Mirita ^[1] je tek jedna u nizu dece koja nisu mogla da se upišu u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju zbog toga što im majke nemaju lične dokumente.

Mirita nije usamljena ni u tome što njeni roditelji moraju da plaćaju svaki lekarski pregled, jer ni ona ni majka nemaju zdravstvene knjižice. 

Miritin slučaj nije jedinstven ni po tome što je porodilište naplatilo roditeljima troškove porođaja, uprkos tome što zakon kaže da u slučaju kada majke nisu zdravstveno osigurane, troškove porođaja snosi država.

Poput drugih porodica čiji članovi nemaju lične dokumente,  Mirita i njeni roditelji ne mogu da dobiju ni dečiji ni roditeljski dodatak ni socijalnu pomoć, bez obzira na to što se njena porodica može svrstati među najsiromašnije.

Ovo su situacije koje se u Srbiji stalno ponavljaju, a posledice su toga što se i dalje krši jedno od najvažnijih prava deteta – da bude upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. 

Mada tek jedan od mnogih sličnih, Miritin slučaj ipak bi mogao da ostane upamćen, jer može da dovede do okončanja ove negativne prakse koja stotine dece ostavlja bez mogućnosti da u najosetljivijem periodu života ostvare elementarna prava. 

Naime, Praxis je Evropskom sudu za ljudska prava podneo predstavku u kojoj se ističe da je država povredila Miritino pravo da odmah nakon rođenja bude upisana u matičnu knjigu rođenih i da joj je usled toga uskraćena mogućnost da ostvari niz drugih prava,   

Iako međunarodne konvencije, Ustav i Porodični zakon garantuju svakom detetu upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, majke koje nemaju lične dokumente svoju novorođenu decu ne mogu da upišu u matične knjige. Da bi se ta deca upisala, moraju da se vode posebni postupci, koji upis odlažu najmanje za nekoliko meseci, neretko i duže od godinu dana, a ponekad i više godina. 

Miritini roditelji su ubrzo nakon njenog rođenja otišli u nadležnu matičnu službu i tamo su pokušali da detetu odrede ime, ali nisu uspeli u tome, jer majka nema lične dokumente. Potom su podneli i pismeni zahtev, u kome su se pozvali na propise koji svakom detetu garantuju pravo na upis u matične knjige i na lično ime odmah nakon rođenja, ali ni to nije vredelo – matična služba ih je obavestila da najpre policija treba da utvrdi majčin identitet, da zatim treba da se sprovede postupak za upis majke u matičnu knjigu rođenih, da nakon toga ona treba da izvadi ličnu kartu i da će tek tada moći da da izjavu o ličnom imenu deteta.

Međutim, pitanje je da li će Miritina majka uopšte uspeti da se upiše u matičnu knjigu rođenih i da pribavi ličnu kartu. Njen zahtev za upis najpre je odbila matična služba, a potom je i sud odbio da utvrdi vreme i mesto njenog rođenja. Miritina majka je izjavila ustavnu žalbu, ali postupci pred Ustavnim sudom traju godinama. Praxis je već pisao o slučaju Miritine majke i o bezuspešnim nastojanjima da se upiše u matične knjige. U međuvremenu, proteklo je već četiri meseca od Miritinog rođenja, a ona i dalje nije upisana u  matične knjige.

Praxis već godinama nadležnim organima ukazuje na to da se u Srbiji sistematski krše prava dece time što im se uskraćuje pravo na blagovremeni upis u matične knjige, te da je neophodno otkloniti prepreke koje takav upis sprečavaju, ali do sada nije postojala volja da se ovaj problem reši. Međutim, ako Evropski sud za ljudska prava utvrdi da je došlo do povrede prava, Miritin slučaj mogao bi predstavljati prelomnu tačku nakon koje će se ovo nedopustivo stanje najzad okončati.

 [1] Ime je, radi zaštite privatnosti, izmenjeno.