Pružajući besplatnu pravnu pomoć licima u riziku od apatridije, susreli smo se sa praksom postupajućih organa za koju smatramo da nije u skladu sa zakonom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Ovim putem želimo da ukažemo na nepravilnosti koje smo uočili u postupcima koji se odnose na sticanje državljanstva Republike Srbije po osnovu rođenja na teritoriji Republike Srbije.

Imajući u vidu značaj člana 13 Zakona o državljanstvu Republike Srbije, koji reguliše sticanje državljanstva po osnovu rođenja i čiji je cilj sprečavanje nastanka apatrdije, želeli smo da ukažemo na nepravilnosti koje smo uočili u vezi sa primenom ove odredbe u praksi. Ovom odredbom se propisuje da se državljanstvo može steći i na osnovu rođenja na teritoriji Srbije, i to ako su oba roditelja nepoznata ili su nepoznatog državljanstva ili ako bi dete ostalo bez državljanstva. Međutim, sticanje državljanstva po osnovu rođenja u Srbiji znatno je otežano nepravilnom praksom postupajućih organa. Tako matičari u situacijama kada su ispunjeni uslovi za sticanje državljanstva po osnovu rođenja ne upisuju činjenicu državljanstva u matičnu knjigu rođenih, a zbog propusta matičara, deca moraju da vode dugotrajne postupke za sticanje državljanstva.

Rizik da ove osobe ostanu bez državljanstva dodatno pojačava drugi problem u vezi sa primenom člana 13 Zakona o državljanstvu Republike Srbije, a koji se odnosi na postupanje Ministarstva unutrašnjih poslov u postupcima za sticanje državljanstva. Naime, građanima starijim od 18 godina onemogućeno je utvrđivanje državljanstva po osnovu rođenja u Srbiji.

Ovakva praksa matičara i Ministarstva unutrašnjih poslova nije u skladu sa Zakonom o državljanstvu i Konvencijom o smanjenju broja lica bez državljanstva. Stoga smo Ministarstvu unutrašnjih poslova uputili apel da preduzme mere koje će otkloniti uočene nepravilnosti.

Pošto su ljudi koje pogađaju ovi problemi skoro isključivo pripadnici romske nacionalne manjine, koji se svrstavaju među građane koji su najviše izloženi diskriminaciji i socijalnoj isključenosti, da spadaju u najsiromašnije i najugroženije slojeve društva i da im problemi u vezi sa pristupom pravima na upis u matičnu knjigu rođenih i državljanstvo znatno pogoršavaju ionako težak položaj, smatramo da bi rešavanju ovih problema moralo da se pristupi bez odlaganja.

Preuzmite dokument OVDE.

Ova aktivnost sprovedena je u okviru projekta “Suzbijanje apatridije među Romima na Zapadnom Balkanu” koji finansira Fondacija za otvoreno društvo kroz Evropsku mrežu za pitanja apatridije. Stavovi izrečeni u ovom dokumentu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno zvaničan stav donatora.

O apatridiji u Srbiji i preprekama sa kojima se suočavaju ljudi bez dokumenata, među njima i članovi porodice Demiri, za BBC na srpskom govorio je i naš pravni koordinator Milan Radojev. Tekst „Postojim, ali nigde ne piše da sam rođena" - život bez dokumenata možete pročitati OVDE.

Medina ^[1] je rođena u Prištini 2003. godine. Priština se, po Ustavu i zakonima Republike Srbije, nalazi u Srbiji. Međutim, institucije i ustanove Republike Srbije ne funkcionišu u Prištini. Tako se Medina rodila u bolnici koja se ne nalazi u zdravstvenom sistemu Srbije i nije upisana u matičnu knjigu rođenih (MKR) Republike Srbije, nego u kosovske matične evidencije. Srbija nije priznala Kosovo, pa samim tim ni upisi u tamošnje matične knjige, baš kao ni dokumenti izdati od strane kosovskih organa, u Srbiji ne mogu proizvoditi pravno dejstvo i ne mogu se koristi u pravnom saobraćaju. Sa tim dokumentima pred organima Srbije ne možete ostvariti nikakva prava - ne mogu vam poslužiti da se identifikujete, ne možete da se zaposlite, ne možete da dobijete zdravstvenu knjižicu, da otvorite račun u banci, ne možete da se venčate, a ne možete ni svoje dete da upišete u matičnu knjigu rođenih. Jednom rečju, ti dokumenti kao da ne postoje. 

Međutim, u postupcima pred sudovima u Srbiji to ne mora biti slučaj. Tako je Osnovni sud u Bujanovcu odbio Medinin predlog da donese rešenje o utvrđivanje vremena i mesta njenog rođenja, koje bi trebalo da posluži kao osnov za upis u matičnu knjigu rođenih u Srbiji. Potom je i Viši sud u Vranju potvrdio rešenje prvostepenog suda. Donoseći ovakve odluke, oba suda rukovodila su se Zaključkom Vrhovnog kasacionog suda, koji je zauzeo stav da „lica koja su upisana u matične knjige tzv. R. Kosovo ne mogu tražiti od vanparničnog suda da utvrđuje činjenicu njihovog vremena i mesta rođenja“, te da sud „ne može da utvrđuje činjenicu koja je poznata“.

Dakle, najviši sud u zemlji, a njegove stavove slede i niži sudovi, smatra da upis u kosovske matične knjige predstavlja pravno relevantnu činjenicu, uprkos tome što Republika Srbija nije priznala Kosovo, a samim tim ni kosovske matične evidencije i dokumenti izdati na osnovu tih evidencija u Srbiji nemaju nikakvu važnost. Sa stanovišta pravnog sistema Srbije ti dokumenti i matične knjige ne postoje. Da apsurd bude veći, u istoj rečenici Vrhovni kasacioni sud Kosovo naziva „takozvanom republikom“, ali ujedno ocenjuje da su činjenice koje su evidentirane u matičnim knjigama te „takozvane“ republike – „nesporne“ i „poznate“.

Ovo ni u kom slučaju nije samo pravni ili politički problem, tj. pitanje da li se sudovi na zakonit način odnose prema statusa Kosova i validnosti dokumenata izdatih od strane tamošnjih institucija. Naprotiv, još značajnije su posledice koje će ovakva praksa sudova ostaviti na život mnogih porodica u Srbiji. Ovakvi stavovi sudova dovešće do toga da će osobe koje su rođene na području Kosova i upisane su u tamošnje matične evidencije, a žive u Srbiji (van Kosova), i to neretko i godinama - ostati bez mogućnosti da se upišu u matične knjige Srbije i da ostvare bilo kakva prava, uprkos tome što su rođene na teritoriji Republike Srbije i što ispunjavaju uslove za državljanstvo Srbije.

U toj situaciji našla se i Medina. Ona je 2020. zasnovala vanbračnu zajednicu i preselila se iz Prištine u Bujanovac. Otad bezuspešno pokušava da reguliše svoj status i živi potpuno obespravljena - nema zdravstvenu knjižicu, ne može da se zaposli, ne može da se slobodno kreće ili da ostvari prava iz socijalnog osiguranja. Ništa od toga ne može da uradi, jer organi Republike Srbije ne priznaju dokumente izdate na Kosovu, a u matične knjige Srbije nije uspela da se upiše. Validnost kosovskih dokumenata zapravo postoji samo u situaciji kada se upis u MKR na Kosovu javi kao razlog za odbijanje upisa u MKR Republike Srbije, ali kada je potrebno ostvariti neka prava na osnovu tih dokumenata – oni su nepostojeći. 

Za nedopustivu situaciju u kojoj se Medina našla nije od velikog značaja, ali nije na odmet pomenuti i to da njeni roditelji nisu birali gde će Medina da se rodi imajući na umu bilo kakav politički kontekst ili svest o tome na kojoj teritoriji se priznaju neki dokumenti. Medina i njena porodica su pripadnici romske nacionalne manjine, koja se i na Kosovu i u Srbiji nalazi u podjednako teškom položaju. Jednostavno, Medinina majka se porodila u mestu u kojem živi i u porodilištu koje joj je jedino bilo dostupno. Kada je pokretala postupak za upis u matične knjige u Srbiji, Medina je čak kao dokaz priložila i svoje kosovske dokumente, misleći da će joj biti od pomoći u tom postupku, a ne sluteći da će se dogoditi upravo suprotno i da će zbog tih dokumenata zapravo ostati bez upisa u MKR u Srbiji.

Nedavno je i Medina dobila dete, koje takođe nije mogla da upiše u matične knjige jer nije imala ličnu kartu, tako da ova porodica sada ima već dva člana koji nemaju lične dokumente.

Pre nego što je pokrenula postupak pred sudom, Medina je pokušala da se upiše u matične knjige u upravnom postupku, pred matičnom službom. Međutim i taj zahtev je odbijen, uz obrazloženje da ne poseduje dokaz o činjenici svog rođenja kao i da se bolnica u kojoj je rođena ne nalazi u mreži zdravstvenih ustanova Srbije. 

Vanparnični sudski postupak za utvrđivanja vremena i mesta rođenja uveden je u pravni sistem 2012. godine upravo kao rešenje za mnogobrojne osobe koje ne mogu da se upišu u matičnu knjigu rođenih u upravnom postupku. Međutim stavovi koje je zauzeo Vrhovni kasacioni sud, u kojima se ističe i to da bi osobe koje su upisane u MKR na Kosovu morale da pitanje upisa u MKR Srbije reše u upravnom postupku, potpuno obesmišljavaju postupak za utvrđivanja vremena i mesta rođenja i zapravo onemogućavaju ostvarenje cilja zbog koga je taj postupak ustanovljen – da se smanji broj ljudi koji nemaju lične dokumente i da se svakome omogući upis u matične knjige.

Medini sada kao jedina mogućnost preostaje da se obrati Ustavnom sudu Srbije. Međutim, imajući u vidu to koliko traju postupci pred ovim sudom, izvesno je da će Medina nekoliko godina čekati na odluku i da će još dugo živeti bez ikakvih prava.

[1] Pravo ime je, radi zaštite privatnosti, izmenjeno

Nevladina organizacija Praxis je u Smederevu održala okrugli sto na temu prevencije i eliminacije dečijih brakova u Srbiji. Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici GU Grada Smedereva, zamenica gradonačelnika i koordinatorka za romska pitanja, predstavnici Centra za socijalni rad, predstavnici sudstva, Doma zdravlja, Crvenog krsta, brojni predstavnici medija i predstavnici partnerske organizacije koja će lokalno biti aktivna na ovom projektu.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru Programa Nemačke razvojne saradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, a koji Praxis sprovodi zajedno sa lokalnim partnerskim organizacijama. Cilj projekta je da doprinese prevenciji i eliminaciji dečjih brakova i poboljšanju položaja Romkinja u romskim naseljima u Kruševcu, Kragujevcu, Vranju, Subotici, Bačkoj Palanci, Smederevu, Novom Sadu i Leskovcu.

U uvodnom delu okruglog stola predstavljeni su nalazi do kojih je Praxis došao analizom lokalnih dokumentata, odnosno na osnovu sastanaka sa predstavnicima institucija, koji ukazuju da u Smederevu postoji pojava dečjih brakova ali da ne postoji dovoljno dobra evidencija ove pojave, odnosno da se dečji brakovi nedovoljno prijavljuju od strane skoro svih relevantnih aktera, uključujući obrazovne i zdravstvene institucije. Takva situacija dovodi do toga da Centar za socijalni rad ima evidenciju o ovoj pojavi samo u nekim slučajevima kada dođe do sukoba između porodica tim povodom, ili kada im se obrati sud u vezi davanja mišljenja u postupku davanja saglasnosti za sklapanje maloletničkog braka za lica starija od 16 godina. Dodatno, ovu činjenicu potvrđuje i to da tužilaštvo u Smederevu nema ni jednu prijavu za krivično delo zaključenje braka sa maloletnikom. Sa druge strane, informacije sa terena ukazuju da je u romskim naseljima skoro svaka treća porodilja maloletna.

Pozitivan utisak sa ovog sastanka je volja GU Grada Smedereva da se lokalni akcioni plan za integraciju Roma revidira i da se u njega uključi tema dečjih brakova, kao i da se u oblasti obrazovanja u okviru ovog akcionog plana uključi tema dečjih brakova kroz aktivnosti koje bi se sprovodile u osnovnim školama.

Učesnici okruglog stola „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ su se saglasili da je potrebno pozvati sve relevantne institucije da se uključe u podizanje opšte svesti o štetnosti pojave dečjih brakova, ali isto tako da je potreban preventivan rad u zajednici jer represivne mere i prijavljivanje ovog krivičnog dela su samo neki od načina ka prevenciji ove pojave. Upravo stoga su obrazovne i zdravstvene institucije veoma značajne jer su one mesta gde je moguće preventivno delovati.

Praxis će u narednom periodu nastaviti da sprovodi aktivnosti usmerene kako na institucije tako i na romsku zajednicu u cilju podizanja svesti i dalje prevencije dečjih brakova u Smederevu, kao i aktivnosti usmerene na ekonomsko osnaživanje Romkinja.

Nevladina organizacija Praxis je u Leskovcu održala okrugli sto na temu prevencije i eliminacije dečijih brakova u Srbiji. Okruglom stolu je prisustvovalo preko 20 predstavnika zdravstvenih i obrazovnih institucija, Centra za socijalni rad, policije, tužilaštva i civilnog sektora, kao i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru Programa Nemačke razvojne saradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, a koji Praxis sprovodi zajedno sa lokalnim partnerskim organizacijama. Cilj projekta je da doprinese prevenciji i eliminaciji dečjih brakova i poboljšanju položaja Romkinja u romskim naseljima u Kruševcu, Kragujevcu, Vranju, Subotici, Bačkoj Palanci, Smederevu, Novom Sadu i Leskovcu.

 Za razliku od drugih lokalnih samouprava u kojima su održani okrugli stolovi, Grad Leskovac je usvojio lokalnu strategiju kojom je, pored ostalog, predvideo mere u cilju suzbijanja dečjih brakova. Takođe, u ovom gradu se sprovode radionice u zajednici i različite javne tribine na temu dečjih brakova, kao i druge aktivnosti sa ciljem uključivanja svih relevantnih aktera i razmene znanja i iskustava kako bi se suzbijala pojava dečjih brakova. Osim toga, Grad Leskovac je jedna od lokalnih samouprava u kojoj se slučajevi dečjih brakova najčešće prijavljuju, dok se po podnetim prijavama uglavnom postupa što su posvedočili predstavnici Centra za socialni rad i tužilaštva na održanom okruglom stolu. Istom prilikom, učesnici okruglog stola su nedvosmisleno i jasno pozvali sve institucije, organizacije civilnog društva, kao i svakog pojedinca da prijavljuju dečje brakove bez izuzetka, naglašavajući da je to obaveza svakog ko ima saznanje o dečjem braku. Pored toga, zaključeno je da postoji značajan prostor za unapeđenje stanja kada su u pitanju reakcije na prijavljene slučajeve dečjih brakova, što je istovremeno i jedan od nalaza Praxisovog „Godišnjeg izveštaja o dečjim brakovima u Srbiji za 2021. godinu sa posebnim osvrtom na praksu javnih tužilaštava" koji pokazuju da ne postoji ujednačena praksa u postupanju tužilaštva i sudstva. Naime, na održanom okruglom stolu niko od prisutnih učesnika nije mogao da potvrdi da postoji makar jedna osuđujuća presuda za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom, što je svakako posledica izostanka ujednačenog i pravovremenog postupanja pravosudnih institucija.

Učesnici okruglog stola smatraju da je u narednom periodu potrebno snažnije delovanje institucija kada je u pitanju reakcija na dečije brakove, a naročito su istakli značaj preventivne uloge kaznene politike. Ipak, svi prisutni su saglasni da je najvažnije raditi na prevenciji pojave dečijih brakova kako jačanjem kapaciteta institucija tako i podizanjem svesti o posledicama i štetnosti pojave dečjih brakova unutar same romske zajednice.

Kada je reč o najčešćim uzrocima pojave dečjih brakova u Leskovcu, prisutni predstavnici organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom prava Roma i Romkinja, istakli su da je razlog zbog kog mlade Romkinje stupaju u vanbračne zajednice najčešće kult nevinosti, što pokazuje da je potrebno jačati aktivnosti u zajednici na promeni takvog obrasca ponašanja.  

Praxis će u narednom periodu nastaviti da sprovodi aktivnosti usmerene kako na institucije tako i na romsku zajednicu u cilju podizanja svesti i dalje prevencije dečjih brakova u Leskovcu, kao i aktivnosti usmerene na ekonomsko osnaživanje Romkinja.

Nevladina organizacija Praxis je u saradnji sa Centrom za socijalni rad, u Novom Sadu održala okrugli sto na temu prevencije i eliminacije dečijih brakova u Srbiji. Okrugli sto je održan u prostorijama Centra za socijalni rad, što potvrđuje višegodišnju intezivnu saradnju i spremnost da se ulože zajednički napori kako bi se pristupilo rešavanju problema dečjih brakova na sveobuhvatan način, uz uključenost relevantnih lokalnih institucija. Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici obrazovnih i zdravstvenih institucija, sudstva (parničnih i vanprničnih odeljenja), Višeg tužilašta, pedagoški asistenti, predstavnici policije, predstavnici civilnog društva, predstavnici GU Novog Sada i predstavnici Centra za socijalni rad. Izuzetno kvalitetno okruženje doprinelo je sagledavanju teme i problema dečjih brakova iz različitih uglova.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru Programa Nemačke razvojne saradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, a sprovodi Praxis zajedno sa lokalnim partnerskim organizacijama. Cilj projekta je da doprinese prevenciji i eliminaciji dečjih brakova i poboljšanju položaja Romkinja u romskim naseljima u Kruševcu, Kragujevcu, Vranju, Subotici, Bačkoj Palanci, Smederevu, Novom Sadu i Leskovcu.

Učesnici okruglog stola su istakli značaj obrazovanja u prevenciji dečjih brakova. Ostvaren je značajan pomak u obuhvatu romske dece u sistem obrazovanja grada Novog Sada ali je neophodno dodatno osnaživanje dece koja su u riziku od dečjih brakova kako bi nakon osnovne škole nastavili sa srednjoškolskim obrazovanjem jer je to jedan od puteva ka prevenciji dečjih brakova. Upravo ona deca koja ostaju u sistemu školstva su u manjem riziku od dečjeg braka.

Izuzetno je bilo značajno prisustvo policijskih i pravosudnih organa na okruglom stolu, posebno zato što je nedvosmisleno i jasno ponovljeno da je vanbračna zajednica sa maloletnikom krivično delo i da su svi dužni da to delo prijavljuju. Naznačeno je, sa druge strane, da je policija dužna da svaku prijavu i informaciju o ovom krivičnom delu obradi i procesuira. U delu razgovora koji se odnosio na krivičnopravni aspekt, Praxis je iskoristio priliku da predstavi neke od nalaza našeg Godišnjeg izveštaja o dečjim brakovima u Srbiji za 2021. godinu sa posebnim osvrtom na praksu javnih tužilaštava.

Na kraju okruglog stola „Prevencija i eliminacija dečijih brakova u Srbiji“ učesnici su ukazali na neophodnost usvajanja određenih procedura i strategija, kao i jasnih naznaka ko i u kom pravcu bi trebalo da deluje u slučajevima dečjih brakova, te da je bitna jasna obaveza i sistemska forma kako bi se dečji brak bez izuzetka prijavljivao. Zaključeno je da je potrebno da se procena da li se radi o krivičnom delu ne prepušta centrima za socijalni rad do kojih dolaze takve informacije, već da se dalje predaje pravosudnim organima.

Praxis će u narednom periodu nastaviti da sprovodi aktivnosti usmerene i na institucije i na romsku zajednicu u cilju podizanja svesti i dalje prevencije dečjih brakova u Novom Sadu, kao i aktivnosti usmerene na ekonomsko osnaživanje Romkinja.

Nevladina organizacija Praxis je u saradnji sa Opštinskom upravom Bačka Palanka održala okrugli sto na temu prevencije i eliminacije dečijih brakova u Srbiji. Okrugli sto bio je prilika da predstavnici obrazovnih institucija, Crvenog krsta, Nacionalne službe za zapošljavanje, policije, romskih udruženja, Saveta za rodnu ravnopravnost, organa opštinske uprave, Kancelarije za mlade i medija razgovaraju na temu dečjih brakova u Bačkoj Palanci.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru Programa Nemačke razvojne saradnje “Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, a sprovodi Praxis zajedno sa lokalnim partnerskim organizacijama. Cilj projekta je da doprinese prevenciji i eliminaciji dečjih brakova i poboljšanju položaja Romkinja u romskim naseljima u Kruševcu, Kragujevcu, Vranju, Subotici, Bačkoj Palanci, Smederevu, Novom Sadu i Leskovcu.

Na ovom okruglom stolu predstavljeni su nalazi do kojih se došlo na osnovu ranijih sastanaka sa institucijama, odnosno na osnovu analize lokalnih dokumenata i mehanizama koji postoje u opštini Bačka Palanka, a koji ukazuju da dečji brakovi često nisu prepoznati kao tema u okviru ovih akata i mehanizama.

Glavni zaključak skupa je da su mere koje se već više godina sprovode u obrazovanju u opštini Bačka Palanka donele značajne rezultate u poboljšanju redovnog pohađanja škola od strane najugroženijih kategorija stanovništva koje se osipalo iz obrazovanja, i da je to pokazatelj da afirmativne mere, njihovo praćenje i spovođenje, itekako imaju uticaj na sprečavanje drugih problema u lokalnoj samoupravi. Upravo poučeni tim primerom, zagovaranje ka zapošljavanju romske omladine koja je stekla određeni obrazovni profil bi bio dobar putokaz a ujedno i prevencija dečjem braku kao budućnosti ove dece.

Učesnici okruglog stola „Prevencija i eliminacija dečijih brakova u Srbiji“ su se saglasili da su potrebni konkretni primeri ekonomskog osnaživanja, obrazovnog osnaživanja i pre svega sistemskog osnaživanja, kako bi deca pre puta u dečji brak izabrala put ka gradjenju svoje budućnosti kao ekonomski nezavisne, karijerno i profesionalno ostvarene ličnosti.

Na današnji dan bismo želeli da svim sugrađanima i sugrađankama romske nacionalnosti čestitamo Svetski dan Roma, dan kada slavimo njihovu bogatu kulturu i tradiciju.

Ovom prilikom bismo posebnu zahvalnost želeli da iskažemo svim organizacijama, našim saradnicama i saradnicima, aktivistima i aktivistkinjama koji se svakodnevno nesebično zalažu za unapređenje položaja Roma i Romkinja u našoj zemlji, njihovom neizmernom doprinosu na promovisanju i unapređenju ljudskih prava, interkulturalnih vrednosti, solidarnosti i antidiskriminacije.

Romi i Romkinje se i dalje svakodnevno suočavaju sa predrasudama, diskriminacijom i kršenjem osnovnih prava. Put do potpune socijalne inkluzije i jednakosti je dug i mukotrpan. Stoga je potrebno da svi zajedno uložimo dodatne napore u cilju unapređenja položaja Roma i Romkinja, unapređenju pristupa obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, boljim uslovima stanovanja, jer samo onda kada svi budemo imali jednaku polaznu osnovu i jednake mogućnosti, možemo reći da živimo u boljem, ravnopravnom društvu.

Socijalna inkluzija ne donosi dobrobit samo jednoj ugroženoj manjini, ona je podjednako značajna za celo društvo!

Naša Nevena Marković, koordinatorka Praxisa za prava deteta, govorila je o prevenciji dečjih brakova za Radio-televiziju Vojvodine. U emisiji „Kulturako aresipe“ Nevena je predstavila nalaze iz Godišnjeg izveštaja o dečjim brakovima u Srbiji za 2021. godinu sa posebnim osvrtom na praksu javnih tužilaštava ali se osvrnula i na brojne aktivnosti koje sprovodimo u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova i ekonomsko osnaživanje Romkinja na lokalnom nivou u Srbiji”. Celo gostovanje možete pogledati OVDE.

Ako vam priča koja sledi deluje komplikovano, to je zato što ona to i jeste, baš kao i procedure kroz koje pojedina lica moraju da prođu ne bi li se upisala u matičnu knjigu rođenih (MKR), dobila lične dokumente i mogla da pristupe osnovnim pravima.

Ovo je priča o Sari ^[1] koja nije upisana u matičnu knjigu rođenih i ne poseduje nijedan lični dokument. Istovremeno, to je priča o novinama u pravnom sistemu Srbije koje pojedinim licima upis u matične knjige dodatno otežavaju.

Zbog toga što Sara nije upisana u MKR, od rođenja joj je pristup većini prava onemogućen ili znatno otežan. U vreme kada je Sara rođena, ni njena majka nije bila upisana u matičnu knjigu rođenih i nije imala lične dokumente, zbog čega nije mogla svoju ćerku da upiše u MKR. Ni bolnica u kojoj je Sara rođena nije matičnoj službi prijavila činjenicu njenog rođenja.

Kako u zvaničnim evidencijama nije ostalo zapisano kada je tačno Sara rođena, a pošto ni njeni roditelji - neškolovani i socijalno isključeni pripadnici romske zajednice - nisu zapamtili datum rođenja, danas nije poznato kada se tačno Sara rodila. Zna se samo da je rođena 2004. godine i da će ove godine postati punoletna. Nada se da će ove godine končano uspeti da se upiše u MKR i da će tako najzad da stekne mogućnost da pristupi svim onim pravima koja su joj oduvek bila nedostupna.

Nažalost, cela prethodna godina protekla je u bezuspešnim nastojanjima da se upiše u matične knjige. Početkom 2021. godine, Sarina majka pokušala je da u opštinskoj službi za besplatnu pravnu pomoć dobije pomoć radi pokretanja sudskog postupka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja deteta, ali sama nije uspela da takvu pomoć dobije. Tek nakon što je Praxis (kome prema Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći nije dozvoljeno da pruža pomoć u sudskim postupcima) predao pisani zahtev, služba za besplatnu pravnu pomoć sastavila je predlog za utvrđivanje vremena i mesta Sarinog rođenja, pa je u februaru 2021. pokrenut postupak pred sudom.

Međutim, krajem aprila sud je odbacio predlog, pozivajući se na Zaključak Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda (VKS) o nadležnosti vanparničnog suda u postupku upisa u MKR, kojim je VKS zauzeo stav da vanparnični sud može da sprovede postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja tek ako je prethodno vođen upravni postupak za naknadni upis u MKR i ako je u tom postupku zahtev pravosnažno odbijen.

Stoga je narednog meseca za Saru pokrenut postupak naknadnog upisa u MKR pred organom uprave. Ali, ubrzo potom, ovaj organ je obavestio stranku da je zahtev prosledio sudu (koji je prethodno odbacio predlog), navodeći da je sud, a ne taj organ, nadležan za sprovođenje postupka. Tako su i sud i organ uprave utvrdili da ne mogu da sprovedu postupak.

Ipak, nakon što je Praxis Upravnom inspektoratu podneo predstavku zbog nezakonitog postupanja organa uprave, a organu poslao podnesak u kome mu je ukazao da je dužan da sprovede postupak naknadnog upisa, ovaj postupak je nastavljen. Međutim, u julu 2021. godine organ je doneo rešenje kojim se zahtev odbacuje zbog toga što se majka i svedoci nisu odazvali pozivu za davanje izjave i nisu priložili dokaze koje je organ tražio, poput zdravstvene knjižice, izveštaja lekara ili potvrde o školovanju – što su dokazi koje Sara nije imala ili nije ni mogla da ima jer nije upisana u MKR.

Iako je organ uprave doneo negativnu odluku, to i dalje nije bilo dovoljno da bi se ponovo pokrenuo postupak pred sudom, jer je Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav da je potrebno da zahtev u upravnom postupku bude odbijen, a ne odbačen, kao što se to desilo u ovom slučaju. Stoga je, uz pomoć Praxisa, izjavljena žalba na odluku kojom se zahtev odbacuje. Ova žalba je bila usvojena od strane drugostepenog organa i predmet je vraćen na ponovni postupak prvostepenom organu.

U ponovljenom postupku pred organom uprave stranke i svedoci koji su prisustvovali porođaju dali su izjave, ali je pred kraj godine zahtev za naknadni upis odbijen, uz obrazloženje da na osnovu tih izjava nije moguće utvrditi vreme rođenja deteta.

Stekavši tako uslov da ponovo pokrene postupak pred sudom, Sarina majka ponovo se obratila službi za besplatnu pravnu pomoć, koja je sastavila novi predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, uz podršku Praxisa koji je sa nadležnim službenikom podelio svoje višegodišnje iskustvo u vođenju ovih postupaka i ukazao na neke značajne pojedinosti samog postupka. Predlog je krajem februara 2022. predat sudu.

Tako se Sara ponovo nalazi u istoj situaciji u kojoj je bila pre godinu dana – pokrenula je postupak pred sudom koji bi trebalo da joj omogući da se upiše u MKR. U međuvremenu je morala da vodi postupak pred organom uprave, za koji je od početka bilo jasno da neće rezultirati pozitivnim ishodom. Sara je postupak pred sudom (a ne pred organom uprave) prvobitno i pokrenula upravo zbog toga što je bilo izvesno da upravni postupak neće moći uspešno da se sprovede.

Na Sarinom primeru – a u njenoj situaciji nalaze se mnoge osobe koje nisu upisane u MKR – vidi se koliko je pomenuto stanovište Vrhovnog kasacionog suda necelishodno i u kojoj meri otežava pravno nevidljivim osobama da regulišu svoj status i pribave lične dokumente. Sara je izgubila godinu dana vodeći upravni postupak, a iako je imala pomoć Praxisa jedva je uspela da taj postupak sprovede do kraja i dobije odbijajuće rešenje. Ako se pogleda tok postupka, jasno se vidi da ona bez pravne pomoći to ne bi mogla da učini, a vrlo je moguće i da bi prepreke sa kojima se suočavala u postupku dovele do toga da odustane od daljih pokušaja da se upiše u MKR.

Osobe koje nisu upisane u MKR spadaju među najugroženije stanovnike Srbije. Njima je zbog neposedovanja ličnih dokumenata pristup gotovo svim pravima nemoguć ili znatno otežan. To su ljudi koji žive u krajnjem siromaštvu, pravno su neuki, najčešće i nepismeni, nemaju nikakvo iskustvo u obraćanju državnim organima i sami ne mogu da sprovedu postupke koji bi im omogućili upis u MKR. Besplatna pravna pomoć im je zato neophodna, ali im je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći tu pomoć učinio teže dostupnom, jer je nevladinim organizacijama, na čiju pomoć su se ljudi bez dokumenta godinama oslanjali, ograničio mogućnost da pomoć pružaju, dok sistem pružanja pomoći od strane drugih pružalaca uglavnom ne funkcioniše. S druge strane, postupci koji imaju za cilj upis u matične knjige često su komplikovani, dugotrajni i opterećeni raznim nepravilnostima.

Zaključak Vrhovnog kasacionog suda doveo je do toga da put pravno nevidljivih lica do ostvarivanja prava na upis u MKR i dobijanja ličnih dokumenata postane još duži, mukotrpniji i neizvesniji.

[1] Pravo ime je, radi zaštite privatnosti, izmenjeno