Slučajevi dece koju su roditelji napustili i o kojima brinu lica koja formalno nisu njihovi staratelji svedoče o posledicama izostanka delotvorne uloge organa strateljstva u zaštiti prava i najboljeg interesa deteta. Centri za socijalni rad širom Srbije imaju tendenciju da ignorišu ovakve situacije u smislu da tolerišu nesklad pravne i faktičke situacije koji za posledicu ima uskraćivanje i kršenje mnogobrojnih prava dece.

Praxisova klijentkinja, maloletna M. M, iako se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, ne može da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu, jer ne poseduje zdravstvenu knjižicu. Naime, nakon razvoda njenih roditelja, starateljstvo nad njom je dodeljeno majci. Međutim, majka ju je potom napustila i odselila se u inostranstvo gde je zasnovala novu bračnu zajednicu u kojoj je rodila troje dece. Uprkos tome što je devojčica rođena sa ortopedskim anomalijama, uskraćena joj je adekvatna zdravstvena nega. Da bi ostvarila pravo na zdravstvenu zaštitu, M. M. najpre mora da prijavi prebivalište u Beloj Palanci gde živi. U ovom trenutku njeno prebivalište je prijavljeno u Nišu, na adresi na kojoj je prijavljena i njena majka. Zahtev za prijavu odnosno promenu prebivališta maloletnih lica podnosi njihov zakonski zastupnik, roditelj ili staratelj, ali M. M. nema ni staratelja ni zakonskog zastupnika. Pored zdravstvene zaštite, prijava prebivališta omogućila bi joj i pravo na roditeljski i dečiji dodatak, kao i pravo na besplatne udžbenike.

Budući da M. M. nema poslovnu sposobnost i da je bez zakonskog zastupnika, jedini način da se zaštite prava i interesi ove maloletne devojčice jeste da se sprovede postupak lišenja roditeljskog prava i da se odredi staratelj koji bi mogao da je zastupa u ostvarivanju prava.

Naime, lišenje roditeljskog prava je pravno sredstvo kojim nesavesni roditelji bivaju lišeni nekog ili svih roditeljskih prava i obaveza prema detetu, osim obaveze izdržavanja. Radi se o meri zaštite deteta od nesavesnog postupanja roditelja, a napuštanje deteta zakonodavac je prepoznao kao vid teže povrede roditeljskih dužnosti i obaveza, te je predvideo potpuno lišenje prava roditelja koji napusti dete. U skladu sa propisima, roditelj se lišava roditeljskog prava u postupku koji se pokreće posebnom tužbom, a koju može podneti dete, roditelj, javni tužilac ili organ starateljstva. U svrhu maksimalne zaštite prava deteta ustanovljena je zakonska obaveza svih građana, udruženja, državnih organa i ustanova da o primećenom zanemarivanju, zloupotrebi ili neasvesnom vršenju roditeljskog prava odmah obaveste nadležnog tužioca ili centar za socijalni rad.

Premda ne tako česti u praksi, ovakvi slučajevi govore o tome koliko su posledice izostanka aktivne uloge institucija u pristupu pravima građana/ki ozbiljne. Ne smemo zaboraviti da je maloletnoj M. M, pored prava na zdravlje, uskraćeno ostvarivanje i drugih socioekonomskih prava podrazumevajući pod tim prava iz oblasti socijalne zaštite, prava iz oblasti društvene brige o deci, prava na obrazovanje, adekvatno stanovanje, pravo na dostojanstven život i druga prava.