Danas je na sastanku povodom iseljenja neformalnog naselja u Bloku 72 na Novom Beogradu predstavljena Platforma za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje. Platformu je podržalo preko šezdeset organizacija civilnog društva, osam mreža i koalicija organizacija civilnog društva i Nacionalni savet romske nacionalne manjine.

Platforma predstavlja neformalno okupljanje organizacija koje se bave pitanjima ljudskih prava, diskriminacijom, rasizmom i pravima Roma na lokalnom i međunarodnom nivou. Potreba za formiranjem ove platforme javila se usled zabrinjavajućeg porasta prinudnih iseljenja u protekle tri godine – identifikovano je 15 prinudnih iseljenja kojima je pogođeno preko 1500 Roma i Romkinja.

Ovaj dokument okuplja organizacije koje izražavaju zabrinutost povećanim brojem prinudnih iseljenja koja se sprovode u suprotnosti sa ratifikovanim međunarodnim standardima koji obavezuju Republiku Srbiju i u njoj su prvenstveno predstavljeni stavovi povodom iseljenja naselja u Bloku 72. Pored toga, date su i preporuke za sva buduća iseljenja koja se očekuju.

Platforma za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje predstavlja doprinos organizacija civilnog društva izradi propisa ili drugih dokumenata koji će regulisati iseljenja neformalnih naselja u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava.

Platforma je predstavljena Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu – Upravi za ljudska i manjinska prava, Republičkoj agenciji za stanovanje, Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije i predstavnicima grada Beograda.

Preuzmite dokument: Platforma za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje

Uprkos najoštrijoj osudi  najavljenog iseljenja i preduzetim svim raspoloživim pravnim radnjama, kao i međunarodnoj akciji solidarnosti sa Mevljudom Kurteši i njenom  porodicom, ona i njenih šestoro maloletne dece su 25. oktobra 2011. prinudno iseljeni iz stana u Lješkoj 4 na Banovom Brdu u Beogradu. Ovo je još jedno u nizu nezakonitih prinudnih iseljenja na teritoriji Beograda koje je Mevljude i njenu decu, interno raseljene osobe sa Kosova, učinilo beskućnicima i uskratilo im mogućnost dostojanstvenog života.  Iseljenje su pratili rasistički komentari komšija koji su kulminirali neskrivenom radošću kada je Mevljude izbačena na ulicu.

Podsećamo, Direkcija za gradsko građevinsko zemljište koja je prethodno, 2006. godine, ustupila stan na korišćenje Mevljude, a sada zahtevala iseljenje, nije ponudila alternativni smeštaj, niti razlog zbog koga se iseljenje vrši. Opština Čukarica je odbila pismene zahteve više nevladinih organizacija da se postupak iseljenja obustavi kao protivan međunarodnim standardima na koje se naša država obavezala ratifikovanjem Međunarodnog pakta o ekonomskim socijalnim i kulturnim pravima i Međunarodnoj konvenciji  o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, a koji se odnose na postupak prinudnog iseljenja i obezbeđivanja alternativnog smeštaja.

S obzirom da odbijamo da budemo saučesnici/e u ovom nehumanom i protivzakonitom  iseljenju Mevljude i njene dece, odlučili smo se da svojim prisustvom podržimo njenu odluku da pokuša da ostane u stanu u kome živi. Tom prilikom su dvojica aktivista Regionalnog centra za manjine, koji nisu želeli da se pomere od ulaza u Mevljudin stan, privedeni u policijsku stanicu Čukarica gde su saslušani u prisustvu pravnog zastupnika iz YUCOM-a. Protiv njih je podneta krivična prijava za krivično delo „ometanje pravde“ na osnovu člana 336 b KZ Srbije. Smatramo da je ovo svojevrstan oblik pritiska koji se vrši na branitelje/ke ljudskih prava, sa namerom da se zastraše i odustanu od dosledne i bezrezervne borbe za puno poštovanje ljudskih prava.

Od nadležnih gradskih institucija zahtevamo da se Mevljude, koja je privremeno našla utočište u kartonskoj baraci kod majke u neformalnom romskom naselju Belvil, neodložno obezbedi adekvatan alternativan smeštaj. Istovremeno, poručujemo državnim institucijama koje žele da kriminalizuju solidarnost i odvrate nas od ovakvog angažovanja, da ćemo i dalje beskompromisno braniti ljudska prava i biti uz one čija su prava povređena, koji su siromašni i obespravljeni.


Žene u crnom
Komitet pravnika za ljudska prava –YUCOM
Inicijativa mladih za ljudska prava – YIHR
Praxis
Centar za prava manjina
Regionalni centar za manjine

Koalicija za pristup pravdi osnovana je 23. decembra 2011. godine. Koaliciju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Praxis. Organizacije članice koalicije udružile su se sa ciljem da zajednički reaguju na ograničavanje dostignutog nivoa ljudskih prava i sloboda u pogledu ostvarivanja prava na pristup pravdi, a koje je usledilo kao posledica usvajanja novog Zakona o parničnom postupku, zatim Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika.

Aktivnosti koalicije u predstojećem periodu biće fokusirane na zagovaranje za izmene pomenutih zakona i usvajanje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji u potpunosti uvažava interese građana za slobodno izabranom i kvalitetnom pravnom pomoći.
 

Danas se obeležava pedesetogodišnjica usvajanja Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva, najznačajnijeg međunarodnog akta usmerenog ka sprečavanju apatridije.

Procenjuje se da u svetu živi oko 12 miliona apatrida – lica koje zakoni nijedne države ne smatraju svojim državljanima i kojima se zbog uskraćenog državljanstva svakodnevno uskraćuje i pristup svim drugim pravima.

Pojava lica bez državljanstva može biti uzrokovana sukobima zakona, diskriminatorskim propisima koji marginalizovanim zajednicama uskraćuju mogućnost sticanja državljanstva, sukcesijom država nakon koje ne uspeju svi građani da steknu državljanstvo novonastalih država, administrativnim praksama vezanim za sticanje, povraćaj i gubitak državljanstva, kao i brojnim drugim uzrocima.

U svetu podeljenom na države i državljane, oni koji u tu podelu ne uspeju da se uklope, izuzetno su podložni najrazličitijim vidovima isključivanja. Usled toga su živote lica bez ičijeg državljanstva oduvek obeležavala proterivanja i ograničavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Konvencija, čijih pedeset godina postojanja se danas obeležava, nastala je upravo iz nastojanja međunarodne zajednice da pruži zaštitu onima koji je ne mogu dobiti ni od jedne države i da spreči pojavu novih lica koja nijedna država neće smatrati svojim državljanima. Pola veka kasnije, životi lica bez državljanstva i dalje zaokupljaju pažnju međunarodne zajednice, javljaju se nove prepreke ostvarivanju prava na državljanstvo i novi uzroci apatridije, ali i očekivanja da će se konačno pronaći rešenje za one koji nijednu državu ne mogu zvati svojom.

Obeležavanje godišnjice Konvencije je prilika da se još jednom ukaže i na teškoće svih onih koji se u Srbiji suočavaju sa rizicima apatridije i na nužnost rešavanja njihovih problema koji su predugo zapostavljeni.

Među njima ima onih koji nisu upisani u matične knjige rođenih, usled čega su ostali i bez državljanstva. Pojedini su bili upisani u knjige državljana koje su uništene, dok su neki drugi nakon raspada zajedničke države ostali bez državljanstva ili su stekli državljanstvo bivše republike u kojoj ne žive.

O preprekama u ostvarivanju prava na državljanstvo u Republici Srbiji, grupama čije se pravo na državljanstvo i dalje krši, kao i preporukama za prevazilaženje identifikovanih problema, možete videti više u izveštaju Praxisa "Lica u riziku od apatridije u Srbiji".

Preuzmite izveštaj: Lica u riziku od apatridije u Srbiji

Nevladina organizacija Praxis pozdravlja nedavno upućivanje predloga Zakona o dopunama zakona o vanparničnom postupku u skupštinsku proceduru. Usvajanje ovog zakona biće korak napred ka rešavanju problema pravno nevidljivih lica – lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih i koja ne mogu da ostvaruju osnovna ljudska prava koja im po Ustavu i zakonima Srbije pripadaju.

Podsećanja radi, posle višegodišnjih napora Praxisa, Centra za unapređivanje pravnih studija i Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija, da se problem pravno nevidljivih lica sistemski reši, Praxis i Centar za unapređivanje pravnih studija u saradnji sa Zaštitnikom građana izradili su predlog Zakona o dopunama zakona o vanparničnom postupku koji je Vlada usvojila prošle nedelje. Do upućivanja ovog zakona u skupštinsku proceduru došlo je posle upornog ukazivanja na probleme pravno nevidljivih lica od strane civilnog sektora, preporuka međunarodnih organizacija, ugovornih tela Ujedinenih nacija i Evropske unije.

Procene su da u Srbiji živi oko 6500 pravno nevidljivih lica, uglavnom Roma koji zbog administrativnih prepreka, višegeneracijske socijalne isključenosti i siromaštva, ratnih dešavanja i nepostojanja zakonskih rešenja koja će ih prepoznati kao građane Srbije nisu mogla da ostvare nijedno od prava koja su garantovana Ustavom i ratifikovanim međunarodnim dokumentima u oblasti ljudskih prava.

Nevladina organizacija Praxis očekuje da će poslanici u Narodnoj skupštini prepoznati težinu problema sa kojim se suočavaju pravno nevidljiva lica i da će tekući saziv Narodne skupštine usvojiti predlog Zakona o dopunama zakona o vanparničnom postupku koji će omogućiti ovim licima da uživaju jednaka prava kao i svi ostali građani Srbije.

Koalicija protiv diskriminacije najoštrije osuđuje jučerašnji rasno motivisani napad na A.O, učenika trećeg razreda Trgovačke škole koji se dogodio u Beogradu. Napad na ovog mladića pratile su rasističke uvrede  i psovke, koje su pored ozbiljnih telesnih povreda, dodatno povredile dostojanstvo ovoj mladog čoveka. Brza reakcija policije koja je već rezulitrala hapšenjem počinilaca, zavređuje svaku pohvalu i uliva nadu da će i u drugim sličnim, medijski manje propraćenim slučajevima, policija agilno i efikasno reagovati.

U protekloj godini, Koalicija protiv diskriminacije je zabeležila više slučajeva rasno motivisanih napada na Rome i Romkinje, kao i  njihove domove, ali i drugih rasističkih incidenata gde  je izostala odgovarajuća reakcija državnih organa. Naime, istraga se često završavala podizanjem optužnice protiv nepoznatih lica, a motiv mržnje prema pripadnici/ma jedne manjinske grupe, se nije uzimao kao otežavajuća okolnost. Naglašavamo da Zakon o zabrani disriminacije kao težak oblik diskriminacije kvalifikuje kažnjiva dela kod kojih je pretežna ili isključiva pobuda mržnja, odnosno netrpeljivost prema osobi zbog njenog ličnog svojstva.

Štaviše, nedvosmisleno rasistički napadi često se karakterišu kao vršnjačko nasilje, huliganski izgredi, uobičajene čarke među susedima, itd. Čak i Nacionalni savet Roma, kao telo koje bi moralo bezrezervno da zastupa interese svoje nacionalne zajednice, suzdržao se da jučerašnji događaj nazove pravim imenom, odlučujući se za neutralni pojam „vandalsko ponašanje“.  Izbegavajući da ove napade imenujemo pravim imenom,  izbegavamo da se suočimo sa  suštinom samog problema. Zato još jednom ističemo važnost kodifikovanja zločina iz mržnje i uvođenje primerenih zakonskih kazni za krivična dela čiji je motiv mržnja prema nekoj manjinskoj grupi.

Istovremeno,  pripadnici/e manjinskih zajednica  su često, s pravom, nepoverljivi prema državi, odnosno njenim institucijama, a nesankcionisanje zločina iz mržnje ne doprinosi izgradnji poverenja i ne ohrabruje ih da ove zločine prijavljuju . Naročito je zabrinjavajuća indiferentnost društva koje je normalizovalo rasističke  stereotipe i uvrede, od kojih mnoge nalaze svoje mesto u medijima, literaturi, školskim udžbenicima, itd. Zato je, pored usvajanja postojećih zakona i njihovog doslednog primenjivanja, važno raditi na promeni svesti ljudi i opredeljenju čitavog društva da se rasizam ni u jednom svom pojavnom obliku neće tolerisati.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.

Saopštenju se pridružuju Žene u crnom.

Preuzmite izveštaj: Diskriminacija u Srbiji u 2010. godini

Koalicija protiv diskriminacije je predstavlila godišnji izveštaj o diskriminaciji u Srbiji za 2010. godinu i dodelila nagrade za borbu protiv diskriminacije za 2010. godinu. O Izveštaju su govorili dr Saša Gajin, koordinator Koalicije protiv diskriminacije i Ljupka Mihajlovska iz Udruženja studenata sa hendikepom.

Koalicija protiv diskriminacije ustanovila je “Godišnju nagradu za borbu protiv diskriminacije” kao priznanje pojedincima, organizacijama, institucijama, kompanijama i medijima koji su u toku jedne godine učinili najviše napora u suzbijanju diskriminacije prema manjinskim i marginalizovanim grupama ili doprineli unapređenju jednakosti svih građana i građanki u Srbiji. O dobitnicima nagrada odlučuje Koalicija protiv diskriminacije na osnovu predloga koje su joj do kraja 2010. godine, dostavili pojedinci i organizacije. Članice Koalicije protiv diskriminacije su: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, Praxis i Regionalni centar za manjine.

Ove godine dobitnici "Nagrade za borbu protiv diskriminacije" za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije u 2010. godini su:

    Javna vlast – Ustanova za smeštaj odraslih "Male pčelice"
    Organizacije civilnog društva – NGO "IZ Kruga", Organizacija za zaštitu prava i podršku žena i dece sa invaliditetom Srbije
    Mediji  - Filmski Festival  - "Slobodna zona"
    Biznis sektor – METRO Cash & Carry d.o.o. Beograd
    Javne ličnosti  - Dragoljub Raša Todosijević, umetnik

Nagrade je dobitnicima uručio gospodin Björn Mossberg, rukovodilac Odeljenja za razvoj i saradnju Ambasade Kraljevine Švedske u Beogradu.

Šesta generacija studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu uspešno je završila praksu u Praxisu u okviru Pravne klinike za izbegličko pravo i pravo azilanata koju je pokrenuo UNHCR.

Tokom prakse studenti su imali priliku da posete Praxisovu kancelariju, upoznaju se sa zaposlenima, njihovim radom kao i da odslušaju predavanja na temu prava na pristup dokumentima, imovinskim pravima na Kosovu, pristupa pravima za izbeglice iz Hrvatske i Bosne i zaštite žrtava seksulnog i rodno zasnovanog nasilja.

Pored poseta kancelariji, studenti su zajedno sa Praxisovim mobilnim timovima učestvovali u radu na terenima gde su se upoznali sa životnim pričama i pravnim problemima Roma, izbeglica i interno raseljenih lica koji žive u kolektivnim centrima i neformalnim naseljima.

Na završnom seminaru koji je održan 15. juna 2011. godine, studenti su podelili svoje utiske sa prakse naglasivši u kojoj meri im je pomogla da prepoznaju široko rasprostranjene predrasude koje vladaju u društvu o ciljnoj grupi za čija se prava Praxis zalaže. Tokom završnog seminara studentima su dodeljene diplome.

Download: UNHCR Report Observations on the Situation of Asylum Seekers and Beneficiaries of International Protection in Serbia