Praxis popular tags

Praxis

Praxis

Sara je svestrana mlada žena sa velikim snovima i neiscrpnom energijom. Iako je studentkinja psihologije Sara istovremeno i radi: „Radila sam sezonske poslove, kao konobarica. Rad u ugostiteljstvu mi se svideo, želela sam da saznam još o uslužnim delatnostima, da unapredim svoja znanja i veštine i samim tim budem u prilici da lakše nađem posao. To su neki od razloga zašto sam se prijavila za učešće na treningu na temu prilika za zapošljavanje u ugostiteljskoj industriji.“

Tokom trodnevnog treninga koji je bio namenjen pripadnicima/cama romske populacije učesnici/ce su se upoznali sa osnovnim pitanjima važnim za rad u oblasti ugostiteljstva i važećom regulativom u oblasti rada i zapošljavanja.

Sari je najveću pažnju privukao deo treninga vezan za zakonodavstvo u oblasti rada i zapošljavanja i prava zaposlenih u ugostiteljstvu: „Na treningu sam saznala dosta novih stvari, o zakonima , to nisam ranije znala iako sam imala neko iskustvo u ugostiteljstvu, nisam znala koliko zapravo i ima pravila i koliko mi kao radnici imamo svoja prava. Saznala sam dosta o stvarima vezanim za otkazni rok, godišnji odmor, fleksiblno radno vreme. Uopšte nisam znala pravila koja se tiču mobinga i diskriminacije. Prvi put u životu sam se susrela sa tim da smo i mi kao radnici zaštićeni na radnom mestu.“

Na treningu se diskutovalo i o andiskriminacionim politikama, pravnoj zaštiti prava na ravnopravnost, i promovisanju različitosti i inkluzije na radu kroz primere iz prakse. „Trening mi je omogućio bolje razumevanje ovih tema. Uopšte nisam znala bitne stvari koje se tiču o mobinga i diskriminacije. Prvi put u životu sam se susrela sa činjenicom koliko smo kao radnici zapravo zaštićeni od takvih pojava“.

Sara je u sklopu treninga imala priliku da se tokom obilaska hotela upozna sa različitim sektorima i procesima rada. Pošto se naročito istakla tokom treninga, obezbeđena joj je stručna praksa u Hotelu Slavija. Kada je počela da pohađa praksu, osećala je izvesnu dozu uzbuđenja ali i straha jer se susrela sa nečim novim. „Upoznala sam divne ljude, svi su bili ljubazni i želeli da nam pokažu proces rada i da nas nauče. Vrlo brzo sam se snašla u tom okruženju. Sve je bilo vrlo korisno, novo iskustvo, nova poznanstva pre svega, ljudi su me lepo prihvatili, što mi mnogo znači“.

Tokom obavljanja stručne prakse, Sara se upoznala sa radom svih sektora hotela, i o svakom od tih odeljenja je nešto novo naučila. U restoranu joj je bilo dinamično i zanimljivo, i tu je shvatila koliko se dobro snalazi u komunikacij sa ljudima, kako zaposlenima u hotelu, tako i sa gostima. Rad na recepciji bio je malo statičniji, na odeljenju vešeraja je osetila dinamiku timskog rada, dok je kroz rad u kuhinji prošla kroz nešto potpuno novo i inovativno. „Timski rad i kontakt sa ljudima mi najviše odgovaraju. Žene na odeljenju vešeraja su sjajne i pozitivne. U kuhinji sam naučila dosta o kuvanju, o nacionalnoj kuhinji I o kuhinjama drugih zemalja,“ istakla je Sara svoje utiske sa rada u raznim odeljenjima hotela.

Osim znanja o ugostiteljstvu, Sara je kroz stručnu praksu u hotelu Slavija naučila mnogo o sebi. Shvatila je koliko je prilagodljiva i sposobna da se izbori s novim izazovima kada se nađe izvan svoje zone komfora.

„Pomerila sam svoje granice, izašla iz nekog mehura. Svesna sam donekle sebe i svojih vrednosti, ali nisam znala da mogu toliko lako da se prilagodim različitim poslovima. Nisam bila svesna toga i drago mi je što sam, i kroz ovu praksu, sebe toliko unapredila. Ova praksa će mi sigurno značiti jer sada imam dozu sigurnosti da bih mogla da radim sutra u ugostiteljskoj industriji. Imam ideje vezanu za ugostiteljstvo, želja mi je da jednog dana otvorim svoj restoran. Već sada do detalja znam kako bi taj restoran izgledao, razrađivala sam ideje o mnogim bitnim stvarima ali i sitnicama, od imena do enterijera. To je neki moj davni san, možda će mi se jednog dana ostvariti, a ova praksa i sve što sam naučila će mi i tada u tome sigurno pomoći.“

Praksa je organizovana u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation.

„Želja da se bavim ugostiteljstvom je postojala u meni još od malena. Od detinjstva sam maštao da jednog dana to bude moj poziv. Svoj razvojni put sam tako i zacrtao, kroz celo školovanje se spremam za to, prvo kroz osnovnu i srednju školu, i sada kroz pohađanje Više hotelijerske škole. Čvrsto želim da se sutra bavim ugostiteljstvom.“ – odlučno nam prenosi Nikola svoja razmišljanja.

Nikola je jedan od mladih ljudi koji su učestvovali na treningu, koji je organizovala Nevladina organizacija Praxis, na temu prilika za zapošljavanje u ugostiteljskoj industriji, a koji je bio namenjen pripadnicima/cama romske populacije. Tokom trodnevnog treninga u Hotelu Slavija, Nikola je imao priliku da se upozna sa osnovnim pitanjima važnim za rad u oblasti ugostiteljstva, važećom regulativom u oblasti rada i zapošljavanja, uključujući pravo na ravnopravnost i andiskriminacione politike u ovoj oblasti, kao i prilikama za zapošljavanje u ugostiteljskoj industriji.

Poslednjeg dana treninga Nikola je, zajedno sa drugim učesnicima/cama treninga imao priliku da se tokom obilaska Hotela Slavija, upozna sa različitim sektorima i procesima rada: „Sam trening mi je bio jako koristan. Ja sam ranije već radio kao konobar, ali najviše što sam video bio je rad u kuhinji. Ovde sam video kako su povezana sva odeljenja u hotelu u jedan dobro usklađen sistem,“ Istakao je Nikola svoje utiske sa treninga. „Kroz školovanje sam se upoznao sa nekim stvarima pomenutim na treningu, imao sam neku osnovu, ali sam sazanao dosta toga meni potpuno novog. Kroz primere sam saznao dosta o radnim pravima i antidiskriminaciji.“

Nakon održanog treninga obezbeđena je praksa u Hotelu Slavija za učesnika/ice koji su se naročito istakli tokom treninga. Nikola je bio jedan od njih. Iskoristio je tu priliku da proširi svoja znanja i stekne iskustvo u stvarnom radnom okruženju.

Nikola je pokazao da je spreman da uskladi svoje obaveze kako bi se angažovao i uložio u svoju budućnost. Iako je svakog dana imao redovne obaveze na fakultetu, nije mu predstavljalo problem da se posveti i stručnoj praksi. Svojom entuzijazmom i odgovornošću, on je pokazao otvorenost i posvećenost novim prilikama za zapošljavanje u ugostiteljskoj industriji.

Međutim, ono što je Nikolu posebno iznenadilo i obradovalo bilo je radno okruženje u samom hotelu. Pošto voli rad sa ljudima, kao i u kolektivu, sa kolegama, značilo mu je što se osećao prijatno i dobrodošlo tokom prakse u Hotelu Slavija. Nikola nam je preneo da mu je, u pricipu, bitno da radi posao koji voli, da je okruženje zdravo, i da se oseća korisno kada dođe na svoju radnu poziciju. On je naglasio da je atmosfera bila izuzetna na svakom odjeljenju na kom je pohađao stručnu praksu, ističući pritom važnost timskog rada i radnog okruženja koje podstiče produktivnost i zadovoljstvo.

Kroz ovu praksu, Nikola nije samo stekao nova znanja i veštine, već je dobio priliku da se upozna sa nekim delovima poslovanja hotela na koje ranije nije obraćao pažnju: „Zapravo, tokom prakse, iznenadio sam se nekim segmentima rada hotela. Recimo, odeljenje za koje sam očekivao da će mi biti najmanje zanimljivo, pokazalo se upravo suprotnim. Praksa me je u potpunosti demantovala. To je odeljenje za vešeraj. Tek sada sam uvideo koliko je značajna uloga vešeraja, koliko je to bitna ta sekcija za funkcionisanje celog sistema, koliko zapravo sve na kraju zavisi od tog jednog relativno malog odeljenja. I na ostalim odeljenjima sam dosta toga naučio, ali ubedljivo najpozitivnije iznenađenje tokom pohađanja prakse u hotelu, za mene je, neočekivano, bilo odeljenje vešeraja.“ Istovremeno, nakon prakse koju je pohađao, Nikola je postao još ustrajniji u nameri da se jednog dana zaposli u ugostiteljskoj industriji. Strast prema poslovima u ovoj oblasti i iskustvo prakse u okviru radnog okruženja koje podržava razvoj i napredak ovom mladom čoveku su ulili dodatno samopouzdanje i želju da sledi svoj dečački san. Nikola nam prenosi da će nastaviti da se usavršava. Njegove ambicije su da se profesionalno ostvari u ovoj oblasti koja ga toliko ispunjava.

„Apsolutno sam prezadovoljan šansom koja mi je pružena. Uopšte nisam pogrešio što sam se prijavio na trening, a zatim i na praksu. Sve je bilo preko mojih očekivanja! Ujedno, sada kada sam video iz prve ruke kako funkcionišu stvari u uslužnoj delatnosti, još sam odlučniji da nastavim da se usavršavam kako bih jednog dana postao menadžer u ugostiteljstvu i dosanjao svoj san."

Praksa je organizovana u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation.

Ovaj dokument je pripremljen u okviru projekta „Promovisanje alata u prevenciji i borbi protiv nasilja u porodici u Srbiji“, koji sprovodi Poradna pro občanství/Občanská a lidská práva uz podršku Praxisa kao lokalnog partnera. Svrha ovog dokumenta je predstavljanje osnovnih principa na kojima se zasnivaju neke od mera koje se koriste u Republici Češkoj za delotvornu primenu instrumenata za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, kao i razmatranje mogućnosti primene sličnih mera u Republici Srbiji i davanje relevantnih preporuka za nadležne institucije.

Dokument možete preuzeti OVDE.

 

Nevladina organizacija Praxis organizovala je trening na temu prilika za zapošljavanje u ugostiteljskoj industriji, namenjen pripadnicima/cama romske populacije. Trening je održan od 24. do 26. oktobra 2023. godine u Hotelu Royal Putnik u Vranju, u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation.

Tokom trodnevnog treninga učesnici/ce su upoznati sa važećom regulativom u oblasti rada i zapošljavanja uključujući pravo na ravnopravnost i andiskriminacione politike u ovoj oblasti, kao I prilikama za zapošljavanje u ugostiteljskoj industriji.

Prvi dan treninga bio je posvećen osnovnim pitanjima važnim za rad u oblasti ugostiteljstva, i obuhvatio je ključne teme kao što su definicija ugostiteljstva, osnovni pojmovi i podela unutar ove industrije. Takođe, učesnici/ce su imali priliku da istraže širok spektar mogućnosti koje pruža ugostiteljski sektor. Etički kodeks, važnost komunikacije i opšti postupci takođe su bili deo programa ovog treninga, zaključno sa praktičnim smernicama o prijavljivanju za poslove u ugostiteljskoj industriji.

Drugog dana treninga fokus obuke bio je na radnom zakonodavstvu i pravima zaposlenih u ugostiteljstvu. Učesnici/ce su imali priliku da saznaju više o ugovorima o radu, zdravstvenim i bezbednosnim propisima u ugostiteljstvu i pravima zaposlenih. Takođe, diskutovano je o diskriminaciji prilikom zapošljavanja i na radnom mestu, pravnoj zaštiti prava na ravnopravnost, i promovisanju različitosti i inkluzije na radu kroz primere iz prakse. Diskusija i pitanja učesnika/ca omogućili su bolje razumevanje ovih tema.

Trećeg dana, učesnici/ce treninga imali su priliku da se tokom obilaska Hotela Slavija, upoznaju sa različitim sektorima i procesima rada.

Nakon održanog treninga, biće obezbeđena je praksa u Hotelu Royal Putnik za ukupno 4 učesnika/učesnice koji su se naročito istakli tokom treninga. Nakon stručne prakse, za 3 lica biće obezbeđene stipendije za dalje usavršavanje u cilju pronalaženja zaposlenja u sektoru ugostiteljstva.

 

Nevladina organizacija Praxis organizovala je trening na temu prilika za zapošljavanje u ugostiteljskoj industriji, namenjen pripadnicima/cama romske populacije. Trening je održan od 25. do 27. septembra 2023. godine u Hotelu Slavija u Beogradu, u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation. Tokom trodnevnog treninga učesnici/ce su upoznati sa važećom regulativom u oblasti rada i zapošljavanja uključujući pravo na ravnopravnost i andiskriminacione politike u ovoj oblasti, kao I prilikama za zapošljavanje u ugostiteljskoj industriji. Prvi dan treninga bio je posvećen osnovnim pitanjima važnim za rad u oblasti ugostiteljstva, i obuhvatio je ključne teme kao što su definicija ugostiteljstva, osnovni pojmovi i podela unutar ove industrije. Takođe, učesnici/ce su imali priliku da istraže širok spektar mogućnosti koje pruža ugostiteljski sektor. Etički kodeks, važnost komunikacije i opšti postupci takođe su bili deo programa ovog treninga, zaključno sa praktičnim smernicama o prijavljivanju za poslove u ugostiteljskoj industriji. Drugog dana treninga fokus obuke bio je na radnom zakonodavstvu i pravima zaposlenih u ugostiteljstvu. Učesnici/ce su imali priliku da saznaju više o ugovorima o radu, zdravstvenim i bezbednosnim propisima u ugostiteljstvu i pravima zaposlenih. Takođe, diskutovano je o diskriminaciji prilikom zapošljavanja i na radnom mestu, pravnoj zaštiti prava na ravnopravnost, i promovisanju različitosti i inkluzije na radu kroz primere iz prakse. Diskusija i pitanja učesnika/ca omogućili su bolje razumevanje ovih tema. Trećeg dana, učesnici/ce treninga imali su priliku da se tokom obilaska Hotela Slavija, upoznaju sa različitim sektorima i procesima rada. Nakon održanog treninga, biće obezbeđena je praksa u Hotelu Slavija za ukupno 4 učesnika/učesnice koji su se naročito istakli tokom treninga. Nakon stručne prakse, za 3 lica biće obezbeđene stipendije za dalje usavršavanje u cilju pronalaženja zaposlenja u sektoru ugostiteljstva.

Thursday, 23 November 2023 00:00

(Ne)primena mera sprečavanja apatridije dece

Visar je rođen u bolnici u Vranju 2022. godine. Njegova majka je apatrid, rođena u Nemačkoj, koja je od povratka iz inostranstva 2019. godine pokušavala da ostvari pravo na državljanstvo i za koju je krajem oktobra 2023. godine obustavljen postupak sticanja državljanstva Republike Srbije.

Visarova majka nije posedovala ličnu kartu u vreme porođaja, zbog čega njemu nije određeno lično ime. Kako je propisano da se istekom roka od 30 dana, određivanje ličnog imena sprovodi u postupku pred organom starateljstva, marta 2023. godine Centru za socijalni rad u Bujanovcu podnet je zahtev za određivanje ličnog imena. Centar nije postupao po zahtevu jer Visarova majka ne poseduje ličnu kartu, odnosno, insistirao je na tome da samo majka koja poseduje važeću ličnu kartu može da učestvuje u postupku određivanja ličnog imena deteta. Takođe, iako je propisima predviđena i afirmativna mera, da po službenoj dužnosti organ starateljstva može samostalno da odredi lično ime deteta bez učešća roditelja, Centar za socijalni rad u Bujanovcu odbijao je da postupa i po ovom osnovu, ostajući pri svom ranije navedenom stavu. Po podnetom zahtevu za određivanje ličnog imena, Centar za socijalni rad u Bujanovcu nije postupao, sve dok u ovom slučaju nije urgirao drugostepeni organ i to posredstvom Matične službe u Vranju, nakon čega je Centar za socijalni rad u Bujanovcu doneo odluku o određivanju ličnog imena deteta.

Poreklom po majci Visar nije stekao državljanstvo, jer je u matičnoj evidenciji gde je upisana činjenica njegovog rođenja, kao roditelj evidentirana samo majka koja je apatrid. Međutim, Visar ima pravo na srpsko državljanstvo poreklom po ocu koji je državljanin Republike Srbije. Kako bi se u matičnoj evidenciji rođenih gde je upisana činjenica Visarovog rođenja upisali podaci o njegovom ocu, Visarovi roditelji su se obratili Centru za socijalni rad u Bujanovcu sa zahtevom za sprovođenje postupka priznanja očinstva. Sprovođenje postupka je ovaj organ starateljstva odbio jer Visarova majka ne poseduje ličnu kartu. Iako je Porodičnim zakonom propisano da se postupak priznanja očinstva može sprovesti i u slučaju kada majka ne može da dâ saglasnost, što predstavlja afirmativnu meru da se deci omogući sticanje formalnog pravnog subjektiviteta, Centar za socijalni rad u Bujanovcu odbio je postupanje. S obzirom da je propisima predviđeno da se izjava o priznanju očinstva može dati i u postupku pred javnim beležnikom, Visarovi roditelji su se obratili notaru u Bujanovcu, koji je sproveo ovaj postupak. U junu 2023. godine, Matičnoj službi u Vranju Visarovi roditelji su podneli zahtev za upis podataka o očinstvu u matičnoj evidenciji rođenih deteta, prilažući ispravu o priznanju očinstva. Matična služba u Vranju odbila je da postupa po zahtevu, zatraživši od roditelja da se postupak priznanja očinstva sprovede pred Centrom za socijalni rad u Bujanovcu, sa napomenom da upis podatka o priznanju očinstva u svakom slučaju neće biti moguće sprovesti sve dok majka ne pribavi ličnu kartu. Iako su roditelji u Matičnoj službi u Vranju ukazali da majka nema ličnu kartu, niti može da je pribavi jer je apatrid, da je postupak priznanja očinstva sproveden u zakonom propisanom postupku, te da dete ne bi trebalo da trpi posledice nepovoljnog ličnog-pravnog položaja roditelja, matična služba je ostala pri svom stavu da nije moguće sprovesti upis podataka o očinstvu u slučaju kada majka ne poseduje ličnu kartu, odnosno, kada nije moguće dokazati identitet majke.

Zabrinjavajuće je da i pored postojanja mera pravne zaštite za sprečavanje apatridije među decom, nadležni organi izbegavaju njihovu primenu, pravdajući to sprečavanjem potencijalnog narušavanja pravne sigurnosti. Posledica navedenih postupanja, odnosno propuštanja postupanja, kojima se narušava princip najboljeg interesa deteta, je da Visarov položaj i dalje ostaje marginalizovan i izložen diskriminaciji. Sa predstavnicima Matične službe u Vranju će se nastaviti sprovođenje konsultacija u cilju uspešnog okončanja postupka upisa podataka o očinstvu, a sve kako bi se Visaru omogućilo da stekne državljanstvo.

 

 

U Srbiji žive stotine ljudi koji se nalaze u riziku od apatridije, to jest, u opasnosti da će ostati bez državljanstva. Najćešće se u toj situaciji nalaze zbog toga što nisu upisani u matičnu knjigu rođenih (MKR). [1] Njihov položaj je izuzetno težak, pošto bez upisa u MKR i bez državljanstva ne mogu da dobiju ni bilo kakve lične dokumente, a samim tim ni da pristupe najvećem broju prava - ne mogu da ostvare prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ne mogu da se školuju i zaposle, ne mogu da se venčaju i da novorođenu decu upišu matične knjige, ne mogu da se slobodno kreću i da stiču imovinu itd. Najčešće je reč o Romima, koji ionako spadaju među najdiskriminisanije, najobespravljenije i najmarginalizovanije građane.

Ipak, skoro sva ova lica ispunjavaju zakonske uslove za upis u MKR i za sticanje državljanstva i postoje procedure koje bi mogle da dovedu do rešenja njihovih statusnih problema, iako su te procedure često komplikovane i dugotrajne, neretko je potrebno sprovesti nekoliko različitih postupaka, a ishod je često neizvestan. Sve to osobama u riziku od apatridije umnogome otežava sprovođenje tih postupaka. [2] Ipak, uprkos tim preprekama, ovi građani mogu da se nadaju da će njihovi postupci jednom biti uspešno sprovedeni, jer propisi su na njihovoj strani i garantuju im pravo na upis u MKR i sticanje državljanstva.

Međutim, postoje i osobe koje ne mogu očekivati da će se njihov problem rešiti. Reč je o ljudima koji su apatridi u punom smislu te reči. To su građani koje nijedna država, prema svom pravu, ne smatra svojim državljanima. Za njih u Srbiji ne postoji pravni put kojim bi mogli da regulišu svoj status i koji bi im pružio mogućnost da pristupe elementarnim pravima.

U takvoj situaciji nalazi se Darija. [3] Ona ne poseduje državljanstvo nijedne države, niti ispunjava uslove da stekne bilo čije državljanstvo.

Rođena je pre 22 godine u Crnoj Gori i upisana je u tamošnje matične knjige. Njena porodica je u Crnu Goru došla sa Kosova, a članovi su imali status interno raseljenih lica. Darija je vanbračno dete, a u MKR joj nisu upisani podaci o ocu, već samo o majci. Poslednjih nekoliko godina sa vanbračnim mužem i ćerkom živi u okolini Beograda.

Postoje dva osnovna načina za sticanja državljanstva neke zemlje – po osnovu porekla i po osnovu rođenja na teritoriji te države. I u Crnoj Gori i u Srbiji, prevashodni način jeste sticanje državljanstva na osnovu porekla – tj. po osnovu državljanstva roditelja. Tek u slučaju ako su roditelji nepoznati ili su bez državljanstva ili su nepoznatog državljanstva, ili ako bi dete ostalo bez državljanstva – ono može steći državljanstvo po osnovu rođenja u toj u zemlji.

Darijina majka rođena je u jednom selu u opštini Klina na Kosovu. Tokom ratnih sukoba na Kosovu 1999. godine, uništene su matične knjige za ovu opštinu, tako da Darijina majka više nije mogla da pribavlja svoje izvode iz MKR i uverenja o državljanstvu, pa samim tim ni da kod organa Republike Srbije izvadi identifikacione dokumente. Kasnije je uspela da pribavi ličnu kartu koju su izdali organi na Kosovu i Metohiji, a koje ne priznaju organi Republike Srbije. Danas živi na Kosovu.

Pošto bez dokaza o tome da joj je majka državljanka Srbije Darija ne može da stekne državljanstvo Srbije po osnovu porekla, prošle godine je pokrenula postupke za obnovu upisa činjenica majčinog rođenja i državljanstva. Međutim, od organa koji vodi postupak dobila je obaveštenje da se postupci obnove više ne sprovode i upućena je da pokrene postupke pred sudom i Ministarstvom unutrašnjih poslova radi utvrđivanja činjenica majčinog rođenja, odnosno državljanstva.

Ali te postupke nije moguće sprovesti. Vrhovni kasacioni sud Srbije je 2020. godine zauzeo stav da vanparnični sud ne može da utvrđuje vreme i mesto rođenja za osobe koje su nekad bile upisane u matične knjige. [4] S druge strane, za postupak utvrđivanja majčinog državljanstva pred Ministarstvom unutrašnjih poslova kao dokazi bili bi potrebni uverenja o državljanstvu majčinih roditelja – Darijinih babe i dede. A Darija, koja ne može da pribavi ni dokumente svoje majke, tek ne može da pribavi dokumente majčinih roditelja.

Tako je Darija ostala bez ikakve mogućnosti da stekne državljanstvo Srbije.

Što se tiče Crne Gore, ni državljanstvo ove države Darija ne bi mogla da stekne na osnovu porekla, jer joj majka nije crnogorska državljanka. Ostala bi mogućnost da stekne državljanstvo po osnovu rođenja u toj zemlji, ali pošto joj je majka državljanka Kosova – a Crna Gora je priznala nezavisnost tzv. Republike Kosovo – i smatra se da Darija ispunjava uslove za sticanje državljanstva Kosova na osnovu porekla, ona ne ispunjava ni uslov za sticanje državljanstva Crne Gore po osnovu rođenja.

Prema tome, ni Crna Gora ne smatra Dariju svojom državljankom.

Kako Srbija ne priznaje tzv. Republiku Kosovo, nije od značaja ni činjenica da li Darija ima kosovsko državljanstvo ili eventualno može da ga stekne – takvo državljanstvo iz perspektive pravnog poretka Srbije smatra se nepostojećim, kao što i dokumenti izdati od strane kosovskih institucija u Srbiji nemaju nikakvo pravno dejstvo i na osnovu njih ne mogu se ostvariti bilo kakva prava. Ipak, nije na odmet naglasiti da Darija nije ni na Kosovu uspela da se upiše u MKR i da dobije državljanstvo. Ali, čak i da je u tom uspela, to ne bi ni na koji način uticalo na njen položaj, pošto se odavno nastanila u Srbiji, i to sa namerom da ovde stalno živi, pa bi joj najveći broj prava i dalje bio nedostupan.

Sve u svemu, Dariju nijedna priznata država ne smatra svojom državljankom – ona je u Srbiji apatrid.

Iako bi osobama koje imaju očiglednu vezu sa državom u kojoj žive - a u Darijinom slučaju takva veza nesumnjivo postoji – pre svega trebalo omogućiti da steknu državljanstvo te zemlje, neophodno je da se obezbedi zaštita i pristup osnovnim pravima onima koji ne uspeju da steknu državljanstvo i koje se suoče sa apatridijom. Da bi se to postiglo, s jedne strane je potrebno da zakoni garantuju određena prava i za lica bez državljanstva, a sa druge strane mora se uspostaviti procedura za utvrđivanje statusa apatrida.

U Srbiji se u više zakona jemče određena prava licima bez državljanstva – poput prava na obrazovanje, prava na rad, prava na zdravstvenu zaštitu – ali Srbija još uvek nema ustanovljenu proceduru za utvrđivanje statusa apatrida. A bez takve procedure ni realizacija proklamovanih prava u najvećem broju slučajeva neće biti moguća, jer osobe bez državljanstva ne mogu da dokažu svoj status.

Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravnom položaju lica bez državljanstva, ali za efektivnu primenu Konvencije i istinsku zaštitu apatrida neophodno je ustanoviti i postupak kojim će se utvrditi njihov status.

Kao što je rečeno, država bi u Darijinom slučaju prevashodno trebalo da joj omogući da stekne državljanstvo Srbije, pogotovo jer je država objektivno odgovorna za to što Darija ne može da dokaže da je stekla državljanstvo po osnovu porekla, jer upravo država nije sačuvala matične knjige u kojima je bila upisana njena majka. Ukoliko se to ne desi, za Dariju, kao i za sva lica koja ostanu bez ičijeg državljanstva, od izuzetne je važnosti da se uspostavi procedura za utvrđivanje statusa apatrida, kako bi se obezbedilo poštovanje njihovih prava.

 

 

 

 

[1] Tokom mapiranja lica u riziku od apatridije, koje je Praxis 2023. godine sproveo u opštinama za koje se pretpostavlja da ima najviše osoba u riziku, evidentirana je 431 osoba koja ne poseduje državljanstvo Srbije. Od toga, njih 383 nije upisano u MKR u Srbiji. S obzirom na to da je mapiranje bilo ograničeno na određen broj opština, ali i na to da je izvesno da i u opštinama u kojima je sprovedeno mapiranje postoje i druga lica u riziku do kojih anketari nisu uspeli da dođu, sa sigurnošću se može konstatovati da na teritoriji Srbije živi značajan broj osoba bez državljanstva koje nisu obuhvaćene navedenim brojevima. Videti: Mapiranje lica u riziku od apatridije u Srbiji- analiza, Praxis 2023, dostupno na: https://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/Mapiranje_lica_u_riziku_od_apatridije_u_Srbiji_ANALIZA.pdf

[2] Za više detalja o problemima u postupcima, videti npr: Pregled prepreka u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih, sticanje državljanstva i prijavu prebivališta u 2022. godini, Praxis 2023, dostupno na: https://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/UNHCR_godisnji%20izvestaj_2022.pdf

[3] Pravo ime je radi zaštite privatnosti izmenjeno.

[4] Za više detalja o stavu VKS videti: Deset godina sprovođenja postupka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, Praxis 2022, str.17, dostupno na: https://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/Deset_godina_postupka_za_utvdjivanje_vremena_i_mesta_rodjenja.pdf

Page 1 of 144
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action