Praxis je u Beogradu organizovao okrugli sto pod nazivom Pristup pravima i integracija povratničke populacije u društvo, čiji je cilj bio da okupi relevantne aktere na lokalnom i nacionalnom nivou koji se bave integracijom povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji i da omogući diskusiju, razmenu informacija i iskustava. Na okruglom stolu su utvrđene dalje smernice u pogledu olakšavanja pristupa osnovnim pravima povratničkoj populaciji, kako bi se doprinelo njihovoj integraciji i ravnopravnom uključivanju u društvo.

Praxis je u Medija centru u Beogradu obeležio završetak Projekta građanskih prava. Tim povodom organizovan je okrugli sto Završetak Projekta građanskih prava – šta je urađeno za sedam godina i gde smo danas.

Praxis je Projekat građanskih prava preuzeo 2004. godine od Norveškog saveta za izbeglice, koji je u Srbiji taj projekat sprovodio od 1997. godine. Uz finansijsku pomoć Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Norveške, Praxis je nastavio da se zalaže za prava ciljnih grupa – izbeglih i interno raseljenih lica. Tokom sedam godina, Praxis je pružao besplatnu pravnu pomoć, informisao i savetovao izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i interno raseljena lica sa Kosova u vezi sa pitanjima pristupa pravima u zemlji (mestu) porekla, odnosno izbeglištva ili raseljeništva, a koja su se uglavnom odnosila na pristup dokumentima, imovinskim i drugim socio-ekonomskim pravima.

Cilj okruglog stola bio je da se sumiraju i predstave postignuti rezultati na projektu, ali i da se zajednički definišu preostala pitanja i prepreke u navedenim oblastima koje ciljnim grupa otežavaju ostvarivanje trajnog rešenja.

Praxis je imao zadovoljstvo da na okruglom stolu govori i Nils Ragner Kamsvag, ambasador Kraljevine Norveške u Republici Srbiji.

Sprovodeći projekat Evropske dobre prakse – sredstvo javnog zagovaranja u Srbiji, Praxis je, u partnerstvu sa Fondacijom „Hajnrih Bel“, Regionalnim centrom za manjine i Dokukinom, 29. i 30. septembra 2011. godine u Beogradu, organizovao dvodnevnu ekspertsku debatu na temu priznanja prava na pravni subjektivitet i ostvarivanja prava na adekvatno stanovanje u Srbiji. Cilj debate bio je da, na temelju evropske prakse, doprinese pronalaženju sistemskih rešenja koja bi omogućila nesmetano uživanje navedenih prava. Pozvani evropski stručnjaci predstavili su primere dobre prakse i učestvovali u diskusiji sa kolegama iz Srbije o tome na koji način bi se mogao rešiti problem pravno nevidljivih lica i prinudnih iseljenja koja su u poslednje vreme sve češća u Srbiji.

Panelisti na debati bili su: Laura van Vas (viša istraživačica i koordinatorka programa „Apatridija“, Pravni fakultet u Tilburgu, Holandija), Adrijan Beri (advokat, Advokatska komora „Garden“, London), Adam Vajs (pomoćnik direktora, AIRE Centar, London), Đulija Perin (advokatica, Udruženje za izučavanje italijanskog prava o imigracijama, Italija), Klod Kan (savetnik za ljudska prava, Kancelarija stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Republici Moldaviji), Idaver Memedov (pravnik, Evropski centar za prava Roma, Budimpešta) i Megna Abraham (šefica tima za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Međunarodni sekretarijat Amnesti internešenela, London). U dva dana debate okupilo se oko 80 učesnika, među kojima su bili predstavnici državnih organa, nevladinih i međunarodnih organizacija.

Praxis je u Beogradu organizovao okrugli sto pod nazivom Pravno nevidljiva lica – i dalje bez rešenja. Učesnici okruglog stola bili su predstavnici nevladinih organizacija koje se u svom radu susreću sa pravno nevidljivim licima. Okrugli sto je bio prilika da se još jednom razmotre dotadašnje inicijative u toj oblasti i postignuti rezultati, kao i da se nevladine organizacije dogovore o daljim aktivnostima koje je neophodno preduzeti sa ciljem zajedničkog zagovaranja za adekvatno sistemsko rešenje pitanja pravno nevidljivih lica.

Na okruglom stolu učestvovalo je 40 predstavnika nevladinih organizacija, a zaključak svih učesnika jeste da treba pojačati pritisak civilnog sektora na nadležne organe kroz zajedničke inicijative i obraćanja, kao i da bi bilo dobro više uključiti medije i skrenuti im pažnju na probleme sa kojima se ova lica suočavaju.

Sa ciljem omogućavanja diskusije na temu olakšavanja pristupa pravima socijalno ugrožene i marginalizovane populacije, na jednakoj osnovi i bez diskriminacije, Praxis je u saradnji sa Edukativnim centrom Roma održao tri okrugla stola na kojima je učestvovalo 60 predstavnika različitih lokalnih institucija (centara za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje, organa uprave, policije, Zaštitnika građana itd) i nevladinih organizacija. Okrugli stolovi su održani u Subotici (19. april 2011), Novom Sadu (29. jun 2011) i Zrenjaninu (31. oktobar 2011).

Učesnicima okruglih stolova je preneto iskustvo sa održanih radionica sa stanovnicima neformalnih naselja i osnovni problemi sa kojima se susreću pripadnici marginalizovanih zajednica na njihovoj teritoriji. Razgovarano je o postojećim propisima, problemima, planovima akcije, merama koje su usmerene na poboljšanje njihovog položaja, kao i o primerima dobre prakse. Opšti zaključak učesnika bio je da su neki propisi zastareli, da se moraju menjati, kao i da je neophodna saradnja svih institucija kako bi se na neki način pristupilo bar početnom rešavanju problema sa kojima se marginalizovane grupe, a pre svega romska zajednica, suočavaju. Generalni utisak je da su predstavnici institucija otvoreni za rešavanje konkretnih i pojedinačnih problema, ali i da će olakšan pristup pravima u velikoj meri zavisiti od izmene postojećih propisa i uspešnosti javnog zagovaranja za usvajanje efikasnijih i pravičnijih rešenja.

Praxis je zajedno sa ostalim članicama Koalicije za pristup pravdi dostavio komentare na Nacrt izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku Ministarstvu pravde i državne uprave.

Koalicija za pristup pravdi podnela je opšte komentare na koncepciju osnovnih načela parničnog postupka i na pojedinačna rešenja u predloženim izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku – odredbi o zastupanju stranaka, podnošenja tužbe protiv Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave,  odredbi o pravnim lekovima i ostalim odredbama.

Podsećanja radi, Koalicija za pristup pravdi početkom 2012. godine podnela je Ustavnom sudu Srbije Inicijativu za ocenu ustavnosti članova 85, 170, 193, 499 и 500 Zakona o parničnom postupku. Radna grupa za izradu izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku izmenila je odredbe članova 85, 499 i 500 Zakona, dok je predložena i izmena člana 193. Zakona.

Komentare na Nacrt izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku možete videti ovde

Praxis je zajedno sa ostalim članicama Koalicije za pristup pravdi 5. novembra 2012. godine Ministarstvu pravde i državne uprave dostavio komentare na Nacrt izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku.

Koalicija za pristup pravdi podnela je opšte komentare na koncepciju osnovnih načela parničnog postupka i na pojedinačna rešenja u predloženim izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku – odredbi o zastupanju stranaka, podnošenja tužbe protiv Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave,  odredbi o pravnim lekovima i ostalim odredbama.

Za više informacija videti saopštenje Koalicija za pristup pravdi dostavila komentare na Nacrt izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku Ministarstvu pravde i državne uprave

Nakon višegodišnjih napora nevladinih organizacija da se državi skrene pažnja na težak položaj lica kojima su postojeći propisi onemogućavali naknadni upis u matičnu knjigu rođenih i da se pronađe odgovarajuće sistemsko rešenje problema pravno nevidljivih lica, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o dopunama Zakona o vanparničnom postupku 31. avgusta 2012. godine.

Kako se tim dopunama propisuje postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih, donošenjem ovog zakona uklonjena je prva prepreka u ostvarivanju prava na pravni subjektivitet i stvorene su osnove za upis u matičnu knjigu rođenih i onih lica koja do sada nisu mogla da dokažu činjenicu svog rođenja.

Za više infomacija videti saopštenje Usvojen Zakon o dopunama Zakona o vanparničnom postupku

N.M. nije ispunjavao uslov za podnošenje zahteva za izdavanje lične karte, jer nije imao mogućnost da prijavi prebivalište, s obzirom da živi na stepeništu ispred Mesne zajednice Grdelica. Na insistiranje Praxisa na primeni člana 11, stav 2, tačka 4 Zakona o prebivalištu i boravištu građana, po kome nadležni organ može utvrditi prebivalište na adresi centra za socijalni rad na čijem području se nalazi, direktorka Centra za socijalni rad u Leskovcu (CSR) je uputila Policijskoj upravi Leskovac zahtev za izdavanje ličnih isprava za N.M. sa privremenim boravištem na adresi CSR-a. Postupajući po zahtevu, Policijska uprava je izdala ličnu kartu N.M. sa prebivalištem na adresi CSR-a i rokom važenja od 10 godina. Prema navodima službenika Policijske uprave, trenutno nije moguće prijaviti boravište, već samo prebivalište, zbog nedostataka koji postoje u informacionom sistemu MUP-a.

Direktorka Centra za socijalni rad Leskovac skreće pažnju da još uvek nije usvojen podzakonski akt koji bi regulisao postupak prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad, što ih sprečava da dosledno primenjuju član 11, stav 2, tačka 4 Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Pored N.M, Centar za socijalni rad Leskovac je još jednom licu odobrio da prijavi boravište na adresi CSR-a.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je diskiriminatorski odnos prema Romima naseljenim u kontejnerskim naseljima formiranim nakon iseljenja neformalnog romskog naselja Belvil u Beogradu.

Takva reakcija Poverenice usledila je po pritužbi koju je Praxis u ime Koalicije protiv diksriminacije podneo Poverenici zbog pravnog režima koji se uspostavlja u kontejnerskim naseljima u koja Gradska uprava grada Beograda smešta Rome iseljene iz pojedinih neformalnih naselja.

Zapravo, Gradska uprava je Rome koji žive u kontejnerskim naseljima uslovila lepim ponašanjem prema predstavnicima institucija grada Beograda i aktivnim odnosom prema naporima Grada Beograda da socijalizuju pojedince kao i zabranom primanja drugih lica u kontejnere, kako ne bi došli u situaciju da budu prinudno iseljeni. Na osnovu tih diskriminatornih odredbi, Gradska uprava je iselila 11 porodica (44 osobe).

Shodno tome, Poverenica je dala preporuku Gradskoj upravi da izmeni diskriminatorne odredbe ugovora o korišćenju mobilnih stambenih jedinica i kućnog reda u roku od 30 dana od dana prijema preporuke.

Za više informacija videti saopštenje Diskriminacija Roma koji stanuju u kontejnerskim naseljima formiranim nakon prinudnih iseljenja