Dana 10.12.2014. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je uputstvo centrima za socijalni rad za postupanje u postupcima određivanja ličnog imena.

Iako je pravo na lično ime i upis u matičnu knjigu rođenih pravo koje je Ustavom Republike Srbije i Konvencijom o pravima deteta zagarantovano svakom detetu, u Srbiji još uvek živi značajan broj dece, pa čak i punoletnih osoba, kojima nije određeno lično ime. Zbog toga oni ne mogu da dobiju izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu u kojima je upisano njihovo ime, a posedovanje tih dokumenata predstavlja preduslov za uživanje velikog broja osnovnih ljudskih prava, poput prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu ili na zapošljavanje.

Doneto uputstvo bi trebalo da otkloni najveći broj problema koje je Praxis uočio zastupajući značajan broj lica koja nemaju određeno lično ime, i na koje je Praxis ukazao Ministarstvu.

Uputstvom Ministarstva je, između ostalog, predviđeno:

• da su isključivo centri za socijalni rad nadležni za određivanje ličnog imena deci kojoj roditelji nisu odredili ime u roku od 30 dana od dana rođenja
• da su centri za socijalni rad, na inicijativu matičara, dužni da po službenoj dužnosti pokrenu postupak određivanja ličnog imena
• da je deci bez roditeljskog staranja centar za socijalni rad dužan da odredi privremenog staratelja za vođenje postupka
• da se i roditeljima koji nemaju dokumente mora omogućiti da učestvuju u postupku određivanja imena njihove dece
• da su centri za socijalni rad dužni da odrede lična imena i punoletnim osobama kojima nije određeno ime
• da se mesna nadležnost zasniva po mestu gde je nastao povod za vođenje postupka ako stranka nema prijavljeno prebivalište, ni boravište.

Očekuje se da će primena ovog uputstva dovesti do ujednačenog, efikasnog i zakonitog postupanja centara za socijalni rad.

Postupak sprovođenja novog upisa u matične knjige rođenih nakon usvojenja maloletne B. B. trajao je neopravdano dugo zbog neažurnosti organa uprave u Nišu, čime su ugrožena prava zagarantovana Ustavom i Konvencijom o pravima deteta.

Postupak usvojenja maloletne B. B. rođene 2001. godine u Prištini, upisane u matične evidencije UNMIK-a, sproveo je Centar za socijalni rad Subotica u decembru 2004. godine. Kako činjenica njenog rođenja nije bila upisana u matične knjige za matično područje Priština koje vodi Matična služba Niš, trebalo je izvršiti naknadni upis. Upis je izvršen tek 2008. godine, skoro pune četiri godine nakon usvojenja. Međutim, tom prilikom nije upisana činjenica usvojenja.

Nakon što se 2013. godine usvojiteljka maloletne devojčice obratila Praxisu za pomoć, Praxis je Upravi za građanska stanja i opšte poslove Grada Niša (u daljem tekstu Upravi) uputio zahtev za upis činjenice usvojenja kao i zahtev za novi upis u matičnu knjigu rođenih. Usledio je odgovor da se novi upis ne može sprovesti dok se u rešenju o usvojenju ne izvrše ispravke  i sprovede novi upis, u skladu sa novim Zakonom o matičnim knjigama koji je stupio na snagu 2009. godine, koji predviđa da se novi upis nakon usvojenja vrši prema mestu rođenja.

Septembra 2014. godine, nakon više bezuspešnih obraćanja, Praxis je uputio pritužbu na rad Uprave Upravnom inspektoratu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Odseku za inspekcijski nadzor, Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nakon nepunih mesec dana, doneto je rešenje kojim se odobrava novi upis B. B. u matične knjige rođenih.

Praxis napominje da je B. B. devojčica romske nacionalnosti sa smetnjama u razvoju i da je nezakonito odugovlačenje postupka dodatno ugrozilo njen, ionako težak položaj.

Postupak sprovođenja novog upisa u matične knjige rođenih nakon usvojenja maloletne B. B. trajao je neopravdano dugo zbog neažurnosti organa uprave u Nišu, čime su ugrožena prava zagarantovana Ustavom i Konvencijom o pravima deteta.

Postupak usvojenja maloletne B. B. rođene 2001. godine u Prištini, upisane u matične evidencije UNMIK-a, sproveo je Centar za socijalni rad Subotica u decembru 2004. godine. Kako činjenica njenog rođenja nije bila upisana u matične knjige za matično područje Priština koje vodi Matična služba Niš, trebalo je izvršiti naknadni upis. Upis je izvršen tek 2008. godine, skoro pune četiri godine nakon usvojenja. Međutim, tom prilikom nije upisana činjenica usvojenja.

Nakon što se 2013. godine usvojiteljka maloletne devojčice obratila Praxisu za pomoć, Praxis je Upravi za građanska stanja i opšte poslove Grada Niša (u daljem tekstu Upravi) uputio zahtev za upis činjenice usvojenja kao i zahtev za novi upis u matičnu knjigu rođenih. Usledio je odgovor da se novi upis ne može sprovesti dok se u rešenju o usvojenju ne izvrše ispravke  i sprovede novi upis, u skladu sa novim Zakonom o matičnim knjigama koji je stupio na snagu 2009. godine, koji predviđa da se novi upis nakon usvojenja vrši prema mestu rođenja.

Septembra 2014. godine, nakon više bezuspešnih obraćanja, Praxis je uputio pritužbu na rad Uprave Upravnom inspektoratu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Odseku za inspekcijski nadzor, Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nakon nepunih mesec dana, doneto je rešenje kojim se odobrava novi upis B. B. u matične knjige rođenih.

Praxis napominje da je B. B. devojčica romske nacionalnosti sa smetnjama u razvoju i da je nezakonito odugovlačenje postupka dodatno ugrozilo njen, ionako težak položaj.

Praxis je u oktobru 2014. godine prijavio Odeljenju za komunalnu inspekciju Gradske opštine Mladenovac postojanje plakata sa natpisom „Stop azilu“, čime se vređaju prava tražilaca azila i širi ksenofobija i netrpeljivost.

Organ uprave je brzo reagovao i za samo 4 dana doneo rešenje kojim nalaže „NN licu da u roku od dva dana od prijema rešenja“ ukloni plakate. Uz rešenje priložene su i fotografije koje dokumentuju da je komunalni inspektor izašao na teren i konstatovao činjenično stanje.

Da apsurd bude još veći, organ uprave je u rešenju naveo član Odluke o oglašavanju na teritoriji Grada Beograda (u daljem tekstu Odluka) suprotno kome su plakati zalepljeni, ali ne i član Odluke koji jasno upućuje na to kako izvršiti upravnu meru uklanjanja nezakonito postavljenih plakata u slučajevima kada je lice koje ih je postavilo nepoznato. Naime, u članu 34 stavu 5 Odluke nedvosmisleno se navodi da „ako je rešenjem inspektora naloženo uklanjanje plakata, a lice kome je mera naložena ne postupi po rešenju ili je lice koje je lepilo plakat nepoznato, rešenje se može izvršiti preko subjekta kome je grad, odnosno gradska opština poverila održavanje čistoće“.

Praxis je podneo žalbu Sekretarijatu za inspekcijske poslove Gradske uprave Grada Beograda što je rezultiralo drugostepenim rešenjem u kojem ovaj organ žalbu odbija kao neosnovanu, dok se istovremeno i sam poziva na član 34 stav 5 Odluke. Nakon toga, Praxis je podneo tužbu Upravnom sudu.

I dok organi uprave „uvežbavaju“ primenu prava, nedopustivo je da sporni plakati šire paniku među stanovnicima Mladenovca i tražiocima azila porukom „Oni kod nas, a mi?“.

Praxis je u oktobru 2014. godine prijavio Odeljenju za komunalnu inspekciju Gradske opštine Mladenovac postojanje plakata sa natpisom „Stop azilu“, čime se vređaju prava tražilaca azila i širi ksenofobija i netrpeljivost.

Organ uprave je brzo reagovao i za samo 4 dana doneo rešenje kojim nalaže „NN licu da u roku od dva dana od prijema rešenja“ ukloni plakate. Uz rešenje priložene su i fotografije koje dokumentuju da je komunalni inspektor izašao na teren i konstatovao činjenično stanje.

Da apsurd bude još veći, organ uprave je u rešenju naveo član Odluke o oglašavanju na teritoriji Grada Beograda (u daljem tekstu Odluka) suprotno kome su plakati zalepljeni, ali ne i član Odluke koji jasno upućuje na to kako izvršiti upravnu meru uklanjanja nezakonito postavljenih plakata u slučajevima kada je lice koje ih je postavilo nepoznato. Naime, u članu 34 stavu 5 Odluke nedvosmisleno se navodi da „ako je rešenjem inspektora naloženo uklanjanje plakata, a lice kome je mera naložena ne postupi po rešenju ili je lice koje je lepilo plakat nepoznato, rešenje se može izvršiti preko subjekta kome je grad, odnosno gradska opština poverila održavanje čistoće“.

Praxis je podneo žalbu Sekretarijatu za inspekcijske poslove Gradske uprave Grada Beograda što je rezultiralo drugostepenim rešenjem u kojem ovaj organ žalbu odbija kao neosnovanu, dok se istovremeno i sam poziva na član 34 stav 5 Odluke. Nakon toga, Praxis je podneo tužbu Upravnom sudu.

I dok organi uprave „uvežbavaju“ primenu prava, nedopustivo je da sporni plakati šire paniku među stanovnicima Mladenovca i tražiocima azila porukom „Oni kod nas, a mi?“.

Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći delimično je izmenjen nakon oštrih kritika nevladinih organizacija koje pružaju besplatnu pravnu pomoć. Zamerke na Nacrt pre svega su se odnosile na znatno sužavanje kruga korisnika besplatne pravne pomoći, izbоr cеntаrа zа sоciјаlni rаd za nadležne o odlučivanju о zаhtеvimа zа bеsplаtnu prаvnu pоmоć i način regulisanja rada pružalaca pomoći.

Delimično ili potpuno usvojene kritike tiču se obima korisnika besplatne pravne pomoći, načina podnošenja zahteva za besplatnu pravnu pomoć i uslova rada pružalaca besplatne pravne pomoći.

Narcrt je ostao nepromenjen po pitanju nadležnosti cеntara zа sоciјаlni rаd. Nevladine organizacije skrenule su pažnju na to da centri nemaju dovoljno kapaciteta, u pogledu neophodnog znanja koje prevazilazi pitanja socijalne pomoći, ali i s obzirom na obim posla koji je već sada prevelik. Takođe, postoji mogućnost sukoba interesa centara sa pоtеnciјаlnim kоrisnicimа bеsplаtnе prаvnе pоmоći. Bez obzira na sve pomenuto, jedina izmena koja je učinjena jeste već pomenuti duži rok za odlučivanje o zahtevima. Nacrt takođe zadržava odredbe koje propisuju nefinansiranje primarne pravne pomoći. Konačno, Nacrt ne uvažava specijalizacije pružalaca besplatne pravne pomoći po pojedinim pravnim oblastima.

Iako je očigledno da je nova verzija Nacrta predstavlja pomak jer su bar neki komentari i kritike nevladinog sektora naišli na razumevanje nadležnih ministarstava, i dalje postoji bojazan da će usled određenih propusta, funkcionisanje i efikasnost sistema besplatne pravne pomoći biti ozbiljno ugroženi. S obzirom na sve pomenuto, organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć ukazivaće i dalje na nedostatke koje smatraju ključnim za održivo funkcionisanje sistema besplatne pravne pomoći.

Za više informacija, videti saopštenje: Novi Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći delimično uzima u obzir kritike nevladinih organizacija

Povodom Svetskog dana deteta i obeležavanja 25 godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija, Praxis još jednom skreće pažnju da promovisanje prava deteta i briga o deci moraju da budu najvažniji prioritet države.

Praxis podseća da se i pored toga što je važnost poštovanja prava deteta u Srbiji poslednjih godina postala vidljivija, država i dalje ne čini dovoljne napore da se pravni i institucionalni okvir unapredi, kako bi svako dete jednako uživalo prava garantovana Ustavom, zakonima, Konvencijom o pravima deteta i drugim međunarodnim ugovorima koje je ratifikovala Republika Srbija.

U Srbiji i danas žive pravno nevidljiva deca koja nemaju pristup pravima, kao posledica nepoštovanja člana 7 Konvencije o pravima deteta, kojim je predviđeno da će svako dete biti upisano odmah nakon rođenja i da će od rođenja imati pravo na ime i pravo na sticanje državljanstva.

Iako je diskriminacija zabranjena Ustavom i zakonom, veoma je rasprostranjena, a posebno prema romskoj deci i deci sa invaliditetom. Deca iz osetljivih društvenih grupa još uvek se suočavaju sa mnogim problemima, naročito pri pristupu pravima na obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Najbolji interes deteta se potpuno zanemaruje i prilikom medijskog izveštavanja, a procenat dece koja su izložena nekom vidu zlostavljanja još uvek je izuzetno visok.

Da bi se obezbedilo garantovanje i zaštita prava deteta u svim oblastima društvenog života za svako dete, podsećamo državu na važnost donošenja Zakona o pravima deteta, Zakona o dečjem ombudsmanu i Pravilnika o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika ili trećeg lica u institucijama obrazovanja, kao i neophodnost angažovanja svih nivoa vlasti.

Nedavno stradanje troje dece u požaru koji je izbio u neformalnom naselju na Novom Beogradu posledica je lošeg položaja romske populacije u Srbiji, koja i dalje ima otežan ili pak uopšte nema pristup osnovnim ljudskim pravima.

Uprkos činjenici da je Srbija, kao potpisnica Međunarodnog pakta o ekonomskim i socijalnim i kulturnim pravima, u obavezi da prizna pravo svakom licu na životni standard dovoljan za njega i njegovu porodicu podrazumevajući tu i odgovorajuću ishranu, odevanje i stanovanje, kao i stalno poboljšanje životnih uslova, romska populacija u Srbiji i dalje živi u nehigijenskim uslovima, bez jasnog izgleda o mogućem rešenju ovog problema.

Takođe, Praxis podseća da su dva od četiri osnovna principa Konvencije o pravima deteta posvećenost najboljim interesima deteta i pravo na život, preživljanje i razvoj. Ne baveći se suštinskim rešavanjem problema romske populacije, država direktno ugrožava i prava deteta, i ne ispunjava svoje dužnosti na koje se obavezala ratifikovanjem međunarodnih konvencija.

Uznemirava i činjenica da je novinarska etika opet zakazala prilikom izveštavanja o stradanju troje dece. Tako su u prvi plan došle činjenice o etničkom poreklu dece, a više štampanih medija je objavilo i njihova imena. Ovo je još jedan vid diskriminacije romske populacije, koji se iznova praktikuje prilikom incidentnog izveštavanja medija.

Praxis napominje da ovo nije usamljeni primer povrede osnovnih ljudskih prava, a posebno prava deteta, nastalo kao posledica dugogodišnjeg nepronalaženja sistemskog rešenja problema romske populacije u Srbiji. Stoga je neophodno dosledno poštovati međunarodne standarde u oblasti ljudskih prava i sistematičnije se pozabaviti problemima sa kojima se romska populacija svakodnevno suočava.

Štrajk advokata još jednom je pokazao slabosti pravosudnog sistema u Srbiji. O problemima pravosudnog sistema govorila je i Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije u procesu pridruživanja. Veliki broj predmeta, dužina trajanja sudskih postupaka, zastarelost i drugo, samo su neki od razloga zbog kojih je otežan pristup pravdi građana/ki.

Ovim je posebno ugrožen deo stanovništva koje se svrstava u osetljive grupe kao što su žene žrtve nasilja, deca, Romi i Romkinje. Zastupajući osetljive grupe, Praxis je kroz svoje zagovaračke aktivnosti ukazivao na probleme sa kojima se one suočavaju u postupku traženja sudske zaštite. Najveći problem za sve njih predstavlja dužina trajanja sudskih postupaka, ali i nemogućnost da u kratkom roku ostvare pravo na privremene mere koje su prema važećim propisima hitne.

Skoro dva meseca pravosudni sistem u Srbiji nije u mogućnosti da pruži zaštitu osetljivim grupama. Na primer, krivični postupci zbog krivičnog dela nasilja u porodici odlažu se zbog nedolaska branioca okrivljenih, čime se dovodi u opasnost i sam postupak, jer može doći do zastarevanja. Takođe, žrtvama nasilja je zbog nedolaska zastupnika tuženih, u postupcima radi određivanja mera zaštite od nasilja u porodici, uskraćeno pravo na hitnu zaštitu. Na taj način je direktno ugrožena bezbednost žrtve.

Zahtevamo od Ministarstva pravde da što hitnije pronađe rešenje kojim bi se ovaj, ali i svi ostali problemi u pravosudnom sistemu Srbije, otklonili i kako bi se građanima olakšao pristup pravdi.

Povodom 18. decembra, Međunarodnog dana migranata, Praxis želi da skrene pažnju na težak položaj tražilaca azila i iregularnih migranata u Srbiji.

Tokom 2014. godine, Srbijom je prošlo preko 10 000 lica koja su izrazila nameru da traže azil, bežeći od oružanih sukoba i grubih povreda ljudskih prava, a da svoja prava nisu mogla da ostvare ni u našoj zemlji. Nefunkcionalan sistem azila, odlaganje donošenja izmena Zakona o azilu, nedovoljni smeštajni kapaciteti, otežan pristup socioekonomskim pravima samo su neki od sistemskih problema koji odražavaju odsustvo političke volje da se pronađe trajno rešenje. Navedenim problemima treba dodati i široko rasprostranjenu ksenofobiju koja je prisutna ne samo od strane stanovništva već i od strane predstavnika javne vlasti.

Međunarodni dan migranata poslednja je prilika da se zapitamo zašto nas kao društvo ne pogađa kada u našem susedstvu ljudi spavaju po šumama i napuštenim fabrikama, iscrpljeni od gladi, žeđi, sa promrzlinama, u strahu od neizvesne budućnosti. Pozivamo predstavnike vlasti da ispune svoje obaveze u cilju uspostavljanja efikasnog sistema azila, ali i građane da pokažu razumevanje za sve one koji su bili primorani da napuste svoje domove i potraže utočište na nekom drugom mestu.