"Ljudi koji nisu upisani u matičnu knjigu rođenih, pravno gledano, ne postoje, „nevidljivi su“. Oni ne uživaju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, pravo glasa" - objašnjava Ivana Stanković iz „Praksisa“.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Preuzmite izveštaj: OVDE

Uz podršku UNHCR-a i UNDP-a, 10. decembra 2009. u Narodnoj skupštini RS je održana zajednička sednica Odbora za smanjenje siromaštva, Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Odbora za međunacionalne odnose u formi javnog slušanja na temu „Apatridija i siromaštvo u Srbiji“. U uvodnom delu prisutnima su se obratili: Slavica Đukić Dejanović, predsednica Narodne skupštine; Eduardo Arboledo, šef predstavništva UNHCR-a; Saša Gajin, predstavnik CUPS-a i Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa.

Na početku zajedničke sednice učesnicima se obratila predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović. Predsednica je u svom obraćanju istakla da se problem apatridije najčešće pominje u okviru pitanja ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava. Istakla je da današnji skup izražava odlučnost Narodne skupštine da se tom problemu pristupi na sveobuhvatan način. Podaci govore da najmanje 17 hiljada lica u Srbiji živi bez državljanstva, kao i da većinu te grupe čine “pravno nevidljiva” lica romske nacionalnosti, koji žive na marginama društva, suočavajući se sa problemom ostvarivanja svojih građanskih prava. Ustav Republike Srbije garantuje ostvarivanje ljudskih prava, kao i prava na pravnu ličnost. Narodna skupština je ratifikovala mnoge međunarodne i regionalne sporazume u oblasti ljudskih prava, donela Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakon o zabrani diskriminacije, što ukazuje na opredeljenost za pronalaženje sistemskog rešenja za problem apatridije. Predstavila je aktivnosti lobiranja međunarodnih i nevladinih organizacija za usvajanje Zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i pozvala je sve narodne poslanike i predstavnike izvršne vlasti da zajedno iznađu sistemsko rešenje za “pravno nevidljiva” lica. Predsednica je zahvalila međunarodnim organizacijama na ekspertskoj podršci koju pružaju institucijama u Srbiji i istakla da će Narodna skupština učiniti sve u okviru svoje nadležnosti da ta lica ostvare prava.

Šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Eduardo Arboleda dao je predlog jednostavnih i konkretnih mera koje bi skupština mogla da preduzme u cilju sprečavanja problema apatridije i siromaštva. Pre svega, istakao je značaj potpisivanja Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. i važnost zakonodavnih promena kojima bi se stvorili mehanizmi za lakšu identifikaciju lica koja su u stanju apatridije i smanjenje broja lica bez državljanstva, ističući pozitivna iskustva drugih zemalja. Takođe, pozvao je predstavnike skupštine i izvršne vlasti da podrže sistemske promene kroz usvajanje predloženog Zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i novog Zakona o prebivalištu i boravištu. Na kraju izlaganja, predstavljene su aktivnosti UNHCR-a u Srbiji i film snimljen tokom sprovođenja projekta „Socijalna inkluzija i pristup ljudskim pravima zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na zapadnom Balkanu“.

Predsednik Odbora za međunacionalne odnose, Miletić Mihajlović istakao je da je apatridija problem i za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i dao punu podršku Odbora za rešavanje tog problema.

Predsednik Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, Meho Omerović istakao je da će Odbor u okviru svojih nadležnosti i preko resornog ministarstva raditi na izmenama postojećih zakona, kako bi se život tih lica učinio podnošljivijim. Najavio je donošenje novog Zakona o socijalnoj zaštiti, kojim će se definisati pružanje usluge hitne intervencije apatridima, dok ne dobiju državljanstvo, nakon čega će moći da uživaju i druge mere zaštite države.

Ivanka Kostić, izvršna direktorka nevladine organizacije Praxis, i Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija dali su osvrt na probleme u praksi, aktivnosti nevladinog sektora, predložena rešenja u Modelu zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i dosadašnje pokušaje da se nadležnim ministarstvima skrene pažnja na problem “pravno nevidljivih” lica. Izrazili su zabrinutost zbog izostanka predstavnika Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji uporno izbegavaju da učestvuju na sastancima na kojima se govori o pronalaženju rešenja za probleme sa kojima se suočavaju lica bez pravnog subjektiviteta.

U javnoj raspravi, pored narodnih poslanika, učestvovali su i predstavnici ministarstava za ljudska i manjinska prava, unutrašnjih poslova, rada i socijalne politike, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost, nevladinog sektora i međunarodnoh organizacija. U diskusiji je istaknuto da ne postoje adekvatni mehanizmi za zaštitu lica bez državljanstva, a pre svega mehanizmi za njihovu identifikaciju, da je pitanje apatridije vezano za problem siromaštva i kriminala, što mogu biti pitanja nacionalne i regionalne bezbednosti, kao i da problem treba rešavati proaktivno, a ne represivno. Diskutovalo se i o pitanjima readmisije i vizne liberalizacije u vezi sa apatridijom i saradnji nevladinog sektora, međunarodnih organizacija i ministarstava u čijoj nadležnosti je to pitanje.

Na kraju diskusije, predsednica Odbora za smanjenje siromaštva, Snežana Stojanović-Plavšić je, sumirajući rezultate diskusije, navela da su se učesnici složili da ne postoje političke i pravne prepreke za donošenje Zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta kojim bi se problem sistemski rešio i ocenili da u procesu donošenja tako značajnog zakona treba da postoji partnerski odnos svih učesnika.

Praxis je 2. februara 2010. godine uputio Ustavnom sudu Republike Srbije Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti člana 6. tačka 11. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja . Inicijativom se ukazuje da je navedena odredba Pravilnika u suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Naime, u članu 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, izričito se navodi da lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište, mogu biti korisnici zdravstvene zaštite. Nesumnjivo je da je zakonodavac imao nameru da toj kategoriji lica omogući pristup zdravstvenoj zaštiti. Ta odredba Zakona takođe se nesumnjivo može primeniti i na interno raseljena lica romske nacionalnosti koja nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište.

Članom 6. Pravilnika, međutim, derogira se primena tog zakonskog pravila time što se kaže da je od osiguranika potrebno pribaviti ličnu izjavu da je u pitanju lice romske nacionalnosti, kao i njegovu prijavu boravka. Na taj način, licima koja nemaju prijavljen boravak, na primer zbog toga što žive u nelegalnom romskom naselju, što je često slučaj sa interno raseljenim Romima, zapravo se onemogućava pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja, odnosno ostvarivanje zakonskog prava na korišćenje usluga zdravstvene zaštite.

U svom odgovoru od 18. marta 2010. godine, Ustavni sud je obavestio Praxis da je navedeni Pravilnik prestao da važi 10. marta 2010. godine na osnovu odredbe člana 152 novog Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je doneo Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje 11. decembra 2009. godine. Tom prilikom Ustavni sud je pozvao Praxis da se izjasni da li ostaje pri podnetoj Inicijativi ili će je urediti u skladu sa promenjenim okolnostima.

Shodno tome, Praxis je uredio Inicijativu u skladu sa novim Pravilnikom koji je zapravo preuzeo isto rešenje u vezi sa spornim članom 6, s tim što se u novom Pravilniku pominje u članu 7.

Preuzmite dokument: Inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti člana 6. tačka 11. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Preuzmite dokument: Pravilnik

Preuzmite dokument: Podnesak

Izmenama i dopunama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, koje je Republički zavod za zdravstveno osiguranje doneo 9. jula 2010. godine, usvojene su novine koje licima romske nacionalnosti znatno olakšavaju pristup zdravstvenoj zašiti. Izmenjen je član 7. tačka 11. Pravilnika na osnovu koga će Romi ubuduće moći da dobiju zdravstvenu knjižicu i ukoliko nemaju prijavu boravišta.

Izmeni člana 7. tačke 11. Pravilnika je prethodila inicijativa Praxisa kojom je u februaru 2010. godine pokrenut postupak ocene zakonitosti pomenutog člana pred Ustavnim sudom Srbije. Inicijativom je ukazano da je sporni član u suprotnosti sa odredbom Zakona o zdravstvenom osiguranju čiji je cilj bio da omogući izdavanje zdravstvene knjižice Romima koji zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boraviše. Za vreme važenja ranijeg člana 7. t. 11. Pravilnika, oni nisu mogli da dobiju zdravstvenu knjižicu jer im je, suprotno Zakonu, Pravilnikom nalagano prilaganje prijave boravišta. Time je pristup zdravstvenom osiguranju uskraćen celoj jednoj grupi stanovništva, koja je pri tome jedna od socijalno najugroženijih grupa u Srbiji.

Nekoliko meseci nakon podnošenja inicijative, Praxis je u komunikaciji sa Direkcijom za zdravstveno osiguranje i pravne poslove Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, saznao da je taj organ od Ustavnog suda primio nalog kojim se traži izjašnjenje o podnetoj inicijativi, te da bi uskoro trebalo da budu usvojene izmene koje bi dovele do usaglašavanja Pravilnika sa Zakonom. Takvo rešenje je usvojeno izmenama Pravilnika u julu 2010. godine. Ukinut je nezakoniti uslov u pogledu prijave boravka za Rome koji zbog nomadskog načina života nemaju prebivalište, odnosno boravište.

Ishod inicijative Praxisa i promene spornog člana Pravilnika je jednostavnije ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu svih lica romske nacionalnosti koja ne mogu pružiti dokaz o mestu stanovanja. Umesto ranije tražene potvrde o privremenom boravištu koju nisu mogli dobiti, ubuduće će adresu stanovanja dokazivati ličnom izjavom, što predstavlja značajan pomak u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu pripadnika romske etničke zajednice.

U Srbiji živi na hiljade lica romske nacionalnosti bez stalnog mesta stanovanja, u trajnoj potrazi za prihodima koji će im omogućiti preživljavanje. Čak i u slučaju zadržavanja u jednom mestu, nastanjujući se u nelegalnim naseljima, oni i dalje nemaju mogućnost da prijave prebivalište, ni boravište. Zahvaljujući inicijativi Praxisa, Romima bez stalne adrese je konačno data mogućnost da dobiju zdravstvene knjižice.

Iako postupak povodom inicijative Praxisa pred Ustavnim sudom još uvek nije formalno okončan i podnosilac inicijative nije od suda obavešten o izmenama Pravilnika, izmene su stupile na snagu 17. jula 2010. godine. Uprkos tome, primećeno je da vest o promenama uslova za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu lica romske nacionalnosti tek stiže do pojedinih filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Pojedine filijale odbijaju da primene izmenjeni član 7. t. 11. Pravilnika. Ipak, iskustva Praxisa potvrđuju da su pojedine filijale otpočele sa primenom izmenjenog Pravilnika i licima romske nacionalnosti izdavale zdravstvene knjižice na osnovu lične izjave o mestu stanovanja. Na taj način jedna Praxisova klijentkinja romske nacionalnosti je dobila zdravstvenu knjižicu po prvi put nakon desetogodišnje isključenosti iz sistema zdravstvenog osiguranja.

Preuzmite dokument: Inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti člana 6, tačka 11 Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Licima romske nacionalnosti bez stalnog prebivališta, odnosno boravišta ponovo se uskraćuje pristup pravu na zdravstveno osiguranje. Pojedine filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ponovo zahtevaju da lica romske nacionalnosti prilože prijavu boravka prilikom prijave na zdravstveno osiguranje, a onima koji prijavu boravišta nemaju, onemogućava se sticanje svojstva osiguranika. Romima koji su ranije uspeli da pribave zdravstvene knjižice i bez prijave boravka, sada se onemogućava overavanje knjižica.

Obavezu prilaganja prijave boravka ranije je propisivao Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Međutim, nakon što je Praxis pred Ustavnim sudom Republike Srbije pokrenuo postupak ocene zakonitosti Pravilnika, u julu 2010. godine Pravilnik je izmenjen i ukinuta je obaveza prilaganja prijave boravka za lica romske nacionalnosti bez stalnog prebivališta, odnosno boravišta. Pravilnik je usklađen sa Zakonom, a brojnim Romima omogućeno je da po prvi put dobiju zdravstvene knjižice. Zaključno sa prethodnim mesecom, ta lica su dobijala zdravstene knjižice na osnovu člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju koji je Romima omogućavao da steknu svojstvo osiguranika bez obzira na to da li imaju prijavu boravka, kao i na osnovu izmenjenog člana 7. tačke 11. Pravilnika, kojim je propisano da ta lica umesto prijave boravka prilažu ličnu izjavu o adresi stanovanja.

Uskraćujući pravo na zdravstveno osiguranje jednoj od najugroženijih grupa u Srbiji, filijale RFZO se pozivaju na Uredbu o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje u kojoj se navodi da lica romske nacionalnosti treba da prilože i prijavu boravka. Takvo postupanje filijala RFZO, ne samo da je u suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, nego predstavlja i kršenje ustavnog jemstva shodno kome se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Zbog okolnosti da se Romima koji ne mogu da prijave mesto boravka uskraćuje pravo na zdravstveno osiguranje na nezakonit način, Praxis je 27.04.2012. uputio Ustavnom sudu inicijativu za ocenu zakonitosti Uredbe, tražeći da sud donese odluku kojom se utvrđuje da je sporna odredba Uredbe u suprotnosti za Zakonom o zdravstvenom osiguranju.


Pogledajte povezane vesti:


Inicijativa za ocenu zakonitosti člana 7. tačka 11. Pravilnika iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Korak napred u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu pripadnika romske nacionalne manjine

Organizacije za ljudska prava najoštrije osuđuju rasističke proteste u Resniku koji su izbili 7. aprila 2012. usled najavljenog preseljenja Roma/kinja iz neformalnog naselja Belvil.  Istovremeno, koristimo priliku da ukažemo na ozbiljnost ovog problema, kao i da onima koji su odgovorni za njegovo produbljivanje poručimo da moraju da preuzmu odgovornost za populističke izjave koje ohrabruju rasističko nasilje. Rasizam u značajnoj meri ohrabruju populističke izjave političara koji na antiromskom sentimentu sakupljaju jeftine političke poene.

U tom smislu, iako je javno osudio napade na policiju koja obezbeđuje postavljanje kontejnera, gradonačelnik Beograda poslednja dva meseca ne propušta priliku da javno stigmatizira pripadnike/ce romske nacionalnosti upravo u kontekstu njihovog prava da ostvare pravo na adekvatan smeštaj i budu zaštićeni od prinudnih iseljenja. Podsećamo da je Dragan Đilas u odgovoru gradonačelniku belgijskog grada Larnea, zajedljivo i bahato, ponudio da deportuje beogradske Rome/kinje, stanovnike/ce neformalnih naselja, za ostvarenje čijih prava se pomenuti gradonačelnik založio. Na taj način, Dragan Đilas poslao je nedvosmislenu poruku da Romi/kinje nisu dobrodošli niti ih smatra ravnopravnim građanima Beograda i Srbije. Represivne mere i pozivanje na primenu zakona ne mogu da daju očekivane rezultate ako ih istovremeno prate dvosmislene poruke političara koji demagoškim porukama obezbeđuju naklonost birača.
 
Istovremeno, ističemo da se rasisitički napadi retko procesuiraju, odnosno da se mržnja kao motiv počinioca retko uzima u obzir, a kazne koje se tom prilikom izriču su uslovne ili ispod zakonskog minimuma. Ovo možemo da ilustrujemo izuzetno zabrinjavajućom činjenicom da su šestorica vinovnika višednevnog rasističkog nasilja u selu Jabuka 2010. godine osuđeni na uslovne kazne.

Ovom prilikom ponavljamo da kontejneri nisu adekvatno rešenje, ne samo zato što ne mogu da obezbede osnovne materijalne uslove za život dostojanstven čoveka, već i zato što segregirana kontejnerska naselja ne doprinose suštinskoj integraciji Roma/kinja i ne promovišu interkulturalnost i suživot različitih etničkih grupa.
 
Zahtevamo da se počinioci ovog nasilja procesuiraju i da predstavnici vlasti  nedvosmisleno osude ovakvo ponašanje. Istovremeno, od onih koji mesecima šire rasističke poruke tražimo da preuzmu odgovornost za posledice svojih izjava.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Anti-trafiking centar, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.


Saopštenju se pridružuju i:

Inicijativa mladih za ljudska - YIHR
Fond za humanitarno pravo - FHP
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Žene u crnom – ŽUC
Centar za prava Romkinja – Niš
Centar za prava manjina

U novembru 2008. godine UNHCR Srbija, Misija OEBS u Srbiji i Centar za unapređivanje pravnih studija su zajedno sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava organizovali okrugle stolove u Nišu, Novom Sadu i Beogradu na kojima je Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta predstavljen stručnoj javnosti koja se svakodnevno bavi pitanjima pravno nevidljivih lica. Okrugli stolovi su bili posvećeni analizi problema sa kojima se „pravno nevidljiva“ lica suočavaju, kao i predlozima za njihovo rešavanje na modernim zakonskim temeljima. Okrugli stolovi su okupili predstavnike brojnih nevladinih i međunarodnih organizacija, predstavnike sudstva i policije i matičare koji svakodnevno rade na postupcima naknadnog upisa, koji su kroz javnu debatu dali svoj doprinos pronalaženju najboljeg rešenja za problem „pravno nevidljivih“ lica.

Praxis je učestvovao na sva tri okrugla stola i predstavio probleme sa kojima se suočava u praksi u vođenju postupaka naknadnog upisa u matične knjige rođenih i ostvarivanja prava na pravni subjektivitet. Praxis je takođe predstavio publikaciju „ Pravno nevidljiva lica u sedam slika – Zašto je neophodno hitno doneti Zakon o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta “, koji ilustruje svakodnevne probleme „pravno nevidljivih“ lica i koji je izrađen kako bi podržao usvajanje Modela zakona.

Dalje lobiranje za Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta će se nastaviti, uz veliku podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava koje je aktivno učestvovalo u kampanji javnog zagovaranja, sa krajnjim ciljem da se Model zakona podnese Vladi Republike Srbije na usvajanje.

Preuzmite izveštaj: Pravno nevidljiva lica u sedam slika

Preuzmite dokument: Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta

Nevladina organizacija Praxis, uz podršku Evropske Unije a u saradnji sa partnerskim organizacijama Hajnrih Bel fondacijom, Regionalnim centrom za manjine i Dokukinom, organizuje ekspertsku debatu pod nazivom "Evropske dobre prakse - sredstvo javnog zagovaranja u Srbiji" koja će se održati 29-30. septembra u hotelu Šumadija, Šumadijski trg 8, od 10:00-18:00 časova.

Debata će ugostiti eksperte iz zemalja Evropske Unije i domaće stručnjake kako bi se u zajedničkom dijalogu još jednom skrenula pažnja na probleme romske populacije u pogledu uživanja prava na pravni subjektivitet i prava na stanovanje, predstavili primeri dobre prakse iz Evrope, predložila najbolja rešenja i formulisale preporuke za njihovu primenu.

Planirane teme za diskusiju:

I dan – 29. septembar 2011. godine
Pravo na pravni subjektivitet

• Primeri dobre prakse, dobrih sistemskih rešenja i međunarodnih standarda vezanih za upis u matičnu knjigu rođenih kao i za naknadni upis
• Upis u matičnu knjigu rođenih dece čiji roditelji nemaju potrebna dokumenta
• Upis punoletnih lica u matičnu knjigu rođenih koji ne znaju svoje lične podatke, čiji su roditelji preminuli, nepoznati ili na nepoznatom mestu boravišta
• Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta kao jedno od rešenja
• Zaštita prava na pravni subjektivitet i povezanost sa ostalim ljudskim pravima

   
II dan –30. septembar 2011. godine
Pravo na adekvatno stanovanje

• Primeri dobre prakse, dobrih sistemskih rešenja i međunarodnih standarda u oblasti prinudnih iseljenja
• Pravna zaštita u slučajevima prinudnih iseljenja
• Primeri dobre prakse, dobrih sistemskih rešenja i međunarodnih standarda vezanih za održiv razvoj neformalnih romskih naselja (mogućnost legalizacije, upisa prebivališta/boravišta, itd.)
• Zaštita prava na adekvatno stanovanje i povezanost sa ostalim ljudskim pravima

Preuzmite dokumenta: Profili eksperata   Dnevni red

Posetioci hrvatskog ostrva Brač imali su prilike da od 10. do 14. jula 2012. godine pogledaju najnovija evropska dokumentarna ostvarenja na Supetar Super Film Festivalu. Na repertoaru su se smenjivali dokumentarci iz Švedske, Danske, Poljske, Rusije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Velike Britanije, Češke i Hrvatske, a publika je nakon projekcija razmenjivala utiske sa autorima i glasala za svoje favorite.

Na osnovu glasova publike, prvo mesto pripalo je filmu „Kosa (je sve)“ švedske rediteljke Kristine Huglund, drugo filmu „Zbogom gotovo je“, autorke Tore Martens, dok je „Ovde sam“, rediteljsko ostvarenje Irene Fabri osvojilo treće mesto.

Film „Ovde sam“, koji je Praxis producirao u saradnji sa Dokukinom, uz finansijsku podršku Evropske Unije, preispituje egzistencijalne probleme stanovnika neformalnih romskih naselja u Srbiji i uvodi gledaoce u veoma živ, paralelni svet marginalizovanih koji opstaje po principu vere i nade. U duhu marginalca, glavni junak iz subjektivne vizure upoznaje publiku sa svojim prijateljima čije sudbine najčešće zavise samo od jednog papira ili nečije dobre volje.

Podsećanja radi, stanovnici neformalnih romskih naselja u Srbiji ne poseduju lična dokumenta, jer nemaju mogućnost da prijave prebivalište. Neposedovanje identifikacionog dokumenta ih sprečava da nađu posao, školuju decu i uživaju druga socio-ekonomska prava. Takođe, među njima postoje „pravno nevidljiva“ lica, lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih zbog čega žive van sistema zdravstva, socijalne zaštite i zapošljavanja, društveno su isključena i izložena raznim oblicima diskriminacije.

U želji da skrenemo pažnju na najmarginalizovaniju manjinu u Srbiji, Praxis planira da nastavi sa promocijom filma i na drugim festivalima u zemlji i inostranstvu. Promotivne video zapise dokumentarca možete pogledati na youtube linkovima pod nazivom „Ovde sam-Pravno nevidljivi“ i „Ovde sam-Prinudna iseljenja“.

Nadamo se da će priznanje dokumentarcu „Ovde sam“ podsetiti vlasti da probleme stanovnika neformalnih romskih naselja u Srbiji treba rešiti u što kraćem roku.

Videti takođe blog na sajtu Evropske mreže za pitanja apatridije: Giving a Face to the Invisible