Dana 9. aprila 2015. godine, Vlada Republike Srbije usvojila je Drugi i treći periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta koji sadrži i informacije o primeni oba protokola uz ovu Konvenciju, a Komitetu za prava deteta Ujedinjenih nacija podnet je sa znatnim kašnjenjem.

Izradu izveštaja koordinirala je i izradila Kancelarija za ljudska i manjinska prava. U izradi su učestvovali svi relevantni republički i pokrajinski organi, kao i nevladine organizacije Praxis i Centar za prava deteta.

U delu izveštaja posvećenom Građanskim pravima i slobodama dat je osvrt na stanje u oblasti prijave rođenja, imena i državljanstva (član 7. Konvencije, u vezi sa preporukama 33. i 34 . CRC/C/SRB/CO/1). Tako se u izveštaju navodi da je Zakonom o matičnim knjigama i podzakonskim aktima unapređeno ostvarivanje prava na upis u matičnu knjigu rođenih bez obzira da li se radi o detetu čiji su roditelji poznati, nepoznati, bez roditeljskog staranja ili usvojenom detetu, da li se podatak o rođenju prijavljuje u zakonskom roku ili po njegovom isticanju. Kako se dalje navodi, unapređenju u oblasti doprinelo je i usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, dok je postupak upisa činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih uređen i Uputstvom o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga. U izveštaju se takođe navodi da je donošenjem Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku propisan postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja prema kom sva lica koja nisu upisana u matične evidencije, a koja vreme i mesto svog rođenja ne mogu dokazati na način predviđen propisima kojima se uređuje vođenje matičnih knjiga, mogu podneti predlog sudu za utvrđivanje vremena i mesta rođenja.

Dalje, u izveštaju se navodi da je Zakonom o prebivalištu i boravištu građana utvrđena olakšana procedura za prijavu prebivališta, što je neophodno za izdavanje ličnih dokumenata svim građanima, pre svega pripadnicima romske populacije.

U izveštaju se takođe ističe značaj Tehničke grupe u prevazilaženju problema vezano za prijavu rođenja, imena i državljanstva. Tako se navodi da su ovim po prvi put na nacionalnom nivou uspostavljeni osnovi bliže saradnje, koordinacije planiranja i realizacije mera koje za cilj imaju pružanje neposredne pomoći, prvenstveno pripadnicima romske populacije u postupku upisa u MKR.

Međutim, država se nije osvrnula na komentare Praxisa u pogledu obezbeđivanja efikasnog postupka za upis deteta odmah po rođenju, bez obzira na status roditelja. Naime, rešenje koje nudi Zakon o vanparničnom postupku nije adekvatno za upis dece, budući da sudski postupak traje u proseku 6 meseci. Deca čiji roditelji ne poseduju lična dokumenta i dalje su izložena riziku od apatridije i diskriminacije. S tim u vezi, Srbija još uvek nije u potpunosti postupila u skladu sa delom preporuke Komiteta za prava deteta i naknadnim komentarima Praxisa.

Izveštaj se može preuzeti ovde.