Preuzmite izveštaj: OVDE

Praxis je podneo tužbu Višem sudu u Beogradu zbog diskriminacije u jednoj osnovnoj školi, jer direktorka odbija da upiše decu romske nacionalnosti. Naime, roditelji troje dece romske nacionalnosti želeli su da upišu svoju decu u navedenu školu, direktorka je omogućila upis dva starija deteta, ali je odbila upis najmlađeg deteta uz obrazloženje da za treće dete nema mesta, što nije bilo tačno. S obzirom na to da deca nisu mogla da pohađaju zajedno istu školu, roditelji su odlučili da iz navedene škole ispišu i dvoje starije dece, što je direktorki i bio cilj, kako tvrde svedoci.

Navedenu školu pohađa veoma mali broj dece romske nacionalnosti, dok je broj romske dece koja pohađaju školu koja se nalazi u neposrednoj blizini skoro deset puta veći. Obe škole se nalaze u blizini velikog romskog naselja. Takva situacija jasno ukazuje na diskriminaciju, za koju je odgovorna direktorka škole.

U vezi s tim, Praxis je pred Višim sudom u Beogradu pokrenuo parnični postupak protiv direktorke škole. Međutim, Viši sud je odbacio tužbu uz obrazloženje da je za vođenje postupka potreban pristanak oštećenih, jer se tužba odnosi na tačno određena lica, a ne na grupu neodređenih lica. Takvom odlukom sud je pogrešno primenio materijalno pravo i ignorisao stanovište Vrhovnog kasacionog suda koji je u ovakvim slučajevima već odlučivao.

Naime, tužba se odnosi na grupu lica i njena svrha je da zaštiti svu decu romske nacionalnosti, a ne samo dete kojem je upis u školu bio onemogućen, te Praxisu nije potrebno posebno ovlašćenje oštećenih. Ovo stanovište je potvrdio i Vrhovni kasacioni sud u svojoj odluci u slučaju kada je poverenica tužila McDonalds, jer je obezbeđenje ovog restorana u Novom Sadu sprečilo decu romske nacionalnosti da uđu u restoran. Naime, stav je Vrhovnog kasacionog suda da rešenja nižestepenih sudova kojima se ovakve tužbe odbacuju moraju biti ukinuta, jer tužba nije usmerena na utvrđenje diskriminacije određenog lica, u kom slučaju bi bilo neophodno pismeno punomoćje, već na diskriminaciju koja je izvršena prema određenoj grupi, tj. neodređenom broju lica – deci romske nacionalnosti.

Navedena odluka Višeg suda u Beogradu zasnovana je na pogrešnoj primeni Zakona o zabrani diskriminacije, zbog čega je izostalo i utvrđenje pravno relevantnih činjenica. Zbog takve prakse nadležnih sudova vođenje ionako malog broja parničnih postupaka za utvrđenje diskriminacije biva otežano, a Zakon o zabrani diskriminacije se adekvatno ne sprovodi, čime se dodatno otežava položaj ugroženih društvenih grupa.

Saopštenje MODS-a

Mreža organizacija za decu Srbije - MODS pozdravlja inicijativu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja unapredi postojeća zakonska rešenja, otkloni probleme u praksi i uskladi sistem obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji sa sistemom obrazovanja i vaspitanja Evropske unije i savremenog sveta, kako bi na najefikasniji način odgovorilo na dinamične promene kako na ekonomskom, tako i socijalnom planu u našem društvu.

Polazeći od prava deteta na kvalitetno obrazovanje koje je inkluzivno i bez diskriminacije po bilo kom osnovu, očekujemo da nacrt ovog Zakona suštinski i praktično omogući da deca, učenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja.

U skladu sa tim, od izuzetne važnosti je uspostavljanje i unapređenje mehanizama za povećanje obuhvata dece iz osetljivih grupa za predškolsko obrazovanje, naročito pre uključivanja u obavezni predškolski pripremni program.

Nova zakonska rešenja treba da budu u skladu sa konceptom inkluzivnog obrazovanja koje je usmereno na dete i njegovu dobrobit i koje zahteva saradnju svih učesnika u sistemu obrazovanja, prepoznavanje značaja i uloge roditelja i razvijanje mehanizama za veću participaciju dece. U suprotnosti sa tim je uvođenje posebnih programa i udžbenika za decu sa smetnjama u razvoju, jer se izmene i prilagođavanja vrše na individualnom nivou, a ne na nivou udžbenika.

Na osnovu međunarodnih konvencija, Ustava i zakona Republike Srbije smatramo da uvođenje posebnih programa za učenike sa smetnjama u razvoju nije u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja.

Školsko zakonodavstvo, u skladu sa standardima savremenog inkluzivnog obrazovanja, uređuje da se izmene i prilagođavanja sadržaja nastavnih planova i programa vrše na individualnom nivou (za svako pojedinačno dete) i njihov smisao je da se učeniku obezbedi prilagođavanje u skladu sa njegovim individualnim potrebama, a na osnovu individualnog obrazovnog plana (IOP).

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje treba da bude podjednako zasnovano na inkluzivnim principima kao i osnovno i srednjoškolsko obrazovanje i vaspitanje.

Roditelji su važan partner u sistemu obrazovanja i vaspitanja i zakonske izmene ne smeju da se kreću u pravcu smanjenja participacije roditelja i njihove uloge u organima upravljanja, školskom odboru. Neophodno je razvijati duh saradnje i ravnopravnog učešća roditelja umesto insistiranja na konceptu obaveza i sankcija.

Smanjenje osipanja dece iz sistema obrazovanja i povećanje bezbednosti dece zavisi od saradnje roditelja i škole, i od ponuđenih mera i aktivnosti koje uključuju različite aktere u školi pre angažovanja eksterne podrške i uključivanja centara za socijalni rad.

Ostaje bojazan da se ovim izmenama ne dozvoli ekonomsko iskorišćavanje i dečiji rad u školama, imajući u vidu da je zakonska granica koja omogućava deci rad 15 godina.

Preuzmite: Predlog MODS-a za izmene i dopune Zakona osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

Predlog izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

Tokom februara i marta Praxis je organizovao dva sastanka u lokalnim zajednicama koji su imali za cilj okupljanje svih relevantnih aktera koji se bave zaštitom prava i poboljšanjem položaja romske populacije – predstavnike opštinskih vlasti, pružaoce usluga i civilni sektor, te poboljšanje njihove saradnje.

Nakon dugog iskustva u radu na pravima Roma i Romkinja, Praxis je uvideo potrebu za umrežavanjem svih koji se bave romskim pravima, kao i za koordinacijom zajedničkog rada i razmenom informacija. Osim toga, pokazalo se da veliki značaj predstavlja bavljenje ovim pitanjima na lokalnom nivou jer se na taj način najlakše identifikuju i efikasnije rešavaju problemi specifični za konkretnu opštinu.

Prvi sastanak je održan u Prokuplju 25. februara, a drugi u Aleksincu 11. marta. Sastancima su prisustvovali predstavnici opštinskih organa, institucija i civilnog sektora. Teme sastanaka odnosile su se na oblasti zapošljavanja, obrazovanja, stanovanja, socijalne, zdravstvene zaštite i diskriminacije. Glavni zaključci su da kod zapošljavanja postoji nizak procenat prijavljenih za dodelu bespovratnih sredstava za samozapošljavanje i nepostojanje zainteresovanih za ponuđene programe prekvalifikacije i dokvalifikacije, te da bi trebalo pojednostaviti čitavu proceduru dodele subvencija. U vezi sa socijalnom zaštitom, naglašeni su uobičajeni problemi kao što su komplikovane procedure, ograničenost prava na novčanu socijalnu pomoć za radnosposobne korisnike i izrazita samovolja/zloupotreba diskrecionih ovlašćenja od nekih socijalnih radnika. Zaključeno je i da ne postoji potpuna uključenost romske dece u obrazovni sistem. Romska nacionalna manjina izložena je najčešće indirektnoj diskriminaciji.

Prema oceni učesnika i učesnica, sastanci su doprineli povećanju njihovog znanja i formiranju zajedničkih zaključaka koji će doprineti lakšem rešavanju problema u budućnosti.

Nakon ova dva, u planu je još osam opštinskih sastanaka koji će biti organizovani do kraja septembra u: Leskovcu, Bojniku, Prokuplju, Kuršumliji, Boru, Beloj Palanki, Kruševcu, Lebanima i Knjaževcu, dok je za oktobar planiran finalni, zajednički okrugli sto za predstavnike vlasti, pružaoce usluga i civilni sektor koji se bave pravima Roma na nacionalnom i lokalnom nivou. Njima će biti predstavljeni ranije doneseni zaključci sa pomenutih opštinskih sastanaka.

Ove aktivnosti sprovode se u okviru projekta Pravna pomoć i zagovaranje – pristup pravima i borba protiv diskriminacije Roma, koji traje od 1.1.2015. do 31.12.2015. godine, uz podršku organizacije Civil Rights Defenders. Projekat ima za cilj da omogući romskoj populaciji jednak pristup pravdi bez diskriminacije, kroz pružanje besplatne pravne pomoći i pravno savetovanje koje se odnosi na socio-ekonomska prava i zaštitu od diskriminacije. Projekat uključije i aktivnosti kao što su monitoring i zagovaranje, što treba da doprinese poboljšanju zakonodavstva i prakse lokalnih institucija i pružalaca usluga.

Publikacija "NIKO NE SME DA TE POVREDI - Knjiga za decu i mlade da im pomogne da razumeju šta su zlostavljanje i zanemarivanje" namenjena je deci i mladima, a pre svega deci i mladima sa smetnjama u razvoju, ali i deci iz opšte populacije. Nastala je u okviru projekta "Osnaživanje dece i mladih sa smetnjama u razvoju da reaguju na zlostavljanje i zanemarivanje dece", koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru EIDHR programa, a realizuje međunarodna dobrotvorna organizacija Lumos u partnerstvu sa Centrom za prava deteta.

Preuzmite publikaciju ovde.

Preuzmite izveštaj Pokrajinskog ombudsmana ovde.

Evropski forum mladih Roma iz Španije i Ujedinjena društva Balkana iz Grčke organizovali su 22-26. juna studijsku sesiju mladih Roma u Evropskom centru u Budimpešti. Sesiji je prisustvovalo 35 mladih ljudi iz čitave Evrope, sa ciljem da se mladim Romima omogući da steknu nova saznanja o tome kako da se pripadnici ugroženih grupa uključe u međunarodne projekte koji se bave problemima mladih.

Sesiji je prisustvovao i Vuk Raičević, pravnik Praxisa, koji je povodom svog učešća u sesiiji dao izjavu za Radio Beograd I.

Preuzmite izjavu ovde.

U okviru serijala "Građanin" na Radio-televiziji Srbije, koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji, emitovan je prilog o pravno nevidljivim licima. U prilogu na početku emisije prikazane 16. juna 2015. godine, govori se o klijentkinji Praxisa koja je posle višegodišnjih napora konačno uspela da se upiše u matičnu knjigu rođenih i da dobije lična dokumenta.

Emisiju možete pogledati OVDE.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv dečijeg rada, želimo da skrenemo pažnju javnosti i nadležnih organa na problem radne eksploatacije dece.

Širom sveta, više od 168 miliona dečaka i devojčica uključeno je u neki oblik dečjeg rada, što ih lišava prava na adekvatno obrazovanje, ugrožava njihovo zdravlje i uskraćuje pravo na igru. Prema procenama Međunarodne organizacije rada (MOR), više od 85 miliona dece izloženo je najgorim oblicima dečje eksploatacije, kao što su prostitucija, pornografija i trgovina ljudima.

I pored toga što Ustav Republike Srbije zabranjuje dečji rad u skladu sa međunarodnim obavezama preuzetim potpisivanjem Konvencija MOR-a i Konvencije o pravima deteta UN-a, prema istraživanjima koja je sproveo UNICEF, u Srbiji je 4% dece uzrasta 5-14 godina uključeno u neki oblik dečjeg rada. Najveći broj ove dece potiče iz najsiromašnijih porodica, a posebno osetljiva kategorija su deca romske nacionalnosti, koja su vrlo često uključena u rad od najranijeg uzrasta.

Kako uzroke pojave dečjeg rada treba tražiti najpre u siromaštvu, rešavanje ovog problema zahteva holistički i multidisciplinarni pristup. Akcenat treba staviti na prevenciju te tako omogućiti dostupno, obavezno, kvalitetno i potpuno besplatno obrazovanje za svako dete do uzrasta za sticanje radne sposobnosti.

Danas, na Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada, apelujemo na javnost, kontrolne i državne institucije da ozbiljnije pristupe rešavanju problema dečijeg rada kako bi sva deca jednako uživala svoja prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije i Konvencijom o pravima deteta.

Svetski dan izbeglica obeležavamo 20. juna sa velikom neizvešnošću za sudbine ogromnog broja migranata koji prolaze kroz našu zemlju, nezaštićeni od nasilja, diskriminacije, zloupotreba, maltretiranja i vređanja.

Maloletni migranti bez pratnje su jedna od najosetljivijih grupa. Prekršajni sudovi vode postupke protiv maloletnih migranata zbog ilegalnog prelaza, iako brojni međunarodni i evropski propisi ukazuju da maloletnici ne mogu biti lišeni slobode samo na osnovu toga što nemaju regulisan status migranta. Takođe, zabeleženi su i slučajevi kršenja zakonskih obaveza jer su postupci vođeni bez prisustva staratelja kao i bez prisustva prevodioca.

Maloletnici bez pratnje prinudno napuštaju svoje domove, što je dovoljan osnov za dobijanje međunarodne zaštite. Bez obzira na činjenicu da većina migranata ne želi da ostane u Srbiji, državni organi su dužni da obezbede zaštitu njihovih prava dok borave na našoj teritoriji, kao i da garantuju postupanje prema maloletnicima bez pratnje u skladu sa načelom zaštite najboljeg interesa deteta.