Avgust 2011.

Nevladina organizacija Praxis osnovana je u junu 2004. godine preuzevši Projekat građanskih prava od Norveškog saveta za izbeglice koji je ova organizacija sprovodila u regionu od 1996. godine, a u Srbiji od 1997. godine. Uz finansijsku pomoć Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, Praxis je nastavio da se zalaže za prava ciljnih grupa – izbeglih i interno raseljenih lica u Srbiji – putem pravnih lekova i javnog zagovaranja, promovisanja vrednosti civilnog društva i podizanja svesti javnosti o problemima sa kojima se suočavaju.

Cilj Projekta građanskih prava (PGP) bila je pravna zaštita izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine (BiH) i interno raseljenih lica (IRL) sa Kosova kako bi im se omogućio pristup ljudskim pravima na jednakoj osnovi, bez diskriminacije i pomoglo da donesu odluku o trajnom rešenju za sebe i svoje porodice.

Tokom proteklih sedam godina, aktivnosti Praxisa u oviru PGP-a odnosile su se pre svega na pružanje besplatne pravne pomoći, informisanje i savetovanje izbeglica i interno raseljenih lica u vezi sa pitanjima pristupa pravima u zemlji ili mestu porekla, odnosno izbeglištva ili raseljeništva, a koja se uglavnom tiču pristupa dokumentima, imovinskim i drugim socio-ekonomskim pravima. Istovremeno, neodvojive od pravne pomoći bile su aktivnosti javnog zagovaranja za uklanjanje sistemskih prepreka u pristupu pravima, promenu i usklađivanje prakse nadležnih organa i sprečavanje daljeg kršenja prava ciljnih grupa.

Film o aktivnostima Praxisa možete preuzeti OVDE

Posetioci hrvatskog ostrva Brač imali su prilike da od 10. do 14. jula 2012. godine pogledaju najnovija evropska dokumentarna ostvarenja na Supetar Super Film Festivalu. Na repertoaru su se smenjivali dokumentarci iz Švedske, Danske, Poljske, Rusije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Velike Britanije, Češke i Hrvatske, a publika je nakon projekcija razmenjivala utiske sa autorima i glasala za svoje favorite.

Na osnovu glasova publike, prvo mesto pripalo je filmu „Kosa (je sve)“ švedske rediteljke Kristine Huglund, drugo filmu „Zbogom gotovo je“, autorke Tore Martens, dok je „Ovde sam“, rediteljsko ostvarenje Irene Fabri osvojilo treće mesto.

Film „Ovde sam“, koji je Praxis producirao u saradnji sa Dokukinom, uz finansijsku podršku Evropske Unije, preispituje egzistencijalne probleme stanovnika neformalnih romskih naselja u Srbiji i uvodi gledaoce u veoma živ, paralelni svet marginalizovanih koji opstaje po principu vere i nade. U duhu marginalca, glavni junak iz subjektivne vizure upoznaje publiku sa svojim prijateljima čije sudbine najčešće zavise samo od jednog papira ili nečije dobre volje.

Podsećanja radi, stanovnici neformalnih romskih naselja u Srbiji ne poseduju lična dokumenta, jer nemaju mogućnost da prijave prebivalište. Neposedovanje identifikacionog dokumenta ih sprečava da nađu posao, školuju decu i uživaju druga socio-ekonomska prava. Takođe, među njima postoje „pravno nevidljiva“ lica, lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih zbog čega žive van sistema zdravstva, socijalne zaštite i zapošljavanja, društveno su isključena i izložena raznim oblicima diskriminacije.

U želji da skrenemo pažnju na najmarginalizovaniju manjinu u Srbiji, Praxis planira da nastavi sa promocijom filma i na drugim festivalima u zemlji i inostranstvu. Promotivne video zapise dokumentarca možete pogledati na youtube linkovima pod nazivom „Ovde sam-Pravno nevidljivi“ i „Ovde sam-Prinudna iseljenja“.

Nadamo se da će priznanje dokumentarcu „Ovde sam“ podsetiti vlasti da probleme stanovnika neformalnih romskih naselja u Srbiji treba rešiti u što kraćem roku.

Videti takođe Giving a Face to the Invisible

Nevladina organizacija Praxis najoštrije osuđuje današnje postupanje Gradske uprave Leskovca koja je otkazala alternativni smeštaj Romima koji su prethodno iseljeni iz neformalnog naselja Belvil. Dvadeset troje Roma i Romkinja, od kojih je jedanaestoro dece, danas su iseljeni iz hostela „Mimi“ u Leskovcu, gde su privremeno stanovali od iseljenja iz neformalnog naselja Belvil. Oni ne znaju gde će noćas spavati i planiraju da privremeno pronađu smeštaj kod rodbine u Leskovcu i okolini.

Prilikom iseljenja nije bilo incidenata, a porodice iseljene iz hostela primile su jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 20.000,00 do 30.000,00 dinara uz obavezu da sami obezbede stambeno rešenje do kraja nedelje kada bi Gradska uprava Leskovca trebalo da im pronađe trajna stambena rešenja. Predstavnici Gradske uprave Leskovca nisu obezbedili alternativni smeštaj već su teret pronalaženja smeštaja prebacili na bivše stanovnike Belvila koji su nezaposleni, uglavnom se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina i svakodnevno su suočeni sa marginalizacijom i otežanim pristupom pravima koja se podrazumevaju ostalim građanim Republike Srbije. Pored činjenice da je novim iseljenjem bivših stanovnika Belvila narušeno njihovo dostojanstvo i povređena ljudska prava, Gradska uprava Leskovca je neekonomično i neracionalno prema gruboj proceni potrošila više od dva miliona dinara za privremeni smeštaj porodica koje su iseljene iz neformalnog naselja Belvil. Taj novac je mogao biti utrošen na trajno rešavanje stambenog problema tih porodica, što bi se reflektovalo na izlazak iz siromaštva i socijalne isključenosti.

Pored svega navedenog, sprovedenim iseljenjem Gradska uprava Leskovca postupila je suprotno preporuci Zaštitnika građana i pokazala da nema plan za integraciju Roma, niti da je zainteresovana da postupa po preporukama čiji je cilj unapređenje rada organa uprave i ostvarivanje ljudskih prava najugroženije i najmarginalizovanije društvene grupe u Srbiji.

Zbog svega navedenog pozivamo nadležne da:

• Hitno pronađu trajno stambeno rešenje za porodice koje su danas iseljene;
• Utvrde odgovornost za neracionalno trošenje novca koji je umesto za privremeni, mogao biti potrošen za pronalaženje trajnog smeštaja tim porodicama;
• Hitno naprave plan integracije bivših stanovnika neformalnog naselja Belvil koji su iseljeni u Leskovac i počnu sa njegovom primenom u cilju punog poštovanja ljudskih prava svih stanovnika koji su danas iseljeni.

Nevladina organizacija Praxis obaveštava javnost da Grad Leskovac namerava da otkaže alternativni smeštaj koji je obezbeđen Romima iseljenim iz neformalnog naselja Belvil. Četiri romske porodice sa jedanaestoro dece koje su od 26. aprila 2012. godine smeštene u hostelu Mimi u Leskovcu, juče su od zamenika gradonačelnika primile obaveštenje da će Gradska uprava plaćati njihove troškove smeštaja samo do 31. jula, a da će nakon toga morati same da se pobrinu za obezbeđivanje smeštaja za šta će im iz budžeta grada na ime jednokratne pomoći biti dodeljeno 20.000,00 dinara preko Centra za socijalni rad.

Smeštaj romskih porodica u Leskovcu pratili su brojni problemi, uključujući nedostatak preciznih informacija o broju porodica, kao i pronalaženje alternativnog smeštaja u toku samog iseljenja, usled otkazivanja saglasnosti Ministarstva odbrane da se Romi iz Belvila smeste u napuštenu kasarnu u Leskovcu. Gradska uprava Leskovca do sada je prema grubim računicama uplatila preko 2 miliona dinara za troškove smeštaja četiri porodice sa jedanaestoro dece za 3 meseca boravka u hostelu . Uz postojanje jasnog plana i koordinacije između republičkih i gradskih vlasti, taj novac je mogao biti potrošen na pronalaženje trajnog rešenja stambenih potreba Roma iseljenih iz Beograda.

Prema međunarodnim standardima ljudskih prava obaveza pronalaženja alternativnog smeštaja na strani je organa javne vlasti, a nikako samih stanovnika koji su pretrpeli prinudno iseljenje. Zbog toga pozivamo nadležne republičke i gradske vlasti da odustanu od namere da sutra otkažu plaćanje smeštaja bivšim stanovnicima neformalnog naselja Belvil, da nakon toga izrade plan njihove trajne integracije i da im se potom obezbedi alternativni smeštaj koji je u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava.

Preuzmite dokument: Pismo zamenika gradonačelnika Leskovca
Preuzmite dokument: Izveštaj Zaštitnika građana o iseljenju neformalnog naselja Belvil

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se 25. novembra 2011. godine širom sveta. To je ujedno i dan kada počinje kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama sa ciljem da se još jednom skrene pažnja na ovaj globalni problem.

Praxis će u okviru  globalne kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama organizovati dve javne tribine na temu zaštite od seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Kragujevcu 1. decembra 2011. godine i u Prokuplju 8. decembra 2011. godine, u saradnji sa lokalnim Komisijama za rodnu ravnopravnost. Ciljevi javnih tribina su da na lokalnom nivou umreže relevante aktere, identifikuju probleme u mehanizmu zaštite od seksualnog i rodno zasnovanog nasilja i formulišu preporuke za njihovo prevazilaženje.

I pored brojnih propisa Republike Srbije kojima se seksualno i rodno zasnovano nasilje definiše kao zabranjen oblik ponašanja, ne može se reći da njihova primena u praksi garantuje potpunu zaštitu žrtava nasilja.

Praxis  je u periodu od pet godina koliko sprovodi projekat „Seksualno i rodno zasnovano nasilje među izbegličkom i raseljeničkom populacijom – prevencija i odgovor“ uz podršku UNHCR-a uočio da je primena propisa neujednačena - reakcija nadležnih institucija zavisi od senzibilisanosti osoba u institucijama kojima se žrtva seksualnog i rodno zasnovanog nasilja obratila za pomoć, nadležne institucije na lokalnom nivou ne razmenjuju informacije i ne postoji jedinstvena evidencija o slučajevima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja. Navedene prepreke dovode do toga da je žrtva prepuštena samoj sebi u trenucima kada joj je sistemska podrška neophodna.

Javnim tribinama želimo da pozovemo državu da unapredi sistem prevencije i zaštite žrtava seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u svim njenim segmentima.

Preuzmite dokument: Pozivno pismo javne tribine u Kragujevcu

Preuzmite dokument: Program javne tribine u Kragujevcu

Preuzmite dokument: Pozivno pismo za javnu tribinu u Prokuplju

Preuzmite dokument: Program javne tribine u Prokuplju

Preuzmite izveštaj: OVDE

Koalicija protiv diskriminacije (KPD), sa zadovoljstvom konstatuje da je u svom godišnjem Izveštaju o napretku Srbije, Evropska komisija posvetila dužnu pažnju problemu borbe protiv diskriminacije. KPD smatra da zaključci Izveštaja mogu značajno da doprinesu daljem unapređivanju rada organa javne vlasti u sprečavanju diskriminacije pojedinih diskriminisanih grupa.

KPD smatra da je država dužna da posveti posebnu pažnju razvijanju kulture tolerancije, nenasilja i nediskriminacije u svim segmentima društvenog života. Organizacije civilnog društva trebalo bi da predstavljaju prirodne partnere organima vlasti u ostvarivanju ovog cilja.

Međutim, KPD smatra da stvaranje društva jednako slobodnih pojedinaca nije moguće bez korišćenja efikasnih mehanizama pravne zaštite od diskriminacije. Zbog toga je od najvećeg značaja da državni organi, a posebno sudovi i tužilaštva, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kao i nadležna ministarstva, pravnim sredstvima bez odlaganja započnu sa rešavanjem najozbiljnijih povreda zabrane diskriminacije koji već dugo opterećuju javni život u zemlji, kao i da na njih javno ukazuju u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.

Aktivnosti državnih organa trebalo bi pre svega da budu usmerene na sledeće probleme:

• priznavanje pravnog subjektiviteta pravno nevidljivim licima, od kojih su najveći broj  pripadnici romske populacije, i njihovom potpunom uključivanju u društveni život zajednice; potrebno je u najkraćem roku usvajiti odgovarajuću pravnu regulativu koja bi omogućila pravno nevidljivim licima da se upišu u matične knjige na jednostavan i efikasan način;
• puna implementacija međunarodnih standarda kada je reč o pravu na stanovanje i prisilno iseljavanje, obezbeđivanje transparentnosti procesa preseljenja romskih naselja, kao i omogućavanje stanovnicima tih naselja adekvatnog alternativnig smeštaj; licima koja žive u nelegalnim naseljima, kao i beskućnicima mora se omogućiti da prijave svoje prebivalište, a zatim im se moraju izdati lične karte;
• priznavanje svim nacionalnim manjinama prava na službenu upotrebu maternjeg jezika, uključujući i Vlašku nacionalnu manjinu, kao i prava na formiranje nacionalnog saveta na osnovu rezultata izbora za nacionalne savete;
• efikasna i neselektivna primena postojećih zakona koji štite prava pripadnika/ca LGBT populacije od diskriminacije i nasilja;
• usvajanje zakona i stvaranje institucionalne prakse koja bi u punoj meri poštovala statusna i druga prava transrodnih i transeksualnih osoba u skladu sa preporukama Saveta Evrope;
• obezbeđivanje pune rodne ravnopravnosti u svim segmentima društvenog života, a posebno unapređivanje pravne zaštite žena od porodičnog nasilja, uključujući i propisivanje obaveza povezivanja aktivnosti nadležnih državnih organa u sprečavanju i kažnjavanju porodičnog nasilja; briga državnih organa trebalo bi bez rezervi da bude usmerena i na pravni status i prava posebnih kategorija žena, kao što su žene sa invaliditetom, samohrane majke, seksualne radnice i  žene na izdržavanju kazne zatvora;  
• uvođenje posebnih krivično-pravnih odredbi o kažnjavanju zločina iz mržnje u Krivični zakonik i ustanovljavanje prakse primene postojećih odredbi o krivičnim delima učinjenim sa diskriminatornim pobudama;
• postizanje ciljeva inkluzivnog obrazovanja u celini, a posebno sistemska i sistematična eliminacije svih oblika diskriminacije kroz reprodukciju neznanja i diskriminatornih praksi u školama; u cilju eliminacije kulturoloških obrazaca u kojima se temelji netolerancija, neophodno je raditi na reformi homofobnih i drugih diskriminativnih sadržaja i praksi u srednjim školama; neophodna je odlučnija i kompleksnija podrška školovanju dece i mladih sa hendikepom u redovnom obrazovnom sistemu, kao i nedvosmisleno definisanje segregacije dece i mladih sa hendikepom u posebnim (specijalnim) institucijama, školama, internatima i domovima, kao teškog oblika diskriminacije;
• stvaranje pravnog okvira podobnog za puno uživanje prava i sloboda lica sa mentalnim invaliditetom, a posebno onih lica koja borave u institucionalnom smeštaju i lica koja su lišena poslovne sposobnosti.

KPD ostaje na raspolaganju građanima i građankama, državnim organima i međunarodnim organizacijama u zajedničkoj borbi protiv svih oblika diskriminacije. Pored ukazivanja na slučajeve diskriminacije u društvu, KPD će nastaviti da ukazuje i na primere dobre prakse, kao i da aktivno učestvuje u predlaganju zakona i politika koje su usmerene na ostvarivanje pune ravnopravnosti.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.

Nevladina organizacija Praxis, uz podršku Evropske Unije a u saradnji sa partnerskim organizacijama Hajnrih Bel fondacijom, Regionalnim centrom za manjine i Dokukinom, organizuje ekspertsku debatu pod nazivom "Evropske dobre prakse - sredstvo javnog zagovaranja u Srbiji" koja će se održati 29-30. septembra u hotelu Šumadija, Šumadijski trg 8, od 10:00-18:00 časova.

Debata će ugostiti eksperte iz zemalja Evropske Unije i domaće stručnjake kako bi se u zajedničkom dijalogu još jednom skrenula pažnja na probleme romske populacije u pogledu uživanja prava na pravni subjektivitet i prava na stanovanje, predstavili primeri dobre prakse iz Evrope, predložila najbolja rešenja i formulisale preporuke za njihovu primenu.

Planirane teme za diskusiju:

I dan – 29. septembar 2011. godine
Pravo na pravni subjektivitet

• Primeri dobre prakse, dobrih sistemskih rešenja i međunarodnih standarda vezanih za upis u matičnu knjigu rođenih kao i za naknadni upis
• Upis u matičnu knjigu rođenih dece čiji roditelji nemaju potrebna dokumenta
• Upis punoletnih lica u matičnu knjigu rođenih koji ne znaju svoje lične podatke, čiji su roditelji preminuli, nepoznati ili na nepoznatom mestu boravišta
• Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta kao jedno od rešenja
• Zaštita prava na pravni subjektivitet i povezanost sa ostalim ljudskim pravima

   
II dan –30. septembar 2011. godine
Pravo na adekvatno stanovanje

• Primeri dobre prakse, dobrih sistemskih rešenja i međunarodnih standarda u oblasti prinudnih iseljenja
• Pravna zaštita u slučajevima prinudnih iseljenja
• Primeri dobre prakse, dobrih sistemskih rešenja i međunarodnih standarda vezanih za održiv razvoj neformalnih romskih naselja (mogućnost legalizacije, upisa prebivališta/boravišta, itd.)
• Zaštita prava na adekvatno stanovanje i povezanost sa ostalim ljudskim pravima

Preuzmite dokumenta: Profili eksperata   Dnevni red

Organizacije za zaštitu ljudskih prava zahtevaju od nadležnih republičkih i gradskih vlasti da hitno preduzmu mere kako bi se obezbedili minimalni uslovi za dostojanstveno stanovanje Roma koji su iseljeni iz neformalnog naselja Belvil u Niš.

Podsećanja radi, 26. aprila 2012. godine Gradska uprava grada Beograda je iselila oko hiljadu Roma i Romkinja koji su stanovali u neformalnom naselju Belvil. Porodice koje su interno raseljene sa Kosova ili imaju prebivalište u Beogradu smeštene su u kontejnerska naselja na obodu Beograda, dok su porodice koje imaju prebivalište u gradovima širom Srbije proterane u svoja mesta prebivališta. Četiri romske porodice sa sedmoro dece smešteno je u napušteni magacin u Nišu u kom nemaju pristup vodi i električnoj energiji, dok su higijenski i životni uslovi ispod minimuma koji se smatra dostojnim čoveka. U proteklom periodu niške organizacije za zaštitu ljudskih prava pokušale su da direktnom pomoći i razgovorima sa predstavnicima vlasti utiču na rešavanje problema sa kojima se suočavaju Romi koji su smešteni u ovom magacinu. Međutim, nakon više od sedamdesetpet dana, gradske vlasti Niša i republički organi nisu preduzeli mere kojima bi se tim porodicama obezbedili elementarni uslovi za život – pristup pijaćoj vodi, električnoj energiji i sanitarnim uslovima. Izuzetno loše životne uslove u napuštenom magacinu dodatno pogoršavaju visoke temperature i nepovoljne vremenske prilike.

Grubim zanemarivanjem potreba najugroženijih građana Republike Srbije još jednom se pokazuje duboko ukorenjena nebriga i marignalizacija Roma kojima vlasti svesrdno doprinose kao i nepoštovanje standarda ljudskih prava u pogledu prava na adekvatno stanovanje. Obaveze u pogledu poštovanja ljudskih prava iz Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima su jasne – stanovnicima naselja koji su iseljeni mora se obezbediti adekvatan alternativni smeštaj koji, između ostalog, podrazumeva održiv pristup bezbednoj vodi za piće, električnoj energiji za kuvanje, grejanje i osvetljenje i sanitarijama.

Zbog svega navedenog, još jednom pozivamo vlasti da hitno preduzmu mere kako bi se Romima i Romkinjama koji su smešteni u napušteni magacin u Nišu obezbedili elementarni uslovi za dostojanstveno stanovanje – preseljenje iz napuštenog magacina u adekvatan i dostojanstven alternativni smeštaj sa održivim pristupom pijaćoj vodi, električnoj energiji i sanitarijama.

Organizacije potpisnice saopštenja:

1. Platforma za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje
2. Evropski centar za prava Roma (ERRC)

Platformu za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje čine: Praxis, Centar za prava manjina, Regionalni centar za manjine, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Novosadski humanitarni centar.