajima koje je objavila organizacija Evropska grupa za prava manjina (Minority Rights Group Europe - MRGE).

Sva tri izveštaja koja je organizacija MRGE objavila ove nedelje („Romi u Mađarskoj: izazovi diskriminacije“, „Romi u Republici Srbiji: izazovi diskriminacije“ i „Romi u Republici Srbiji i Mađarskoj: izazovi diskriminacije - komparativni izveštaj“) sadrže sažeti prikaz i analizu rezultata dva istraživanja sprovedena u okviru projekta REILA koji je koordinisala organizacija MRGE, a u čijem su sprovođenju učestvovala dva iskusna partnera: Praxis u Srbiji i Idetartozunk (Mi ovde pripadamo) u Mađarskoj.

„Istraživanje, koje je sprovedeno u Srbiji i Mađarskoj u periodu od oktobra do decembra 2020. godine, pokazuje da su u obe zemlje predrasude i negativni stereotipi prema Romima glavni razlozi za njihovu diskriminaciju“, navodi Žofija Farkaš, direktorka organizacije MRGE. „Romi se od malih nogu suočavaju sa odbacivanjem i socijalnom isključenošću, a takve situacije se često nastavljaju tokom njihovog života“.

Prema jednom istraživanju, u Srbiji je samo oko polovine ispitanika izjavilo da bi prihvatili Roma kao komšiju, a samo petina bi bila spremna da se venča sa osobom romskog porekla. Slično tome, prema nedavnom istraživanju, u Mađarskoj je 54 procenta ispitanika izjavilo da ne bi prihvatilo Roma za člana porodice, 44 procenta da ne bi želelo romskog komšiju, a 27 procenata da ne bi prihvatilo Rome kao građane zemlje.

Izveštaj sadrži detaljan pregled položaja Roma u Srbiji i Mađarskoj, predrasuda i oblika diskriminacije sa kojima se suočavaju i prepreka u pristupu pravdi. Izveštaj takođe daje sveobuhvatne preporuke i poziva sve relevantne aktere, nacionalne i lokalne donosioce odluka, donosioce odluka u EU, romske aktiviste i romske OCD, pravnike i medije, da preduzmu mere u okviru svojih nadležnosti za uspostavljanje efikasnog sistema socijalne inkluzije i institucionalne borbe protiv diskriminacije.

„Samo će sinergija ideja, politika, mera i aktivnosti svih aktera doprineti poboljšanju položaja Roma, uklanjanju predrasuda prema njima i stvaranju povoljnijeg okruženja i ravnopravnijeg društva za sve“, kaže Marijana Luković, izvršna direktorka nevladine organizacije Praxis.

 

Pročitati izveštaje:

„Romi u Mađarskoj: izazovi diskriminacije“ (na engleskom i mađarskom)

Romi u Republici Srbiji: izazovi diskriminacije" (na engleskom i srpskom)

Romi u Republici Srbiji: izazovi diskriminacije" (na engleskom i srpskom)

Romi u Republici Srbiji i Mađarskoj: izazovi diskriminacije - komparativni izveštaj" (na engleskom, mađarskom i srpskom)

 

 

Izveštaj možete preuzeti: OVDE

1. mart 2021.

 

Pripadnici romske populacije, čak i kada imaju posao, loše su plaćeni ili često rade poslove koje su opasne po njihov život i zdravlje, jedan je od zaključaka studije koju je u Kraljevu danas predstavila nevladina organizacija Praxis.

„To su poslovi koji su najmanje cenjeni u društvu, jer se zbog predrasuda koje društvo ima prema Romima, njima uglavnom daju samo takvi poslovi,“ kaže koordinatorka za javne politike i istraživanje u Praxisu, Marija Dražović.

Ona je istakla i da romska nacionalna manjina smatra da mere koje se sprovode sa ciljem zapošljavanja Roma i Romkinja nisu prilagođene realnim potrebama potencijalnih korisnika i da ih treba redefinisati.

Rezultati istraživanja, takođe, pokazuju da su pripadnici romske nacionalne manjine veoma izloženi diskirminaciji, vređanju, omalovažavanju i govoru mržnje, kao i da ne poznaju mehanizme za zaštitu prava na ravnopravnost. Jedan od ozbiljnih razloga zbog koga Romi ne traže zaštitu od diskiriminacije jeste strah od viktimizacije, pokazalo je istraživanje.

Publikacija je nastala na temelju istraživanja koje je Praxis sproveo u periodu jun/avgust 2020. godine sa ciljem da pruži uvid u ključne izazove sa kojima se suočava romska nacionalna manjina na tržištu rada u Kraljevu, uvid u efikasnost mera aktivne politike zapošljavanja, kao i pojavu i najčešće oblike diskriminacije Roma i Romkinja u oblasti rada i zapošljavanja.

Praxis je obavio istraživanje na uzorku od 100 lica romske populacije u Kraljevu, a 66 od njih nikada nije bilo formalno zaposleno. Gotovo polovina nema završenu ni osnovnu školu, a 40% kaže da ni ne traži posao.

Stanje je ovakvo jer su Romi i Romkinje višestruko ugrožena grupa, rekla je Dražović.

„Na listi Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 417 lica romske nacionalnosti, a od njih, 365 su lica sa osnovnom ili nezavršenom osnovnom školom, a samo jedno lice ima završen fakultet,“ rekao je Srbislav Antonijević, savetnik za zapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje filijala Kraljevo.

Na konferenciji je govorio i Milun Jovanović, pomoćnik gradonačelnika Grada Kraljeva za pitanja iz oblasti ljudskih prava, koji je rekao kako je plan lokalne vlasti u Kraljevu da rade na „funkcionalnom obrazovanju odraslih, stanovanju i pružanju zdravstvene zaštite“. Jovanović je govorio i o javnim radovima kao jednoj od najboljih prilika da grad pomogne Romima. Druga opcija su konkursi grada za samozapošljavanje, na koja, nažalost, ne aplicira veliki broj Roma, najčešće zbog nedostatka poverenja da će išta moći da urade.

„Moramo svi zajedno da radimo na osvešćivanju zajednice o značaju uključivanja u mere koje im se nude. Čini mi se da je dugogodišnja diksriminacija i marginalizacija, pogotovo najsiromašnijih Roma, uzrok njihovog nepoverenja da je išta moguće promeniti. Analizu sadašnjih mera i osmišljavanje novih moramo raditi svi zajedno, i civilno društvo, i lokalna samouprava, i mediji i javnost,“ rekla je Marijana Luković, izvršna direktorka Praxis-a.

Istraživanje Praxisa je pokazalo da su Romi najvećim delom zadovoljni načinom obraćanja i razumevanja informacija koje dobijaju iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Iako imaju poverenje u rad NSZ-a i njenih službenika, oni ne veruju da je ova služba u stanju da im nađe posao, odnosno ne vide efekte samih mera.

Istraživanje Praxisa je pokazalo i da se životni položaj Roma još više pogoršao tokom pandemije.

Zabrinjava to što veliki broj njih ne zna da popuni ni običnu uplatnicu – što je poražavajuće za celo društvo. Polovina ispitanika Roma kaže da ima poslovnu ideju, ali, i da nema početni kapital, da ima strah da li će opstati na tržištu i uspeti da održi poslovanje, zbog čega se i ne usuđuju da krenu u realizaciju svojih poslovnih ideja.

„Potrebna nam je promocija primera dobre prakse – da mediji široko dele vesti o uspešnim Romima i Romkinjama koji su pokrenuli sopstveni biznis, na primer. Ovo bi pozitivno uticalo na ostale pripadnike zajednice da se u većoj meri uključuju u programe aktivne politike zapošljavanja i koriste ostale raspoložive resurse, kao i i na promenu svesti pripadnika celokupne populacije prema romskoj zajednici,“ rekla je Dražović.

Publikacija je pripremljena u okviru projekta „Unapređenje položaja Roma i Romkinja na tržištu rada u Kraljevu“ koji Grad Kraljevo sprovodi u partnerstvu sa nevladinom organizacijom Praxis. Projekat je realizovan u sklopu grant šeme programa „Podrška EU inkluziji Roma – Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma“, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.

 

Publikaciju možete preuzeti OVDE

Pogledajte vest o događaju objavljenu u Ibarskim novostima (str.13) OVDE

Beograd, 18. februara 2021. godine, udruženja A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i Praxis predstavila su izveštaje o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći iz ugla lica u riziku od apatridije i interno raseljenih lica u Srbiji. Izveštaj Inicijative A 11 se fokusirao na primenu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći iz ugla interno raseljenih lica, dok se izveštaj Praxisa bavi pitanjem primene ovog zakona iz ugla lica u riziku od apatridije. Iako su se bavili istraživanjem sprovođenja zakona za dve različite kategorije građana i građanki, oba izveštaja kao zaključke ističu velike izazove sa kojima se suočavaju najugroženiji u pokušajima ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć.

Istraživanje koje je sproveo Praxis pokazalo je da je samo 32% opština i gradova formiralo službu za besplatnu pravnu pomoć, a da u 18% jedinica lokalne samouprave nije podnet ni jedan zahtev za besplatnu pravnu pomoć, dok u 32% nije podneto više od 10 zahteva za godinu dana. Takođe je problematična činjenica da u dve trećine jedinica lokalne samouprave osobe koje odlučuju o zahtevima istovremeno i pružaju besplatnu pravnu pomoć.

Kako ističe Milan Radojev, pravni koordinator u Praxisu, izuzetno mali broj lica u riziku od apatridije uspeo je da dobije besplatnu pravnu pomoć na način koji je predviđen Zakonom. On je posebno naglasio da ovi građani skoro nikada nisu uspeli da samostalno ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, već im je pomoć odobrena tek nakon što su im pravnici Praxisa u tome pomagali.

„Lica u riziku od apatridije, spadaju među najranjivije grupe u društvu. Nedostatak dokumenata im onemogućava pristup drugim osnovnim pravima, a ovde govorimo o licima koja ionako žive u dubokom siromaštvu. Ovo su lica niskog nivoa obrazovanja, pravno neuka, često ni sama ne znaju koja vrsta pomoći im je potrebna. Ako ne mogu da dobiju besplatnu pravnu pomoć kako bi dobila lična dokumenta, onda su u beznadežnom položaju“, navodi Marijana Luković, izvršna direktorka Praxisa.

Sa druge strane, istraživanje Inicijative A 11 ukazuje na nepristupačnost sistema besplatne pravne pomoći najugroženijim interno raseljenim licima. Osobe koje spadaju u posebno ugrožene grupe, koje su učestvovale u istraživanju, navode da nisu adekvatno informisane o načinu na koji koji mogu da pristupe besplatnoj pravnoj pomoći, da procedure nisu pristupačne i transparentne, kao i da njihovi zahtevi često bivaju odbijeni usmenim putem.

Pored toga, kao poseban problem koji otežava pristup pravnoj pomoći, ističe se da je obrazac zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći nedovoljno jasan, te da nije usklađen sa potrebama i stepenom obrazovanja nekih od najugroženijih građana. Studije slučaja koje su predstavljene ukazuju na nezakonitost u radu službi za besplatnu pravnu pomoć, kao i na nedovoljno jasne procedure i ukupnu nepristupačnost besplatne pravne pomoći najugroženijima.

Imajući u vidu nedostatke koje je primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći donela najugroženijim građanima, kao i činjenicu da su Zakonom udruženja građana koja su specijalizovana za pružanje besplatne pravne pomoći praktično isključena iz mogućnosti pružanja besplatne pravne pomoći, na predstavljanju izveštaja postavljeno je i pitanje da li je neophodno pristupiti izmenama Zakona i unapređenju njegove opredeljenosti za omogućavanje pristupa pravdi onim građanima i građankama koji su najugroženiji. Uz to, informativne kampanje o pravima koja građani imaju u sistemu besplatne pravne pomoći, kao i obuka zaposlenih koji se bave pružanjem besplatne pravne pomoći, pokazuju se kao neophodni koraci za unapređenje besplatne pravne pomoći za najugroženije.

Izveštaj Praxisa možete pogledati: OVDE

Koalicija za pristup pravdi zahteva od vlade Republike Srbije da bez odlaganja ukloni brojne nedostatke u radu na izmeni i dopuni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ), i to tako što će obezbediti da rad na Zakonu preuzme nadležno ministarstvo za ljudska prava uz ravnopravno učešće stručnjaka, predstavnika medija, udruženja i dr, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu.

Demokratija i pravna država počivaju na poštovanju nadležnosti i javnosti rada organa vlasti.

ZSPIJZ predstavlja jedan od stubova demokratskog uređenja u Republici Srbiji. Cilj ovog zakona je regulisanje načina ostvarivanja i zaštite prava javnosti da bude obaveštena o radu organa vlasti, kao i javnih ustanova i preduzeća. Ovo pravo jemči Ustav Republike Srbije.

ZSPIJZ se već deceniju označava kao najkvalitetniji evropski zakon u oblasti pristupa informacijama i to od strane relevantnih međunarodnih organizacija.

Rad na izmeni i dopuni ZSPIJZ opterećen je brojnim nepravilnostima, odnosno nedostacima koji se mogu svrstati u pet grupa.

Prvo, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), nije nadležno za rad na izmeni i dopuni ZSPIJZ. Nadležnost ovog ministarstva ne može se neposredno ili posredno izvesti iz čl. 11. Zakona o ministarstvima. Prema čl. 12. ovog zakona, a u vezi sa čl. 39 ovog zakona, za izmene i dopune Zakona nadležno je ministarstvo koje je nadležno za izradu propisa o ljudskim pravima, a to je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Drugo, radnu grupu MDULS-a za izmenu i dopunu ZSPIJZ, koja je formirana nakon konstituisanja nove vlade R.S., čine samo adresati Zakona, dakle organi vlasti koji imaju obavezu poštovanja i zaštite prava na pristup informacijama, uz isključenje beneficijara Zakona, dakle predstavnika organizacija civilnog društva, medija, kao i stručne i opšte javnosti. Na ovaj način se u potpunosti zanemaruju participativni mehanizmi u oblikovanju sadržine zakonskih odredbi, karakteristični upravo za demokratski pravni poredak.

Treće, i u neposrednoj vezi sa drugim, nedostaci se vezuju za javnost rada na izmeni i dopuni Zakona. Naime, na internet stranici MDULS-a nema elementarnih informacija o radu na Zakonu u periodu nakon konstituisanja radne grupe koja trenutno radi na izmenama i dopunama, što znači da se ova aktivnost skriva od javnosti. Poslednje objavljene informacije o predloženim zakonskim rešenjima datiraju iz novembra 2019. godine. U tom smislu, čini se da bi bez poteškoća moglo da se zaključi da se na zakonu koji obezbeđuje javnost rada organa vlasti radi u tajnosti, što posebno zabrinjava ako se uzmu u obzir izjave koje je Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i član radne grupe prethodnih dana davao u javnosti o tome da će se ”sve u Zakonu promeniti”.

Četvrto, prema raspoloživim informacijama, rad na Zakonu nakon konstituisanja nove vlade RS nije organizovan na način koji propisuje Zakon o planskom sistemu. Evo skraćene liste odredbi tog zakona koje su do sad pretrpele povredu:

  • Neprepoznavanje ”zainteresovanih strana” i ”ciljnih grupa” iz čl. 2, kao subjekata koji učestvuju u stvaranju javnih politika;
  • Povreda načela upravljanja sistemom javnih politika iz čl. 3, a posebno načela relevantnosti i pouzdanosti; prevencije i predostrožnosti; jednakosti i nediskriminacije; javnosti i partnerstva; kao i odgovornosti;
  • Povreda pravila o izradi koncepta politike iz čl. 16. i 17, a u vezi sa regulatornim merama javne politike iz čl. 24;
  • Povreda pravila o sprovođenju ex-ante analize efekata iz čl. 31;
  • Povreda pravila o javnosti rada iz čl. 32-34.

Uz to, prema raspoloživim informacijama nije planirana ni javna rasprava o Nacrtu zakon, što može da dovede do povrede i odredbe o sprovođenju javne rasprave iz čl. 36. Zakona.

Peto, prema raspoloživim informacijama o dosadašnjem radu na izmeni i dopuni ZSPIJZ, a posebno na osnovu uvida u predložena rešenja koja datiraju iz 2019. godine, može se zaključiti da preti ozbiljna i neposredna opasnost od urušavanja sistema pristupa javnim informacijama. Naime, u kontekstu modela pogrešne primene zakona koji su do sad uobličeni u praksi postupanja organa vlasti, Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i Upravnog suda, usvajanje predloženih rešenja omogućilo bi nastupanje težih povreda, sa jedne strane, interesa javnosti da zna u slučaju kad ovaj interes preteže u odnosu na suprotan interes, a sa druge strane, javnih interesa i interesa zaštite ličnih prava pojedinaca u slučajevima kad ovi interesi pretežu u odnosu na interes javnosti da zna.

 

U Beogradu, 11. februara 2021.

 

Koaliciju za pristup pravdi čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, PRAXIS, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, CHRIS mreža odbora za ljudska prava u Srbiji i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda

Praxis je Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija podneo alternativni izveštaj o sprovođenju preporuka iz Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) za Srbiju. 

Najnoviji izveštaj Evropske mreže za pitanje apatridije (ENS) je mereći mogućnost upisa dece u matične knjige rođenih, smestio Srbiju među najlošije ocenjene zemlje Evrope.

U izjavi za Danas, Milan Radojev, pravni koordinator Praxisa, istakao je da prema istraživanju UNHCR-a 8% dece do 4 godine života, koja dolaze iz romske nacionalne manjine, ne poseduje lična dokumenta. Problem se sastoji u činjenici da roditelji koji sami nemaju lična dokumenta ne mogu, odmah po rođenju da upišu dete u matičnu knjigu rođenih. Oni su onda prinuđeni da idu dužim, administrativnim putem i da naknadno sprovode jedan ili više dodatnih postupaka. Radojev je naveo da je svaki od tih postupaka komplikovan i dugotrajan, te da ljudi često odustanu od procedure, i da im je zato potrebna pravna pomoć.

Pročitajte više na portalu Danas.

 

Praxis je Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija podneo alternativni izveštaj o sprovođenju preporuka iz Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) za Srbiju. 

Ni godina koja je na izmaku nije donela dugo očekivano rešenje za novorođenu decu čije majke ne poseduju lične dokumente. Tako ova deca i dalje ne mogu da se upišu u matične knjige odmah nakon rođenja. Zbog toga, u prvim mesecima, a ponekad i godinama života, ostaju i bez drugih prava, kao što je pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Mnoge međunarodne organizacije i ugovorna tela godinama u svojim izveštajima ukazuju na ovaj problem i pozivaju Srbiju da svakom detetu omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, kako je to predviđeno Konvencijom o pravima deteta i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.

Pročitajte više ovde.

 

četvrtak, 10 decembar 2020 08:21

Preporuke se nižu, rešenje se i dalje čeka

Ni godina koja je na izmaku nije donela dugo očekivano rešenje za novorođenu decu čije majke ne poseduju lične dokumente. Tako ova deca i dalje ne mogu da se upišu u matične knjige odmah nakon rođenja. Zbog toga, u prvim mesecima, a ponekad i godinama života, ostaju i bez drugih prava.

Mnoge međunarodne organizacije i ugovorna tela godinama u svojim izveštajima ukazuju na ovaj problem i pozivaju Srbiju da svakom detetu omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, kako je to predviđeno Konvencijom o pravima deteta i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. I ove godine Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije istakla da svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, bez obzira na status roditelja. Istovremeno, Evropska komisija je ukazala da relevantne propise treba izmeniti. Prethodno su slične preporuke Srbiji uputili i Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Komitet UN za prava deteta, Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Komitet UN za ljudska prava, Komitet UN za eliminisanje diskriminacije, Evropski parlament. Srbija se obavezala i da će ispuniti Ciljeve održivog razvoja UN, uključujući i cilj da se svakome omogući upis u matičnu knjigu rođenih.

Uprkos tome, i dalje su na snazi odredbe podzakonskih akata koji regulišu postupak prijave rođenja i upisa u matičnu knjigu rođenih, koje propisuju da je za upis neophodno da roditelji poseduju lične dokumente. Praxis se i u 2020. godini  kontinuirano susretao sa slučajevima majki koje se porađaju bez ličnih dokumenata i koje zbog toga ne mogu da nakon rođenja upišu decu u matične knjige. Umesto toga, moraju da pokreću i vode posebne postupke za upis dece, koji mogu biti veoma dugotrajni i komplikovani.  UNiCEF je u Priručniku za primenu Konvencije o pravima deteta istakao da upis odmah po rođenju podrazumeva period od nekoliko dana, a ne nekoliko meseci.

Ipak, ako nadležni organi budu ispunili obaveze koje su preuzeli, ovaj problem bi uskoro napokon mogao biti rešen. Naime, Vlada Srbije je u julu ove godine usvojila revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, u koji je kao jedna od aktivnosti koju treba sprovesti uvrštena izmena spornih podzakonskih akata. Kao rok za izmenu ovih propisa predviđen je drugi kvartal 2021. godine.  

 

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action