Praxis popularni tagovi

Praxis

Praxis

Beograd, 18. februara 2021. godine, udruženja A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i Praxis predstavila su izveštaje o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći iz ugla lica u riziku od apatridije i interno raseljenih lica u Srbiji. Izveštaj Inicijative A 11 se fokusirao na primenu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći iz ugla interno raseljenih lica, dok se izveštaj Praxisa bavi pitanjem primene ovog zakona iz ugla lica u riziku od apatridije. Iako su se bavili istraživanjem sprovođenja zakona za dve različite kategorije građana i građanki, oba izveštaja kao zaključke ističu velike izazove sa kojima se suočavaju najugroženiji u pokušajima ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć.

Istraživanje koje je sproveo Praxis pokazalo je da je samo 32% opština i gradova formiralo službu za besplatnu pravnu pomoć, a da u 18% jedinica lokalne samouprave nije podnet ni jedan zahtev za besplatnu pravnu pomoć, dok u 32% nije podneto više od 10 zahteva za godinu dana. Takođe je problematična činjenica da u dve trećine jedinica lokalne samouprave osobe koje odlučuju o zahtevima istovremeno i pružaju besplatnu pravnu pomoć.

Kako ističe Milan Radojev, pravni koordinator u Praxisu, izuzetno mali broj lica u riziku od apatridije uspeo je da dobije besplatnu pravnu pomoć na način koji je predviđen Zakonom. On je posebno naglasio da ovi građani skoro nikada nisu uspeli da samostalno ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, već im je pomoć odobrena tek nakon što su im pravnici Praxisa u tome pomagali.

„Lica u riziku od apatridije, spadaju među najranjivije grupe u društvu. Nedostatak dokumenata im onemogućava pristup drugim osnovnim pravima, a ovde govorimo o licima koja ionako žive u dubokom siromaštvu. Ovo su lica niskog nivoa obrazovanja, pravno neuka, često ni sama ne znaju koja vrsta pomoći im je potrebna. Ako ne mogu da dobiju besplatnu pravnu pomoć kako bi dobila lična dokumenta, onda su u beznadežnom položaju“, navodi Marijana Luković, izvršna direktorka Praxisa.

Sa druge strane, istraživanje Inicijative A 11 ukazuje na nepristupačnost sistema besplatne pravne pomoći najugroženijim interno raseljenim licima. Osobe koje spadaju u posebno ugrožene grupe, koje su učestvovale u istraživanju, navode da nisu adekvatno informisane o načinu na koji koji mogu da pristupe besplatnoj pravnoj pomoći, da procedure nisu pristupačne i transparentne, kao i da njihovi zahtevi često bivaju odbijeni usmenim putem.

Pored toga, kao poseban problem koji otežava pristup pravnoj pomoći, ističe se da je obrazac zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći nedovoljno jasan, te da nije usklađen sa potrebama i stepenom obrazovanja nekih od najugroženijih građana. Studije slučaja koje su predstavljene ukazuju na nezakonitost u radu službi za besplatnu pravnu pomoć, kao i na nedovoljno jasne procedure i ukupnu nepristupačnost besplatne pravne pomoći najugroženijima.

Imajući u vidu nedostatke koje je primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći donela najugroženijim građanima, kao i činjenicu da su Zakonom udruženja građana koja su specijalizovana za pružanje besplatne pravne pomoći praktično isključena iz mogućnosti pružanja besplatne pravne pomoći, na predstavljanju izveštaja postavljeno je i pitanje da li je neophodno pristupiti izmenama Zakona i unapređenju njegove opredeljenosti za omogućavanje pristupa pravdi onim građanima i građankama koji su najugroženiji. Uz to, informativne kampanje o pravima koja građani imaju u sistemu besplatne pravne pomoći, kao i obuka zaposlenih koji se bave pružanjem besplatne pravne pomoći, pokazuju se kao neophodni koraci za unapređenje besplatne pravne pomoći za najugroženije.

Izveštaj Praxisa možete pogledati: OVDE

Koalicija za pristup pravdi zahteva od vlade Republike Srbije da bez odlaganja ukloni brojne nedostatke u radu na izmeni i dopuni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ), i to tako što će obezbediti da rad na Zakonu preuzme nadležno ministarstvo za ljudska prava uz ravnopravno učešće stručnjaka, predstavnika medija, udruženja i dr, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu.

Demokratija i pravna država počivaju na poštovanju nadležnosti i javnosti rada organa vlasti.

ZSPIJZ predstavlja jedan od stubova demokratskog uređenja u Republici Srbiji. Cilj ovog zakona je regulisanje načina ostvarivanja i zaštite prava javnosti da bude obaveštena o radu organa vlasti, kao i javnih ustanova i preduzeća. Ovo pravo jemči Ustav Republike Srbije.

ZSPIJZ se već deceniju označava kao najkvalitetniji evropski zakon u oblasti pristupa informacijama i to od strane relevantnih međunarodnih organizacija.

Rad na izmeni i dopuni ZSPIJZ opterećen je brojnim nepravilnostima, odnosno nedostacima koji se mogu svrstati u pet grupa.

Prvo, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), nije nadležno za rad na izmeni i dopuni ZSPIJZ. Nadležnost ovog ministarstva ne može se neposredno ili posredno izvesti iz čl. 11. Zakona o ministarstvima. Prema čl. 12. ovog zakona, a u vezi sa čl. 39 ovog zakona, za izmene i dopune Zakona nadležno je ministarstvo koje je nadležno za izradu propisa o ljudskim pravima, a to je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Drugo, radnu grupu MDULS-a za izmenu i dopunu ZSPIJZ, koja je formirana nakon konstituisanja nove vlade R.S., čine samo adresati Zakona, dakle organi vlasti koji imaju obavezu poštovanja i zaštite prava na pristup informacijama, uz isključenje beneficijara Zakona, dakle predstavnika organizacija civilnog društva, medija, kao i stručne i opšte javnosti. Na ovaj način se u potpunosti zanemaruju participativni mehanizmi u oblikovanju sadržine zakonskih odredbi, karakteristični upravo za demokratski pravni poredak.

Treće, i u neposrednoj vezi sa drugim, nedostaci se vezuju za javnost rada na izmeni i dopuni Zakona. Naime, na internet stranici MDULS-a nema elementarnih informacija o radu na Zakonu u periodu nakon konstituisanja radne grupe koja trenutno radi na izmenama i dopunama, što znači da se ova aktivnost skriva od javnosti. Poslednje objavljene informacije o predloženim zakonskim rešenjima datiraju iz novembra 2019. godine. U tom smislu, čini se da bi bez poteškoća moglo da se zaključi da se na zakonu koji obezbeđuje javnost rada organa vlasti radi u tajnosti, što posebno zabrinjava ako se uzmu u obzir izjave koje je Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i član radne grupe prethodnih dana davao u javnosti o tome da će se ”sve u Zakonu promeniti”.

Četvrto, prema raspoloživim informacijama, rad na Zakonu nakon konstituisanja nove vlade RS nije organizovan na način koji propisuje Zakon o planskom sistemu. Evo skraćene liste odredbi tog zakona koje su do sad pretrpele povredu:

  • Neprepoznavanje ”zainteresovanih strana” i ”ciljnih grupa” iz čl. 2, kao subjekata koji učestvuju u stvaranju javnih politika;
  • Povreda načela upravljanja sistemom javnih politika iz čl. 3, a posebno načela relevantnosti i pouzdanosti; prevencije i predostrožnosti; jednakosti i nediskriminacije; javnosti i partnerstva; kao i odgovornosti;
  • Povreda pravila o izradi koncepta politike iz čl. 16. i 17, a u vezi sa regulatornim merama javne politike iz čl. 24;
  • Povreda pravila o sprovođenju ex-ante analize efekata iz čl. 31;
  • Povreda pravila o javnosti rada iz čl. 32-34.

Uz to, prema raspoloživim informacijama nije planirana ni javna rasprava o Nacrtu zakon, što može da dovede do povrede i odredbe o sprovođenju javne rasprave iz čl. 36. Zakona.

Peto, prema raspoloživim informacijama o dosadašnjem radu na izmeni i dopuni ZSPIJZ, a posebno na osnovu uvida u predložena rešenja koja datiraju iz 2019. godine, može se zaključiti da preti ozbiljna i neposredna opasnost od urušavanja sistema pristupa javnim informacijama. Naime, u kontekstu modela pogrešne primene zakona koji su do sad uobličeni u praksi postupanja organa vlasti, Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i Upravnog suda, usvajanje predloženih rešenja omogućilo bi nastupanje težih povreda, sa jedne strane, interesa javnosti da zna u slučaju kad ovaj interes preteže u odnosu na suprotan interes, a sa druge strane, javnih interesa i interesa zaštite ličnih prava pojedinaca u slučajevima kad ovi interesi pretežu u odnosu na interes javnosti da zna.

 

U Beogradu, 11. februara 2021.

 

Koaliciju za pristup pravdi čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, PRAXIS, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, CHRIS mreža odbora za ljudska prava u Srbiji i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda

Praxis je Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija podneo alternativni izveštaj o sprovođenju preporuka iz Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) za Srbiju. 

Najnoviji izveštaj Evropske mreže za pitanje apatridije (ENS) je mereći mogućnost upisa dece u matične knjige rođenih, smestio Srbiju među najlošije ocenjene zemlje Evrope.

U izjavi za Danas, Milan Radojev, pravni koordinator Praxisa, istakao je da prema istraživanju UNHCR-a 8% dece do 4 godine života, koja dolaze iz romske nacionalne manjine, ne poseduje lična dokumenta. Problem se sastoji u činjenici da roditelji koji sami nemaju lična dokumenta ne mogu, odmah po rođenju da upišu dete u matičnu knjigu rođenih. Oni su onda prinuđeni da idu dužim, administrativnim putem i da naknadno sprovode jedan ili više dodatnih postupaka. Radojev je naveo da je svaki od tih postupaka komplikovan i dugotrajan, te da ljudi često odustanu od procedure, i da im je zato potrebna pravna pomoć.

Pročitajte više na portalu Danas.

 

Praxis je Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija podneo alternativni izveštaj o sprovođenju preporuka iz Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) za Srbiju. 

Ni godina koja je na izmaku nije donela dugo očekivano rešenje za novorođenu decu čije majke ne poseduju lične dokumente. Tako ova deca i dalje ne mogu da se upišu u matične knjige odmah nakon rođenja. Zbog toga, u prvim mesecima, a ponekad i godinama života, ostaju i bez drugih prava, kao što je pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Mnoge međunarodne organizacije i ugovorna tela godinama u svojim izveštajima ukazuju na ovaj problem i pozivaju Srbiju da svakom detetu omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, kako je to predviđeno Konvencijom o pravima deteta i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.

Pročitajte više ovde.

 

četvrtak, 10 decembar 2020 08:21

Preporuke se nižu, rešenje se i dalje čeka

Ni godina koja je na izmaku nije donela dugo očekivano rešenje za novorođenu decu čije majke ne poseduju lične dokumente. Tako ova deca i dalje ne mogu da se upišu u matične knjige odmah nakon rođenja. Zbog toga, u prvim mesecima, a ponekad i godinama života, ostaju i bez drugih prava.

Mnoge međunarodne organizacije i ugovorna tela godinama u svojim izveštajima ukazuju na ovaj problem i pozivaju Srbiju da svakom detetu omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, kako je to predviđeno Konvencijom o pravima deteta i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. I ove godine Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije istakla da svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, bez obzira na status roditelja. Istovremeno, Evropska komisija je ukazala da relevantne propise treba izmeniti. Prethodno su slične preporuke Srbiji uputili i Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Komitet UN za prava deteta, Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Komitet UN za ljudska prava, Komitet UN za eliminisanje diskriminacije, Evropski parlament. Srbija se obavezala i da će ispuniti Ciljeve održivog razvoja UN, uključujući i cilj da se svakome omogući upis u matičnu knjigu rođenih.

Uprkos tome, i dalje su na snazi odredbe podzakonskih akata koji regulišu postupak prijave rođenja i upisa u matičnu knjigu rođenih, koje propisuju da je za upis neophodno da roditelji poseduju lične dokumente. Praxis se i u 2020. godini  kontinuirano susretao sa slučajevima majki koje se porađaju bez ličnih dokumenata i koje zbog toga ne mogu da nakon rođenja upišu decu u matične knjige. Umesto toga, moraju da pokreću i vode posebne postupke za upis dece, koji mogu biti veoma dugotrajni i komplikovani.  UNiCEF je u Priručniku za primenu Konvencije o pravima deteta istakao da upis odmah po rođenju podrazumeva period od nekoliko dana, a ne nekoliko meseci.

Ipak, ako nadležni organi budu ispunili obaveze koje su preuzeli, ovaj problem bi uskoro napokon mogao biti rešen. Naime, Vlada Srbije je u julu ove godine usvojila revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, u koji je kao jedna od aktivnosti koju treba sprovesti uvrštena izmena spornih podzakonskih akata. Kao rok za izmenu ovih propisa predviđen je drugi kvartal 2021. godine.  

 

Đeva ima 19 godina, ali je tek nedavno izvadila svoju prvu ličnu kartu. Do pre dve godine živela je sa roditeljima u Nišu, a onda je zasnovala vanbračnu zajednicu i preselila se u Kraljevo. Njeni roditelji  nisu bili saglasni sa tom vezom i prekinuli su kontakt sa ćerkom. Odbili su i da učestvuju u postupku izdavanja njene lične karte. Đeva nikada nije posedovala ni zdravstvenu knjižicu.

U maju 2019. godine, Đeva se porodila u bolnici u Kraljevu  i dobila je žensko dete – ćerku Sunitu. Zbog toga što nije posedovala ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu, u bolnici su joj rekli da mora da na ime troškova porođaja plati 65.000 dinara. Od Đeve je traženo da plati ove troškove  uprkos tome što se prema propisima o zdravstvenom osiguranju porođaj smatra hitnim slučajem i što bi troškovi trebalo da padnu na teret budžeta. Siromašna Đevina porodica nije mogla da plati toliki račun. Nakon izlaska iz porodilišta, u dva navrata su Đevi upućene opomene za plaćanje računa, ali pošto ona toliko novca nije imala, bolnica je izgleda ipak odustala od pokušaja naplate.

Brige oko plaćanja ovog računa nažalost nisu bili jedini, pa ni najveći  problem koji je opterećivao Đevinu porodicu. Naime, pošto Đeva nije imala lične dokumente, nakon Sunitinog rođenja ona i suprug nisu mogli svoju ćerku da upišu u matične knjige. Tako je, naime, propisano podzakonskim aktima koji regulišu postupak prijave rođenja i upisa u matičnu knjigu rođenih: ako roditelji ne poseduju lične dokumente, dete ne može odmah nakon rođenja da se  upiše u matične knjige. Iako akti više pravne snage – Ustav, zakon i međunarodne konvencije garantuju pravo na upis u MKR i na lično ime svakom detetu bez izuzetka i to odmah nakon rođenja, matičari se pridržavaju onoga što propisuju podzakonski akti i odbijaju da upišu decu čiji roditelji nemaju dokumente. 

Sunita je tako ostala bez upisa u matičnu knjigu rođenih i bez zdravstvene knjižice, a njena porodica bez prava iz socijalnog osiguranja. Kada je Sunita bila bolesna, u domu zdravlja nisu hteli da je prime jer ne poseduje zdravstvenu knjižicu. Iz istog razloga nije primila ni sve potrebne vakcine.

Uz pomoć Praxisa, roditelji su pred centrom za socijalni rad pokrenuli postupak određivanja ličnog imena. To je postupak koji mora da se vodi u situacijama kada detetu nije određeno lično ime u roku od 30 dana od rođenja i koji bi centar za socijalni rad bio dužan da sprovede u svim slučajevima kada ime deteta nije upisano u matične knjige, pošto svako dete bez izuzetka ima pravo na lično ime. Nažalost, centar za socijani rad pred kojim je pokrenut postupak za Sunitu ovu obavezu nije poštovao, a istovremeno je ignorisao i uputstvo nadležnog ministarstva kojim je određeno da se i deci čije majke ne poseduju lične dokumente mora odrediti lično ime. 

Tek kada je majka u junu ove godine uspela da pribavi ličnu kartu, centar za socijalni rad je sproveo postupak, nakon čega je izvršen i upis u matičnu knjigu rođenih. Međutim, ostala je činjenica da je Sunita morala biti upisana u matičnu knjigu rođeniih godinu dana ranije, da bolnica nije smela da od majke traži da plati troškove porođaja, da je Sunita trebalo na vreme da primi sve potrebne vakcine, a da je centar za socijalni rad bio dužan da joj odredi ime bez obzira na to da li joj majka poseduje dokumente.

Da bi se izbegle ovakve situacije, svakom detetu se mora omogućiti da bude upisano u matične knjige odmah nakon rođenja, kako to i nalažu Ustav, zakon i međunarodne konvencije. A da bi se to ostvarilo, potrebno je samo da se izmene podzakonski akti koji upis novorođene dece uslovljavaju time da roditelji poseduju lične dokumente. I preporuke koje je veliki broj međunarodnih tela uputio Srbiji u vezi sa ovim pitanjem, pokazuju da je trenutno stanje neodrživo i da se rešavanje problema više ne sme odlagati.

 

 

 

Praxis je Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija podneo alternativni izveštaj o sprovođenju preporuka iz Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) za Srbiju. 

U preporuci iz trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) za Srbiju, navodi se da je neophodno omogućiti upis u matične knjige rođenih (MKR) svakom detetu rođenom u Srbiji, odmah nakon rođenja, bez diskriminacije i bez obzira na pravni status roditelja i bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente. Iako je Republika Srbija je podržala ovu preporuku, ona se i dalje ne primenjuje. Naime, deca čiji roditelji ne poseduju lične dokumente ne mogu da se upišu u matične knjige rođenih odmah nakon rođenja, već je potrebno pokrenuti komplikovane postupke koji neretko dugo traju, te se njihov upis u matične evidencije odlaže na duži period, tokom kojeg deca nemaju pristup mnogim pravima, kao što je pravo na zdravstvenu zaštitu i socijalnu pomoć. Takođe, usled nemogućnosti blagovremenog upisa u MKR, deca su izložena riziku od apatridije. 

Uzrok ovog problema leži u podzakonskim aktima koji regulišu upis u matične knjige rođenih. Oni propisuju da su za upis deteta u matične evidencije potrebni izvodi iz MKR roditelja i njihovi lični dokumenti. Iako su navedeni podzakonski akti u suprotnosti sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i domaćim zakonodavstvom, oni i dalje regulišu postupak upisa u MKR, te se u Srbiji i dalje rađaju deca koja ovo pravo ne mogu da ostvarejer još uvek sve majke koje se porađaju ne poseduju lične dokumente.  Takođe, Evropska komisija je u svojim izveštajima za 2019. i 2020. godinu pozvala Srbiju da izmeni sporne podzakonske akte, ne bi li svako dete moglo da ostvari pravo na upis u MKR odmah nakon rođenja.  

Problem nemogućnosti upisa u matične evidencije pogađa skoro isključivo romsku populaciju u Srbiji, jednu od najugroženijih i najdiskiminisanijih kategorija stanovništva. Stoga je Praxis u ovom izveštaju uputio preporuku da Republika Srbija izmeni sporne podzakonske akte koji uslovljavaju upis dece u matične evidencije time da roditelji poseduju lične dokumente i sopstvene izvode iz MKR, i time omogući svakom detetu rođenom u Srbiji da ostvari svoje zakonom predviđeno pravo. 

 

Koordinatorka Programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost, Marija Dražović, učestvovala je na panel diskusiji pod imenom “Upoznaj, ne sudi!”, održanoj u “Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju”, u Leskovcu.

Ovo je bila treća u nizu panel diskusija u okviru kampanje čiji je cilj podizanje svesti o problemu diskriminacije Roma i podsticanje na adekvatno reagovanje i prevenciju. Nosilac kampanje je Ministarstvo za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, a realizator Udružеnjе građana “Tеrnipе” uz podršku projekta Nemačke razvojne saradnje Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji, koji sprovodi Nеmačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Marija Dražović je istakla da problem u sprečavanju i rešavanju problema segregacije u školama, poput škole „Petar Tasić“ u kojoj Romi čine 90 odsto đaka, leži u implementaciji zakona i mera koje postoje.

Vesti o događaju možete pročitati na portalima NIN i JUGpress.

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action