Poštovani Narodni poslanici i Narodne poslanice,

Organizacije i mreže civilnog društva, koje su potpisale ovo pismo, traže ponavljanje postupka utvrđivanja predloga kandidata za mesto Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Izražavamo duboko nezadovoljstvo načinom na koji je utvrđen predlog kandidatkinje za funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u čijoj je nadležnosti sprovođenje Zakona o zabrani diskriminacije. Zato tražimo da ne usvojite predlog koji vam je dostavio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, da se u saradnji sa civilnim društvom pronađu kandidati/kandidatkinje koji ispunjavaju uslove predviđene Zakonom o zabrani diskriminacije i da njihove biografije budu javno dostupne.

Prateći medijsko izveštavanje, stiče se utisak da su ne samo civilno društvo i javnost, već i članovi skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, stavljeni pred svršen čin utvrđivanjem predloga kandidatkinje:

• bez prethodnih konsultacija sa organizacijama civilnog društva koje preko 20 godina posvećeno rade na uspostavljanju mehanizama za zaštitu ljudskih prava i zaustavljanju diskriminacije,
• uz povredu Poslovnika Narodne skupštine RS (nije dostavljen dnevni red, niti materijali u pisanom obliku tri dana pre sednice Odbora, kako nalaže Poslovnik ), kao i da
• predložena kandidatkinja ne ispunjava uslove propisane Zakonom o zabrani diskriminacije.

Iako je nesumnjivo da predložena kandidatkinja od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Brankica Janković, ima značajne kvalifikacije, smatramo da one nisu ključne za oblast delovanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i ne mogu se nazvati „iskustvom na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava“ . Jedan od osnovnih uslova je 10 godina rada na pravnim pitanjima u oblasti zaštite ljudskih prava. Iz biografije kandidatkinje zaključili smo da se predložena kandidatkinja nikada nije bavila oblašću zaštite od diskriminacije, niti kroz direktnu pomoć i podršku osobama koje su pretrpele diskriminaciju, niti kroz naučno-obrazovnu delatnost. Dalje, predložena kandidatkinja je visoka funkcionerka političke partije što dovodi u pitanje njenu nezavisnost i neutralnost.

Organizacije i mreže civilnog društva predlažu i podržavaju kandidaturu Slavoljupke Pavlović za mesto poverenice za zaštitu ravnopravnosti, koja svojim desetogodišnjim radom u oblasti zaštite ljudskih prava, kroz direktan rad i sistemsko zastupanje prava marginalizovanih društvenih grupa u potpunosti ispunjava sve kriterijume postavljene Zakonom o zabrani diskriminacije. Kao nestranačka ličnost i svojom posvećenošću u zaštiti ljudskih prava, garantovaće savesno i profesionalno vršenje ove funkcije. Njena biografija je dostavljena svim poslaničkim grupama.

Apelujemo na narodne poslanike i poslanice, na sve poslaničke grupe, da doprinesu kredibilitetu institucije Povrenika za ravnopravnost prihvatajući ovu inicijativu, te da se predloži i izabere najbolja kandidatkinja/kandidat, u skladu sa jasno postavljenim standardima i kriterijumima za izbor.

Preuzmite pismo ovde.

Praxis smatra da bi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja trebalo da preispita uslove konkursa za dodelu besplatnih udžbenika i učini ih transparentnijim.

Početkom marta 2015. godine, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo je konkurs za dodelu besplatnih udžbenika u okviru projekta „Besplatni udžbenici za školsku 2015/16. godinu“. Za razliku od prethodnih godina, kada su besplatne udžbenike dobijali svi učenici od I do IV razreda osnovne škole, sa obavezom da udžbenike vrate na kraju školske godine, ove godine je predviđeno da besplatne udžbenike dobijaju samo socijalno ugroženi učenici svih razreda osnovne škole i to tako što bi 15% učenika dobilo celokupan predviđen iznos, a 8% bi dobilo polovinu iznosa, bez obaveze da udžbenike vrate na kraju školske godine.

Praxis pozdravlja ukidanje ranijeg modela dodele besplatnih udžbenika, koji je imao niz manjkavosti, ali ujedno ukazuje na netransparentnost novog modela, kao i na veoma kratak rok u kome je sproveden čitav proces. Tako ostaje nejasno kako će se vrednovati pripadnost pojedinim ranjivim grupama (npr. samohrani roditelji, interno raseljena lica i dr), odnosno da li će biti data prednost jednoj ranjivoj grupi u odnosu na drugu. Dalje, pojedine kategorije su nelogično formirane, pa su tako npr. penzioneri svrstani u kategoriju sa nezaposlenima i studentima, a penzioner, ako se posmatra finansijski momenat može ostvarivati veća primanja u odnosu na primanja lica u radnom odnosu. Za učenike iz kategorije samohrani roditelji navedeno je da treba da se dostavi fotokopija presude o razvodu braka, bez obzira na to što su ročišta u brakorazvodnim postupcima zatvorena za javnost i što se u obrazloženju presuda o razvodu braka navode činjenice koje uprava škola, razredni starešina/učitelj nisu ovlašćeni da traže. Podsećanja radi, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je 19. marta 2015. godine uputio pismo ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u kojem je ukazao da je neophodno da sve osnovne škole obustave dalje prikupljanje pojedinih podataka i da, izbrišu, odnosno unište do tada prikupljene podatke, s obzirom na to da je njihova obrada u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Pored toga, nije jasno kako se dokazuje da učenik/ca potiče iz socijalno nestimulativne sredine, jer nisu navedeni primeri nestimulativnih sredina.

Praxis posebno izražava zabrinutost povodom dece koja stanuju u neformalnim naseljima, bez prijave prebivališta, među kojima je najviše romske dece. Takođe, konkurs ne uzima u obzir pravno nevidljivu decu, odnosno decu koja nisu upisana u matične knjige rođenih i ne razmatra njihov položaj prilikom dodele besplatnih udžbenika.

Praxis skreće pažnju da je neophodno da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preispita uslove konkursa, da ih učini transparentnijim i unapredi tako da se maksimalno izbegnu sve nedoumice oko vrednovanja pripadnosti predviđenim kategorijama, kako bi udžbenici stigli do dece kojima je ovaj vid pomoći zaista neophodan.

Novi talas prinudnih iseljenja stanovnika nepriznatog Kolektivnog centra „Pionirski grad“ očekuje se 27. aprila 2015. godine, kada je zakazano sprovođenje iseljenja za dve porodice.

Zakazano iseljenje očekuje i samca P. T, osobu sa invaliditetom prve kategorije, koji boluje od epilepsije i ima epileptične napade na nedeljnom nivou. Jedini prihod koji ostvaruje jeste privremena novčana naknada za interno raseljena lica sa Kosova u iznosu od 8.500 dinara, što svakako nije dovoljno za obezbeđivanje osnovnih životnih potreba. P. T. je osoba kojoj je zbog zdravstvenog stanja i socijalne ugroženosti neophodna konstanta podrška, tako da će propusti nadležnih organa da obezbede alternativni smeštaj odvesti P. T. u beskućništvo. 

Podsećamo da su stanovnici „Pionirskog grada“  interno raseljena lica i izbeglice, mahom veoma lošeg zdravstvenog stanja, stariji, nezaposleni, samohrani roditelji, deca i socijalno ugroženi, koji žive u stalnom strahu i nesigurnosti, bez trajnog i održivog rešenja.

Praxis je, uz podršku 35 organizacija civilnog društva (OCD) i dve mreže koje okupljaju 167 OCD-a, početkom novembra 2014. godine uputio zahtev nadležnim institucijama za hitnu obustavu iseljenja interno raseljenih lica i izbeglica iz nepriznatog Kolektivnog centra “Pionirski grad” tokom zimskog perioda, kao i za pronalaženje trajnog i održivog rešenja za lica kojima preti beskućništvo. Međutim, jedina podrška tada je došla od nezavisnih institucija Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i od Kancelarije za ljudska i manjinska prava koja je ukazala nadležnim institucijama na potrebu da se u svim slučajevima kada se vrši iseljavanje, pa i u ovom, neophodno obezbediti alternativni smeštaj i omogućiti učešće tih lica u programima nadležnih državnih organa kojima se obezbeđuje uživanje prava na stanovanje i životni standard.

Naglašavamo da brojni međunarodni dokumenti kao što je Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Osnovni principi i smernice Ujedinjenih nacija u vezi evikcija i raseljavanja, čiji je potpisnik i Srbija, propisuju da se licima koja se prinudno iseljavaju mora biti obezbeđen alternativni smeštaj, a Komitet o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima u svom poslednjem izveštaju iz 2014. godine je takođe apelovao na Srbiju da preduzme hitne mere kako bi građani bili konsultovani u svim fazama iseljenja. Zakon o socijalnom stanovanju RS takođe predviđa decu, mlade, samohrane roditelje, porodice sa više dece, samačka domaćinstva, lica preko 65 godina starosti, osobe sa invaliditetom, izbegla i interno raseljena lica (…), kao prioritetne, najugroženije grupe za dobijanje socijalnih stanova, pri čemu stanovnici Pionirskog grada najčešće spadaju u više navedenih kategorija.

Stoga još jednom apelujemo na nadležne institucije Republike Srbije da hitno obustave iseljenja stanovnika nepriznatog Kolektivnog centra „Pionirski grad“ i da preduzmu sve mere da se ovim licima obezbedi adekvatan alternativni smeštaj.

U beogradskom Medija centru danas, 21. aprila 2015. godine, uručene su nagrade za borbu protiv diskriminacije koje dodeljuje Koalicija protiv diskriminacije.

Koalicija protiv diskriminacije ustanovila je “Godišnju nagradu za borbu protiv diskriminacije” kao priznanje pojedincima, organizacijama, institucijama, kompanijama i medijima koji su u toku jedne godine učinili najviše napora u suzbijanju diskriminacije prema manjinskim i marginalizovanim grupama ili doprineli unapređenju jednakosti svih građana i građanki u Srbiji. O dobitnicima nagrada odlučuju organizacije-članice Koalicije na osnovu predloga koje su joj do kraja 2014. godine, dostavili pojedinci i organizacije.

“Nagrade za borbu protiv diskriminacije”, dodeljuju se za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije u Srbiji od 2008. godine, i to u pet kategorija:

• Javna vlast (institucije javne vlasti, poslanici/e, funkcioneri/ke)
• Organizacije civilnog društva (nvo, sindikati, profesionalna udruženja)
• Mediji (javna glasila, novinari/ke, profesionalna udruženja)
• Biznis sektor (preduzeća, poslovni ljudi)
• Javne ličnosti (umetnici/e, sportisti/kinje, glumci/ice, pevači/ce, političari/ke)

Dobitnici “Nagrade za borbu protiv diskriminacije” za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije u 2014. godini su:

• Javna vlast – Odeljenje za javni red i mir policijske uprave za grad Beograd – Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije
• Organizacije civilnog društva – Fond za humanitarno pravo
• Mediji - Jutarnji program RT Vojvodina
• Biznis sektor – Mirko Milićević (Dosije studio d.o.o.)
• Javne ličnosti - Ljubomir Živkov

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava, Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, Praxis i Regionalni centar za manjine.

Osnovni sud u Zaječaru naložio je plaćanje takse za predlog i rešenje u postupku utvrđivanja vremena i mesta rođenja u iznosu od 1900,00 dinara, iako je članom 71i Zakona o vanparničnom postupku (ZVP) predviđeno da su predlagači u tim postupcima oslobođeni plaćanja taksi i drugih troškova postupka. Plaćanje taksi licima kojima je utvrđeno vreme i mesto rođenja naložili su i Drugi osnovni sud u Beogradu i Treći osnovni sud u Beogradu, a razlika je jedino u visini iznosa koji je zahtevan (390,00 odnosno 780,00 dinara). Praxis je nadležnim sudovima uputio dopise kojima je ukazano na to da su predlagači u ovim postupcima oslobođeni plaćanja taksi.

Okolnost da pojedine sudije ne poznaju zakon koji primenjuju i da nalažu plaćanje taksi u postupcima utvrđivanja vremena i mesta rođenja može predstavljati problem ako ni predlagačima, koji su mahom pravno neuka lica, nije poznato da nisu dužni da plate taksu. Za očekivati je da bi, ako nemaju pravnu pomoć, ta lica plaćala i takse od čijeg plaćanja su izričito oslobođeni.

Lica koja pokreću postupke utvrđivanja vremena i mesta rođenja najčešće ne ostvaruju nikakve prihode jer zbog neposedovanja dokumenata ne mogu da zasnuju radni odnos, niti da da primaju socijalnu pomoć. Stoga je razumljivo da ZVP predlagače u postupcima utrđivanja vremena i mesta rođenja oslobađa od plaćanja taksi i drugih troškova postupka, ali je neophodno obezbediti da nadležni sudovi dosledno primenjuju zakon. U protivnom, imajući u vidu socijalni položaj pravno nevidljivih lica, plaćanje taksi može predstavljati značajno opterećenje  za ova lica i otežati im pristup sudu.

Osnovni sud u Zaječaru naložio je plaćanje takse za predlog i rešenje u postupku utvrđivanja vremena i mesta rođenja u iznosu od 1900,00 dinara, iako je članom 71i Zakona o vanparničnom postupku (ZVP) predviđeno da su predlagači u tim postupcima oslobođeni plaćanja taksi i drugih troškova postupka. Plaćanje taksi licima kojima je utvrđeno vreme i mesto rođenja naložili su i Drugi osnovni sud u Beogradu i Treći osnovni sud u Beogradu, a razlika je jedino u visini iznosa koji je zahtevan (390,00 odnosno 780,00 dinara). Praxis je nadležnim sudovima uputio dopise kojima je ukazano na to da su predlagači u ovim postupcima oslobođeni plaćanja taksi.

Okolnost da pojedine sudije ne poznaju zakon koji primenjuju i da nalažu plaćanje taksi u postupcima utvrđivanja vremena i mesta rođenja može predstavljati problem ako ni predlagačima, koji su mahom pravno neuka lica, nije poznato da nisu dužni da plate taksu. Za očekivati je da bi, ako nemaju pravnu pomoć, ta lica plaćala i takse od čijeg plaćanja su izričito oslobođeni.

Lica koja pokreću postupke utvrđivanja vremena i mesta rođenja najčešće ne ostvaruju nikakve prihode jer zbog neposedovanja dokumenata ne mogu da zasnuju radni odnos, niti da da primaju socijalnu pomoć. Stoga je razumljivo da ZVP predlagače u postupcima utrđivanja vremena i mesta rođenja oslobađa od plaćanja taksi i drugih troškova postupka, ali je neophodno obezbediti da nadležni sudovi dosledno primenjuju zakon. U protivnom, imajući u vidu socijalni položaj pravno nevidljivih lica, plaćanje taksi može predstavljati značajno opterećenje  za ova lica i otežati im pristup sudu.

Povodom Svetskog dana Roma šaljemo najlepše želje svojim sugrađanima romske nacionalnosti.

Podsećamo da mnogi Romi u Srbiji i dаlје žive u dubokom siromaštvu, suоčаvајu se sa kršenjem ljudskih prava, diskriminаciјom, antiromskom retorikom, kao i nasiljem koje ugrožava njihov život i povređuje dostojanstvo.

Srbija ne može da napreduje ukoliko deo njenog stanovništva ostane na marginama društva.  Nova Strategija za unapređenje položaja Roma, čija izrada je u toku, mora da sadrži rešenja za propuste i neadekvatne mere uočene u sprovođenju prethodne Strategije. To se prvenstveno odnosi na uspostavljanje tela koje će biti odgovorno za praćenje ostvarivanja ciljeva Strategije i Akcionog plana, unapređenje mera za zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje Roma i Romkinja, poboljšanje uslova života u romskim naseljima u pogledu infrastrukture i statusa naselja, unapređenje sistema socijalnog stanovanja, obezbeđivanje kontinuiteta u obrazovanju, posebno romskih devojčica, rešavanje problema segregacije romske dece u školama i uopšte na prevenciju i suzbijanje diskriminacije romske populacije. Srbija posebnu pažnju treba da obrati na jačanje kapaciteta organa javne vlasti za planiranje i sprovođenje predviđenih mera, kao i na to da obezbedi odgovarajuća sredstva u budžetu za sprovođenje Strategijom postavljenih ciljeva.  

Koliko postupak upisa deteta u matične evidencije može da bude komplikovan za pojedine roditelje, svedoči i primer šestoro dece, čiji roditelji duže od godinu dana pokušavaju da učine svoju decu pravno vidljivom.

Naime, vođenje postupaka pred različitim državnim organima, dovelo je do situacije da deca istih roditelja budu upisana pod različitim prezimenima, jedna sa majčinim, a druga sa očevim prezimenom.

Tako je za četvoro dece, koja su rođena kod kuće, pokrenut postupak pred sudom radi utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Pošto je sud odbacio predlog, pokrenuti su postupci naknadnog upisa u MKR pred organom uprave. U međuvremenu je sud dostavio pozive za ročište, što je bilo krajnje neočekivano, jer je predlog prethodno bio odbačen. Pri tom je inicijalno objedinjeni predlog razdvojen na četiri predmeta koja su dodeljena novom sudiji, s tim da je jedno dete bilo izuzeto iz poziva.

Sud je ubrzo doneo rešenje o utvrđivanju vremena i mesta rođenja za troje dece i deci je utvrđeno prezime oca. Međutim, za četvrto dete, koje nije dobilo poziv za ročište, doneta je odluka u postupku naknadnog upisa u MKR pred organom uprave, koja ne sadrži podatke o ocu, s obzirom na to da on nije mogao da se legitimiše pred organom uprave kao otac deteta, zbog neposedovanja lične karte.

Za dvoje dece, koja su pak rođena u zdravstvenoj ustanovi, pokrenuti su postupci za određivanje ličnog imena pred nadležnim centrom za socijalni rad i očekuje se da će im prezime biti određeno prema prezimenu majke.

Iako je pravilima kojima se uređuju porodični odnosi predviđeno da deca istih roditelja ne mogu nositi različita prezimena, u ovom trenutku deca istih roditelja upisana su u MKR sa neusaglašenim podacima o ličnom imenu i ocu. Nakon što otac pribavi ličnu kartu, biće neophodno sprovesti dodatni upravni postupak radi usaglašavanja podataka o ocu i prezimenu u matičnim evidencijama.

Napori ovih roditelja da upišu svoju decu, a koji traju duže od godinu dana, jasno pokazuju koliko postupci upisa u matične evidencije mogu biti komplikovani i dugi, čak i uz pravnu pomoć Praxisa.

Koliko postupak upisa deteta u matične evidencije može da bude komplikovan za pojedine roditelje, svedoči i primer šestoro dece, čiji roditelji duže od godinu dana pokušavaju da učine svoju decu pravno vidljivom.

Naime, vođenje postupaka pred različitim državnim organima, dovelo je do situacije da deca istih roditelja budu upisana pod različitim prezimenima, jedna sa majčinim, a druga sa očevim prezimenom.

Tako je za četvoro dece, koja su rođena kod kuće, pokrenut postupak pred sudom radi utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Pošto je sud odbacio predlog, pokrenuti su postupci naknadnog upisa u MKR pred organom uprave. U međuvremenu je sud dostavio pozive za ročište, što je bilo krajnje neočekivano, jer je predlog prethodno bio odbačen. Pri tom je inicijalno objedinjeni predlog razdvojen na četiri predmeta koja su dodeljena novom sudiji, s tim da je jedno dete bilo izuzeto iz poziva.

Sud je ubrzo doneo rešenje o utvrđivanju vremena i mesta rođenja za troje dece i deci je utvrđeno prezime oca. Međutim, za četvrto dete, koje nije dobilo poziv za ročište, doneta je odluka u postupku naknadnog upisa u MKR pred organom uprave, koja ne sadrži podatke o ocu, s obzirom na to da on nije mogao da se legitimiše pred organom uprave kao otac deteta, zbog neposedovanja lične karte.

Za dvoje dece, koja su pak rođena u zdravstvenoj ustanovi, pokrenuti su postupci za određivanje ličnog imena pred nadležnim centrom za socijalni rad i očekuje se da će im prezime biti određeno prema prezimenu majke.

Iako je pravilima kojima se uređuju porodični odnosi predviđeno da deca istih roditelja ne mogu nositi različita prezimena, u ovom trenutku deca istih roditelja upisana su u MKR sa neusaglašenim podacima o ličnom imenu i ocu. Nakon što otac pribavi ličnu kartu, biće neophodno sprovesti dodatni upravni postupak radi usaglašavanja podataka o ocu i prezimenu u matičnim evidencijama.

Napori ovih roditelja da upišu svoju decu, a koji traju duže od godinu dana, jasno pokazuju koliko postupci upisa u matične evidencije mogu biti komplikovani i dugi, čak i uz pravnu pomoć Praxisa.

Povodom obeležavanja 21. marta, Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskrimimacije Praxis i Liceulice skreću pažnju da su mnogi naši sugrađani izloženi rasizmu i različitim oblicima diskriminacije protiv kojih bi svi zajedno trebalo da se borimo.

U cilju podizanja svesti javnosti o nephodnosti borbe protiv rasizma i diskriminacije, Praxis i Liceulice nizom aktivnosti obeležavaju i Evropsku nedelju borbe protiv rasizma u periodu od 16. do 22. marta 2015. godine.

U okviru navedenih aktivnosti pitali smo naše korisnike i saradnike magazina Liceulice i druge građane, šta za njih predstavljaju diskriminacija i rasizam, a uz njihovu saglasnost objavljujemo odgovore na društvenim mrežema. Neki od odgovora koje smo dobili su: "Rasizam je kada se moje dete vrati iz škole pocepano i modro, jer su ga druga deca pretukla samo zato što je Rom, a učiteljica za to okrivi njega" (Sanja, 29), "Rasizam je kada nas oteraju sa igrališta jer smo Romi" (Marijan, 19), "Moram biti potpuno iskren. Odavno više ne znam i ne mogu drugačije. Osjećam se kao običan magarac. To osjećanje u meni budi činjenica da u 21. stoljeću još uvijek ljudima treba objašnjavati koliko je rasizam štetan, besmislen, nazadan, koliko je, na poslijetku, naprosto glup. Nazovimo stvari pravim imenom: rasizam je glupost" (Marko Tomaš, pesnik). Prikupljene odgovore poslaćemo na razglednicama odgovornim institucijama i medijima. Takođe, u saradnji sa IPAK.centrom i inicijativom Ne budi ograničen. Misli i streetart umetnikom Inspektor Joda širom grada smo precrtavali grafite mržnje i prepravljali ih u grafite koji šalju poruke tolerancije i ravnopravnosti.

Podsećamo javnost u Srbiji na visok stepen diskriminacije i rasizma koji prožimaju sve sfere našeg društva i smatramo da je neophodno da se svi zajedno zalažemo za širenje tolerancije i ravnopravnosti.