Praxis popularni tagovi

Praxis

Praxis

Nakon nedavnog konstituisanja lokalnog parlamenta, kao i stalnih i samostalnih povremenih skupštinskih radnih tela, Praxis je imao priliku da bude gost gradske skupštine u Leskovcu i prisustvuje radu skupštinskih odbora. Naime, 1. oktobra 2020. godine predstavnici Praxisa su posetili Skupštinu Grada Leskovca i razgovarali sa sekretarom, kao i sa njegovim zamenikom na temu transparentnosti rada lokalne samouprave i građanske participacije odnosno o uspehu lokalne samouprave u procesu reforme javne uprave i najvećim izazovima sa kojima se ona suočava u pomenutom procesu. Osim toga, predstavnici Praxisa su prisustvovali radu novouspostavljenih skupštinskih odbora. Inače, ova poseta je organizovana u okviru aktivnosti na projektu „Sutra počinje danas“ koji Praxis sprovodi u partnerstvu sa organizacijom Music Art Project, a koji je podržan od strane Evropske unije u okviru Programa „Podrška civilnom društvu 2018“ – grant šema za Republiku Srbiju.

Sastanak sa predstavnicima Skupštine Grada Leskovca i prisustvo sednicama skupštinskih odbora je pružilo priliku da se stekne uvid u otvorenost u radu jedinice lokalne samouprave i omogućilo da se dobiju odgovori na pitanja koja se odnose na poštovanje principa javne uprave kada je reč o transparentnosti i učešću građana u procesu izrade i koordinacije lokalnih politika.

Na ovaj način, Grad Leskovac je, još jednom, pokazao da razume značaj uloge civilnog društva, kao i značaj saradnje sa civilnim sektorom u cilju uspešnog sprovođenja reformi uprave čime je iskazao nameru da nastavi da se razvija u odgovornu, transparentnu i modernu loklanu samoupravu.

Prema rečima sagovornika, Grad Leskovac je poslednjih godina uložio značajne napore u pogledu otvaranja prema građanima odnosno svoj razvoj je usmerio u pravcu transformacije uprave posvećene potrebama i interesima građanima u skladu sa strateškim opredeljenjima i prioritetima definisanim na nacionalnom nivou. Tokom razgovora je naglašeno koliko je učinjeno na planu razvoja i podrške rada elektronskih servisa, a naročito je, u tom smislu, izdvojeno uvođenje sistema e-parlamenta koji je implementiran u okviru projekta podržanog od strane UNDP-a. Uštede koje su samo na štampanju materijala za skupštinske sednice ostvarene zahvaljujući uvođenju sistema e-parlamenta su ogromne, a rad skupštine je dobio na efikasnosti i otvorenosti u radu.

Osim toga, primer uspešnog uključivanja građana u proces donošenja lokalnih odluka je nedavno pokrenuta građanska inicijativa za izgradnju parka za pse u Leskovcu. Pomenuta inicijativa građana je rezultirala organizovanjem javne rasprave u kojoj su građani dobili priliku da, osim iniciranja da se opštim aktom uredi neko pitanje, suštinski utiču na njegovu sadržinu konkretno na svoje okruženje i uređivanje lokalnih javnih površina.

Uprkos značajnim naporima i ostvarenom uspehu u oblasti reforme javne uprave na lokalnom nivou, mišljenje predstavnika lokalnog parlamenta je da postoji značajan prostor za unapređenje stanja naročito kada je reč o osnaživanju civilnog sektora za veće učešće u kreiranju lokalnih politika. Pored nedovoljnih kapaciteta na strani uprave koji se ogledaju u nedostatku ljudskih resursa, veliki izazov predstavljaju niski kapaciteti i nedovoljna motivisanost civilnog sektora i građana za učestvovanje u kreiranju lokalnih javnih politika. Svakako da su neophodni dodatni i veći podsticaji u pogledu osnaživanja lokalnih organizacija civilnog društva za aktivnu participaciju, ali je potrebno nastaviti put ka razvijanju mehanizama koji bi obezbedili veće učešće građana. Uprkos redovnom obaveštavanju građana putem zvanične internet prezentacije Grada Leskovca i ostalim sredstvima javnog informisanja, kao što su tradicionalni mediji ali i društvene mreže i interenet portali, potrebno je iskoristiti sva dostupna sredstva informisanja u cilju izgradnje svesti među građanima o značaju njihove uloge u iniciranju i učestvovanju u izradi javnih politika kako bi se lokalnim politikama i odlukama obezbedio legitimitet i kvalitet i kako bi se unapredila javna debata i dijalog zainteresovanih strana po svim važnim pitanjima. U ovom trenutku, građani prepoznaju interes i uzimaju učešće u javnim raspravama onda kada su njihovi lični i pojedinačni interesi u vezi sa usvajanjem lokalnih dokumenata i to je najčešće onda kad se usvajaju planovi detaljne regulacije. U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, lokalna samouprava organizuje javni uvid i javne rasprave i u tom procesu građani aktivno učestvuju. Takođe, sporadične su i građanske inicijative i peticije koje se najčešće odnose na uređenje javnih površina. Inače, primedbe i sugestije građana se imperativno razmatraju i uzimaju u obzir prilikom odlučivanja. Naročito razvijen mehanizam participacije jeste učešće građana putem predstavnika mesnih zajednica jer su to intrumenti kroz koje građani imaju priliku da jasno istaknu prioritetne potrebe zajednice i na taj način postave određena pitanja na agendu rada lokalne samouprave. Suštinski značaj, kada je reč o razvijanju mehanizama participativnog odlučivanja, a prema mišljenju predstavnika lokalne samouprave, ima neposredno izjašnjavanje građana na izborima za svoje predstavnike na nivou mesnih zajednica.

Predstavnici lokalne samouprave su izrazili zabrinutost po pitanju mogućnosti organizovanja javnih rasprava na dosadašnji način imajući u vidu opštu situaciju izazavanu širenjem epidemije virusa Covid-19, zbog čega su saglasni da bi u narednom periodu trebalo razvijati proces kontinuiranih građanskih konsultacija putem digitalnih platformi, anketa, korišćenjem lokalnog medijskog prostora, novina, televizija, internet prezentacija lokalnih samouprava i sl.

Nakon razgovora sa sekretarom skupštine i njegovim zamenikom, predstavnici Praxisa su prisustvovali radu Odbora za ostvarivanje ravnopravnosti polova i unapređenje položaja žena i Odbora za prevenciju bolesti zavisnosti i borbu protiv verskih sekti. Predsednici pomenutih odbora su predstavili ono što je u prethodnom periodu urađeno, kao i sve što bi u narednom periodu bilo prioritet u relevantnim oblastima. Na osnovu svega što se moglo čuti tokom sednica odbora stiče se utisak da su teme i pitanja u nadležnosti pomenutih odbora od izuzetnog značaja za razvoj lokalne samouprave i unapređenja stanja ljudskih prava posebno osetljivih pojedinaca i grupa, kao i da su odbori u prethodnom periodu bili veoma aktivni i značajno doprineli prevazilaženju raznovrsnih izazova. Inače, među članovima odbora su, pored članova iz reda odbornika, i članovi iz reda građana. Osim toga, Odbor za prevenciju bolesti zavisnosti i borbu protiv verskih sekti ima vrlo razvijenu mrežu saradnika koji neretko dolaze iz stručnih krugova imajući u vidu pitanja koja su u nadležnosti odbora, ali i pojedinci koji na bilo koji drugi način mogu da doprinesu kvalitetu rada odbora. Po završetku sednica, Praxis je razgovarao sa članovima odbora o mogućim inicijativama i idejama, kao i dostupnim fondovima koji bi podržali njihovu eventualnu realizaciju. S tim u vezi, lokalna samouprava namerava da se javi na aktuelni poziv programa Swiss Pro za podršku loklanim samoupravama u osnaživanju mehanizama za rodnu ravnopravnost kako bi nastavila sa implementacijom aktivnosti u cilju osnaživanja žena u ruralnim područjima da lakše ostvare svoja prava i pod jednakim uslovima.

Svoje prisustvo na sednicama navedenih odbora Praxis je iskoristio da predstavi projektne aktivnosti koje sprovodi na području Leskovca i, naglašavajući značaj uloge organizacija civilnog društva u jačanju građanskog aktivizma, građanske participacije i transparentnog rada lokalne samouprave u procesu reforme javne uprave, ponudio skupštinskim telima pomoć i podršku u budućem radu stavljajući im na raspolaganje kapacitete koje je razvio u oblasti zaštite ljudskih prava, andiskriminacije i reforme javne uprave. Odbor za prevenciju bolesti zavisnosti i borbu protiv verskih sekti pokazao je intersovanje za aktivnosti koje će Praxis u narednom periodu realizovati u cilju podizanja svesti kod dece i mladih o pravima deteta uključujući njihovo pravo na participaciju, tako da je u načelu planirano da se pomenute aktivnosti i aktivnosti odbora koordiniraju naročito tamo gde su komplementarne.

četvrtak, 20 februar 2020 00:00

Počeo projekat „Sutra počinje danas“

 

NVO Praxis, u partnerstvu sa organizacijom Music Art Project (MAP – muzika nade) sprovodi dvogodišnji projekat „Sutra počinje danas“, koji je počeo 21. decembra 2019. godine. Projekat finansira Evropska unija u okviru Programa „Podrška civilnom društvu 2018“ – grant šema za Republiku Srbiju.

Cilj projekta je da poveća učešće organizacija civilnog društva (OCD) i građana/građanki, posebno dece i mladih, u kreiranju politika, i da unapredi stanje u pogledu poštovanja principa javne uprave koji se odnose na odgovornost i transparentnost u radu jedinica lokalne samouprave (JLS) u Srbiji. Projekat se sprovodi u pet gradova u Srbiji: Kraljevu, Leskovcu, Bujanovcu, Surdulici i Zemunu.

Kako se nalaze u središtu procesa evropskih integracija, implementacija principa dobre uprave, kao deo reforme javne uprave, i poštovanje ljudskih prava, uključujući zaštitu od diskriminacije i socijalnu inkluziju, zahtevaju složnu grupu organizacija civilnog društva, građana i medija koji razumeju sopstvenu ulogu u tom procesu i zahtevaju odgovornost od strane jedinica lokalne samouprave u uključivanju ljudskih prava i principa dobre uprave u svoj rad. Projekat se bavi opštim problemom nedovoljne participacije građana/građanki u kreiranju politika, posebno na lokalnom nivou. Kako bismo radili na rešavanju ovog problem, u okviru projekta će se sprovoditi brojne aktivnosti, uključujući: početno istraživanje čiji je cilj da utvrdi u kojoj meri su efekti reforme javne uprave vidljivi u praksi u radu 5 odabranih jedinica lokalne samouprave, sa posebnim osvrtom na principe reforme javne uprave; treninge za organizacije civilnog društva sa ciljem povećanja njihovih kapaciteta i efektivnosti da utiču na kreiranje politika na lokalnom nivou; sastanke sa predstavnicima medija kako bi se podigla svest o njhovoj ulozi u obezbeđivanju transparentnosti reformskih procesa i odgovornosti JLS; sastanci sa svim relevantnim akterima na lokalnom nivou kako bi se jačala saradnja, podigla svest o važnosti učešća građana i građanki u kreiranju politika i poboljšali konsultativni mehanizmi na lokalnom nivou kada su u pitanju reformski procesi, a sve u cilju kreiranja i donošenja inkluzivnih lokalnih politika, zasnovanih na dokazima, posebno politika koje se odnose na prava deteta. Aktivnosti javnog zagovaranja pratiće sprovođenje drugih projektnih aktivnosti kako bismo odgovorili na uočena kršenja principa dobre uprave, diskriminaciju i kršenja ljudskih prava, posebno prava deteta.

Istovremeno, sprovođenjem inovativnih aktivnosti, projekat se bavi problemom socijalne isključenosti dece koja dolaze iz marginalizovanih zajednica, sa ciljem otklanjanja predrasuda i diskriminacije u ranom uzrastu i stvaranja okruženja koje je otvoreno i neguje različitost, ujedno osnažujući decu i mlade da se uključe u razvoj politika koje ih se tiču i koje imaju uticaj na njihov život. Ove aktivnosti uključuju implementaciju El Sistema (ES) metodologije u radu sa nastavnicima i decom u školama/kulturnim centrima u odabranim opštinama, koja je priznata kao primer dobre prakse koji promoviše različitost, jednake šanse i socijalnu aktivaciju. Biće organizovani seminari za nastavnike sa ciljem poboljšanja njihovog znanja i veština da koriste inovativne tehnike skrojene prema potrebama i mogućnostima dece iz različitih grupa, i širenja mreže škola koje implementiraju ES metod. Takođe, za decu iz marginalizovanih i nemarginalizovanih zajednica iz odabranih škola/kulturnih centara biće održavani časovi/master-časovi/muzički kamp, a planiranoje i održavanje koncerata za dečje horove i orkestre u svakoj opštini, gde će koncertne sale biti mesta susreta različitih grupa, tako smanjujući predrasude, disrkiminaciju i jačajući socijalnu inkluziju dece, posebno onih koji dolaze iz marginalizovanih društvenih grupa. Takođe, tokom projekta će biti održane i radionice sa decom u odabranim školama na temu dečjih prava, antidiskriminacije, kao i na temu aktivne participacije, odnosno uključivanja dece i mladih u kreiranje lokalnih politika u lokalnoj zajednici kroz njima dostupne mehanizme.

Finalna publikacija će sumirati projektne nalaze i rezultate koji će biti predstavljeni na završnoj konferenciji na kraju projekta zajedno sa opštim preporukama donosiocima odluka i OCD za unapređenje participacije građana i građanki u razvoj lokalnih politika i uključivanje prava deteta u lokalne politike.

petak, 18 septembar 2020 00:00

Nevidljive generacije


Slučaj Selene, njene dece i unuka

 

Šta znači biti pravno nevidljiv?

Domaće zakonodavstvo i međunarodne konvencije garantuju svakom detetu pravo na upis u matičnu knjigu rođenih (MKR) i to odmah po rođenju. Međutim, u praksi, ukoliko roditelji ne poseduju lične dokumente, deca ostaju neupisana i pravno nevidljiva. Kako to izgleda u praksi? Posledice pravne nevidljivosti su izuzetno teške za decu i roditelje jer im je uskraćen pristup osnovnim pravima. Deca koja nisu upisana u MKR nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu, niti su roditelji u mogućnosti da dobiju dečiji ili roditeljski dodatak.

Nemogućnost upisa u matične evidencije pogađa skoro isključivo romsku populaciju u Srbiji, koja živi u dubokom siromaštvu i na marginama društva. Pravo na zdravstvenu zaštitu i socijalnu pomoć je od vitalnog značaja za njihovo preživljavanje. Pri tome, ovaj problem se prenosi sa kolena na koleno, te čitave generacije ostaju bez pristupa osnovnim pravima. Neretko, proces ostvarivanja prava na upis u MKR je izuzetno težak jer državni organi, tačnije matične službe i centri za socijalni rad, često odbijaju da ispune svoju zakonsku obavezu.

Ovo je priča o jednoj ženi i njenoj porodici, i njihovoj borbi da budu priznati pred zakonom, u kojoj smo opisali šta tačno uključuje taj dug i mukotrpan proces.

Selena je rođena 1976. godine u Austriji. Njeni roditelji, državljani Srbije, nisu činjenicu Seleninog rođenja prijavili diplomatsko-konzularnom predstavništvu u Austriji, a ni kasnije nije sproveden postupak upisa u matičnu knjigu rođenih pred organima u Srbiji. Tako je Selena do danas ostala neupisana u matične knjige i nikad nije posedovala nijedan lični dokument. U septembru 2019, pred Sudskom jedinicom u Kovinu pokrenut je postupak u kome se traži donošenje rešenja koje će služiti kao osnov za Selenin upis u MKR.

Ubrzo nakon Seleninog rođenja, njena porodica vratila se u Srbiju, tako da Selena od najranijeg detinjstva živi u Srbiji i nije je više nikada napuštala. U novembru 1996. godine u porodilištu u Smederevu dobila je sina Zorana. Pošto nije imala lične dokumente, Selena i njen suprug nisu mogli da Zorana nakon rođenja upišu u MKR, pošto to ne dozvoljavaju podzakosnki akti koji regulišu postupak upisa u matične knjige. Ni kasnije roditelji nisu pokrenuli postupak kojim bi se Zoran naknadno upisao u matične knjige, jer nisu znali kako to da učine.

Tek nakon stupanja u kontakt sa Praxisom, u julu 2015. godine za Zorana je pred centrom za socijalni rad pokrenut postupak za određivanje ličnog imena. Međutim, centar za socijlani rad nekoliko godina nije preduzimao radnje u ovom postupku i tek krajem 2019. doneto je rešenje o određivanju ličnog imena. Zoran još uvek nema ličnu kartu, jer mu činjenica državljanstva nije upisana u matične evidencije, tako da će pred MUP-om morati da pokrene postupak za sticanje državljanstva.

U maju 1999. godine, kod svoje kuće u selu u kome živi, Selena je rodila ćerku Mariju. Ni nju roditelji nisu mogli da upišu u MKR nakon rođenja zato što majka nije imala dokumente. Pred Sudskom jedinicom u Kovinu, 2015. godine pokrenut je postupak za utvrđivanja vremena i mesta Marijinog rođenja. Taj postupak uspešno je okončan početkom sledeće godine i Marija je ubrzo pribavila i ličnu kartu. Međutim, pre toga i ona je dobila sina, koga zbog neposedovanja dokumenata nije mogla da upiše u MKR.

Marijin sin (i Selenin unuk) Dejan, rođen je 2015. godine u porodilištu u Smederevu. Dvadesetak dana nakon Dejanovog rođenja, njegovi roditelji su pokušali da u Matičnoj službi u Smederevu daju izjave o detetovom ličnom imenu i o priznanju očinstva. Međutim, pošto majka nije imala lične isprave, njihov zahtev je usmeno odbijen uz obrazloženje da upis u MKR podataka o ličnom imenu i o roditeljima nije moguć dok majka ne pribavi ličnu kartu i izvod iz matične knjige rođenih. Početkom avgusta 2015. podnet je i pismeni zahtev matičnoj službi u kojem je navedeno da Ustav, Porodični zakon i ratifikovane međunardone konvencije garatnuju pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime svakom detetu odmah nakon rođenja. Međutim, u odgovoru matične službe navedeno je da „nisu ispunjeni zakonski uslovi za određivanja ličnog imena za dete, kao ni za priznavanje očinstva“ pošto majka ne poseduje dokumente.

Nakon toga, krajem avgusta 2015, podnet je zahtev centru za socijalni rad za određivanja ličnog imena detetu. Međutim, ovaj organ mesecima nije preduzimao radnje u postupku, uprkos tome što je poslata urgencija i izjavljena žalba zbog ćutanja uprave. Tek nakon što je marta 2016. majka dobila ličnu kartu, pa su ona i otac deteta otišli u centar za socijalni rad da traže da im se omogući da daju izjave o priznaju očistva i o ličnom imenu deteta, taj postupak je uspešno okončan.

Problemi u vezi sa dokumentima su za Seleninu porodicu počeli pre skoro 45 godina i još uvek nisu okončani. Ona i njen sin i dalje ne poseduju lične dokumente, a ćerka i unuk su ih dobili tek nedavno i to tek nakon što su morali da sprovedu posebne postupke. Verovatno ni njih dvoje sada ne bi bili upisani, da im Praxis nije pružio besplatnu pravnu pomoć.

Mogućnost da se slučajevi poput ovog ponavljaju izova i iznova biće prisutna sve dok se ne stvore uslovi da svako dete bude upisano odmah nakon rođenja u matičnu knjigu rođenih. To trenutno nije moguće jer dva podzakonska akta propisuju da bez dokuemenata roditelja nije moguć upis deteta u matiče knjige odmah po rođenju. A u Srbiji se i dalje se porađaju majke, najčešće Romkinje, koje ne poseduju lične dokumente i zbog toga decu ne mogu da decu upišu u matične knjige nakon rođenja. I to uprkos činjenici da međunarodne konvencije, Ustav i Porodični zakon svakom detetu jemče pravo na upis u matične knjige odmah po rođenju. Sve to pokazuje da se podzakonski akti koji sprečavaju realizaciju ovog prava moraju što pre izmeniti.

ponedeljak, 07 septembar 2020 00:00

Ukradeno detinjstvo

Dečji, rani i prinudni brakovi

 

U načelu, brak je zajednica između dve odrasle i ravnopravne osobe. Dečji brak je “brak” u kojem je barem jedan od partnera mlađi od 18 godina. Ova štetna tradicionalna praksa predstavlja grubo kršenje prava dece, i posebno je pogubna za razvoj i život devojčica. Prema istraživanju koje je sproveo UNICEF 2014. godine, ova praksa je u Srbiji zastupljena pretežno kod romske populacije. Prema njihovim podacima procenat devojčica koje su stupile u brak pre navršenih 18 godina života je 57%, dok procenat devojčica mlađih od 15 godina koji je stupio u dečiji brak iznosi čak 18%.

Zbog ranog stupanja u brak, najčešće u vanbračne zajednice, dečacima i devojčicama je uskraćeno detinjstvo, prilika da se druže, školuju, razvijaju i pravo da sami biraju. Ova pojava posebno šteti devojčicama, njima je narušeno fizičko i psihičko zdravlje jer stupanje u dečji brak ugrožava njihovo reproduktivno i seksualno zdravlje zbog rizičnih trudnoća u ranom dobu. Takođe, izložene su riziku od ekonomske i seksualne eksploatacije zbog zavisnog položaja u koje ih stavlja patrijarhalna kultura i tradicija.

Neki od osnovnih uzroka ove prakse su pre svega siromaštvo, činjenica da se dečji brakovi smatraju delom romske tradicije i predstavljaju prihvaćenu praksu, kao i nizak nivo obrazovanja. Dečji brakovi za posledicu imaju nastavak začaranog kruga siromaštva i prekid obrazovanja. Takođe, dečji, rani i prinudni brakovi povećavaju rizik od apatridije, jer mlade majke koje nisu upisane u matične evidencije rođenih i državljanstva, nisu u mogućnosti da upišu činjenicu rođenja i državljanstva svoje dece.

U cilju sprečavanja i eliminisanja pojave dečjih brakova, neophodno je, pre svega, unaprediti rad i saradnju relevantnih institucija, kao što su škole, centri za socijalni rad, policija i tužilaštvo. Takođe, potrebno je edukovati zaposlene u nadležnim institucijama da prepoznaju i reaguju na ovaj problem bez predrasuda i diskriminacije. Pored toga, potrebno je uvrstiti mere i aktivnosti za sprečavanje i eliminaciju dečjih brakova u lokalne akcione planove i obezbediti njihovo dosledno sprovođenje u praksi. Takođe, potrebno je iz Porodičnog zakona izbaciti odredbu po kojoj sud može dazvoliti sklapanje braka i maloletnom licu koje je navršilo 16 godina života a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost, potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.

Da bi se problem dečjih, ranih i prinudnih brakova iskorenio, potrebno je posmatrati ove brakove kao kršenje dečjih prava, a ne kao tradicionalnu praksu unutar jedne zajednice. Domaće i međunarodno zakonodavstvo propisuje da država ima obavezu da štiti prava dece, te tradicija ne može biti izgovor za nepoštovanje zakona.

Praxis je uključen u edukaciju, podizanje svesti i javno zagovaranje za prevenciju dečjih brakova od 2015. godine. Od 2017. Godine, uz podršku UNHCR-a Praxis sprovodi radionice sa decom školskog uzrasta sa ciljem prevencije dečjih brakova. U 2019. godini ove radionice je pohađalo više od 200 dečaka i devojčica iz više mesta u Srbiji, sa ciljem da se kroz interaktivni rad sa decom, ona upoznaju sa fenomemom i štetnim posledicama dečjih brakova. Pored ovih radionica, u 2019. godini preko 250 dece i preko 90 roditelja je učestovalo na radionicama koje su održane uz finansijsku pomoć GIZ-a na kojima je, pored tema profesionalne orijentacije i važnosti nastavka obrazovanja, Praxis targetirao i problem dečjih brakova kao jedan od glavnih uzročnika osipanja dece iz obrazovanja. Uz sve mere predostrožnosti usled trenutne epidemiološke situacije, i ove godine nastavljamo sa radionicama sa decom osnovnoškolskog uzrasta u cilju podizanja svesti o štetnim efektima dečjih brakova.

U okviru projekta „Unapređenje položaja Roma i Romkinja na tržištu rada u Kraljevu“ koji Grad Kraljevo realizuje u partnerstvu sa nevladinom organizacijom Praxis, raspisan je konkurs za izbor 15 polaznica obuke za stručno osbosobljavanje za poslove šivača.

 

Prilog RTVKV možete pogledati ovde.

Kraljevo 3.9.2020. 

 

U okviru projekta „Unapređenje položaja Roma i Romkinja na tržištu rada u Kraljevu“ koji Grad Kraljevo sprovodi u partnerstvu sa nevladinom organizacijom Praxis, danas je raspisan konkurs za izbor 15 korisnica za stručno osposobljavanje za poslove šivenja. Projekat se realizuje u sklopu grant šeme programa „Podrška EU inkluziji Roma – Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma“, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.

Svrha ovog konkursa je izbor 15 Romkinja sa područja grada Kraljeva koje će učestvovati u tromesečnom programu obuke za poslove šivenja i na taj način unaprediti svoje stručne kompetencije i poboljšati konkurentnost na tržištu rada. Obuka će se sprovoditi kod pružaoca usluge koji će biti izabran u skladu sa odgovarajućim postupkom nabavke.

Pravo na stručno osposobljavanje mogu da ostvare nezaposlene pripadnice romske nacionalne manjine sa prebivalištem odnosno boravištem na teritoriji grada Kraljeva.

U skladu sa budžetom projekta, polaznice obuke imaju pravo na naknadu troškova učešća u obuci u bruto iznosu od 50 evra u dinarskoj protivrednosti na mesečnom nivou, kao i pravo na naknadu troškova prevoza.

Zainteresovane Romkinje mogu podneti zahtev za učešće u programu obuke na Pisarnici Gradske uprave Grada Kraljeva ili poštom na adresu Gradske uprave – Trg Jovana Sarića broj 1, 36 000 Kraljevo, sa naznakom: „Komisija za odabir korisnika u okviru projekta Unapređenje položaja Roma i Romkinja na tržištu rada u Kraljevu“.

Rok za podnošenje zahteva je 15 dana od dana objavljivanja konkursa na oglasnoj tabli Grada Kraljeva, a sve informacije, kao i podršku u vezi sa podnošenjem zahteva za učešće u programu obuke, zainteresovana lica mogu dobiti:

- u Gradskoj upravi grada Kraljeva - Služba za upravljanje projektima i lokalno ekonomski razvoj, četvrti sprat, kancelarija 420 ili putem telefona 036/306-200, kao i

- u Nevladinoj organizaciji Praxis na adresi Tanaska Rajića broj 24, Kraljevo, kontakt telefon 036/319-710

Kontakt osoba:

Marko Živković, Grad Kraljevo Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ,

Marija Dražović, Praxis Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Povodom objavljivanja analize „Podrška uključivanju romskih učenika u (dualno) srednje stručno obrazovanje - iskustva iz implementacije projekta”, Marija Dražović, koordinatorka Programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost, bila je gost u emisiji Romano Them na Radio Beogradu 1 i tom prilikom govorila je o izazovima u pogledu uključivanja u obrazovni sistem i dostupnosti kvalitetnog obrazovanja za učenike romske nacionalne manjine.

Poslušajte emisiju ovde.

Vlada Srbije usvojila je revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, u koji je kao jedna od aktivnosti koju treba sprovesti uvrštena izmena podzakonskih akata koji sprečavaju blagovremeni upis u matičnu knjigu rođenih dece čiji roditelji ne poseduju lične dokumente. Na taj način Srbija se obavezala da će napokon otkloniti prepreku koja jednom broju dece uskraćuje upis u matične knjige odmah nakon rođenja, što je pravo koje Ustav i ratifikovane međunarodne konvencije garantuju svakom detetu bez izuzetka.

Odredbe važećih propisa koji regulišu postupak upisa dece u matične knjige – Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga i Pravilnika o postupku izdavanja prijave rođenja deteta i obrascu prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi – upis novorođene dece uslovljavaju time da roditelji poseduju lične dokumente. Ukoliko to nije slučaj, upis dece odmah nakon rođenja nije moguć, već je potrebno da se sprovedu posebni postupci, koji često mogu biti veoma dugotrajni i komplikovani. Do okončanja tih postupka, deca ostaju bez pristupa mnogima pravima, uključujući i zdravstvenu i socijanu zaštitu. Ovaj problem posebno pogađa pripadnike romske manjine, među kojima i dalje nije zanemarljiv broj onih koji ne poseduju lične karte i izvode iz matične knjige rođenih.

Praxis je godinama nadležnim organima ukazivao na protivpravnost i neodrživost takve situacije, a istovremeno su i brojne međunarodne organizacije i ugovorna tela Srbiji uputile preporuke da je potrebno da se ovaj problem reši. Praxis je i u okviru Zbirnog komentara Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 na drugi nacrt revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 predložio da se u revidirani Akcioni plan uvrsti izmena spornih podzakonskih akata, te izražava zadovoljstvo zbog usvojenog predloga i očekuje da će u predviđenom roku, do 2. kvartala 2021. godine, ova aktivnost biti i realizovana.

Pored pozitivnih rezultata javnih konsultacija koji se ogledaju u usvajanju velikog broja komentara civilnog društva i u unapređenju aktinosti koje se odnose na slobodu medija, zabranu diskriminacije i procesne garancije, ostaje zabrinjavajući odnos prema razmatranju komentara na deo Akcionog plana za Poglavlje 23 koji se odnosi na pravosuđe, kao i deo koji se odnosi na borbu protiv korupcije.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji objavio je izveštaj "Vladavina prava i vanredno stanje" koji je pripremljen na osnovu priloga članica radnih grupa za poglavlja 23 i 24.

Izveštaj daje pregled rada institucija u vanrednom stanju, nezavisnih institucija, kao i pregled osnovnih prava, sloboda i položaja ranjivih grupa.

Praxis je dao doprinos sastavljanju izveštaja kroz prilog o položaju najugroženijih kategorija stanovništva, prvenstveno pripadnika romske nacionalne manjine, i posebno ugroženih lica među romskom populacijom – lica koja ne poseduju lična dokumenta, koja nemaju ličnu kartu ili prijavljeno prebivalište tamo gde faktički žive, nemaju izvod iz matične knjige rođenih ili uverenje o državljanstvu, zbog čega su najčešće bila isključena iz dostpunih vidova pomoći jer su nevidljiva za sistem.

Izveštaj možete preuzeti OVDE.

On 29 June 2020, an online conference took place to celebrate 20th anniversary of the Race Equality Directive (2000/43/EC), adopted by the Council of Europe in 2000.

For this purpose, Praxis recalled a case of discrimination of an internally displaced Roma family in the village of Sirča from 2014, in which the Commissioner for Protection of Equality filed charges of discrimination and criminal charges against former Head of the Local Community Office in Sirca who organized protests and incited local population in Sirca to protest against settlement of internally displaced Roma. This case shows the importance of timely and efficient institutional protection in combatting discrimination and hate speech.

You can see the video HERE

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action