"Ono što oni ne mogu jeste da dokažu činjenicu svog rođenja i da ispune zahteve koje pred njih stavlja Zakon o matičnim knjigama u pogledu vrste i količine dokaza koji su neophodni", rekla je za RTS Ivana Stanković, Koordinatorka programa u Praxisu. Ceo tekst možete preuzeti OVDE.

NVO Praxis posetila je romsko naselje na Ledinama u pratnji Ive Martinović iz Peščanika. Intervju sa pravnikom Praxisa, Jelenom Milonjić, i stanovnicima ovog naselja možete preuzeti OVDE.

Dana 01.12.2010. godine, Praxis je otpočeo sprovođenje projekta Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji koji finansira norveško Ministarstvo spoljnih poslova.

Cilj projekta je smanjenje diskriminacije i prevazilaženje sistemskih prepreka u pristupu dokumentima i socio-ekonomskim pravima od strane marginalizovane populacije u Srbiji.

Aktivnosti obuhvaćene ovim projektom su sledeće:

1)    praćenje, analiza, dokumentovanje i javno zagovaranje u vezi sa pristupom pravima i slučajevima diskriminacije
2)    radionice u neformalnim naseljima
3)    senzitivisanje relevantnih aktera na lokalnom i nacionalnom nivou
4)    strateški slučajevi u vezi sa diskriminacijom
5)    evaulacija napretka u procesu socijalne inkluzije

Dana 30. novembra 2011. godine, završila se prva godina sprovođenja projekta. Partner na projektu bio je Edukativni centar Roma iz Subotice.

Preuzmite izveštaj (samo na srpskom): Izveštaj o prvoj godini sprovođenja projekta - NMFA

U okviru projekta „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji“ finansiranog od strane Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, Praxis je objavio izveštaj Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu pravu na obrazovanje pripadnika romske populacije u Srbiji.

Dostizanje univerzalne dostupnosti prava na obrazovanje, kao jednog od osnovnih ljudskih prava i nezaobilaznog sredstva u ostvarivanju drugih ljudskih prava, među najvećim je izazovima savremenog čovečanstva. O značaju izazova svedoči i činjenica da je univerzalno obrazovanje postavljeno na listu Milenijumskih ciljeva razvoja, čije bi ostvarenje trebalo da doprinese iskorenjivanju bede i siromaštva.

Iako je u Srbiji problem nedostatka obrazovanja moguće uočiti među pripadnicima različitih ekonomski i socijalno marginalizovanih grupa, razmere tog problema su najizraženije u okviru romske nacionalne manjine. Kako je dostizanje univerzalnog obrazovanja u Srbiji nezamislivo bez posvećivanja posebne pažnje upravo toj grupi,
ova analiza posvećena je prevashodno preprekama sa kojima se romska populacija suočava pri pristupu pravu na obrazovanje. Tek sa uključivanjem ove populacione grupe u sistem obrazovanja moguće je očekivati ostvarenje Milenijumskih ciljeva razvoja koji se odnose na dostizanje univerzalnosti osnovnog obrazovanja.

Preuzmite izveštaj: Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu pravu na obrazovanje pripadnika romske populacije u Srbiji

U okviru projekta “Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji”, finansiranog od strane Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, Praxis je u julu 2011. godine izdao izveštaj Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravima na zdravlje i zdravstvenu zaštitu.

Pravo na zdravlje predstavlja neophodan preduslov za ostvarivanje niza drugih prava, uključujući pravo na život. Istovremeno, samo pravo na zdravlje uslovljeno je ostvarenjem brojnih drugih prava, uključujući pravo na hranu, stan, posao, obrazovanje, ljudsko dostojanstvo, nediskriminaciju, jednakost, zabranu mučenja, privatnost i pristup informacijama. Tesna povezanost i međusobna uslovljenost tih prava vide se u tome da kršenje jednog prava sprečava pristup nizu drugih. Duboke razlike u pogledu zdravstvenog stanja ranjivih grupa i uskraćivanje njihovog prava na zdravstvenu zaštitu najčešće su posledica prethodnog kršenja nekog drugog prava. To potvrđuje i položaj romske nacionalne manjine u Republici Srbiji (RS). Romi predstavljaju jednu od najugroženijih društvenih grupa. Njeni pripadnici su ti kojima je najčešće uskraćen pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti i brojnim drugim odrednicama prava na zdravlje.

Pravo svakog pojedinca na zdravlje sadržano je u najznačajnijim međunarodnim i regionalnim instrumentima. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima predviđa da „Svako ima pravo na životni standard koji obezbeđuje zdravlje u blagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu(...)“. Garancije prava na zdravlje, kao osnovnog ljudskog prava, ugrađene su i u (revidiranu) Evropsku socijalnu povelju, Međunarodnu konvenciju o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Konvenciju o pravima deteta.

Romi nisu sami dospeli u položaj u kojem se nalaze – društvo snosi veliki deo odgovornosti za takav njihov položaj. Nije dovoljno predvideti „jednake uslove“ i ostaviti ih da se „sami snađu“. Isključenost i odvojenost Roma je velikim delom prouzrokovalo društvo, pa je nedopustivo da društvo ne učestvuje u rešavanju ovih problema. Drastične nejednakosti u zdravstvenom stanju Roma i kraći životni vek pripadnika ove populacije nisu posledice genetskih predispozicija već su svedočanstvo o njihovoj isključenosti koju država mora da okonča.

Preuzmite izveštaj: Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravima na zdravlje i zdravstvenu zaštitu

Svaki pojedinac treba da bude zaštićen od oskudice i da uživa minimum prava neophodnih za opstanak. Bez zaštite od siromaštva i socijalne isključenosti nema ljudskog dostojanstva, niti poštovanja ljudskih prava. Siromaštvo i oskudica nepogrešivo ukazuju na već postojeće kršenje ljudksih prava i umanjuju mogućnosti pojedinaca da uživa u pravima koja mu pripadaju. Nemogućnost da osnovne egzistencijalne potrebe budu zadovoljene gotovo uvek prate socijalna isključenost, nepismenost, neuhranjenost, lošije zdravlje i diskriminacija. I upravo te posledice nalažu pristup siromaštvu kao pitanju kršenja ljudskih prava, a ne kao isključivo ekonomskoj pojavi.

Sistem socijalne zaštite neodvojiv je od fenomena siromaštva i od prevencije posledica koje oskudica za sobom povlači. Iako socijalnom zaštitom nije moguće iskoreniti uzroke i sam fenomen siromaštva, njom je moguće ublažiti njegove posledice i dalje ponavljanje i širenje, pa države imaju obavezu da mehanizmima socijalne zaštite pomognu licima kojima je socijalna pomoć neophodna.

Pripadnici romske etničke zajednice u Srbiji jesu grupa koja je najteže pogođena siromaštvom i kod koje postoji najveći rizik da ostane siromašna. Njihovo duboko ukorenjeno siromaštvo nije moguće posmatrati isključivo kao ekonomski problem, nego i kao odraz i posledicu njihove dugogodišnje marginalizacije i nejednakosti u svim drugim sferama – u obrazovanju, na tržištu rada, u pristupu zdravstvenoj zaštiti i socijalnom stanovanju.

Ovim izveštajem, Praxis je najpre nastojao da sačini analizu obaveza države da uspostavi sistem koji će da obezbedi socijalnu zaštitu, izađe u susret socijalnim potrebama i omogući ostvarivanje prava na socijalnu zaštitu jedne od najugroženijih grupa koje žive na njenoj teritoriji. Izveštaj se takođe usredsređuje na problematiku nedostataka zakonskog okvira, i shodno tome, probleme sa kojima su se Praxis i njegovi klijenti susretali u praksi, kroz osvrtanje na pojedinačne predmete, a odnose se na zasnivanje mesne nadležnosti centara za socijalni rad i prepreke ostvarivanju prava na socijalnu pomoć za stanovnike neformalnih naselja i „pravno nevidljiva“ lica, kao i komplikovanu administrativnu proceduru. Na kraju izveštaja, date su posledice uskraćivanja prava na socijalnu zaštitu.

Preuzmite izveštaj: Analiza glavnih prepreka i problema u pristupu Roma pravu na socijalnu zaštitu

Publikacijama objavljenim 2008. (Pravno nevidljiva lica u sedam slika - zašto je neophodnoe hitno doneti Zakon o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta) i 2009. (Pravno nevidljiva lica u Srbiji - država mora da preuzme odgovornost) godine, Praxis je nastojao da ukaže na težinu položaja lica koja pravno ne postoje i da učini vidljivim probleme onih koji su nevidljivi pred zakonom.  Istovremeno, ukazivano je na obavezu države da preuzme odgovornost za rešavanje problema lica neupisanih u matičnu knjigu rođenih (MKR) – „pravno nevidljivih“ lica, te da precizno reguliše postupak naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih imajući pri tome u vidu specifičnosti romske zajednice čiji se pripadnici suočavaju sa teškoćama kod upisivanja u matične knjige rođenih.

Na potrebu rešavanja statusa „pravno nevidljivih“ lica ukazale su i brojne agencije UN, prevashodno UNHCR i UNICEF, kao i Evropska komisija, OEBS i tela koja vrše nadzor nad primenom međunarodnih ugovora koje je Srbija ratifikovala. U tom smislu, Komitet UN za eliminaciju rasne diskriminacije i Komitet UN za ljudska prava nedavno su izrazili zabrinutost u vezi sa problemima „pravno nevidljivih“, uz istovremeno iznošenje preporuke da se preduzmu neophodne mere, uključujući i izmene relevantnih propisa u cilju iznalaženja rešenja za probleme ovih lica.

Izvesni pomak učinjen je priznavanjem da problem postoji i da treba pristupiti njegovom rešavanju, na šta je ukazano Strategijom za poboljšanje položaja Roma u Republici Srbiji i Akcionim planom za sprovođenje Strategije. Međutim, istinske promene i preciznije regulisanje postupka naknadnog upisa u MKR izostali su.

Publikacija „Pravno nevidljiva lica u Srbiji - i dalje bez rešenja“ predstavlja najnovije napore Praxisa na još jednom ukaže na problem „pravno nevidljivih“ lica na stvarnim primerima iz prakse.

Izveštaj je pripremljen u okviru projekata „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji“, finansiranog od strane Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, i „Socijalna inkluzija: regionalna podrška marginalizovanim zajednicama“ finansiranog od strane Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji. Izveštaj je rezultat dugogodišnjeg iskustva Praxisa u radu na ovoj temi i zalaganja za rešavanje problema lica koja nisu priznata pred zakonom.

Stavovi izrečeni u ovom izveštaju pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške ili UNHCR-a u Srbiji.

Preuzmite izveštaj: Pravno nevidljiva lica u Srbiji - i dalje bez rešenja

U okviru projekta usmerenog na smanjenje i sprečavanje apatridije u Srbiji, koji je finansiran od strane Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), u decembru 2010. godine Praxis je objavio izveštaj „Lica u riziku od apatridije u Srbiji.“ Svrha ovog izveštaja je da učini vidljivim lica koja se u Republici Srbiji suočavaju sa preprekama u ostvarivanju prava na državljanstvo i da istakne potrebu rešavanja njihovih problema koji su predugo ostavljeni u senci.

Izveštaj se bavi pravom na državljanstvo, najpre onako kako propisuje međunarodno pravo, a zatim onako kako je propisano pravnim sistemom Srbije, gde se preciznije navode osnovni načini sticanja državljanstva Republike Srbije, i uvodi se u problem lica koja se nalaze između apatridije i državljanstva.

Glavni deo izveštaja je posvećen identifikovanim preprekama u ostvarivanju prava na državljanstvo u Srbiji, kao i kategorijama lica koja su najviše pogođena ovim preprekama i tako se nalaze u riziku od apatridije. Potkrepljen pojedinačnim opisima slučajeva, izveštaj ilustruje posledice neposedovanja državljanstva, odnosno obespravljenosti sa kojima se ta lica suočavaju.

Na kraju, izveštaj sadrži preporuke za prevazilaženje identifikovanih prepreka koje bi doprinele sprečavanju i smanjenju apatridije u Srbiji.

Preuzmite izveštaj: Lica u riziku od apatridije u Srbiji

Pravo na nesmetano uživanje imovine jedno je od osnovnih ljudskih prava koje je od posebnog značaja za interno raseljena lica, s obzirom na to da je ostvarivanje tog prava bitan preduslov za održivi povratak raseljenih lica u mesta svojih prebivališta ili pak trajno nastanjenje u mestima u kojima su potražila utočište.

Interno raseljena lica ne mogu biti nezakonito lišena svojih imovinskih prava i njihova imovina koja ostane u mestu prebivališta treba da bude zaštićena od uništavanja, samovoljnog i nezakonitog prisvajanja, zaposedanja ili korišćenja.

O zahtevima interno raseljenih lica za povraćaj imovine (stambene imovine, zemljišta i lokala) koja im je samovoljno i nezakonito oduzeta, moralo bi da odlučuje nezavisno i nepristrasno telo. Takođe, interno raseljena lica imaju pravo na dobrovoljan, bezbedan i dostojanstven povratak u svoje ranije domove, u mesta stalnog prebivališta.

Deset godina nakon konflikta na Kosovu, mnoga interno raseljena lica se i dalje suočavaju sa problemima u ostvarivanju svojih imovinskih prava, uprkos navedenim međunarodnim principima i pored toga što je međunarodna zajednica osnovala nezavisna tela i poseban pravni okvir za zaštitu imovinskih prava na Kosovu.

U novembru 1999. godine, pod okriljem Privremene uprave Misije UN na Kosovu (UNMIK), osnovana je Direkcija za stambena i imovinska pitanja i Komisija za stambene i imovinske zahteve  sa mandatom da rešavaju imovinske zahteve na Kosovu, sve dok specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija ne bude smatrao da su institucije lokalne vlasti u stanju da vrše funkcije poverene tim telima. Komisija za stambene i imovinske zahteve, kao nezavisno kvazisudsko telo, bila je nadležna da rešava imovinske sporove u vezi sa pravom poseda na stambenoj imovini.

U martu 2006. godine, Kosovska imovinska agencija (KIA)  nasledila je Direkciju za stambena i imovinska pitanja. Mandat KIA i Komisije Kosovske imovinske agencije (KKIA) proširen je i na rešavanje sporova u vezi sa postojanjem prava svojine na nepokretnoj imovini, i to kako na stambenoj imovini tako i na zemljištu i lokalima.

Najveći broj imovinskih zahteva Direkciji za stambena i imovinska pitanja i Kosovskoj imovinskoj agenciji podnet je od strane nealbanaca, interno raseljenih lica koja borave u Srbiji.

Kroz sedam slučajeva, koji su opisani u ovoj publikaciji, u kojima je Praxis pružao pravnu pomoć svojim klijentima, želimo da ukažemo na nedostatke mehanizma povraćaja imovine i teškoće i prepreke u pristupu interno raseljenih lica imovinskim pravima na Kosovu.


1. Princip 21 Vodećih principa o internoj raseljenosti Ujedinjenih nacija
2. Pinheiro principi 2 i 10

 
Preuzmite izveštaj: Problemi interno raseljenih lica u pristupu imovinskim pravima na Kosovu - u 7 slika

Izveštaj "Zaštita prava interno raseljenih lica - u očekivanju trajnog rešenja" pripremila je nevladina organizacija Praxis, na osnovu istraživanja sprovedenog u okviru projekta Misije OEBS-a u Srbiji i zahvaljujući iskustvu stečenom u dugogodišnjem zajedničkom radu sa Predstavništvom UNHCR-a u Srbiji kao i bliskoj saradnji sa Misijom OEBS-a na zaštiti, poboljšanju i unapređivanju prava interno raseljenih lica sa Kosova.

U cilju sveobuhvatnog sagledavanja situacije i položaja interno raseljenih lica u Srbiji, doprinos u izradi izveštaja su svojim iskustvom i znanjem dali predstavnici udruženja interno raseljenih lica, romskih udruženja, relevantnih državnih institucija, nevladinih i međunarodnih organizacija u Srbiji i na Kosovu.

Objavljivanje ovog izveštaja pomogli su Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške i Predstavništvo UNHCR-a u Srbiji.

Preuzmite izveštaj: Zaštita prava interno raseljenih lica u očekivanju trajnog rešenja