Praxis popularni tagovi

Praxis

Praxis

Centar za integraciju mladih i nevladina organizacija Praxis pokrenuli su Inicijativu za rešavanje problema "pravno nevidljivih" lica, koju je podržalo 125 organizacija civilnog društva, zahtevajući od Vlade Srbije da bez odlaganja utvrdi Predlog zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta, na temelju rešenja Modela zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i dostavi ga Narodnoj skupštini na hitno usvajanje.

Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta, koji je izradio Centar za unapređivanje pravnih studija u saradnji sa Praxisom, uz podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, pre više od dve godine, a koji predlaže efikasnu i pojednostavljenu proceduru naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih, još uvek nije usvojen. Istovremeno, izostala je adekvatna pravna reakcija na polju izmene postojećih zakona koji regulišu ovu oblast, a koji su se u pogledu ovog konkretnog problema u praksi pokazali kao neprecizni i nepotpuni.
 
Pravo na pravni subjektivitet, odnosno pravo na pravnu ličnost, jedno je od osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom Republike Srbije i brojnim ratifikovanim međunarodnim dokumentima. Pravo jednog lica da bude priznato kao subjekat prava predstavlja osnov za ostvarivanje svih ostalih prava, dok njegovo uskraćivanje ima ozbiljne posledice na život svakog pojedinca. Lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih su van sistema zdravstva, socijalne zaštite i zapošljavanja, društveno su isključena i izložena raznim oblicima diskriminacije. U Srbiji živi više od dve hiljade „pravno nevidljivih“ lica, među kojima je veliki broj dece. Broj „pravno nevidljivih“ se povećava iz dana u dan.

Uprkos dugogodišnjim nastojanjima nevladinog sektora da skrene pažnju državi na potrebu hitnog rešavanja ovog problema, nadležne državne institucije su ostale bez adekvatnog odgovora. Za prevazilaženje postojeće situacije neophodno je hitno doneti poseban zakon kojim bi se rešilo pitanje naknadnog upisa činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih.

Na potrebu rešavanja problema "pravno nevidljivih" već drugu godinu zaredom ukazuje i Evropska komisija u svom Izveštaju o napretku Srbije, a na težinu položaja i socijalnu izopštenost ovih lica našu državu već godinama upozoravaju i druge međunarodne organizacije, pre svega tela UN-a, Saveta Evrope i OEBS-a.

Pogledajte vest objavljenu u dnevnom listu Blic

 

Preuzmite dokument: Inicijativa za rešavanje problema "pravno nevidljivih" lica

Preuzmite dokument: Predlog zakona o postupku rešavanja pravnog subjektiviteta

petak, 10 decembar 2010 00:00

Praxis na skupu "Osvetljavanje"

Dana 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, zajedno sa brojnim drugim organizacijama Praxis je učestvovao na „OSVETLJAVANJU“, mirnom skupu solidarnosti sa onima koji su „nevidljivi/e“ u našem društvu, a kako bi zajedno poslali poruku svim nadležnim državnim institucijama da pristupe usvajanju i primeni sistemskog zakonskog rešenja kojim bi se priznao pravni subjektivitet svih građana i građanki.

U Srbiji danas žive mnogi građani i građanke koji su zbog uslova u kojima žive ili pripadnosti manjinskoj zajedinici ili načina na koji žive - nevidljivi. Odgovornost svakoga jeste da ih podržava u tome da postanu vidljivi. Odgovornost države je da obezbedi uslove da budu vidljivi.

Nevidljivi su kada ih ne vidimo na ulici, ne vidimo mesta na kojima spavaju, nevidljivi jer nam nisu poznati njihovi problemi, nevidljivi su jer  su stigmatizovani i diskriminisani  od strane drugih, nevidljivi su jer nemaju izvod iz matične knjige rođenih i ne mogu da završe školu i da se zaposle, nevidljivi su jer su različiti od većine. Nevidljivi su drugim ljudima i institucijama a svakodnevno trpe diskriminaciju istovremeno od ljudi i od institucija.

Skup je održan na Trgu republike u Beogradu, gde su predstavnici/e, aktivisti/kinje i korisnici/ce programa organizacija civilnog društva koje rade sa marginalizovanim grupama pročitali svoje zahteve. 

Skup je održan u okviru projekta Osvetljavanje Centra za integraciju mladih (CIM), a na skupu su pored Praxisa i CIM-a učestvovali i Labris, Regionalni centar za manjine, Udruženje građana „Žena plus“, Udruženje mladih Roma Srbije, Velikimali i Žene u crnom.

Više o projektu Osvetljavanje možete pogledati ovde .

Centar za unapređivanje pravnih studija, AIRE Centar iz Londona i Praxis organizovali su 14.12.2010. godine u Medija centru u Beogradu seminar pod nazivom „Zabrana diskriminacije Roma i problem pravno nevidljivih lica“.

Prema svim raspoloživim podacima, Romi u Srbiji spadaju u jednu od grupa stanovništva koje su najviše izložene diskriminatornom postupanju. Među samim Romima, daleko najteži položaj imaju stanovnici tzv. „neformalnih naselja“, među kojima je veliki broj osoba koji se nazivaju „pravno nevidljiva lica“. Pravno nevidljivi su oni koji nisu upisani u matične knjige rođenih i ne poseduju lična dokumenta, zbog čega su po pravilu onemogućeni u uživanju svih ostalih prava zajamčenih međunarodnim dokumentima i domaćim zakonodavstvom.

Iako Ustav Srbije iz 2006. godine, izričito garantuje svakom ljudskom biću pravo na priznavanje pravnog subjektiviteta, pravno nevidljivim licima u Srbiji se već godinama odriče status pravnih subjekata. Na ovaj način oni se održavaju u stanju socijalne izopštenosti, bez mogućnosti uživanja prava iz oblasti zdravstvene zaštite, socijalnog staranja, obrazovanja, kao i drugih prava i sloboda garantovanih ostalim stanovnicima zemlje. Osim toga, značajan broj pripadnika ove grupe živi u velikom siromaštvu, u krajnje nepovoljnim životnim uslovima, u neformalnim naseljima, u kojima nema tekuće vode, kanalizacije i struje, i u koje komunalne službe po pravilu ne ulaze. Država do sada nije izrazila značajnu zabrinutost za položaj ovog dela stanovništva, niti je preduzela sve ono na šta je obavezna u cilju rešavanja njihovih životnih problema. Ova negativna politička praksa je tako od većeg broja pripadnika romske zajednice stvorila građane drugog reda - stanovnike zemlje čiji su državljani koji ne uživaju isti nivo zaštite prava i sloboda kao i ostali.

Na ovu negativnu praksu socijalne izopštenosti i nepriznavanja fundamentalnih prava, našu državu iz godine u godinu uporno upozoravaju međunarodne organizacije, pre svega tela UN, Saveta Evrope, OEBS-a i Evropske unije. Već dve godine zaredom, Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije skreće pažnju nadležnim organima na stav da dalji napredak zemlje ka članstvu u EU neće biti moguć bez rešavanja ovog problema.

Seminar „Zabrana diskriminacije Roma i problem pravno nevidljivih lica“ organizovan je u cilju davanja doprinosa promeni političke prakse u zemlji i suočavanja sa problemom koji se uporno ignoriše. Seminar je organizovan za romske organizacije, aktiviste nevladinog sektora, novinare i predstavnike organa javne vlasti.

Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa, predstavila je položaj „pravno nevidljivih“ lica u Srbiji kroz primere sa kojima se Praxis susreo u svom radu, odnosno publikacije Praxisa o položaju ovih lica. Dugogodišnji saradnik Praxisa  na terenu i predstavnik romske zajednice Ćerim Gaši govorio je o uslovima života u romskim naseljima iz perspektive njegovih žitelja.

Nakon toga, g. Luk Klements (Luke Clements) iz AIRE Centra iz Londona, predstavio je sudsku praksu, odnosno najvažnije presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koje se odnose na diskriminaciju Roma i problem neformalnih naselja, dok je dr Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija govorio o preporučenom normativnom okviru za rešavanje problema „pravno nevidljivih“ lica u Srbiji, uz predstavljanje "Predlog zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta".

 

Preuzmite dokument: Predlog zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta

Praxis je 4. februara 2011. godine podneo Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) ponovni zahtev za pristup informacijama od javnog značaja kojim je traženo dostavljanje Nacrta Zakona o prebivalištu i boravištu građana i informacija o eventualno planiranoj javnoj raspravi o nacrtu zakona.

Praxis je prethodno u dva navrata, 24. maja i 30. novembra 2010. godine, uputio MUP-u zahteve za pristup informacijama od javnog značaja koji su se odnosili na tekst Nacrta Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Na osnovu podnetih zahteva, MUP nam je prosledio odgovor u kom navodi da još uvek ne postoji nacrt zakona.

Međutim, kako je u decembru 2010. godine Vlada Republike Srbije usvojila Zaključak kojim se usvaja Akcioni plan za ispunjavanje preporuka iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu, radi ubrzanja sticanja statusa kandidata, a u pomenutom Akcinom planu se, na strani 14, navodi da je MUP sačinio Nacrt zakona o prebivalištu i boravištu građana, ponovljen je zahtev MUP-u za pristup informacijama od javnog značaja. Uz zahtev je ovog puta priložen i gorenavedeni Zaključak kojim se usvaja Akcioni plan, kao i deo Akcionog plana u kom su navedene informacije o postojanju Nacrtu zakona o prebivalištu i boravištu građana.

Ipak, Ministarstvo unutrašnjih poslova je Praxisu dostavilo odgovor od 11. marta 2011. godine, u kome Ministarstvo ponovo tvrdi da ne poseduje tekst Nacrta zakona o prebivalištu i boravištu, uprkos tome što u gorenavedenom Akcionom planu stoji da je MUP sačinio Nacrt zakona. Takođe je navedeno da ćemo biti obavešteni o tome da li se planira javna rasprava o Nacrtu zakona kada i ostala javnost putem medija.

Iz ovakvog postupanja Ministarstva unutrašnjih poslova može se naslutiti da je namera Ministarstva da navedeni Nacrt zakona stavi pred Skupštinu RS na usvajanje bez prethodno održane javne rasprave. U tom slučaju, neće biti ni prilike da stručna javnost i relevantne organizacije civilnog društva eventualno daju svoje sugestije i preporuke kojim bi se ovaj zakon učinio boljim u odnosu na postojeći Zakon o prebivalištu i boravištu građana, koji ne pruža mogućnost licima bez legalnog osnova stanovanja da prijave prebivalište, odnosno boravište. Ostaje bojazan da on neće obuhvatiti sve kategorije lica, odnosno da će oni najugroženiji, posebno stanovnici neformalnih naselja ostati uskraćeni za mogućnost prijave prebivališta, odnosno boravišta. Kao posledica toga, neće biti ni u mogućnosti da dobiju ličnu kartu, da se zaposle, dobiju socijalnu pomoć, da prijave rođenje svoje dece u matičnu knjigu rođenih i da bez teškoća ostvare zdravstvenu zaštitu. Drugim rečima, postoji bojazan da će oni ostati na marginama društva, isključeni iz postojećih društvenih tokova, bez mogućnosti da bilo šta za sebe učine i izađu iz začaranog kruga siromaštva.

Akcioni plan za ispunjavanje preporuka iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu, radi ubrzanja sticanja statusa kandidata možete preuzeti na internet prezentaciji Kancelarije za evropske integracije

Na svojoj 78. sesiji, tačnije na 2067. i 2068. sastanku (CERD/C/SR.2067 i CERD/C/SR.2068), koji su održani 24. i 25. februara 2011. godine, Komitet za ukidanje rasne diskriminacije (KERD) je razmatrao Inicijalni periodični izveštaj Republike Srbije (CERD/C/SRB/1), zajedno sa informacijama koje su dobijene iz drugih izvora.

Nevladine organizacije iz Srbije – Praxis, Regionalni centar za manjine, CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj i CHRIS – Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji podnele su informacije koje se tiču gorućih tema u pogledu ostvarivanja ljudskih prava, kao što su, na primer, problemi u vezi sa pravom na stanovanje, pravom na državljanstvo i pristupom ličnim dokumentima, pravom na slobodu kretanja i stanovanja u granicama države, pravom na posedovanje imovine i drugim osnovnim ljudskim pravima. Predstavljeni podaci su rezultat dugogodišnjeg rada na terenu, informacija i saradnje sa bazičnim (grass-root) organizacijama, analiza prethodnog iskustva organizacija u temama koje su relevantne za izveštaj, kao i rezultat praćenja i analize rada državnih organa.

Na 2086. sastanku (CERD/C/SR.2086), koji je održan 10. marta 2011. godine, Komitet je usvojio Zaključne komentare i, između ostalog, dao preporuke za goruće probleme koje su u podnesku navele gorepomenute organizacije.

Kada su u pitanju problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju ciljne grupe Praxisa i koje su navedene u podnesku, Komitet je izrazio zabrinutost zbog problema pravno nevidljivih lica koji mahom pripadaju romskoj nacionalnoj manjini, kao i zbog teškoća i diskriminacije sa kojima se Romi suočavaju zbog nedostatka ličnih dokumenata, zbog čega se nalaze u riziku od apatridije i utiče na njihovo ostvarivanje prava. Komitet je takođe dao preporuke državi da sprovede odgovarajuće mere kako bi se ovi problemi prevazišli. (Stav 19 Zaključnih komentara)

Komitet je takođe izrazio svoju zabrinutost u pogledu diskriminacije, predrasuda i stereotipa sa kojima se Romi suočavaju, posebno u pristupu zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti, političkom učešću i pristupu javnim mestima. Komitet je preporučio državi da obezbedi efikasno sprovođenje politika koje za cilj imaju uživanje prava i sloboda Roma, Aškalija i Egipćana koji su navedeni u Članu 5 Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. (Stav 16 Zaključnih komentara)


Komitet je zabrinut zbog činjenice da romska populacija u većini slučajeva živi u segregiranim naseljima i često se suočavaju sa prinudnim iseljenjima, a da im se ne obezbeđuje alternativni smeštaj, pravni lekovi ili kompenzacija za štetu i uništenje lične imovine. Komitet je zahtevao od države da omogući da raseljavanja ne uključuju prinudna iseljenja. (Stav 14 Zaključnih komentara)

Preuzmite: Zaključni komentari Komiteta (samo na engleskom)

Preuzmite: Informacije podnete Komitetu od strane Praxisa, Regionalnog centra za manjine, CEKOR-a i CHRIS-a (samo na engleskom)

četvrtak, 09 avgust 2012 00:00

Šta je Praxis?

O Praxisu

Praxis je domaća, nevladina i neprofitna organizacija, osnovana 2004. godine u Beogradu, koja se bavi zaštitom ljudskih prava pružanjem pravne zaštite i javnim zagovaranjem za uklanjanje sistemskih prepreka u pristupu pravima.

Praxis deluje u oblasti statusnih i socioekonomskih prava, antidiskriminacije, rodne ravnopravnosti, migracija, prava deteta i reforme javne uprave.

Pored pružanja besplatne pravne pomoći, Praxis svoje ciljeve i zadatke ostvaruje i kroz monitoring javnih politika, istrаživаnja, аnаlize i javno zagovaranje za sistemska rešenja i uklanjanje prepreka u pristupu pravima, kroz podizanje svesti o problemima integracije marginalizovanih i socijalno isključenih zajednica, edukacije, objavljivanje publikacija i stručnu podršku reformаmа, kao i kroz umrežаvаnje i saradnju.

Vizija

Pojedinci i pojedinke su uključeni u društvo i ostvaruju prava bez diskriminacije.

Misija

Praxis se bavi zaštitom ljudskih prava pružajući pravnu zaštitu i javno zagovarajući za uklanjanje sistemskih prepreka u pristupu pravima.

Vrednosti

Vrednosti na kojima Praxis zasniva svoj rad su: integritet, profesionalnost i odgovornost, timski rad, kreativnost, upornost i istrajnost u prevazilaženju prepreka i problema, posvećenost ostvarivanju merljivih i održivih rezultata, okrenutost ka ciljnim grupama i njihovo poverenje, solidarnost i senzitivisanost za probleme i potrebe ciljnih grupa, poštovanje njihovog dostojanstva i položaja, uvažavanje, poštovanje i promovisanje različitosti, rodna ravnopravnost, nezavisnost u delovanju od političkog ili bilo kakvog drugog uticaja, otvorenost prema drugim organizacijama, udruženjima, institucijama i pojedincima koji se zalažu za iste ili slične ciljeve i promovišu vrednosti građanskog društva.

STRATEŠKI ciljevi

Praxis je definisao ukupno 6 strateških ciljeva.

Strateški ciljevi Praxisa koji se odnose na obavezu poštovanja ljudskih prava i unapređen pristup garantovanim pravima ciljnih grupa su sledeći:

  • Ostvarivanje statusnih, socioekonomskih i drugih prava u skladu sa međunarodnim standardima i principima dobre uprave kroz pružanje besplatne pravne pomoći, praćenje primene politika od značaja za ostvarivanje ovih prava i javno zagovaranje za otklanjanje sistemskih prepreka;
  • Prevencija i suzbijanje diskriminacije kroz podizanje svesti i edukaciju, pružanje besplatne pravne pomoći žrtvama diskriminacije i javno zagovaranje za sistemska rešenja;
  • Ostvarivanje rodne ravnopravnosti kroz pravnu pomoć žrtvama nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima i unapređenje sistemskih rešenja za implementaciju propisa i politika;
  • Unapređenje položaja migranata kroz praćenje primene propisa i javno zagovaranje za sistemska rešenja u ovoj oblasti;
  • Unapređenje položaja dece kroz praćenje primene propisa i politika i javno zagovaranje za sistemska rešenja u skladu sa međunarodnim standardima i u najboljem interesu deteta;

Poslednji strateški cilj Praxisa odnosi se na unutrašnji razvoj i unapređenje kapaciteta organizacije:

  • Kontinuiran razvoj kapaciteta organizacije (lični i profesionalni razvoj pojedinaca/ki, unapređenje i razvoj dobrog upravljanja i komunikacije).

Programske celine, ključne aktivnosti, ciljne grupe

Praxis je definisao programske celine kako bi odgovorio na postojeće potrebe i probleme u oblasti statusnih i socioekonomskih prava, zaštiti od diskriminacije, rodnoj ravnopravnosti, pravima deteta, kao i zaštiti prava migranata.

Tokom proteklih godina, Praxis je razvio saradnju sa korisnicima i relevantnim akterima u Srbiji i u inostranstvu. Praxis će nastaviti saradnju sa formalnim i neformalnim, nacionalnim i regionalnim mrežama i koalicijama organizacija civilnog društva, ekspertima i institucijama. Razvoj i uspostavljanje novih strateških partnerstava biće jedan od prioriteta Praxisa u narednom periodu.

O značenju reči "praxis"

Naziv praxis potiče od starogrčke reči koja znači akcija. Takođe, znači i pretvoriti ideju u akciju, a čistu teoriju u praksu.

sreda, 08 avgust 2012 16:51

Skupština

Skupštinu čine svi članovi Praxisa. Skupština se redovno sastaje jednom godišnje. Godišnju sednicu Skupštine saziva i priprema Upravni odbor.

sreda, 08 avgust 2012 00:00

Upravni odbor

 

EKSTERNI ČLANOVI

Jelena Hrnjak, predsednica


Jelena Hrnjak je aktivistkinja za ženska i ljudska prava, koja veruje u snagu građanskih akcija kao ključnih u borbi za jednakost. Posvećena je direktnoj podršci i dugoročnoj pomoći ženama i deci, žrtvama trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja. Kao programska menadžerka organizacije Atina, Jelena poslednjih 11 godina upravlja radom organizacije, posebno njenim sveobuhvatnim programom socijalnog uključivanja žrtava trgovine ljudima. Sa svojim koleginicama, pokrenula je socijalno preduzeće Bagel Bejgl, kao žensku preduzetničku ideju, sa ciljem da se obezbedi održivost programa oporavka za žrtve trgovine ljudima koje Atina vodi, ali i da se ženama koje dolaze iz kategorija teško zapošljivih i ranjivih društvenh grupa, omogući radna praksa i ekonomsko osnaživanje.

Jelena se aktivno bavi izgradnjom kapaciteta drugih organizacija civilnog društva, ali i institucija, u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, eksploatacije dece, kao i promovisanjem antidiskriminacijskih standarda i politika koji bi doveli do eliminacije uzroka nasilja ili nejednakosti. Jelena važi za jednu od najiskusnijih osoba i profesionalki na polju suzbijanja trgovine ljudima u Srbiji, i to naročito kada je reč o programiranju i pružanju podrške deci koja su preživela seksualnu eksploataciju i dečje brakove.

U izbegličkoj krizi koja je zahvatila Evropu 2015. godine pa na ovamo, kada je preko milion izbeglica prošlo Balkanskom tranzitnom rutom, insistirala je na rodnoj perspektivi i rodnom pristupu izazovima sa kojima se žene i devojke izbeglice suočavaju, a posebno u odgovoru na rodno zasnovano nasilje i trgovinu ljudima koje su ove žene preživele.

Iz perspektive sprovođenja politika za unapređenje položaja najugroženiih žena i dece, Jelene Hrnjak dala je svoj doprinos kroz aktivno učešće u kreiranju standarda usluga zaštite u domenu trgovine ljudima, kao i u razvoju lokalnih i nacionalnih mreža institucija koje pružaju podršku strukturisanoj i efikasnoj identifikaciji i zaštiti žrtava trgovine ljudima, posebno dece.

Jelena je takođe skoro deceniju radila kao novinarka u Švajcarskoj i Srbiji, a diplomu je stekla na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Članica je Act Now međunarodne ekspertske radne grupe protiv eksploatacije i trgovine ljudima sa sedištem u Beču. Alumnistkinja je BFPE Škole za političku izuzetnost, kao i programa Vital Voices Globalnog partnerstva iz SAD. Urednica je, autorka i kooautorka brojnih istraživanja, analiza i novinskih tekstova o temi zaštite ljudskih i ženskih prava.

 

Torgeir Hannas, član

Torgeir Hannas je viši menadžer sa iskustvom u neprofitnom i u privatnom sektoru.

U periodu od 1999. do 2001. godine radio je za Norveški savet za izbeglice kao šef programa za rekonstukciju u BiH, čiji je cilj bio da se omogući povratak interno raseljenih lica. U periodu od 11 godina, počevši od 2001, Ministarstvo spoljnih poslova Norveške angažovalo ga je da vodi projekte i programe IMG-a širom bivše Jugoslavije. Godine 2012. Torgier je otvorio novu kancelariju u Mjanmaru gde je pripremio i pokrenuo projekte u vrednosti od više miliona evra koje je finansirala EU.

Danas je Torgeir partner i menadžer u kompaniji Brooks Hannas & Partners sa sedištem u Srbiji koja posluje uglavnom sa stranim klijentima pružajući im usluge konsaltinga i menadžmenta u oblasti zaštite životne sredine. Torgeir je stekao obrazovanje u oblasti ekološke tehnologije na Univerzitetu Agder u Norveškoj.

 

Ivanka Kostić, članica

Ivanka Kostic is a lawyer with significant experience in the field of human rights and forced migration. She has been involved in many regional and international social initiatives and sits on the Board of Trustees of the European Network on Statelessness.

Ivanka was a founder and executive director of Praxis until the end of 2020.

Ivanka’s experience and professional focus lies mainly on the protection of human rights of the displaced, marginalized and socially excluded persons, members of the Roma national minority, and persons at risk of statelessness in Serbia and the Balkan region, through providing legal aid and advocacy for legislative change as well as advancing cross-border cooperation among the Western Balkan states and increasing connections internationally.

 

 

INTERNI ČLAN

Marija Dražović, članica

Marija Dražović je koordinatorka za javne politike i istraživanja u NVO Praxis.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu, na odseku za međunarodno pravo i međunarodne odnose. Profesionalno iskustvo je stekla radeći 12 godina u NVO Praxis, fokusirajući se na zaštitu ljudskih prava marginalizovanih grupa (izbeglice, interno raseljena lica, romska manjina, žrtve nasilja u porodici) u oblastima prava deteta, statusnih i socioekonomskih prava, antidiskriminacije, rodne ravnopravnosti i migracija. Aktivno je učestvovala u kreiranju programa reforme javne uprave u NVO Praxis. Doprinela da ova organizacija bude prepoznata ne samo kao jedan od najznačajnijih pružalaca besplatne pravne pomoći u Srbiji, već i kao advokatsko orijentisana organizacija koja svoje analize zasniva na pouzdanim podacima, a svoje inicijative na konkretnim problemima iz prakse.

Učestvovala na brojnim konferencijama i drugim stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu, kao i u radu različitih zagovaračkih i tematskih radnih grupa, u pripremi tematskih i alternativnih izveštaja u vezi sa pravima najugroženijih grupa stanovništva u Srbiji, pristupom statusnim i socioekonomskim pravima marginalizovanih grupa i zaštitom od diskriminacije.

 

 

BIVŠI ČLANOVI

Nada Šoškić, viša pravna savetnica u Praxisu
Članica Upravnog odbora Praxisa od decembra 2006. do decembra 2020. godine.

Nikola Bodiroga, ekspert
Član Upravnog odbora Praxisa od novembra 2018. do decembra 2021.

Tamara Lukšić-Orlandić, ekspertkinja za prava deteta
Predsednica Upravnog odbora Praxisa od juna 2016. do juna 2020.

Vladimir Ćurgus Kazimir, direktor Medijskog arhiva Ebart
Član Upravnog odbora Praxisa od juna 2016. do novembra 2018. godine.

Vesna Petrović, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava
Predsednica Upravnog odbora Praxisa od juna 2004. do juna 2016. godine.

Vladimir Đerić, advokat u advokatskoj kancelariji Mikijelj Janković & Bogdanović
Član Upravnog odbora Praxisa od juna 2004. do juna 2016. godine.

Jadranka Koceić, aktivistkinja za ljudska prava
Članica Upravnog odbora Praxisa od novembra 2007. do novembra 2013. godine.

Stojan Cerović, novinar nedeljnika "Vreme"
Član Upravnog odbora Praxisa od juna 2004. do marta 2005. godine.

Milena Gojković, direktorka Fonda za mikro razvoj
Članica Upravnog odbora Praxisa od maja 2005. do maja 2007. godine.

Ljuba Slijepčević, viša pravna savetnica u Praxisu
Članica Upravnog odbora Praxisa od juna 2004. do decembra 2006. godine.

sreda, 08 avgust 2012 00:00

Zaposleni

Marijana Luković
izvršna direktorka
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Milan Radojev
pravni koordinator
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Đorđe Milojčević
pravni savetnik
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Nevena Marković
koordinatorka za prava deteta
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Boris Sijerković
saradnik za komunikacije i javno zagovaranje
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Ivana Marinković
menadžerka za finansije i administracije
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Mirko Polić
administrator za informacione tehnologije
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Praxis Kraljevo
Marija Dražović
koordinatorka za javne politike i istraživanje
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Vladimir Lukić
koordinator aktivnosti u zajednici
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action