Praxis popularni tagovi

Praxis

Praxis

Predstavili smo izveštaj Izgradnja poverenja u ravnopravnost: unapređenje pristupa pravdi za Rome u Mađarskoj i Srbiji” koji sumira rezultate pravne pomoći i terenskog rada sprovedenih u okviru projekta „Do ravnopravnosti Roma kroz unapređen pristup pravima“ koji finansira Evropska unija. Opširnije o ovom događaju možete pročitati na N1.

Predstavljanje izveštaja i panel diskusiju koja je usledila možete pogledati OVDE.


U okviru aktivnosti socijalne inkluzije za romske devojčice iz Vranja organizovan je događaj u okviru koga smo posetili zoološki vrt „Mišić“ u mestu Dulan koje je udaljeno 8 km od Vranja. Devojčice iz Vranja i okoline, njih 18 koliko ih je bilo na ovom izletu, do sada nisu imale priliku da posete zoološki vrt, niti da prisustvuju nekom ovako organizovanom događaju. Devojčice su bile oduševljene konjima, zebrom, majmunima i drugim životinjama, od kojih su neke videle po prvi put uživo u ovom zoološkom vrtu.

Aktivnost socijalne inkluzije doprinela je da učesnice aktivno učestvuju u ovom dogadjaju. Devojčice su nam prenele da se do sada nisu međusobno družile van svoje zajednice i škole i da bi volele da imaju još ovakvih prilika da posete različita mesta u okolini Vranja, učestvuju u sličnim aktivnostima i nastave druženje. Posle obilaska zooloskog vrta, organizovan je ručak u restoranu koji je u sklopu zooloskog vrta.

Posebnu zahvalnost za realizaciju ovog događaja dugujemo našoj saradnici Marini Damjanovski i udruženju Glas Vranja.

Ova aktivnost socijalne inkluzije realizovana je u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“.


Proveli smo predivan dan u druženju i uživali u prirodnim lepotama Zaltibora sa devojčicama iz Kragujevca, koje su u proteklih par meseci učestvovale u socioedukativnim radionicama na temu prevencije dečjih brakova. Pored toga što su imale priliku da izaberu destinaciju i da pozovu ostale dugarice i drugare sa kojima žele da provedu dan, devojčice su preuzele obavezu da sazovu sastanak sa roditeljima, predstave plan izleta i prikupe potrebne saglasnosti od njih tako da su dale značajan doprinos i samoj organizaciji. Posebnu zahvalnost za realizaciju ovog događaja dugujemo našoj dugogodišnjoj saradnici Emini Nikolić, i svakako organizaciji Romanipen iz Kragujevca.

Posetili smo Stopića pećinu koja je jedna od najuređenijih pećina u Srbiji i istovremeno zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja, muzej na otvorenom Staro selo u mestu Sirogojno, vodopad u Gostilju koji se ubraja u najviše prirodne vodopade u Srbiji i atraktivni El Paso City i zaista zanimljive ambijentalne celine koje se u njemu nalaze. Deca do sada nisu imala priliku da posete ove sadržaje tako da su zaista uživali i stekli nova iskustva i utiske.

Dan smo iskoristili da se družimo, da razgovaramo o planovima za budućnost i mogućnostima koje imaju pred sobom u pogledu daljeg razvoja i da utičemo na jačanje svesti o značaju obrazovanja i sticanja veština na putu njihovog ličnog i ekonomskog osamostaljivanja.

Ova aktivnost socijalne inkluzije realizovana je u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“.

četvrtak, 01 septembar 2022 00:00

Društveno uključivanje kroz posetu Paliću


U nedelji za nama posetili smo Palić sa grupom devojčica iz Čantavira i Subotice, a sam izlet je bio prilika za druženje i razgovor o o različitim životnim opcijama i mogućnostima, kao i za podizanje svesti romskih devojčica kako bi u u potpunosti bile društveno uključene i ravnopravni članovi društva. Mnogim devojčicama je ovo bio prvi put da posećuju ovu turističku atrakciju, a nekoliko devojčica se prvi put vozilo autobusom, te im je i ovaj deo današnjeg dana predstavljao novo iskustvo i izazvao dodatan utisak.

Deca su vidno bila oduševljena Palićem, a nakon obilaska jezera i ručka, posetili smo zoološki vrt, gde su uživali u prirodi u kojoj je sam vrt smešten. U vrtu raste preko 270 vrsta drveća od kojih su mnoga retke i egzotične vrste, poput libanskog kedra i džinovske sekvoje ili ariša. Deluje kao je preko 65 vrsta životinja smešteno u prirodno okruženje, barijere su teško vidljive, te je dečji utisak bio autentičniji i jači. Nakon što su nekoliko puta obišle ceo zoo vrt, učesnice su preostalo vreme iskoristile na igralištu koje postoji u samom vrtu.

Devojčice koje su bile na ovoj aktivnosti su se dodatno zbližile. Smatramo da su radionice i ovakve aktivnosti u kojima se direktno radi sa decom i osluškuju njihovi problemi, potrebe i želje najbolji način da se deci priđe i utiče na njihovo ponašanje. Većina devojčica iz ove grupe od svojih porodica ne može očekivati da im upriliče jedan ovakav dan, zato je potrebno da društvo i organizacije koje imaju sluha i sredstava reaguju i iskoriste svoja sredstva i resurse da uključe ove devojčice u sve prilike koje društvo nudi. Posebno se zahvaljujemo našoj saradnici Klaudiji Kurini i Udruženju Roma Ači.

Ova aktivnost socijalne inkluzije realizovana je u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“.


Učesnici i učesnice prvog kruga radionica „Pravo na jednake šanse u oblasti rada i zapošljavanja i mere i programi Nacionalne službe za zapošljavanje namenjeni teže zapošljivim kategorijama“ imali su priliku da se detaljno informišu o pravima iz oblasti rada i zapošljavanja, merama i programima Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i o značaju aktivne uloge pojedinaca u procesu traženja posla, mogućnostima i raspoloživim resursima u smislu unapređenja profesionalnih kompetencija, znanja i veština.

Predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje na održanim radionicama približili su zainteresovanima mere za podsticanje zapošljavanja osetljivih grupa, kao što su subvencije za zapošljavanje i samozapošljavanje, pokretanje sopstvenog biznisa, sticanje praktičnih veština, prekvalifikacije i programe dokvalifikacije za povećanje nivoa kompetencija i zapošljivosti na tržištu rada, program javnih radova, obuka za aktivno traženje zaposlenja, obuka po zahtevima poslodavaca, kao i program funkcionalnog osnovnog obrazovanja. Tokom prvog kruga radionica, oni su imali priliku da dobiju konkretne odgovore na pitanja u vezi zapošljavanja, kao i podrške i pomoći koju pruža Nacionalna služba za zapošljavanje.

Istovremeno, uočen je problem nedostatka raspoložive kvalifikovane radne snage. Stoga je posebno isticana neophodnost funkcionalnog obrazovanja odraslih, koje je preduslov za unapređenje konkurentnosti na tržištu rada. Na održanim radionicama, učesnici i učesnice osnaženi su da se aktivno uključe na tržište rada, da koriste dostupne resurse kako bi podigli kapacitete i unapredili kompetencije i time stvorili nove mogućnosti. Kroz podizanje svesti o značaju obuka, prekvalifikacija i dokvalifikacija, naročito je istaknuta važnost izlaska iz dugoročne radne neaktivnosti, odnosno angažovanosti u sivoj zoni, kroz neformalne oblike zaposlenja.

Tokom prvog kruga radionica, učesnicima i učesnicama su dodatno pojašnjeni mehanizmi za zaštitu prava na rad, koje im je garantovano pod jednakim uslovima i bez diskriminacije, kao i kojim organizacijama odnosno institucijama se mogu obratiti ukoliko im je povređeno pravo iz oblasti prava na rad, odnosno ukoliko su diskriminisani u postupku zapošljavanja ili na samom radnom mestu.

Radionice u Leskovcu, Smederevu, Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Subotici, Vranju, Kruševcu i Kragujevcu realizovane su u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“.

Nacionalna koalicija za okončanje dečijih brakova pripremila je prvi Newsletter koji ima za cilj da ukaže na važnost prevencije i reakcije na dečje brakove. Newsletter, između ostalog, prenosi ključne nalaze godišnjeg izveštaja Praxisa o dečjim brakovima za 2020. godinu koji sadrži poseban osvrt na postupanja centara za socijalni rad u slučajevima dečjih brakova.

Newsletter sadrži i najavu projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji je u toku i koji Praxis u saradnji sa partnerima na lokalnom nivou realizuje u 8 opština u Srbiji.

Prvi Newsletter Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova možete pogledati OVDE.

 

Nevladina organizacija Praxis organizovala je okrugli sto na kome su sagledani preostali problemi sa kojima se lica u riziku od apatridije u Srbiji još uvek suočavaju. Okrugli sto „Preostali problemi u vezi sa upisom u matične knjige, sticanjem državljanstva i pribavljanjem ličnih dokumenata“ organizovan je u okviru projekta „Suzbijanje apatridije među Romima na Zapadnom Balkanu” koji finansira Fondacija za otvoreno društvo kroz Evropsku mrežu za pitanja apatridije.

U poslednjih više od 10 godina, u Srbiji se desio značajan napredak u oblasti smanjenja apatridije. Uprkos nesumnjivom napretku, i dalje se javljaju određeni problemi koji otežavaju pristup pravima licima u riziku od apatridije. Deca čiji roditelji ne poseduju lične dokumente i dalje ne mogu da se upišu u matične knjige odmah nakon rođenja, postupci za naknadni upis u matične knjige opterećeni su brojnim problemima, sticanje državljanstva po osnovu rođenja u Srbiji ne odvija se na propisan način, a prijava prebivališta često predstavlja nepremostiv problem. Neretko, lica u riziku od apatridije se suočavaju i sa dirskriminacijom u pokušaju da ostvare svoja prava.

„Iako je broj lica u riziku od apatridije značajno manji, ukoliko se problem ne reši u potpunosti, preneće se na nove genaracije i broj lica u riziku od apatridije će rasti. Dok interesovanje za ovu temu bledi, još uvek postoje ljudi čiji problemi nisu obuhvaćeni sistemskim rešenjima.“ – istakla je Jelena Milonjić, predstavnica UNHCR-a. „Intezivno sa državnim organima, u okviru realizacije Sporazuma o razumevanju sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije i Zaštitnikom građana, zajedno sa romskom zajednicom i civilnim sektorom, radimo na rešavanju preostalih problema kako bismo ostvarili zacrtan plan kampanje Ja pripadam čiji je cilj iskorenjivanje apatridije u Srbiji do 2024. godine.“

Milan Radojev, pravni koordinator Praxisa, naglasio je da smo ponosni na sve šta je do sada urađeno, jer je hiljade ljudi upisano u matične knjige i dobilo dokumente te sada mogu da ostvaruju prava. „Međutim, i pored ogromnog napretka, važno je ukazivati na stare ali i na neke nove probleme koji se javljaju, posebno imajući u vidu da i dalje svako dete ne može da se upiše u MKR odmah nakon rođenja, a da se ignorišu preporuke međunarodnih tela koja na ovaj problem ukazuju.“

Osman Balić iz YUROM Centra naveo je da je možda i najblistavija stvar u inkluziji Roma upravo uspešno rešavanje problema sa posedovanjem dokumenata. „Uz pomoć UNHCR-a, Ministarstava, Praxisa, ovaj problem je sveden na najmanju meru. Postoje i dalje svakodnevni problemi, ali ovo je primer modela izvrsnosti, gde je uspešno završeno 90% posla“. 

Učesnici okruglog stola, predstavnici relevantnih institucija i organizacija koje zajedničkim naporima rade na iskorenjivanju apatridije u Srbiji, saglasni su da, i pored nesumnjivog napretka, potrebno je rešiti i preostale probleme kako se ne bi došlo u situaciju da ponovo imamo veliki broj lica u riziku od apatridije, i na to i dalje ukazivati i državnim organima ali i međunarodnim institucijama. 

 

Praxis je Evropskom sudu za ljudska prava podneo predstavku u slučaju deteta koje nije moglo da se upiše u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju.

U predstavci je istaknuto to da je zbog propusta da omogući blagovremeni upis u matičnu knjigu rođenih, država detetu uskratila i mogućnost da potvrdi svoj identitet i lični status, da uspostavi pravnu vezu sa porodicom i drugim ljudima, te da je dete lišeno mogućnosti da stekne državljanstvo i da pristupi velikom broju prava za čiju realizaciju je neophodan upis u matičnu knjigu rođenih, kao što su pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na socijalnu zaštitu, pravo na slobodu kretanja ili pravo na imovinu. Na taj način, povređeno je pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. S obzirom na to da problem blagovremenog upisa u Srbiji pogađa gotovo isključivo romsku populaciju, u predstavci je istaknuto da je povređeno i načelo zabrane diskriminacije.

Iako Ustav, Porodični  zakon i ratifikovane međunarodne konvencije svakom detetu garantuju pravo na upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, u slučaju kada majke ne poseduju lične dokumente, deca ne mogu biti upisana odmah nakon rođenja, već moraju da se vode postupci koji traju od nekoliko meseci do više godina. Pošto znatan broj Romkinja još uvek nije uspeo da pribavi lične dokumente, iznova se javljaju novi slučajevi dece koja u prvim mesecima ili godinama života ostaju bez upisa u matične knjige,  a samim tim i bez mnogih drugih prava. 

Nadležne institucije godinama zanemaruju ovaj problem i ignorišu preporuke mnogobrojnih međunarodnih tela koja su istakla da je ovakvo stanje nedopustivo, da svako dete, bez obzira na to da li roditelji poseduju dokumente, mora da se upiše u matične knjige odmah nakon rođenja i da je potrebno izmeniti podzakonske akte koji sprečavaju blagovremeni upis. 

Praxis je u predstavci ukazao i na to da u Srbiji nema delotvornog pravnog leka koji bi mogao da otkloni povredu ovog prava, jer je Ustavni sud u više navrata odbio da utvrdi da to što deca ne mogu da se upišu odmah po rođenju predstavlja povredu njihovih prava. 

U slučaju da Evropski sud za ljudska prava utvrdi da je u ovom predmetu došlo do povrede prava, ovaj slučaj mogao bi predstavljati prekretnicu koja će napokon okončati kontinuirano kršenja prava deteta na blagovremeni upis u matične knjige i koja će omogućiti svakom detetu da od rođenja pristupi svim pravima i da uživa zaštitu koju mu obezbeđuje upis u matične knjige.

„Zašto ste pravili decu, zašto niste prvo pribavili dokumente? Ništa ne možemo da uradimo dok majka ne dobije ličnu kartu“, poručili su Besimu [1] kada se u centru za socijalni rad raspitivao kako svog novorođenog sina Senada da upiše u matičnu knjigu rođenih.

Pre toga bio je i kod matičara, gde su mu takođe rekli da dete ne može da bude upisano, jer majka nema dokumente. Uz pomoć Praxisa, roditelji su potom podneli matičnoj službi pisani zahtev u kome je objašnjeno da je neizvesno kada će majka moći da dobije ličnu kartu, jer ne uspeva da prijavi prebivalište, ali da propisi garantuju svakom detetu upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, bez obzira na to da li roditelji imaju ili nemaju dokumente. Traženo je da se roditeljima omogući da detetu odrede lično ime.

Ali matična služba ne samo da nije učinila ono što je bila dužna da uradi, nego uopšte nije odgovorila na zahtev. Prošlo je više od četiri meseca od kako se Senad rodio, ali i dalje nije upisan u matičnu knjigu rođenih. Nema ni zdravstvenu knjižicu, pa njegovi roditelji, siromašni stanovnici jednog beogradskog romskog naselja, od skromnih prihoda koje otac teškom mukom uspeva da zaradi moraju da plaćaju lekarske preglede.

Senadova majka Suzana nikad nije imala ličnu kartu. Rođena je u Đakovici, ali matične knjige u kojima je bila upisana ostale su nedostupne organima Srbije nakon ratnih sukoba na Kosovu 1999. godine. Tek je početkom 2021. obnovljen Suzanin upis u matične knjige i nakon toga je ponovo mogla da dobije izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu.  Od tada bezuspešno pokušava da prijavi prebivalište i dobije ličnu kartu.

Suzana je 2020. godine zasnovala vanbračnu zajednicu sa Besimom i doselila se u kuću čiji vlasnik je Besimov otac. Tu su Suzana i Besim stvorili zajedničko porodično domaćinstvo, a potom dobili i dete. Ova adresa za Suzanu već više od dve godine predstavlja ono što je zakon definisao kao mesto prebivališta: mesto u kome se neko nastanio sa namerom da u njemu stalno živi i u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti.

Međutim, kada je pokušala da u policijskoj stanici prijavi prebivalište na toj adresi, rečeno joj je da prebivalište mora da prijavi u Policijskoj upravi za Đakovicu, prema mestu svog rođenja, i da tek kada tamo dobije ličnu kartu može da dođe ponovo i podnese zahtev za prijavu u mestu u kome stvarno živi. Ne znajući da ovakvo postupanje policijskih službenika ne samo da nije opravdano, nego je i protivno zakonu  - jer niko ne bi smeo da prijavljuje prebivalište u mestu u kome ne živi – Suzana i Besim su otputovali u Jagodinu, gde se nalazi Policijska uprava za Đakovicu, i pokušali su da Suzani prijave prebivalište. Ali ni tamo nisu uspeli, jer je od Suzane traženo da priloži vlasnički list ili drugi dokument za kuću na čijoj adresi u Đakovici bi se prijavila. Suzana to niti ima niti može da pribavi, pa se neobavljenog posla vratila u Beograd. 

Onda je ponovo je pokušala da prijavi prebivalište u policijskoj stanici u opštini gde živi, ali joj je opet rečeno da najpre mora da izvadi ličnu kartu u Jagodini.

U martu ove godine, Praxis je pripremio pisani zahtev za prijavu prebivališta i uputio Besima i Suzanu da ponovo odu u policiju i da predaju taj zahtev. Međutim, čak ni to nisu uspeli da urade. Iako su službenici bili dužni da prime zahtev, odbili su to da učine, rekavši Besimu da „džabe dolazi“ i da „ništa ne mogu da urade“. Ni obraćanje šefici nije pomoglo.

Ipak, Besim nije odustao. Kako kaže, malo je prepravio i prilagodio zahtev za prijavu prebivališta, odneo ga u službu predsednika Republike i tamo predao kao pritužbu na rad policije.

Oko mesec dana kasnije, Besima i Suzanu zvali su iz policijske stanice. Odjednom, odnos službenika prema njima više nije odbijajući, a ono što su do tada službenici nazivali nemogućim, počeli su bez problema da sprovode: uzete su izjave od Suzane, Besima i njegovog oca, pribavljeno je novo uverenje o državljanstvu, policijska patrola sprovela je terensku proveru. Ispostavilo se da je Suzani upisan pogrešan jedinstveni matični broj građana, ali i postupak ispravke je pokrenut po službenoj dužnosti i verovatno će uskoro biti okončan.

Jednom rečju, policija je počela da postupa onako kako je od početka i trebalo i kako je propisano. Pitanje je, međutim, zašto to nije odmah urađeno, nego je Suzana izgubila godinu i po dana u uzaludnim pokušajima da prijavi prebivalište. 

Svaki građanin ima pravo i dužnost da prijavi prebivalište i izvadi ličnu kartu. Svako dete mora od rođenja biti upisano u matičnu knjigu rođenih. Tako je propisano zakonima, ali to se u Senadovom i Suzaninom sučaju pokazalo beznačajnim. Senad je odavno trebalo da bude upisan, a Suzani nije pomoglo pozivanje na zakone, već obraćanje službi Predsednika. Čini se da je Suzana sada nadomak rešenja svog problema, ali pitanje je šta će se dogoditi kada u policijsku stanicu sutra dođe neko ko se nalazi u Suzaninoj situacji. A izvesno je da će doći, jer u Srbiji i dalje veliki broj Roma živi bez ličnih dokumenata i bez prijavljenog prebivališta. Da li će i oni morati da lutaju od šaltera do šaltera i da se obraćaju organima u čijoj nadležnosti uopšte i nije rešavanje ovih pitanja, ili će nadležni organi sami učiniti ono što su dužni da urade? Obavestićemo vas.

 

 

 [1] The names have been changed to protect privacy.

Strana 1 od 136
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action