Krajem 2012. godine, Upravni sud Srbije je u nekoliko upravnih sporova koje Praxis vodi za pravno nevidljiva lica ili građane koji pokreću postupke radi ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava pred upravnim organima, naložio strankama da obezbede zastupanje od strane advokata, pozivajući se na shodnu primenu Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu da čl. 74 Zаkоnа о uprаvnim spоrоvimа upućuје nа shоdnu primеnu оdrеdаbа Zakona o parničnom postupku u uprаvnо-sudskоm pоstupku, rеšеnjе prеmа kоm strаnkа mоrа imаti punоmоćnikа аdvоkаtа prоtеžе sе i nа pоstupkе u uprаvnim spоrоvimа. Pitanje shodne primene Zakona o parničnom postupku u upravnim sporovima, u domenu odredbi o punomoćniku je nesporno kako sa stanovišta primene zakona tako i u pravnoj teoriji . Ipak, pravo na pristup sudu, prema tumačenju Evropskog suda za ljudska prava, neodvojivo je od prava na pravično suđenje iz člana 6 Evropske konvencije, kako je to navedeno u presudi Golder protiv Ujedinjenog kraljevstva (predstavka broj 4451/70). Zbog toga, propisivanje obaveze zastupanja od strane advokata i u upravnim sporovima nameće obavezu državi da pronađe model za besplatno zastupanje i omogućavanje najugroženijim kategorijama stanovništva da pred sudovima ostvaruju svoja prava kao i ostali građani Republike Srbije. Nasuprot ovoj obavezi i neophodnom regulisanju pitanja zastupanja stranaka u građanskom sudskom i upravno-sudskom postupku, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći još uvek nije donet.

Kako sе u uprаvnо-sudskоm pоstupku u vеlikоm brојu slučајеvа rаdi о spоrоvimа kојi sе pоkrеću onda kada grаđаni nе mоgu dа оstvаrе nеkо svоје prаvо prеd оrgаnimа držаvnе uprаvе kao što su prаvо nа pravni subjektivitet, pravo na državljanstvo, prаvо nа nоvčаnu sоciјаlnu pоmоć, ili zaštita od prinudnih iseljenja, еvеntuаlnо zаdržаvаnjе оdrеdbi о zаstupаnju isklјučivо оd strаnе аdvоkаtа u Zakonu o parničnom postupku ima izuzetno negativne implikаciје nа оstvаrivаnjе lјudskih i mаnjinskih prаvа u Rеpublici Srbiјi. Takvo rešenje u praksi dovodi do situacije da građani, koji nemaju novca za plaćanje advokatskih usluga i koji ne mogu neposredno da preduzimaju radnje u postupku, ne mogu da ostvaruju pravnu zaštitu pred sudovima čak i u vrlo jednostavnim upravnim stvarima.

Pored toga, tаkvо rеšеnjе dоvоdi dо аpsurdnе situаciје dа grаđаni kојi pоkrеću pоstupkе zа оstvаrivаnjе prаvа nа nоvčаnu sоciјаlnu pоmоć uslеd „ćutаnjа uprаvе“ mоrајu dа imајu punоmоćnikа iz rеdа аdvоkаtа kаkо bi, u zаvisnоsti оd sudskе оdlukе, tо prаvо оstvаrili u uprаvnоm ili u uprаvnо-sudskоm pоstupku.

Krajem 2012. godine, Upravni sud Srbije je u nekoliko upravnih sporova koje Praxis vodi za pravno nevidljiva lica ili građane koji pokreću postupke radi ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava pred upravnim organima, naložio strankama da obezbede zastupanje od strane advokata, pozivajući se na shodnu primenu Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu da čl. 74 Zаkоnа о uprаvnim spоrоvimа upućuје nа shоdnu primеnu оdrеdаbа Zakona o parničnom postupku u uprаvnо-sudskоm pоstupku, rеšеnjе prеmа kоm strаnkа mоrа imаti punоmоćnikа аdvоkаtа prоtеžе sе i nа pоstupkе u uprаvnim spоrоvimа. Pitanje shodne primene Zakona o parničnom postupku u upravnim sporovima, u domenu odredbi o punomoćniku je nesporno kako sa stanovišta primene zakona tako i u pravnoj teoriji . Ipak, pravo na pristup sudu, prema tumačenju Evropskog suda za ljudska prava, neodvojivo je od prava na pravično suđenje iz člana 6 Evropske konvencije, kako je to navedeno u presudi Golder protiv Ujedinjenog kraljevstva (predstavka broj 4451/70). Zbog toga, propisivanje obaveze zastupanja od strane advokata i u upravnim sporovima nameće obavezu državi da pronađe model za besplatno zastupanje i omogućavanje najugroženijim kategorijama stanovništva da pred sudovima ostvaruju svoja prava kao i ostali građani Republike Srbije. Nasuprot ovoj obavezi i neophodnom regulisanju pitanja zastupanja stranaka u građanskom sudskom i upravno-sudskom postupku, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći još uvek nije donet.

Kako sе u uprаvnо-sudskоm pоstupku u vеlikоm brојu slučајеvа rаdi о spоrоvimа kојi sе pоkrеću onda kada grаđаni nе mоgu dа оstvаrе nеkо svоје prаvо prеd оrgаnimа držаvnе uprаvе kao što su prаvо nа pravni subjektivitet, pravo na državljanstvo, prаvо nа nоvčаnu sоciјаlnu pоmоć, ili zaštita od prinudnih iseljenja, еvеntuаlnо zаdržаvаnjе оdrеdbi о zаstupаnju isklјučivо оd strаnе аdvоkаtа u Zakonu o parničnom postupku ima izuzetno negativne implikаciје nа оstvаrivаnjе lјudskih i mаnjinskih prаvа u Rеpublici Srbiјi. Takvo rešenje u praksi dovodi do situacije da građani, koji nemaju novca za plaćanje advokatskih usluga i koji ne mogu neposredno da preduzimaju radnje u postupku, ne mogu da ostvaruju pravnu zaštitu pred sudovima čak i u vrlo jednostavnim upravnim stvarima.

Pored toga, tаkvо rеšеnjе dоvоdi dо аpsurdnе situаciје dа grаđаni kојi pоkrеću pоstupkе zа оstvаrivаnjе prаvа nа nоvčаnu sоciјаlnu pоmоć uslеd „ćutаnjа uprаvе“ mоrајu dа imајu punоmоćnikа iz rеdа аdvоkаtа kаkо bi, u zаvisnоsti оd sudskе оdlukе, tо prаvо оstvаrili u uprаvnоm ili u uprаvnо-sudskоm pоstupku.

Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke u nevladinoj organizaciji Praxis, kaže za Danas da se Praxis pridružio akciji "Ja sam Rom i ja postojim" koju sprovodi Policijska uprava Grada Beograda u saradnju sa Misijom OEBS-a.

Cilj projekta je da se podigne svest romske populacije o važnosti posedovanja ličnih dokumenata, što predstavlja preduslov za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava. Projektne aktivnosti obuhvataju posete neformalnim romskim naseljima na teritoriji opština Palilula i Čukarica. Pored toga, pripremljen je i dvojezični informator namenjen romskoj populaciji, koji upućuje na značaj posedovanja ličnih dokuemnata i relevantne procedure za njihovo pribavljanje.

Pravnici Praxisa sastavljaju i podnose zahteve i druge podneske relevantnim državnim organima i institucijama, zastupajući interese lica koja nisu u mogućnosti da samostalno zaštite i ostvare svoja prava pred pomenutim organima niti su u situaciji da plate advokatske usluge zastupanja u raznim postupcima, kaže za Danas Jasmina Miković.

Pročitati vest u dnevnom listu Danas

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o obrascu prijave prebivališta na adresi ustanove odnosno centra za socijalni rad početkom decembra 2012. godine, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike RS tek 25.12.2012. godine izdalo je Uputstvo za postupanje prilikom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad (CSR). Akt ministarstva sadrži smernice za koordinaciju aktivnosti nadležnih organa u postupku o kome je reč, ali se kao sporno javilo pitanje tumačenja odredbe uputstva koja predviđa uslove za upis prebivališta na adresi CSR-a. Naime, pored dokaza o identitetu lica po čijem zahtevu za prijavu prebivališta na adresi CSR-a se postupa, sporna odredba zahteva prilaganje „dokaza nadležnog organa unutrašnjih poslova da se prijava prebivališta ne može izvršiti u skladu sa članom 11 stavom 2 tačkom 1, 2 i 3 Zakona o prebivalištu i boravištu građana“ (po osnovu prava svojine na stanu, ugovora o zakupu stana ili drugog pravnog osnova).

Dana 23. januara 2013. godine, Praxis se sastao sa predstavnicima Centra za socijalni rad u Bujanovcu, kojom prilikom su se razmatrale mogućnosti pojednostavljenja i što efikasnijeg sprovođenja započetih postupaka prijavljivanja prebivališta na adresi tog centra. U nedoumici povodom tumačenja sporne odredbe uputstva ministarstva, Praxis se obratio Policijskoj stanici u Bujanovcu, koja je zauzela stanovište da predviđeni dokaz znači pravnosnažno rešenje kojim se zahtev za utvrđivanje prebivališta odbija. Isti stav zastupa i Uprava za upravne poslove MUP-a RS, o čemu je Praxis obavešten putem telefonskog razgovora.

Sprovođenje upravnog postupka pred nadležnim organom MUP-a za dobijanje pravnosnažnog rešenja o odbijanju zahteva za prijavu prebivališta, a koje bi poslužilo kao dokaz u smislu uputstva, zahteva dodatni protek vremena. Iskustvo dosadašnje prakse ukazuje na činjenicu da istovrsni upravni postupci traju najčešće oko tri meseca (ne računajući vremenski period potreban za nastupanje pravnosnažnosti), mada u praksi ima i postupaka koji traju duže od dve godine. Jasno je da će postupanje na predviđeni način dovesti do odugovlačenja postupaka u neprihvatljivoj meri. Takva situacija nikako ne ide u prilog težnjama da se na što efikasniji način pristupi rešavanju problema lica bez prijavljenog prebivališta.

Sprovođenje značajnijeg broja postupaka prijave prebivallišta na adresi ustanove, odnosno CSR-a, preduslov je za vrednovanje efekata predmetne regulative, ali na nedostatke usvojenih akata potrebno je ukazati na početku njihove primene. Što hitnije otklanjanje nedoumica i nejasnoća je svakako neophodno. Pored toga, među osnovne ciljeve svih odgovornih organa, treba uvrstiti pojednostavljenje administrativnih procedura i preduzimanje koraka da se iste učine što efikasnijim, posebno iz razloga što problem nemogućnosti prijave prebivališta pogađa mahom najugroženije kategorije stanovništva.

Preuzmite dokument: Uputstvo za postupanje u postupku prijave prebivališta na adresi centra za socijlani rad

Za više informacija videti saopštenje: Dodatne komplikacije u vezi sa prijavom prebivališta na adresi centra za socijalni rad

Praxis je potpisao memorandum o razumevanju sa projektom „Druga šansa” – Razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji u cilju nastavka uspešne saradnje koja datira još od 2011. godine.

Projekat  „Druga šansa“ se u Srbiji sprovodi od septembra 2010. godine, a pokrenulo ga je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Evropskom unijom radi osnivanja sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

Saradnja Praxisa i projekta „Druga šansa“ ogleda se u pružanju prava na  obrazovanje i uključivanje u obrazovni sistem odraslih osoba koje nemaju završenu osnovnu školu, sa krajnjim ciljem socijalne inkluzije. Pored toga, Praxis će se zastupati polaznike u upravnim i sudskim postupcima radi regulisanja statusa i u postupcima pribavljanja ličnih dokumenata.

Saradnja na postizanju ciljeva utvrđenih ovim memorandumom ostvarivaće se tokom trajanja projekta „Druga šansa“, odnosno septembra 2013.

Stupanje na snagu Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku (ZVP) 8. septembra 2012. godine predstavlja pomak u smeru rešavanja problema pravno nevidljivih lica, bar u delu koji se tiče mogućnosti upisa u matične knjige rođenih. Navedenim aktom normira se novi oblik vanparničnog postupka pred sudovima – postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja.

Iako se učinilo da će zakon korigovati pravno nepodnošljivu situaciju koja je postojala pre njegovog usvajanja, ipak se otvara pitanje koje se odnosi na ostvarivanje prava na državljanstvo. Naime, članom 71k, st. 2 ZVP-a predviđeno je da „organ koji je nadležan da sprovede postupak za sticanje državljanstva Republike Srbije nije vezan pravnosnažnim rešenjem o vremenu i mestu rođenja“. Time se u pitanje dovodi imperativnost sudske odluke, odnosno dejstvo pravnosnažnosti, jer, prema normativi zakona, isto pravnosnažno rešenje obavezuje jedan, a ne obavezuje drugi organ uprave. Potpuno je nejasan cilj ove norme, a naročito ako se ima u vidu da je ZVP-om propisano da se po prijemu predloga za utvrđivanje činjenice rođenja sud obraća upravo organu unutrašnjih poslova kako bi se proverilo da li postoje podaci o mestu i vremenu rođenja lica čije se rođenje dokazuje. Pored toga, predviđeno je i vršenje posebnih provera u slučaju postojanja sumnje da je lice čije rođenje se utvrđuje boravilo u inostranstvu.

Praxis će pratiti sprovođenje zakona u praksi, jer je očigledno da pitanje sticanja državljanstva za ta lica ostaje otvoreno, zbog čega postoji opasnost da će određeni broj ostati bez državljanstva, odnosno u riziku od apatridije.

Videti: Predlog za donošenje Zakona o izmenama Zakona o vanparničnom postupku

Šezdesetsedam nevladinih organizacija poziva zakonodavnu vlast da razmotri izmenu člana 85. Predloga Zakona o parničnom postupku koji onemogućava najugroženije kategorije stanovništva da imaju pristup sudu.

Naime, predviđenim rešenjem građani mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika koji mora da bude advokat. Time će najugroženiji građani Srbije koji su fizički onemogućeni da pristupe sudu ili nemaju novca da dođu do suda, ostati bez mogućnosti da  preduzimaju ove radnje ukoliko ne budu imali novca i za plaćanje advokatskih usluga. Stav 2 navedenog člana, u direktnoj je suprotnosti sa ustavnom garancijom da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu. Kako Ustav Republike Srbije nije predvideo nikakva ograničenja, već je garantovao da svako ima pravo na pravni lek, predloženo rešenje prema kom stranku mora da zastupa advokat u postupku po pravnim lekovima direktno krši pravo na pravni lek garantovano Ustavom i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Pored toga, članom 85, pogotovo u situaciji kada je rad na izradi Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći još uvek u toku, odnosno u kojoj radna grupa za izradu ovog zakona još uvek nije zauzela konačan stav o krugu potencijalnih pružaoca besplatne pravne pomoći, prejudicirano je da besplatnu pravnu pomoć neće moći da pružaju udruženja građana,sindikati, pravne klinike pri fakultetima i drugi potencijalni pružaoci besplatne pravne pomoći. Time će stanovnici neformalnih naselja, osobe sa invaliditetom, interno raseljena lica, žrtve nasilja u porodici i ostale kategorije socijalno najugroženijih građana praktično ostati bez prava na pristup sudu.

Ustavna odredba kojom je predviđeno da pravnu pomoć pruža advokatura i službe pravne pomoći osnovane u jedinicama lokalne samouprave predstavlja nivo zaštite prava na pravnu pomoć koji garantuje država, ali se ne može tumačiti tako da drugim pružaocima besplatne pravne pomoći biva zabranjena delatnost. Pored svega navedenog, takvim rešenjem krše se i odredbe člana 20. stav 2 Ustava Republike Srbije prema kom se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Zbog toga nevladine organizacije pozivaju nadležne državne organe da razmotre izmenu pomenute zakonske odredbe koja će, ukoliko bude usvojena, onemogućiti najugroženije i najsiromašnije građane Srbije da ostvare Ustavom zagarantovano pravo na pristup sudovima.

Preuzmite dokument: Poziv zakonodavnoj vlasti da razmotri izmenu člana 85. Predloga zakona o parničnom postupku

Nakon podnošenja inicijative zа оcеnu sаglаsnоsti pojedinih odredbi Zаkоnа о pаrničnоm pоstupku (ZPP) sа Ustаvоm, оpštеprihvаćеnim prаvilimа mеđunаrоdnоg prаvа i potvrđenim međunarodnim ugovorom - Еvrоpskоm kоnvеnciјоm zа zаštitu lјudskih prаvа i оsnоvnih slоbоdа, koju je podnela Koalicija za pristup pravdi, Ustavni sud je doneo rešenje kojim se pokreće postupak za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba ZPP-a.

Dana 24. januara 2012. godine, Koalicija za pristup pravdi podnela je inicijativu za ocenu ustavnosti čl. 85, 170, 193, 499. i 500. ZPP-a. Ustavni sud pokrenuo je postupak za utvrđivanje neustavnosti člana 85. stav 1 koji ograničava pravo na pristup sudu građanima koji nemaju sredstava za plaćanje advokatskih usluga. Izmenu ove odredbe je u septembru 2011. godine, tokom postupka za donošenje Zakona o parničnom postupku, podržalo 67 nevladinih organizacija, Zaštitnik građana, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije. Pored toga, Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti Glave XXXVI Zakona o parničnom postupku, kojom je regulisan postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana.

U preostalom delu, koji se odnosi na čl. 170. i 193. ZPP-a, inicijativa za ocenu ustavnosti je odbačena.

Koalicija za pristup pravdi je neformalno okupljanje organizacija za zaštitu ljudskih prava koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Praxis i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Videti saopštenje o podnetoj inicijativi ovde

Nakon podnošenja inicijative zа оcеnu sаglаsnоsti pojedinih odredbi Zаkоnа о pаrničnоm pоstupku (ZPP) sа Ustаvоm, оpštеprihvаćеnim prаvilimа mеđunаrоdnоg prаvа i potvrđenim međunarodnim ugovorom - Еvrоpskоm kоnvеnciјоm zа zаštitu lјudskih prаvа i оsnоvnih slоbоdа, koju je podnela Koalicija za pristup pravdi, Ustavni sud je doneo rešenje kojim se pokreće postupak za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba ZPP-a.

Dana 24. januara 2012. godine, Koalicija za pristup pravdi podnela je inicijativu za ocenu ustavnosti čl. 85, 170, 193, 499. i 500. ZPP-a. Ustavni sud pokrenuo je postupak za utvrđivanje neustavnosti člana 85. stav 1 koji ograničava pravo na pristup sudu građanima koji nemaju sredstava za plaćanje advokatskih usluga. Izmenu ove odredbe je u septembru 2011. godine, tokom postupka za donošenje Zakona o parničnom postupku, podržalo 67 nevladinih organizacija, Zaštitnik građana, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije. Pored toga, Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti Glave XXXVI Zakona o parničnom postupku, kojom je regulisan postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana.

U preostalom delu, koji se odnosi na čl. 170. i 193. ZPP-a, inicijativa za ocenu ustavnosti je odbačena.

Koalicija za pristup pravdi je neformalno okupljanje organizacija za zaštitu ljudskih prava koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Praxis i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Videti saopštenje o podnetoj inicijativi ovde

Praxis je, u saradnji sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), organizovao okrugli sto na temu Primena Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Okrugli sto je bio prilika da se predstave usvojena zakonska rešenja koja su usmerena na omogućavanje olakšanog dokazivanja vremena i mesta rođenja lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih i utvrđivanja prebivališta na adresi centara za socijalni rad, kao i da se razmene iskustva, predstave primeri dobre prakse i već uočeni problemi vezani za primenu navedenih zakona.

Na okruglom stolu su govorili Eduardo Arboleda, šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Gordana Stamenić, državna sekretarka u Ministarstvu pravde i državne uprave, Goran Bašić, zamenik Zaštitnika građana, Davor Rako, nacionalni službenik za pravnu zaštitu UNHCR-a, Nataša Marković, načelnica odeljenja za državljanstvo u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ivana Stanković, koordinatorka programa Praxisa. Okupilo se oko 40 učesnika, predstavnika državnih organa, međunarodnih i nevladinih organizacija.

Izveštaj sa okruglog stola možete preuzeti ovde
Pročitati vest na Medija centru