Evropski forum mladih Roma iz Španije i Ujedinjena društva Balkana iz Grčke organizovali su 22-26. juna studijsku sesiju mladih Roma u Evropskom centru u Budimpešti. Sesiji je prisustvovalo 35 mladih ljudi iz čitave Evrope, sa ciljem da se mladim Romima omogući da steknu nova saznanja o tome kako da se pripadnici ugroženih grupa uključe u međunarodne projekte koji se bave problemima mladih.

Sesiji je prisustvovao i Vuk Raičević, pravnik Praxisa, koji je povodom svog učešća u sesiiji dao izjavu za Radio Beograd I.

Preuzmite izjavu ovde.

U okviru serijala "Građanin" na Radio-televiziji Srbije, koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji, emitovan je prilog o pravno nevidljivim licima. U prilogu na početku emisije prikazane 16. juna 2015. godine, govori se o klijentkinji Praxisa koja je posle višegodišnjih napora konačno uspela da se upiše u matičnu knjigu rođenih i da dobije lična dokumenta.

Emisiju možete pogledati OVDE.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv dečijeg rada, želimo da skrenemo pažnju javnosti i nadležnih organa na problem radne eksploatacije dece.

Širom sveta, više od 168 miliona dečaka i devojčica uključeno je u neki oblik dečjeg rada, što ih lišava prava na adekvatno obrazovanje, ugrožava njihovo zdravlje i uskraćuje pravo na igru. Prema procenama Međunarodne organizacije rada (MOR), više od 85 miliona dece izloženo je najgorim oblicima dečje eksploatacije, kao što su prostitucija, pornografija i trgovina ljudima.

I pored toga što Ustav Republike Srbije zabranjuje dečji rad u skladu sa međunarodnim obavezama preuzetim potpisivanjem Konvencija MOR-a i Konvencije o pravima deteta UN-a, prema istraživanjima koja je sproveo UNICEF, u Srbiji je 4% dece uzrasta 5-14 godina uključeno u neki oblik dečjeg rada. Najveći broj ove dece potiče iz najsiromašnijih porodica, a posebno osetljiva kategorija su deca romske nacionalnosti, koja su vrlo često uključena u rad od najranijeg uzrasta.

Kako uzroke pojave dečjeg rada treba tražiti najpre u siromaštvu, rešavanje ovog problema zahteva holistički i multidisciplinarni pristup. Akcenat treba staviti na prevenciju te tako omogućiti dostupno, obavezno, kvalitetno i potpuno besplatno obrazovanje za svako dete do uzrasta za sticanje radne sposobnosti.

Danas, na Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada, apelujemo na javnost, kontrolne i državne institucije da ozbiljnije pristupe rešavanju problema dečijeg rada kako bi sva deca jednako uživala svoja prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije i Konvencijom o pravima deteta.

Svetski dan izbeglica obeležavamo 20. juna sa velikom neizvešnošću za sudbine ogromnog broja migranata koji prolaze kroz našu zemlju, nezaštićeni od nasilja, diskriminacije, zloupotreba, maltretiranja i vređanja.

Maloletni migranti bez pratnje su jedna od najosetljivijih grupa. Prekršajni sudovi vode postupke protiv maloletnih migranata zbog ilegalnog prelaza, iako brojni međunarodni i evropski propisi ukazuju da maloletnici ne mogu biti lišeni slobode samo na osnovu toga što nemaju regulisan status migranta. Takođe, zabeleženi su i slučajevi kršenja zakonskih obaveza jer su postupci vođeni bez prisustva staratelja kao i bez prisustva prevodioca.

Maloletnici bez pratnje prinudno napuštaju svoje domove, što je dovoljan osnov za dobijanje međunarodne zaštite. Bez obzira na činjenicu da većina migranata ne želi da ostane u Srbiji, državni organi su dužni da obezbede zaštitu njihovih prava dok borave na našoj teritoriji, kao i da garantuju postupanje prema maloletnicima bez pratnje u skladu sa načelom zaštite najboljeg interesa deteta. 

Preuzmite izveštaj: OVDE

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv dečijeg rada, želimo da skrenemo pažnju javnosti i nadležnih organa na problem radne eksploatacije dece.

Širom sveta, više od 168 miliona dečaka i devojčica uključeno je u neki oblik dečjeg rada, što ih lišava prava na adekvatno obrazovanje, ugrožava njihovo zdravlje i uskraćuje pravo na igru. Prema procenama Međunarodne organizacije rada (MOR), više od 85 miliona dece izloženo je najgorim oblicima dečje eksploatacije, kao što su prostitucija, pornografija i trgovina ljudima.

I pored toga što Ustav Republike Srbije zabranjuje dečji rad u skladu sa međunarodnim obavezama preuzetim potpisivanjem Konvencija MOR-a i Konvencije o pravima deteta UN-a, prema istraživanjima koja je sproveo UNICEF, u Srbiji je 4% dece uzrasta 5-14 godina uključeno u neki oblik dečjeg rada. Najveći broj ove dece potiče iz najsiromašnijih porodica, a posebno osetljiva kategorija su deca romske nacionalnosti, koja su vrlo često uključena u rad od najranijeg uzrasta.

Kako uzroke pojave dečjeg rada treba tražiti najpre u siromaštvu, rešavanje ovog problema zahteva holistički i multidisciplinarni pristup. Akcenat treba staviti na prevenciju te tako omogućiti dostupno, obavezno, kvalitetno i potpuno besplatno obrazovanje za svako dete do uzrasta za sticanje radne sposobnosti.

Danas, na Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada, apelujemo na javnost, kontrolne i državne institucije da ozbiljnije pristupe rešavanju problema dečijeg rada kako bi sva deca jednako uživala svoja prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije i Konvencijom o pravima deteta.

Koalicija za monitoring inkluzivnog obrazovanja pripremila je "Vodič za prepoznavanje i prijavljivanje diskriminacije u obrazovanju”, koji sadrži sve relevantne informacije o tome kako prepoznati i kome prijaviti diskriminaciju na lokalnom i nacionalnom nivou.

Preuzmite: Vodič za prepoznavanje i prijavljivanje diskriminacije u obrazovanju

Preuzmite izveštaj: OVDE

Ustavni sud je u upravnom postupku naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih koji se vodi pred Upravom za građanska stanja i opšte poslove Grada Niša utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe R. J. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno čl. 32. st. 1 Ustava. Ujedno je Ustavni sud odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na  naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra na teret budžetskih sredstava Ministarstva pravde.

Ispitujući postupanje upravnih organa i suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je utvrdio da je za sedam godina u predmetnom postupku doneto pet prvostenenih odluka, šest rešenja drugostepenog organa i da su vođena tri upravna spora, od kojih je poslednji pokrenut 2013. godine i još uvek nije okončan. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je ministarstvo, nadležno kao drugostepeni organ, četiri puta vratilo predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. Prema stanovištu koje je izrazio Evropski sud za ljudska prava, na koje se u svojoj odluci poziva i Ustavni sud, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti Pavlyulynets v. Ukraina i Cvetković v. Serbia).

Ustavni sud se posebno osvrnuo na značaj koji je predmet postupka imao za podnosioca ustavne žalbe, istakavši da je nesporan interes podnosioca zahteva da se o njegovom zahtevu odluči u razumnom roku i podsetivši da su postupci u kojima se rešava o statusnim pitanjima po svojoj prirodi hitni.

U međuvremenu, R. J. je upisan u matičnu knjigu rođenih, na osnovu vanparnične odluke kojom se utvrđuje vreme i mesto rođenja, što je omogućeno novim rešenjem koje nudi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku.  Prvu ličnu kartu dobio je u junu 2014. godine, u svojoj  43. godini. Sve do tada R. J. je živeo bez mogućnosti da uživa bilo koje pravo, poput prava na rad i socijalnu zaštitu, ili da zaključi brak i prizna očinstvo svojoj deci.

Praxis od 2007. godine pruža R. J. besplatnu pravnu pomoć, koja mu je, kao neukoj stranci koja živi u dubokom siromaštvu, bila neophodna radi izlaska iz lavirinta procedura, koje su ga sprečavale da ostvari Ustavom i međunarodnim konvencijama garantovana prava.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela je mišljenje i preporuku povodom pritužbe koju je otac maloletne devojčice podneo protiv Opštine Smederevska Palanka, a Praxis se kasnije uključio u postupak.

Opština Smederevska Palanka uskratila je devojčici sa potpuno oštećenim vidom pravo na prevoz do škole, iako je to zakonska obaveza opštine prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Naime, Zakon propisuje da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole.

Zahtev za obezbeđivanje prevoza podneli su i otac devojčice i škola koju devojčica pohađa, a predsednik Opštine je odbio njihove zahteve. Poverenica u svom mišljenju konstatuje da je propuštanjem da obezbedi pravo na besplatan prevoz do škole, Opština Smederevska Palanka otežala devojčici ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uključivanje u obrazovni sistem, čime je prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica je preporučila da predsednik Opštine Smederevska Palanka preduzme sve neophodne mere u roku od 30 dana kako bi se obezbedio besplatan prevoz od kuće do škole, i da ubuduće u okviru obavljanja svojih delatnosti ne krši odredbe Zakona o zabrani diskrminacije.

Poverenica je navela i da je obezbeđivanje prevoza dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju najzastupljeniji servis koji postoji u lokalnim zajednicama i da o njemu predstavnici jedinica lokalne samouprave imaju najviše informacija. U mišljenju se dalje navodi da je ovaj vid podrške zakonski regulisan već duži niz godina, zbog čega je ovakvo postupanje Opštine Smederevska Palanka krajnje zabrinjavajuće.

U mišljenju se takođe konstatuje da škola i Ministarstvo prosvete moraju da obezbede devojčici odgovarajuća nastavna sredstva, poput udžbenika na Brajevom pismu, kao i personalnog asistenta, a za šta je devojčica do danas ostala uskraćena.

Praxis podseća da je Srbija prema Konvenciji o pravima deteta i Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom obavezna da osigura obavezno i besplatno obrazovanje na ravnopravnim osnovama i bez diskriminacije. Takođe, Ustav Republike Srbije, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i zakoni i podzakonski akti iz oblasti obrazovanja eksplicitno zabranjuju diskriminaciju osoba sa invaliditetom u svim sferama života.