Praxis je organizovao dve radionice za žene sa statusom interno raseljenog lica i žene izbeglice. Prva radionica je održana u kolektivnom centru ORA Sartid u Radincu (15. novembar 2010), opština Smederevo. Druga radionica je organizovana u Nišu (22. decembra 2010) u saradnji sa udruženjem interno raseljenih lica Srećna porodica. Na radionicima su žene upoznate sa fenomenom nasilja u porodici i državnim institucijama nadležnim za pružanje zaštite od nasilja. Ukupno 38 žena je učestvovalo na radionicama.
Pored toga, Praxis je u Kraljevu (1. novembar 2010) organizovao radionicu za žene izbeglice u saradnji sa Regionalnim centrom građanske akcije Lingva. Ukupno 19 žena izbeglica koje žive u kolektivnim centrima i u privatnom smeštaju u okolini Kraljeva učestvovalo je u radu radionice.

U okviru kampanje za podizanje svesti javnosti o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, Praxis je organizovao dva trodnevna regionalna seminara za predstavnike institucija na lokalnom nivou koji se bave zaštitom žrtava nasilja u porodici (pravosuđe, policija, centri za socijalni rad, zdravstvene i obrazovne institucije, humanitarne i nevladine organizacije). Seminari su održani u Smederevu (29-31. mart 2010) za predstavnike institucija iz Smedereva, Požarevca i Velike Plane; i u Novom Pazaru (11-13. maj 2010) za predstavnike institucija iz Novog Pazara, Raške i Sjenice. Cilj seminara bio je formiranje mreže između glavnih aktera na lokalnom nivou i njihovo senzitivisanje u pogledu specifičnih mera zaštite i potreba žrtava nasilja. Ukupno 57 predstavnika relevantnih institucija aktivno je učestvovalo na seminarima.

U okviru projekta „Ravnopravna šansa za bolje perspektive, jačanje romskog naroda u borbi protiv diskriminacije“ koji sprovodi kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa Praxisom, druga po redu tribina održana je u Prokuplju za pripadnike romske nacionalne manjine. Održavanje tribine je deo informativne i edukativne kampanje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u cilju podizanja svesti i osnaživanja te osetljive društvene grupe u borbi protiv diskriminacije.

Tribini su prisustvovali predstavnici organizacija koje se bave zaštitom prava marginalizovanih i isključenh društvenih grupa, pre svega pripadnika romske zajednice, kao i romski aktivisti.

Na samom početku, predstavnici kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti predstavili su samu instituciju i njenu nadležnost, kao i postupak po podnošenju pritužbe zbog diskriminacije. Potom su nastojali da učesnicima približe sam pojam diskriminacije. Navodeći da “je diskriminacija nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejednakima”, imali su za cilj da pojednostave komplikovanu zakonsku formulaciju pojma diskriminacije. Takođe, izlažući mnogobrojne primere, ukazali su učesnicima da nije svako pravljenje razlike nedozvoljeno, na taj način učinivši jasnu distinkciju između ponašanja i akata koji predstavljaju diskriminaciju i onih koja to nisu. U ovom delu izlaganja ukazano je učesnicima na mnogobrojne vrste i oblike diskriminatornog postupanja i istovremeno su navedena pojedina lična svojstva koja najčešće predstavljaju osnov i povod vršenja diskriminacije.

Upoznajući učesnike sa ciljem održavanja tribine, predstavnici Poverenice za zaštitu ravnopravnosti su posebno naglasili zabrinjavajuću okolnost da je među podnetim pritužbama veoma mali broj onih koje su podneli pripadnici romske zajednice, odnosno udruženja koja se prave zaštitom prava Roma, a naročito uzimajući u obzir činjenicu da su Romi jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa. Stoga su pozvali učesnike da na pojavu kršenja prava na jednakost reaguju podnošenjem pritužbi Poverenici, naglašavajući da je postupak pred ovom institucijom besplatan, kao i da se pritužba može uputiti poštom. Pored toga, ukazano je na značaj i dejstvo odluka nakon sprovedenog postupka po pritužbi, odnosno izrazito kompromitujuće dejstvo odluke kojom je utvrđena diskriminacija u odnosu na pojedinca, organ ili grupu koja vrši diskriminaciju. Učesnicima su predstavljeni pojedinačni slučajevi u kojima je, nakon sprovedenog postupka, utvrđeno postojanje diskriminacije i mere koje su preduzete u cilju suzbijanja takvog ponašanja u budućnosti. Takođe, podelili su učesnicima štampano izdanje Redovnog godišnjeg izveštaja za 2011.godinu, kao i obrazac pritužbe na romskom jeziku.

Predstavnica Praxisa govorila je o mehanizmima za pristup i zaštitu osnovnih ljudskih prava, ali i o najčešćim problemima i preprekama sa kojima se lica susreću u pristupu određenim pravima. Posebno je ukazano na pojedine novine u zakonskim rešenjima, a koja predviđaju pojednostavljeni postupak  ili olakšanu proceduru. Istovremeno je naglašen značaj insistiranja građana na primeni navedenih novina, a kako bi se ostvario pravni život normi u praksi. U delu izlaganja o pristupu pravima, istaknuta je uloga i značaj Zaštitnika prava građana, njegova nedlažnost i ovlašćenja.

Na kraju izlaganja, učesnici tribine su dobili priliku da aktivno učestvuju, iznoseći svoja zapažanja i iskustva kada je u pitanju ostvarivanje prava. Tako su istakli otežan i veoma često onemogućen pristup osnovnim ljudskim pravima, što vodi njihovoj društvenoj isključenosti i u određenom stepenu obespravljenosti. Kako učesnici tribine nisu bili upoznati sa institucijom Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, odnosno njenom ulogom, nadležnošću i ovlašćenjima, samo održavanje tribine znatno je doprinelo podizanju svesti pripadnika romske nacionalne zajednice o njihovom pravu na jednak tretman i potrebi korišćenja instrumenata zaštite navedenog prava u cilju suzbijanja diskriminacije.

Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Zakon o prebivalištu i boravištu građana koji je stupio na snagu 29. novembra 2011. godine nudi naprednije rešenje kada je u pitanju utvrđivanje prebivališta za lica koja nemaju zakonski osnov stanovanja. Naime, ukoliko građanin nije u mogućnosti da prijavi prebivalište po nekom od zakonskih osnova (pо оsnоvu prаvа svојinе nа stаnu, ugоvоrа о zаkupu stаnа ili drugоm prаvnоm оsnоvu), nadležni organ će rešenjem utvrditi prebivalište nа аdrеsi ustаnоvе u kојој је trајnо smеštеn ili cеntrа zа sоciјаlni rаd nа čiјеm pоdručјu sе nаlаzi, uz priјаvu grаđаninа tој ustаnоvi, оdnоsnо cеntru dа ćе njеgоvа аdrеsа biti nа аdrеsi ustаnоvе оdnоsnо cеntrа. U narednom periodu se očekuje donošenje podzakonskog akta koji bi osigurao primenu novousvojenog rešenja.

Pored toga, zakonom je pojednostavljen postupak prijavljivanja novog prebivališta, jer je ukinuta obaveza odjave građanina u mestu prethodnog prebivališta, čime se omogućava brže prijavljivanje prebivališta i pojednostavljuje vođenje evidencije.

U okviru projekta „Ravnopravna šansa za bolje perspektive, jačanje romskog naroda u borbi protiv diskriminacije“ koji sprovodi kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa Praxisom održana je tribina za pripadnike romske zajednice u Novom Pazaru. Održavanje tribine je deo informativne i edukativne kampanje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u cilju podizanja svesti i osnaživanja osetljive društvene grupe u borbi protiv diskriminacije.

Na tribini su prisustvovali romski aktivisti, lokalno romsko stanovništvo i predstavnici organizacija čije su aktivnosti usmerene na zaštitu i pomoć marginalizovanim i isključenim društvenim grupama, pre svega pripadnicima romske zajednice.

Imajući u vidu u kojoj meri su Romi izloženi diskriminaciji, brој pritužbi kоје su u prоtеklој gоdini pоdnеli pripаdnici rоmskе nаciоnаlnе zајеdnicе i udružеnjа kоја sе bаvе zaštitom prava Rоmа rеlаtivnо је mаli. Na ovaj podatak su posebno skrenuli pažnju predstavnici Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i istovremeno pozvali učesnike da na pojavu kršenja prava na jednakost reaguju podnošenjem pritužbi Poverenici, ukazavši da je postupak besplatan, kao i da se pritužba može uputiti poštom. Takođe, podelili su učesnicima štampano izdanje Redovnog godišnjeg izveštaja za 2011. godinu, kao i obrazac pritužbe na romskom jeziku.

Predstavnici Poverenice za zaštitu ravnopravnosti na održanoj tribini, osim što su predstavili instituciju i njenu nadležnost, nastojali su da učesnicima približe sam pojam diskriminacije, pruže detaljne informacije o načinu podnošenja pritužbe i samom toku postupka, kao i značaj i efekte odluka nakon sprovedenog postupka po pritužbi. Predstavnica Praxisa se u svom izlaganju osvrnula na pristup osnovnim pravima, odnosno najčešćim problemima i preprekama na putu ostvarivanja istih.

Sa druge strane, učesnici tribine su dobili priliku da iznesu svoja zapažanja i iskustva kada je u pitanju ostvarivanje prava, pa su istakli otežan i veoma često onemogućen pristup elementarnim ljudskim pravima. Pored toga, izrazili su osećanje društvene isključenosti navodeći primere iz svakodnevnog života koji upućuji na stepen obespravljenosti pripadnika romske zajednice.

Zaključeno je da, kada su u pitanju osetljive i marginalizovane društvene grupe, u cilju ostvarivanja faktičke ravnopravnosti neophodno je stvoriti socijalne, političke, ekonomske i druge pretpostavke koje bi obezbedile da pripadnici tih grupa efektivno uživaju prava i slobode. Činjenica je da je za uspešnu borbu protiv diskriminacije neophodno izgraditi tolerantno okruženje i raditi na smanjivanju socijalne distance u odnosu na manjinske grupe. Ali dok se to ne obezbedi, postupak po pritužbama zbog diskriminacije koji sprovodi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti predstavlja nesumljivo važan doprinos suzbijanju disriminacije. Zbog toga je posebno važno ovu instituciju učiniti dostupnom građanima, odnosno omogućiti im da zaštite pravo na jednakost kroz postupak pred Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti.

Ivana Stanković, koordinator programa u nevladinoj organizaciji Praxis, kaže za Danas da pravno nevidljiva lica nisu u mogućnosti da pribave zdravstvenu knjižicu jer nisu upisana u matičnu knjigu rođenih, što ih sprečeva i da prilože potrebne dokaze uz zahtev za izdavanje zdravstvene knjižice.

Pročitati vest objavljenu u dnevnom listu Danas

Sva lica u Evropi bi trebalo da uživaju zaštitu prava predviđenih Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Međutim, uprkos naprednom sistemu zaštite ljudskih prava, stotine hiljada lica bez državljanstva u Evropi i dalje nema ili ima ograničen pristup ovim i drugim ljudskim pravima. Ovi “pravni duhovi” nemaju pravo glasa i zbog toga su svakog dana izloženi socijalnoj isključenosti.  Time se značaj ljudskih prava stavlja u pravu perspektivu, jer nam upravo poštovanje ljudskih prava garantuje mogućnost da se naš glas čuje, da se udružimo sa ostalima i da učestvujemo u demokratskim procesima.

U Srbiji se danas, zbog nerešenog pitanja državljanstva, onemogućava ostvarivanje osnovnih ljudskih prava hiljadama pojedinaca. Među njima ima onih koji nisu upisani u matične knjige rođenih, usled čega su ostali i bez državljanstva. Pojedini su bili upisani u knjige državljana koje su uništene, dok su drugi nakon raspada zajedničke države ostali bez državljanstva ili su stekli državljanstvo bivše republike u kojoj više ne žive. Većinu tih lica čine pripadnici romske nacionalne manjine, jedne od najugroženijih i najmarginalizovanijih  grupa u Srbiji, koji usled siromaštva i socijalne isključenosti, neadekvatnih propisa i dugogodišnjeg ignorisanja njihovih problema, generacijama žive bez dokaza o svom identitetu, rođenju i poreklu. Njihov glas ne samo da se ne čuje, već su za sistem potpuno nevidljivi. Biti lišen državljanstva znači biti lišen mogućnosti ostvarivanja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, zapošljavanje i učešća u političkom životu.

Verujemo da svako lice ima pravo na državljanstvo, a da lica koja nemaju državljanstvo imaju pravo na adekvatnu zaštitu – uključujući slobodu da govore i da se njihov glas čuje, da se udružuju i da učestvuju u demokratskim procesima.

U svetlu čvrstih obećanja koja su dale evropske zemlje kako bi zaustavile apatridiju, identifikovale i zaštitile lica bez državljanstva i obezbedile im da uživaju ljudska prava, Evropska mreža za pitanja apatridije obeležava Međunarodni dan ljudskih prava skretanjem pažnje na stotine hiljada lica bez državljanstva u Evropi, čiji glas bi trebalo da se računa jednako kao i naš.

Položaj lica bez državljanstva je fokus saopštenja za javnost koje je danas objavila Evropska mreža za pitanja apatridije, udruženje organizacija civilnog društva čiji je član NVO Praxis, a koje se bavi pitanjima apatridije u Evropi.

Pogledajte: Saopštenje Evropske mreže za pitanja apatridije

U okviru projekta „Borba protiv diskriminacije i izgradnja kulture tolerancije putem dijaloga, pravnih reformi i praćenja diskriminatorne prakse koji realizuje Centar za unapređivanje pravnih studija u saradnji sa organizacijama članicama Koalicije protiv diskriminacije koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava, Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, Praxis i Regionalni centar za manjine i AIRE centrom iz Londona, organizovan je niz okruglih stolova širom teritorije zemlje sa osnovnim ciljem razmatranja problema diskriminacije u lokalnim zajednicama.

Diskusije koje se prenose čitaocima u ovoj publikaciji ukazuju na neke od paradigmatičnih slučajeva diskriminatorne prakse, kao i odnos učesnika skupova prema njima.

Preuzmite izveštaj: Diskriminacija u Srbiji 2012 - okrugli stolovi