Praxis popularni tagovi

Praxis

Praxis

ponedeljak, 07 septembar 2020 00:00

Ukradeno detinjstvo

Dečji, rani i prinudni brakovi

 

U načelu, brak je zajednica između dve odrasle i ravnopravne osobe. Dečji brak je “brak” u kojem je barem jedan od partnera mlađi od 18 godina. Ova štetna tradicionalna praksa predstavlja grubo kršenje prava dece, i posebno je pogubna za razvoj i život devojčica. Prema istraživanju koje je sproveo UNICEF 2014. godine, ova praksa je u Srbiji zastupljena pretežno kod romske populacije. Prema njihovim podacima procenat devojčica koje su stupile u brak pre navršenih 18 godina života je 57%, dok procenat devojčica mlađih od 15 godina koji je stupio u dečiji brak iznosi čak 18%.

Zbog ranog stupanja u brak, najčešće u vanbračne zajednice, dečacima i devojčicama je uskraćeno detinjstvo, prilika da se druže, školuju, razvijaju i pravo da sami biraju. Ova pojava posebno šteti devojčicama, njima je narušeno fizičko i psihičko zdravlje jer stupanje u dečji brak ugrožava njihovo reproduktivno i seksualno zdravlje zbog rizičnih trudnoća u ranom dobu. Takođe, izložene su riziku od ekonomske i seksualne eksploatacije zbog zavisnog položaja u koje ih stavlja patrijarhalna kultura i tradicija.

Neki od osnovnih uzroka ove prakse su pre svega siromaštvo, činjenica da se dečji brakovi smatraju delom romske tradicije i predstavljaju prihvaćenu praksu, kao i nizak nivo obrazovanja. Dečji brakovi za posledicu imaju nastavak začaranog kruga siromaštva i prekid obrazovanja. Takođe, dečji, rani i prinudni brakovi povećavaju rizik od apatridije, jer mlade majke koje nisu upisane u matične evidencije rođenih i državljanstva, nisu u mogućnosti da upišu činjenicu rođenja i državljanstva svoje dece.

U cilju sprečavanja i eliminisanja pojave dečjih brakova, neophodno je, pre svega, unaprediti rad i saradnju relevantnih institucija, kao što su škole, centri za socijalni rad, policija i tužilaštvo. Takođe, potrebno je edukovati zaposlene u nadležnim institucijama da prepoznaju i reaguju na ovaj problem bez predrasuda i diskriminacije. Pored toga, potrebno je uvrstiti mere i aktivnosti za sprečavanje i eliminaciju dečjih brakova u lokalne akcione planove i obezbediti njihovo dosledno sprovođenje u praksi. Takođe, potrebno je iz Porodičnog zakona izbaciti odredbu po kojoj sud može dazvoliti sklapanje braka i maloletnom licu koje je navršilo 16 godina života a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost, potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.

Da bi se problem dečjih, ranih i prinudnih brakova iskorenio, potrebno je posmatrati ove brakove kao kršenje dečjih prava, a ne kao tradicionalnu praksu unutar jedne zajednice. Domaće i međunarodno zakonodavstvo propisuje da država ima obavezu da štiti prava dece, te tradicija ne može biti izgovor za nepoštovanje zakona.

Praxis je uključen u edukaciju, podizanje svesti i javno zagovaranje za prevenciju dečjih brakova od 2015. godine. Od 2017. Godine, uz podršku UNHCR-a Praxis sprovodi radionice sa decom školskog uzrasta sa ciljem prevencije dečjih brakova. U 2019. godini ove radionice je pohađalo više od 200 dečaka i devojčica iz više mesta u Srbiji, sa ciljem da se kroz interaktivni rad sa decom, ona upoznaju sa fenomemom i štetnim posledicama dečjih brakova. Pored ovih radionica, u 2019. godini preko 250 dece i preko 90 roditelja je učestovalo na radionicama koje su održane uz finansijsku pomoć GIZ-a na kojima je, pored tema profesionalne orijentacije i važnosti nastavka obrazovanja, Praxis targetirao i problem dečjih brakova kao jedan od glavnih uzročnika osipanja dece iz obrazovanja. Uz sve mere predostrožnosti usled trenutne epidemiološke situacije, i ove godine nastavljamo sa radionicama sa decom osnovnoškolskog uzrasta u cilju podizanja svesti o štetnim efektima dečjih brakova.

U okviru projekta „Unapređenje položaja Roma i Romkinja na tržištu rada u Kraljevu“ koji Grad Kraljevo realizuje u partnerstvu sa nevladinom organizacijom Praxis, raspisan je konkurs za izbor 15 polaznica obuke za stručno osbosobljavanje za poslove šivača.

 

Prilog RTVKV možete pogledati ovde.

Kraljevo 3.9.2020. 

 

U okviru projekta „Unapređenje položaja Roma i Romkinja na tržištu rada u Kraljevu“ koji Grad Kraljevo sprovodi u partnerstvu sa nevladinom organizacijom Praxis, danas je raspisan konkurs za izbor 15 korisnica za stručno osposobljavanje za poslove šivenja. Projekat se realizuje u sklopu grant šeme programa „Podrška EU inkluziji Roma – Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma“, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.

Svrha ovog konkursa je izbor 15 Romkinja sa područja grada Kraljeva koje će učestvovati u tromesečnom programu obuke za poslove šivenja i na taj način unaprediti svoje stručne kompetencije i poboljšati konkurentnost na tržištu rada. Obuka će se sprovoditi kod pružaoca usluge koji će biti izabran u skladu sa odgovarajućim postupkom nabavke.

Pravo na stručno osposobljavanje mogu da ostvare nezaposlene pripadnice romske nacionalne manjine sa prebivalištem odnosno boravištem na teritoriji grada Kraljeva.

U skladu sa budžetom projekta, polaznice obuke imaju pravo na naknadu troškova učešća u obuci u bruto iznosu od 50 evra u dinarskoj protivrednosti na mesečnom nivou, kao i pravo na naknadu troškova prevoza.

Zainteresovane Romkinje mogu podneti zahtev za učešće u programu obuke na Pisarnici Gradske uprave Grada Kraljeva ili poštom na adresu Gradske uprave – Trg Jovana Sarića broj 1, 36 000 Kraljevo, sa naznakom: „Komisija za odabir korisnika u okviru projekta Unapređenje položaja Roma i Romkinja na tržištu rada u Kraljevu“.

Rok za podnošenje zahteva je 15 dana od dana objavljivanja konkursa na oglasnoj tabli Grada Kraljeva, a sve informacije, kao i podršku u vezi sa podnošenjem zahteva za učešće u programu obuke, zainteresovana lica mogu dobiti:

- u Gradskoj upravi grada Kraljeva - Služba za upravljanje projektima i lokalno ekonomski razvoj, četvrti sprat, kancelarija 420 ili putem telefona 036/306-200, kao i

- u Nevladinoj organizaciji Praxis na adresi Tanaska Rajića broj 24, Kraljevo, kontakt telefon 036/319-710

Kontakt osoba:

Marko Živković, Grad Kraljevo Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ,

Marija Dražović, Praxis Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Povodom objavljivanja analize „Podrška uključivanju romskih učenika u (dualno) srednje stručno obrazovanje - iskustva iz implementacije projekta”, Marija Dražović, koordinatorka Programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost, bila je gost u emisiji Romano Them na Radio Beogradu 1 i tom prilikom govorila je o izazovima u pogledu uključivanja u obrazovni sistem i dostupnosti kvalitetnog obrazovanja za učenike romske nacionalne manjine.

Poslušajte emisiju ovde.

Vlada Srbije usvojila je revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, u koji je kao jedna od aktivnosti koju treba sprovesti uvrštena izmena podzakonskih akata koji sprečavaju blagovremeni upis u matičnu knjigu rođenih dece čiji roditelji ne poseduju lične dokumente. Na taj način Srbija se obavezala da će napokon otkloniti prepreku koja jednom broju dece uskraćuje upis u matične knjige odmah nakon rođenja, što je pravo koje Ustav i ratifikovane međunarodne konvencije garantuju svakom detetu bez izuzetka.

Odredbe važećih propisa koji regulišu postupak upisa dece u matične knjige – Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga i Pravilnika o postupku izdavanja prijave rođenja deteta i obrascu prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi – upis novorođene dece uslovljavaju time da roditelji poseduju lične dokumente. Ukoliko to nije slučaj, upis dece odmah nakon rođenja nije moguć, već je potrebno da se sprovedu posebni postupci, koji često mogu biti veoma dugotrajni i komplikovani. Do okončanja tih postupka, deca ostaju bez pristupa mnogima pravima, uključujući i zdravstvenu i socijanu zaštitu. Ovaj problem posebno pogađa pripadnike romske manjine, među kojima i dalje nije zanemarljiv broj onih koji ne poseduju lične karte i izvode iz matične knjige rođenih.

Praxis je godinama nadležnim organima ukazivao na protivpravnost i neodrživost takve situacije, a istovremeno su i brojne međunarodne organizacije i ugovorna tela Srbiji uputile preporuke da je potrebno da se ovaj problem reši. Praxis je i u okviru Zbirnog komentara Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 na drugi nacrt revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 predložio da se u revidirani Akcioni plan uvrsti izmena spornih podzakonskih akata, te izražava zadovoljstvo zbog usvojenog predloga i očekuje da će u predviđenom roku, do 2. kvartala 2021. godine, ova aktivnost biti i realizovana.

Pored pozitivnih rezultata javnih konsultacija koji se ogledaju u usvajanju velikog broja komentara civilnog društva i u unapređenju aktinosti koje se odnose na slobodu medija, zabranu diskriminacije i procesne garancije, ostaje zabrinjavajući odnos prema razmatranju komentara na deo Akcionog plana za Poglavlje 23 koji se odnosi na pravosuđe, kao i deo koji se odnosi na borbu protiv korupcije.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji objavio je izveštaj "Vladavina prava i vanredno stanje" koji je pripremljen na osnovu priloga članica radnih grupa za poglavlja 23 i 24.

Izveštaj daje pregled rada institucija u vanrednom stanju, nezavisnih institucija, kao i pregled osnovnih prava, sloboda i položaja ranjivih grupa.

Praxis je dao doprinos sastavljanju izveštaja kroz prilog o položaju najugroženijih kategorija stanovništva, prvenstveno pripadnika romske nacionalne manjine, i posebno ugroženih lica među romskom populacijom – lica koja ne poseduju lična dokumenta, koja nemaju ličnu kartu ili prijavljeno prebivalište tamo gde faktički žive, nemaju izvod iz matične knjige rođenih ili uverenje o državljanstvu, zbog čega su najčešće bila isključena iz dostpunih vidova pomoći jer su nevidljiva za sistem.

Izveštaj možete preuzeti OVDE.

On 29 June 2020, an online conference took place to celebrate 20th anniversary of the Race Equality Directive (2000/43/EC), adopted by the Council of Europe in 2000.

For this purpose, Praxis recalled a case of discrimination of an internally displaced Roma family in the village of Sirča from 2014, in which the Commissioner for Protection of Equality filed charges of discrimination and criminal charges against former Head of the Local Community Office in Sirca who organized protests and incited local population in Sirca to protest against settlement of internally displaced Roma. This case shows the importance of timely and efficient institutional protection in combatting discrimination and hate speech.

You can see the video HERE

Dana 29. juna 2020. godine, održana je onlajn konferencija povodom obeležavanja dvadesetogodišnjice Direktive o rasnoj jednakosti, koju je Savet Evrope usvojio 2000. godine.

Tim povodom, Praxis je podsetio na slučaj diskriminacije romske porodice interno raseljene sa Kosova u mestu Sirča iz 2014. godine koji je bio povod da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podnese tužbu zbog diskriminacije kao i krivičnu prijavu protiv tadašnjeg predsednika mesne zajednice koji je organizovao i podsticao meštane Sirče da protestuju protiv doseljavanja interno raseljenih Roma. Ovaj slučaj pokazuje koliko je važna pravovremena i efikasna institucionalna zaštita u suzbijanju štetnih pojava kao što su diskriminacija i govor mržnje.

Prilog možete pogledati OVDE

Danas se obeležava Svetski dan izbeglica. Izbeglice su primorane da napuste svoje domovine zbog rata, zastrašivanja ili prirodnih katastrofa i da krenu na neizvestan, rizičan i težak put na kom se suočavaju sa kršenjima ljudskih prava, traumom, beznađem, nasiljem, ponižavanjem i gubitkom. Svedoci smo da globalna kriza izazvana pandemijom virusa COVID-19 stvara nove pretnje i nova kršenja ljudskih prava.

Svi mi imamo ulogu u borbi za stvaranje boljeg sveta, za odbranu ljudskih prava, u borbi protiv diskriminacije, rasizma, ksenofobije i homofobije i u tome da osiguramo da najugroženiji ne budu ostavljeni niti zaboravljeni.

Ženeva – Beograd, 18. jun 2020. godine

UNHCR, Agencija UN za izbeglice danas apeluje na zemlje širom sveta da ulože više napora i nađu dom za milione izbeglica i drugih lica raseljenih usled sukoba, progona ili događaja koje ozbiljno narušavaju javni red i mir. Apel koji je, u vidu izveštaja, danas objavljen pokazao je da je više od jedan odsto čovečanstva danas prisilno raseljeno – svaka 97. osoba u svetu – a da je sve manje izbeglih koji mogu da se vrate svojim kućama.

Godišnji izveštaj UNHCR Globalni trendovi raseljavanja, koji se objavljuje dva dana pred Svetski dan izbeglica - 20. jun, pokazuje da je nezapamćenih 79,5 miliona ljudi bilo raseljeno krajem 2019. godine. UNHCR ne pamti veći broj.

Saopštenje UNHCR-a možete pogledati HERE

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action