Praxis popularni tagovi

Praxis

Praxis

četvrtak, 10 decembar 2020 08:21

Preporuke se nižu, rešenje se i dalje čeka

Ni godina koja je na izmaku nije donela dugo očekivano rešenje za novorođenu decu čije majke ne poseduju lične dokumente. Tako ova deca i dalje ne mogu da se upišu u matične knjige odmah nakon rođenja. Zbog toga, u prvim mesecima, a ponekad i godinama života, ostaju i bez drugih prava.

Mnoge međunarodne organizacije i ugovorna tela godinama u svojim izveštajima ukazuju na ovaj problem i pozivaju Srbiju da svakom detetu omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, kako je to predviđeno Konvencijom o pravima deteta i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. I ove godine Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije istakla da svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, bez obzira na status roditelja. Istovremeno, Evropska komisija je ukazala da relevantne propise treba izmeniti. Prethodno su slične preporuke Srbiji uputili i Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Komitet UN za prava deteta, Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Komitet UN za ljudska prava, Komitet UN za eliminisanje diskriminacije, Evropski parlament. Srbija se obavezala i da će ispuniti Ciljeve održivog razvoja UN, uključujući i cilj da se svakome omogući upis u matičnu knjigu rođenih.

Uprkos tome, i dalje su na snazi odredbe podzakonskih akata koji regulišu postupak prijave rođenja i upisa u matičnu knjigu rođenih, koje propisuju da je za upis neophodno da roditelji poseduju lične dokumente. Praxis se i u 2020. godini  kontinuirano susretao sa slučajevima majki koje se porađaju bez ličnih dokumenata i koje zbog toga ne mogu da nakon rođenja upišu decu u matične knjige. Umesto toga, moraju da pokreću i vode posebne postupke za upis dece, koji mogu biti veoma dugotrajni i komplikovani.  UNiCEF je u Priručniku za primenu Konvencije o pravima deteta istakao da upis odmah po rođenju podrazumeva period od nekoliko dana, a ne nekoliko meseci.

Ipak, ako nadležni organi budu ispunili obaveze koje su preuzeli, ovaj problem bi uskoro napokon mogao biti rešen. Naime, Vlada Srbije je u julu ove godine usvojila revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, u koji je kao jedna od aktivnosti koju treba sprovesti uvrštena izmena spornih podzakonskih akata. Kao rok za izmenu ovih propisa predviđen je drugi kvartal 2021. godine.  

 

Đeva ima 19 godina, ali je tek nedavno izvadila svoju prvu ličnu kartu. Do pre dve godine živela je sa roditeljima u Nišu, a onda je zasnovala vanbračnu zajednicu i preselila se u Kraljevo. Njeni roditelji  nisu bili saglasni sa tom vezom i prekinuli su kontakt sa ćerkom. Odbili su i da učestvuju u postupku izdavanja njene lične karte. Đeva nikada nije posedovala ni zdravstvenu knjižicu.

U maju 2019. godine, Đeva se porodila u bolnici u Kraljevu  i dobila je žensko dete – ćerku Sunitu. Zbog toga što nije posedovala ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu, u bolnici su joj rekli da mora da na ime troškova porođaja plati 65.000 dinara. Od Đeve je traženo da plati ove troškove  uprkos tome što se prema propisima o zdravstvenom osiguranju porođaj smatra hitnim slučajem i što bi troškovi trebalo da padnu na teret budžeta. Siromašna Đevina porodica nije mogla da plati toliki račun. Nakon izlaska iz porodilišta, u dva navrata su Đevi upućene opomene za plaćanje računa, ali pošto ona toliko novca nije imala, bolnica je izgleda ipak odustala od pokušaja naplate.

Brige oko plaćanja ovog računa nažalost nisu bili jedini, pa ni najveći  problem koji je opterećivao Đevinu porodicu. Naime, pošto Đeva nije imala lične dokumente, nakon Sunitinog rođenja ona i suprug nisu mogli svoju ćerku da upišu u matične knjige. Tako je, naime, propisano podzakonskim aktima koji regulišu postupak prijave rođenja i upisa u matičnu knjigu rođenih: ako roditelji ne poseduju lične dokumente, dete ne može odmah nakon rođenja da se  upiše u matične knjige. Iako akti više pravne snage – Ustav, zakon i međunarodne konvencije garantuju pravo na upis u MKR i na lično ime svakom detetu bez izuzetka i to odmah nakon rođenja, matičari se pridržavaju onoga što propisuju podzakonski akti i odbijaju da upišu decu čiji roditelji nemaju dokumente. 

Sunita je tako ostala bez upisa u matičnu knjigu rođenih i bez zdravstvene knjižice, a njena porodica bez prava iz socijalnog osiguranja. Kada je Sunita bila bolesna, u domu zdravlja nisu hteli da je prime jer ne poseduje zdravstvenu knjižicu. Iz istog razloga nije primila ni sve potrebne vakcine.

Uz pomoć Praxisa, roditelji su pred centrom za socijalni rad pokrenuli postupak određivanja ličnog imena. To je postupak koji mora da se vodi u situacijama kada detetu nije određeno lično ime u roku od 30 dana od rođenja i koji bi centar za socijalni rad bio dužan da sprovede u svim slučajevima kada ime deteta nije upisano u matične knjige, pošto svako dete bez izuzetka ima pravo na lično ime. Nažalost, centar za socijani rad pred kojim je pokrenut postupak za Sunitu ovu obavezu nije poštovao, a istovremeno je ignorisao i uputstvo nadležnog ministarstva kojim je određeno da se i deci čije majke ne poseduju lične dokumente mora odrediti lično ime. 

Tek kada je majka u junu ove godine uspela da pribavi ličnu kartu, centar za socijalni rad je sproveo postupak, nakon čega je izvršen i upis u matičnu knjigu rođenih. Međutim, ostala je činjenica da je Sunita morala biti upisana u matičnu knjigu rođeniih godinu dana ranije, da bolnica nije smela da od majke traži da plati troškove porođaja, da je Sunita trebalo na vreme da primi sve potrebne vakcine, a da je centar za socijalni rad bio dužan da joj odredi ime bez obzira na to da li joj majka poseduje dokumente.

Da bi se izbegle ovakve situacije, svakom detetu se mora omogućiti da bude upisano u matične knjige odmah nakon rođenja, kako to i nalažu Ustav, zakon i međunarodne konvencije. A da bi se to ostvarilo, potrebno je samo da se izmene podzakonski akti koji upis novorođene dece uslovljavaju time da roditelji poseduju lične dokumente. I preporuke koje je veliki broj međunarodnih tela uputio Srbiji u vezi sa ovim pitanjem, pokazuju da je trenutno stanje neodrživo i da se rešavanje problema više ne sme odlagati.

 

 

 

Praxis je Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija podneo alternativni izveštaj o sprovođenju preporuka iz Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) za Srbiju. 

U preporuci iz trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) za Srbiju, navodi se da je neophodno omogućiti upis u matične knjige rođenih (MKR) svakom detetu rođenom u Srbiji, odmah nakon rođenja, bez diskriminacije i bez obzira na pravni status roditelja i bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente. Iako je Republika Srbija je podržala ovu preporuku, ona se i dalje ne primenjuje. Naime, deca čiji roditelji ne poseduju lične dokumente ne mogu da se upišu u matične knjige rođenih odmah nakon rođenja, već je potrebno pokrenuti komplikovane postupke koji neretko dugo traju, te se njihov upis u matične evidencije odlaže na duži period, tokom kojeg deca nemaju pristup mnogim pravima, kao što je pravo na zdravstvenu zaštitu i socijalnu pomoć. Takođe, usled nemogućnosti blagovremenog upisa u MKR, deca su izložena riziku od apatridije. 

Uzrok ovog problema leži u podzakonskim aktima koji regulišu upis u matične knjige rođenih. Oni propisuju da su za upis deteta u matične evidencije potrebni izvodi iz MKR roditelja i njihovi lični dokumenti. Iako su navedeni podzakonski akti u suprotnosti sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i domaćim zakonodavstvom, oni i dalje regulišu postupak upisa u MKR, te se u Srbiji i dalje rađaju deca koja ovo pravo ne mogu da ostvarejer još uvek sve majke koje se porađaju ne poseduju lične dokumente.  Takođe, Evropska komisija je u svojim izveštajima za 2019. i 2020. godinu pozvala Srbiju da izmeni sporne podzakonske akte, ne bi li svako dete moglo da ostvari pravo na upis u MKR odmah nakon rođenja.  

Problem nemogućnosti upisa u matične evidencije pogađa skoro isključivo romsku populaciju u Srbiji, jednu od najugroženijih i najdiskiminisanijih kategorija stanovništva. Stoga je Praxis u ovom izveštaju uputio preporuku da Republika Srbija izmeni sporne podzakonske akte koji uslovljavaju upis dece u matične evidencije time da roditelji poseduju lične dokumente i sopstvene izvode iz MKR, i time omogući svakom detetu rođenom u Srbiji da ostvari svoje zakonom predviđeno pravo. 

 

Koordinatorka Programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost, Marija Dražović, učestvovala je na panel diskusiji pod imenom “Upoznaj, ne sudi!”, održanoj u “Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju”, u Leskovcu.

Ovo je bila treća u nizu panel diskusija u okviru kampanje čiji je cilj podizanje svesti o problemu diskriminacije Roma i podsticanje na adekvatno reagovanje i prevenciju. Nosilac kampanje je Ministarstvo za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, a realizator Udružеnjе građana “Tеrnipе” uz podršku projekta Nemačke razvojne saradnje Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji, koji sprovodi Nеmačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Marija Dražović je istakla da problem u sprečavanju i rešavanju problema segregacije u školama, poput škole „Petar Tasić“ u kojoj Romi čine 90 odsto đaka, leži u implementaciji zakona i mera koje postoje.

Vesti o događaju možete pročitati na portalima NIN i JUGpress.

Beograd, 23.11.2020.

Organizacije za ljudska prava zahtevaju od Narodne Skupštine Republike Srbije da obustavi postupak izbora novog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i osigura inkluzivnost i transparentnost tokom celog postupka. Iako je sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kojoj će se predstaviti jedini kandidat za budućeg Poverenika zakazana za danas (23. novembar) u 12h, javnost još nije upoznata sa imenom kandidata, što ceo postupak čini faktički tajnim.

Mandat prethodnog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je istekao 27. maja 2020. godine. Iako je postupak izbora novog Poverenika formalno pokrenut pismom poslaničkim grupama, do izbora nije došlo, iako je tada prošlo skoro šest meseci. Javnosti nije poznato da je neka od poslaničkih grupa u novom sazivu parlamenta predložila kandidata, ali je sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije zakazana u petak (20. novembar) u popodnevnim časovima za ponedeljak 23. novembar 2020 godine. Na ovoj sednici, predstaviće se jedini kandidat za Poverenika, čije ime još nije poznato javnosti. Prema dnevnom redu, na istoj sednici će se glasati za predlog za izbor Poverenika o kome će se izjasniti Skupština Srbije.

Organizacije za ljudska prava zahtevaju obustavljanje postupka i omogućavanje svim zainteresovanim građanima, grupama i organizacijama da učestvuju u procesu izbora, da budu upoznati sa imenima potencijalnih kandidata i o njima iznesu svoje mišljenje, posebno u vezi sa pitanjem da li oni ispunjavaju Zakonom o zabrani diskriminacije propisane uslove za izbor. Ovo se prvenstveno odnosi na pripadnike manjinskih zajednica i grupa, kojima je veoma važna stručnost kandidata i jasna opredeljenost za saradnju za organizacijama koje se bave ljudskim i manjinskim pravima.

Članice Koalicije protiv diskriminacije i Koalicije za pristup pravdi:

  • Centar za unapređivanje pravnih studija
  • Civil Rights Defenders
  • LABRIS
  • Udruženje studenata sa hendikepom
  • Jednakost
  • CHRIS mreža odbora za ljudska prava u Srbiji
  • PRAXIS
  • Fond za humanitarno pravo
  • Inicijativa mladih za ljudska prava

Tema diskusije je bila izvršni postupak i specifičnosti ovog postupka kad su u pitanju komunalne usluge, a na njoj je učestvovala i naša koleginica Marija Dražović. Dušan Protić iz Centra za evropske politike je moderirao sastankom, a događaj je za cilj imao da pojasni pravila izvršnog postupka naročito kada su u pitanju predmeti izvršenja potraživanja u oblasti komunalnih usluga. Kako prinudna naplata potraživanja u komunalnim i srodnim uslugama čini polovinu rada javnih izvršitelja, svrha otvorene diskusije je bila da približi kako u praksi funkioniše izvršni postupak, i kakva su prava, mogućnosti i obaveze građana u ovim slučajevima.

Tom prilikom smo podsetili da su, prema našem iskustvu, upravo najsiromašniji građani i građanke vrlo često dužnici u izvršnom postupku zbog dugova nastalih na osnovu pružanja komunalnih usluga i da najčešće ne postoje delotvorni mehanizmi za zaštitu njihovih prava već su prepušteni sami sebi. S druge strane, iskustava naših korisnika kada je reč o radu službi besplatne pravne pomoći su uglavnom negativna budući da se suočavaju sa preprekama već prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć. Lokalne službe besplatne pravne pomoći morale bi da se razvijaju u budućem periodu, da podižu sopstvene kapacitete kako bi obavljale posao koji im je delegiran, s obzirom da od kraja 2019. godine, kada je Zakon počeo da se primenjuje, one gotovo da ne funkcionišu. Osim toga, istakli smo značaj uloge civilnog sektora u podizanju svesti o temi izvršnog postupka ali i naglasili da se prostor za delovanje civilnog sektora na lokalnom nivou sve više sužava.

Naveli smo da često, kada je reč o komunalnim i srodnim uslugama, kao što su snabdevanje električnom energijom i telekomunikacijama, dolazi do prekida pružanja te usluge od strane poverioca kada se ne ispunjavaju obaveze, dok sa druge strane imamo nastavak pružanja komunalne usluge u drugim slučajevima, što rezultira u gomilanju dugova. Ustanovili smo da ne postoji adresa na koju građani mogu da se obrate i dobiju pravu informaciju o svojim pravima i na koji način mogu da ih ostvare. Kako bismo ilustrovali posledice neinformisanosti građana i krutih pravila izvršnog postupka, predstavili smo slučaj mnogih porodica koje su korisnici stanova za socijalno stanovanje u naselju Beranovac u Kraljevu kojima preti iseljenje zbog nagomilanih dugova zakupa.

Podsetili smo da i dalje postoji loša praksa kada je reč o prijavljivanju prebivališta jer se građani prijavljuju na adresama na kojima zaista ne žive. Ukazali smo da iza ovakve prakse neretko, bar kada su naše ciljne grupe u pitanju, stoje vrlo objektivni razlozi uzrokovani upravo lošom primenom propisa kojima se uređuje prijava prebivališta i boravišta. S druge strane, neuspešna dostava je jedan od najvećih izazova kada je reč o izvršnom postupku i neretko se pripisuje izbegavanju prijema od strane izvršnih dužnika, što ne bio bio slučaj kada bi građani imali informacije o pravnim posledicama, jer ukoliko građanin ne primi rešenje neće moći da koristi osnovno pravno sredstvo, odnosno prigovor. Zbog toga smo skrenuli pažnju da je, osim obezbeđivanja dosledne primene propisa kada je reč o prijavi prebivališta, veoma važno podizati svest građana o tome koliko je važno da podaci o njima koji se nalaze u službenim evidencijama budu ispravni i tačni, što podrazumeva ozbiljan posao jer je reč o vraćanju izgubljenog poverenja građana u institucije.

Istakli smo da iskustvo sa elektronskim servisima ne donosi mnogo koristi najugroženijim slojevima stanovništva jer veliki broj njih nema pristup internetu i komunikacionim sredstvima. Podsetili smo da je onima koji su na margini društva, potrebno omogućiti pristup informacijama o njihovim pravima na adekvatan način, jer postoje brojne prepreke u pristupu informacijama preko elektronskih servisa. Naveli smo da postoji velika nejednakost i da je potrebno identifikovati potrebe najosteljivijih grupa u Srbiji i odgovoriti na te potrebe inovativnim sredstvima.

Kao zaključak možemo navesti da je potrebno u buducem periodu uspostaviti i razvijati organizovaniji pritisak civilnog sektora i građana, jer su evropske integracije sve manje delotvorno sredstvo koje bi ubrzalo i učinilo reforme u Srbiji efikasnijim.

Pogledajte ceo događaj ovde.

petak, 20 novembar 2020 11:05

Povodom Svetskog dana deteta

Danas, na Svetski dan deteta, hteli bismo još jednom da skrenemo pažnju na problem dečjih brakova u Srbiji sa kojim se susreću deca na margini društva, a pre svega ona u romskoj zajednici.

Prema Istraživanju višestrukih pokazatelja položaja žena i dece za 2019. godinu (MICS 6), koje je sproveo Republički zavod za statistiku, uz tehničku i finansijsku podršku UNICEF-a, Evropske unije, UNFPA i Vlade Republike Srbije, ostvaren je određeni napredak kod dece u romskim naseljima. Napredak je uočen u povećanom obuhvatu imunizacijom dece u romskim naseljima, udvostručenoj stopi pohađanja srednjeg obrazovanja kod devojčica iz romskih naselja, smanjenju stope smrtnosti odojčadi i dece mlađe od pet godina, mada su ovi podaci i dalje znatno nepovoljniji nego kod dece u opštoj populaciji.

Međutim, jasna stagnacija primetna je u oblasti dečjih, ranih i prinudnih brakova, iako ih ciljevi održivog razvoja navode kao štetnu praksu koju treba eliminisati do 2030. godine. MICS 6 istraživanje pokazuje da je stopa dečjih brakova u populaciji devojčica i mladih žena iz romskih naselja i dalje izuzetno visoka. Naime, procenat žena iz romskih naselja starosti 20-24 godine koje su stupile u brak pre navršenih 18 godina života iznosi 55,8%, dok je procenat žena iste starosne dobi koje su stupile u brak pre navršenih 15 godina života 15,9%. Procenat žena starosti 15-19 godina koje su trenutno u braku ili vanbračnoj zajednici iznosi čak 34,1%. Ranim stupanjem u brak deca su lišena detinjstva, redovnog psihičkog i fizičkog razvoja, školovanja i prilike da samostalno biraju partnera u budućnosti. Kako je napuštanje školovanja istovremeno i uzrok i posledica dečjih brakova, povećan je rizik od ekonomske zavisnosti i siromaštva. Pritom, deca su izložena nasilju, riziku od apatridije i riziku od ekonomske i seksualne eksploatacije.

Na polju prevencije dečjih brakova, Praxis je ove godine održao seriju radionica sa više od 200 učenika iz osnovnih škola u 9 opština širom Srbije sa ciljem podizanja svesti o štetnosti ove pojave. “Pustite nas da provedemo detinjstvo u školskim klupama, a ne ljuljajući decu!”, “Brinite o deci” samo su neke od poruka koje su ova deca uputila institucijama i zajednici.

Dečji brak predstavlja grubo kršenje prava deteta, posebno devojčica, i tako ga treba posmatrati. U cilju prevencije i eliminacije ove pojave, pored podizanja svesti, neophodno je aktivnije i posvećenije delovanje države, jačanje saradnje i proaktivno delovanje nadležnih institucija. Stanovište po kome ova štetna praksa predstavlja romsku kulturu i tradiciju ne sme biti izgovor za nepoštovanje nacionalnih i međunarodnih zakona, a naročito za sprečavanje svakog deteta da dostigne svoj puni razvojni kapacitet.

 

Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) redizajnirala je i pokrenula novi veb-sajt gde se možete informisati o problemima sa kojima se suočavaju apatridi u Evropi. Osim toga, na sajtu možete pristupiti biblioteci koja sadrži 590 publikacija, blogova i intervjua, a i možete saznati više o delovanju i članstvu ENS. Pored toga, možete se i uključiti u rad Evropske mreže za pitanje apatridije. Osobe bez državljanstva preko novog veb-sajta mogu pristupiti pravnim savetima i podršci.

Više od 500.000 ljudi koji žive u Evropi su apatridi, što znači da nisu priznati kao državljani nijedne države. Upravo zbog toga, apatridi su često na margini društva bez ikakvih prava i sa osećanjem da nigde ne pripadaju.

Evropska mreža za pitanja apatridije je udruženje koje broji više od 150 organizacija i pojedinaca iz 41 zemlje, među kojima je i Praxis. Zajedno smo posvećeni okončanju apatridije i borbi da svaka osoba bez državljanstva u Evropi može da pristupi pravima koja im pripadaju po međunarodnom pravu. ENS je osnovana 2012. godine kao koordinaciono telo i ekspertska baza za organizacije i pojedince koji rade na promociji prava na državljanstvo u Evropi.

Više informacija na www.statelessness.eu


Slučaj Almire i njene porodice

 

U prethodnim tekstovima bilo je reči o nevidljivim generacijama, odnosno o čitavim pokolenjima ljudi čija činjenica rođenja nije upisana i koji su zbog toga lišeni osnovnih prava. U tim slučajevima, pravo na upis u matične evidencije ostvaruje se kroz postupke koji neretko dugo traju. Međutim, čak i kada to pravo steknu, ni tu nije kraj njihovim problemima, jer u procesu pribavljanja ličnih dokumenata nailaze na dodatne prepreke.

Naime, osobe koje su naknadno upisane u matične evidencije i zato prvi put podnose zahtev za prijavu prebivališta, odnosno za izdavanje lične karte, često budu upućene da te zahteve podnesu u policijskim upravama prema mestu svog rođenja. Ova praksa postoji uprkos tome što ta lica godinama ne žive u mestima rođenja, niti nameravaju da se tamo vrate, i bez obzira što u tim mestima ne poseduju nekretnine na čijim adresama bi prijavili prebivalište.

Samo jedna od mnogih priča sa ovakvim ishodom je i slučaj Almire koja je rođena na Kosovu 1988. godine. Almira je upisana je u matičnu knjigu rođenih nakon sprovedenog sudskog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja 2020. godine. Početkom septembra iste godine, obratila se nadležnoj policijskoj stanici radi prijave prebivališta na adresi u Zemun polju, gde stanuje već 11 godina sa vanbračnim suprugom. Pritom, Almira na toj adresi živi sa dvoje maloletne dece, koju još uvek nije uspela da upiše u matičnu knjigu rođenih, jer ne poseduje ličnu kartu. Zajedno sa Almirom, u policijsku stanicu su došli svekar, koji je vlasnik nepokretnosti na kojoj prijavljuje prebivalište, kao i dva svedoka koji bi potvrdili njen identitet. Tom prilikom Almira je usmeno obaveštena da će joj prva lična karta biti izdata sa rokom trajanja od 2 godine, a da će joj prva sledeća biti izdata na 10 godina. Almira nije primila potvrdu o predatom zahtevu.

Policijski službenici su ubrzo nakon predaje zahteva izvršili terensku proveru tokom koje su Almiru zatekli na navedenoj adresi, i nakon toga, su njenog svekra i nju pozvali telefonom da ponovo dođu u policijsku stanicu. Prilikom te posete, Almiru su obavestili da ipak ne može da se prijavi na adresi na kojoj živi u Zemun polju, niti da pribavi prvu ličnu kartu u ovoj policijskoj stanici. Uputili su je da otputuje u Nišku Banju, gde se nalazi Policijska uprava za Prištinu, kako bi pribavila prvu ličnu kartu prema mestu svog rođenja.

Almirin suprug je nakon toga telefonom pozvao policijsku stanicu i objasnio da Almira ne poseduje imovinu na Kosovu na kojoj bi prijavila prebivalište, kao i da ne namerava da živi na Kosovu, već u Zemunu gde stanuje od zasnivanja njihove vanbračne zajednice. Međutim, rečeno mu je da njegova supruga prvu ličnu kartu mora izvaditi u Niškoj Banji, a da tek nakon toga može ponovo doći u tu policijsku stanicu radi prijave prebivališta jer se Almira ne nalazi u policijskom sistemu. S obzirom da se Almira pre više od 10 godina nastanila u Zemunu sa namerom da tu stalno živi, te da ovo mesto odavno predstavlja njeno mesto prebivališta, prijava prebivališta u bilo kom drugom gradu predstavljala bi kršenje zakona. Takođe, kako bi eventualni problem sa unošenjem podataka u policijski sistem morao da se reši službenim obraćanjem policijske stanicej policijskoj upravi za Prištinu, Almira se nije obraćala PU za Prištinu.

Ovakvo postupanje policijskih službenika nije usamljen slučaj. Osobe koje su naknadno upisane u matične evidencije i u drugim policijskim stanicama i upravama susretale su se sa sličnom praksom. Tako ljudi koji su mesecima ili godinama čekali da se okončaju postupci upisa u matične knjige, ponovo moraju da se suočavaju sa dugotrajnim i mukotrpnim postupcima. Pri tome, najčešće su ovi problemi izazvani nezakonitim postupanjem policijskih službenika, koji izbegavaju svoju nadležnost a građane upućuju da prebivalište prijavljuju u mestima u kojima odavno ne žive.

Posebno je zabrinjavajuće to što ova praksa pogađa građane koji pripadaju najugroženijim slojevima stanovništva i kojima ne samo da se ne pomaže da ostvare prava koja im po zakonu pripadaju, već se stiče utisak da se nastoji da im se što više oteža pokušaj da pribave lične dokumente i napokon steknu mogućnost da pristupe pravima koja su im oduvek bila uskraćena.

petak, 23 oktobar 2020 06:38

Godinu dana bez osnovnih prava

Slučaj jednogodišnje Jovane

Iako ratifikovane međunarodne konvencije, Ustav i Porodični zakon propisuju da svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, to u Srbiji i dalje nije pravo koje će svako dete moći da ostvari. Deca koja nisu upisana u matične evidencije ostaju i bez prava na zdravstvenu zaštitu, dok roditelji nisu u mogućnosti da se prijave za roditeljski ili dečiji dodatak. U najvećoj meri, ovaj problem pogađa Rome u Srbiji, marginalizovanu kategoriju stanovništva koja neretko živi u ekstremnom siromaštvu. Pri tome, naknadno ostvarivanje prava na upis u matične knjige rođenih kroz upravne i sudske postupke je, u većini slučajeva, težak i dugotrajan proces. Međutim, čak i kada se postupci pokrenu, dešava se da državni organi odbijaju da ispune svoju zakonsku obavezu. Upravo je to slučaj sa Jovanom, detetom koje već godinu dana čeka na ostvarenje osnovnih prava. 

Jovana je rođena u oktobru 2019. godine u porodilištu u Beogradu. Godinu dana nakon rođenja, Jovana još uvek nije upisana u matičnu knjigu rođenih. Zbog toga nema ni zdravstvenu knjižicu a razni oblici materijalne podrške koji su namenjeni porodicama sa decom, njenoj porodici nisu dostupni.

Jovanu njeni roditelji nisu mogli da upišu u matičnu knjigu rođenih zbog toga što joj majka ne poseduje lične dokumente. Razlog za ovaj problem leži u podzakonskim aktima koji regulišu postupak prijave rođenja i upis u matičnu knjigu rođenih. Ovi podzakonski akti, upis novorođene dece uslovljavaju time da roditelji poseduju ličnu kartu i izvod iz matične knjige rođenih. U slučajevima kada majka ne poseduje ove dokumente, dete ne može biti upisano u matične knjige odmah nakon rođenja, već je potrebno da se vode posebni postupci, što upis deteta odlaže najmanje za nekoliko meseci.

Međutim, u nekim slučajevima čak ni pokretanje tih postupaka ne predstavlja garanciju da će dete biti upisano u matične knjige. Za Jovanu je u februaru 2020. godine pokrenut postupak određivanja ličnog imena pred centrom za socijalni rad u Beogradu. Ovaj postupak potrebno je sprovesti u slučajevima kada detetu u roku od 30 dana nakon rođenja  nije određeno lično ime, što se dogodilo i Jovani zbog toga što joj majka nije imala ličnu kartu. Pošto je pravo na lično ime pravo koje se garantuje svakom detetu bez izuzetka, centar za socijalni rad bi u ovom postupku morao da donese rešenje kojim se detetu određuje ime, bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente ili ne. Takođe, nadležno ministarstvo je pre nekoliko godina centrima za socijalni rad uputilo uputstvo u kojem se naglašava da se i deci čije majke ne poseduju dokumente mora odrediti ime i kojim se reguliše na koji način je u tim situacijama potrebno postupiti.

Nažalost, u Jovaninom slučaju ni to nije bilo dovoljno: službenica centra za socijalni rad pred kojim je pokrenut postupak rekla je Jovaninoj majci da će postupak biti nastavljen i okončan tek kada pribavi ličnu kartu. Osim toga, službenica matične službe, koja je bila upoznata sa ovim slučajem, u razgovoru sa roditeljima je nagovestila  da bez obzira na ishod postupka pred centrom za socijalni rad, upis deteta u matičnu knjigu rođenih neće moći da se sprovede dokle god majka ne dobije svoje dokumente. Drugim rečima, službenica matične službe je rekla da će uprkos dužnosti da sprovede pravosnažnu odluku centra za socijalni rad, odbiti da izvrši upis Jovaninog imena u matičnu knjigu rođenih ako majka ne bude imala ličnu kartu.

Međutim, pitanje je kada će Jovanina majka uspeti da dobije ličnu kartu. Ni ona nije upisana u matične knjige i nikad nije imala nijedan lični dokument. Rođena je 1998. godine u Prištini. Pošto ni njeni roditelji nisu tada posedovali lične dokumente, nisu je upisali u matične knjige. Ubrzo su na Kosovu izbili ratni sukobi, a porodica se preselila u Nemačku. U ovoj zemlji je Jovanina majka živela do 2018. godine, kada je u postupku readmisije vraćena u Srbiju. Trenutno se pred sudom u Beogradu vodi postupak  utvrđivanja vremena i mesta njenog rođenja, nakon čijeg eventualno uspešnog okončanja bi trebalo da joj činjenice rođenja i državljanstva budu upisane u matične knjige. Potom joj predstoji i postupak prijave prebivališta, posle čega će napokon moći će da dobije ličnu kartu. Tek tada, može da se očekuje da će i za Jovanu biti okončan postupak upisa, osim ako centar za socijalni rad i matična služba ne promene stav i ipak postupe na zakonit način.

Na primeru Jovanine porodice najbolje se vidi koliko je važno da svako dete bude upisano u matične knjige odmah nakon rođenja. Ovaj problem se prenosi sa generacije na generaciju i ako se na vreme ne reši, dovodi do pojave sve većeg broja osoba koje nisu upisane u matične knjige i koje su u riziku od apatridije. 

Ipak, ovaj problem se može lako rešiti. Dovoljno je da se izmene podzakonski akti koji upis novorođene dece uslovljavaju posedovanjem dokumenata roditelja. Takođe, potrebno je i da nadležni organi koji sprovode ove postupke dosledno primenjuju propise, a sve u najboljem interesu deteta. Prema članu 7, Konvencije o pravima deteta, koju je Srbija ratifikovala, „dete se prijavljuje odmah nakon rođenja i od rođenja ima pravo na ime”. Nažalost, Jovani ni godinu dana nakon rođenja ovo pravo nije omogućeno.

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action