E. K. sе оktоbrа mеsеcа 2013. gоdinе pоrоdilа u Kliničko-bolničkom centru Zemun i tоm prilikоm plаtilа troškove porođaja u iznоsu оd 14.909,10 dinаrа, јеr u tоm trеnutku niје imаlа оvеrеnu zdrаvstvеnu knjižicu. Pri tоm, Е. K. nikо niје pоučiо dа imа prаvо nа rеfundаciјu trоškоvа pоrоđаја.

Pravnica Prаxisa је Е. K. pružila pоmоć prilikom pribаvlјаnja ličnе kаrtе i оvеre zdrаvstvеnе knjižicе, kао i u pоdnоšеnju zahtevа za refundaciju troškova porođaja i u vezi sa porođajem. Zahtev za refundaciju troškova je podnet Filijali Novi Beograd RFZO-a, u skladu sa članom 70 Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstveong osiguranja, kojim je normirano pravo na refundaciju troškova osiguranim licima - trudnicama, kao i u skladu sa članom 162 Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Instrukcijom RFZO-а 02/5 brој: 54-684/10-1 od dana 16.3.2010. gоdinе, kojima je predviđeno da se naknada za pruženu hitnu medicinsku pomoć plaća iz budžeta Republike, autonomne pokrajine, opštine, odnosno grada, kao i da se svaki porođaj smatra hitnim slučajem.

Pоrеd tоgа, član 68. Ustаvа Rеpublikе Srbiје u stаvu 2 nаvоdi dа deca, trudnice, majke tokom porodilјskog odsustva, samohrani roditelјi sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom. Zаkоn о zdrаvstvеnоm оsigurаnju (Sl. glasnik RS, br. 107/2005, 109/2005 - ispr, 57/2011, 110/2012 - odluka US i 119/2012) člаnоm 22 kао pоsеbnu kаtеgоriјu оsigurаnikа nаvоdi žеnе u vеzi sа plаnirаnjеm pоrоdicе, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja. Pоsеbnu zаštitu žеnа u vеzi sа plаnirаnjеm pоrоdicе, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja prеdviđа i člаn 11 Zаkоnа о zdrаvstvеnој zаštiti.

Razmatrajući zahtev E. K. za refundaciju troškova porođaja, RFZO je zаhtеv odobrio i uputio Е. K. nа Kliničko-bolnički centar Zemun rаdi rеfundаciје.

Svаkаkо dа E. K. niје usаmlјеn slučај neuke stranke, pа sе nаmеćе pitаnjе dа li pоrоdilје, kоје su u sličnој situаciјi, imајu sаznаnjа о mоgućnоsti rеfundacije trоškova pоrоđаја оd zdrаvstvеnе ustаnоvе i sposobnost da zastupaju svoje interese u postupku pred nadležnim organom, ili pak to pravo nikada ne ostvare.

Pored toga, neophodno je imati u vidu i Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja koji je stupio na snagu 27.11.2013. godine, koji propisuje da deca, trudnice i porodilje imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, bez obzira na to što im isprava o zdravstvenom osiguranju (zdravstvena knjižica, potvrda za korišćenje zdravstvene zaštite i kartica zdravstvenog osiguranja) nije overena. U vezi s tim, Rеpublički fоnd zа zdrаvstvеnо оsigurаnjе je uputiо instrukciје svојim filiјаlаmа о primеni Zаkоnа u kојimа је nаvеdеnо dа dеcа dо 18 gоdinа stаrоsti, trudnicе i pоrоdilје u pеriоdu dо 12 mеsеci pоslе rоđеnjа živоg dеtеtа imајu prаvо nа kоmplеtnu zdrаvstvеnu zаštitu, uklјučuјući i prаvо nа lеkоvе u sklаdu sа Zаkоnоm о zdrаvstvеnоm оsigurаnju i оpštim аktimа Rеpubličkоg fоndа zа zdrаvstvеnо оsigurаnjе, kао i nа nаknаdu trоškоvа prеvоzа u vеzi sа kоrišćеnjеm zdrаvstvеnе zаštitе, bеz оbzirа nа оsnоv pо kоmе su zdrаvstvеnо оsigurаni i bеz оbzirа nа tо štо im isprаvе о zdrаvstvеnоm оsigurаnju nisu оvеrеnе, а trоškоvе ćе snоsiti Rеpublički fоnd zа zdrаvstvеnо оsigurаnjе.

U narednom periodu, praksa će pokazati da li se dosledno primenjuje pomenuto zakonsko rešenje.

Dana 8. aprila, povodom obeležavanja Svetskog dana Roma, Praxis je od Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji dobio plaketu „Zlatni točak“ za poseban dorpinos inkluziji Roma.

Pored Praxisa, u kategoriji organizacija civilnog društva koje su najviše doprinele inkluziji Roma, plakete su uručene Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji, Građanskim inicijativama, Hausing centru, Bibiji, Osvitu i Edukativnom centru.

U kategoriji državne institucije nagrada „Zlatni točak“ je uručena Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu građevine i urbanizma, Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike i Kancelariji za ljudska i manjinska prava.

Dobitnici nagrada u kategoriji ambasada su ambasade Švedske, Japana, Nemačke, Italije i SAD, dok su u kategoriji međunarodnih organizacija nagrade dobili Evropska organizacija za brezbednost i saradnju (OSCE), Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA), Kancelarija UN za ljudska prava i UNICEF.

Nagrade su uručene i medijskim kućama, a među dobitnicima je i Novinska agencija Tanjug. Dobitnici nagrada u kategoriji lokalnih samouprava su opštine Pirot, Zrenjanin, Pančevo, Smederevo i Aranđelovac.

Nagrade su uručene i pojedincima, ali i Romima koji su najviše doprineli inkluziji Roma, a među nagrađenima su državni sekretar MUP-a Vladimir Božović, Vladimir Macura, Dragoljub Acković i Bajram Haliti.

Specijalna nagrada dodeljena je predsedniku Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomiru Mihajloviću, a nagrada za životno delo Rajku Đuriću.

Laptop računarima nagrađeno je deset najboljih studenata romske nacionalnosti na univerzitetima širom Srbije za ostvarene rezultate.

Povodom inicijative Praxisa za ocenu zakonitosti tačke 8, odeljka 2.1 Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (stupila na snagu u januaru 2013. godine), Ustavni sud je doneo rešenje kojim se postupak obustavlja.

Pomenuta Uredba je predviđala da lica romske nacionalnosti prilikom prijave na zdravstveno osiguranje kao dokaz moraju da prilože i prijavu boravka, a što je u suprotnosti sa članom 22 stav 1 Zakona o zdravstvenom osiguranju. Naime, pomenuti član Zakona o zdravstvenom osiguranju propisuje da se osiguranicima u smislu i pod uslovima predviđenim zakonom smatraju lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravšte u Srbiji. U toku trajanja postupka pred Ustavnim sudom sporna Uredba je izmenjena, i to tako što se umesto prijave boravka sada kao dokaz zahteva prijava prebivališta na adresi centra za socijalni rad, shodno odredbama važećeg Zakona o prebivalištu i boravištu građana, očigledno ponovo postavljajući uslove koji su u suprotnosti sa Zakonom. Međutim, Ustavni sud je postupak obustavio smatrajući da je takvom izmenom Uredba postala usaglašena sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Nažalost, takvom odlukom Ustavni sud je u potpunosti zanemario suštinu problema, a to je da je član 22 stav 1 Zakona o zdravstvenom osiguranju upravo namenjen onim licima romske nacionalnosti koji ni na koji način ne mogu da prijave prebivalište. Takvim rešenjem navedena lica su i dalje onemogućena da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje, a sporna Uredba je još uvek u suprotnosti sa Zakonom, jer odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju ni na koji način ne uslovljavaju pristup pravu na zdravstveno osiguranje toj kategoriji lica prijavom prebivališta.

Iako Zakon o zdravstvenom osiguranju identifikuje pripadnike romske nacionalnosti kao posebnu kategoriju osiguranika i prepoznaje specifičnosti njihovog socijalnog, materijalnog i zdravstvenog statusa, nudeći zakonski osnov za regulisanje pitanja pristupa zdravstvenom osiguranju na jednostavan i prihvatljiv način, poslednja odluka Ustavnog suda olako je podržala rešenje koje predviđa Uredba, a koje će bar u sadašnjim uslovima onemogućiti značajan broj lica romske nacionalnostu u ostvarivanju jednog od osnovnih i Ustavom zagarantovanih prava.

Preuzmite: Inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti
                Rešenje o obustavi postupka za ocenu zakonitosti

Preuzeto sa službene internet prezentacije Ambasade Norveške u Srbiji

30.04.2014 // Sa trogodišnjim projektom čiji je cilj poboljšanje položaja marginalizovanih grupa u Srbiji, naročito romske populacije, NVO Praxis predstavlja primer onoga što ambasada smatra uspešnim partnerom na projektu.

Praxis, nevladina i neprofitna organizacija sa sedištem u Beogradu, završila je sprovođenje trogodišnjeg projekta pod nazivom „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji” u partnerstvu sa Edukativnim centrom Roma iz Subotice i Udruženjem Romkinja „Osvit“ iz Niša.

U okviru projekta, koji je finansiralo Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške, Praxis je pratio primenu relevantnog zakonodavstva i strateških dokumenata u cilju poboljšanja statusa marginalizovanih grupa, analizirao je dejstvo njihove primene, te beležio slučajeve diskriminacije i kršenja prava.

Prikupljeni podaci i zaključci su predstavljali osnovu za aktivnosti javnog zagovaranja čiji je cilj bila izmena zakona, politika i prakse relevantnih državnih organa.

Istovremeno, svrha edukativnih radionica za stanovnike neformalnih naselja i okruglih stolova za predstavnike relevantnih organa i pružalaca usluga bila je da se osnaže pripadnici marginalizovanih grupa kako bi mogli da koriste postojeće pravne mehanizme u ostvarivanju i zaštiti svojih prava, kao i da bi se senzibilisali predstavnici organa za probleme sa kojima se ova lica suočavaju u pristupu svojim zagarantovanim pravima.

Konačni izveštaj je pripremljen na osnovu kombinovane metodologije koja je podrazumevala analizu zakonskog okvira, studije slučajeva, anketu i fokus grupe sa pripadnicima romske populacije, kao i intervjue sa predstavnicima relevantnih organa i institucija.

U izveštaju su predstavljeni postignuti rezultati i ostvareni napredak, kao i preostali problemi u pogledu ostvarivanja prava na pravni subjektivitet, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, rad i zapošljavanje i prava na adekvatno stanovanje.

Praxis je počeo sa radom 2004. godine kada je ova nevladina, neprofitna organizacija osnovana nakon implementacije projekta Norveškog saveta za izbeglice (NRC), koji je finasiralo Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške.

NRC je čitav niz godina bio posvećen pružanju pravne pomoći u regionu i na kraju je ostavio svojim lokalnim kancelarijama da osnuju vlastite organizacije i nastave sa tim radom.

„Ova strategija je očigledno bila uspešna, jer mi nismo postali samo funkcionalna organizacija, već i organizacija koja uživa poštovanje”, kaže Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa.

Za deset godina postojanja, organizacija je pružila besplatnu pravnu pomoć za ukupno 70.106 lica, započela i vodila ukupno 14,123 upravnih ili sudskih postupaka, organizovala više od 900 poseta mobilnih timova, te u posećenim mestima održala sastanke kojima je prisustvovalo preko 18.000 ljudi koji su dobili informacije i savete u vezi sa pristupom socioekonomskim i statusnim pravima, te zastupala 170 žena žrtava nasilja u porodici u ukupno 305 sudskih postupaka.

Praxis je od NRC nasledio praksu rada sa grupama migranata, izbeglica i interno raseljenih lica (IRL). S obzirom na činjenicu da su mnoga interno raseljena lica Romi, kao i da se lokalna romska populacija suočava sa nizom gorenavedenih problema, Praxis je ubrzo usredsredio svoje aktivnosti na romsku populaciju.

Timovi Praxisa su proveli mnogo vremena na terenu i u lokalnim zajednicama, što im je pomoglo da prikupe informacije i dopru do ljudi koji su obično imali poteškoće u pristupu informacijama i uslugama pomoći.

„Problemi kojima smo se bavili protezali su se zatim i na socio-ekonomska prava, prava u oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja, zapošljavanja, socijalne zaštite - i kada smo stigli do stambenog pitanja, kao jedne od ključnih problematičnih oblasti, bilo je prirodno da i tu damo svoj doprinos“, kaže Ivanka Kostić.

Angažovanje na nivou politike

Kako bi došlo do promena koje samo država može da uvede, Praxis je ostvario saradnju sa državnim organima i drugim relevantnim akterima.

„Oslanjali smo se na ovu saradnju čak i kada smo bili kritični i predlagali određene nepopularne promene, ali promene kojima smo godinama doprinosili pokazale su da je ta saradnja ipak bila uspešna", kaže Kostić.

Što se tiče pitanja pravno nevidljivih lica, Praxis se udružio sa Centrom za unapređivanje pravnih studija i njihovi stručnjaci su izradili model zakona (Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku) kojim se predviđa utvrđivanje vremena i mesta rođenja u slučaju kada osoba ne može da se upiše u matične knjige u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

„Ovaj novi zakon je bio potreban, jer, kao što smo više puta govorili, veliki broj ljudi se nalazi u specifičnoj situaciji u kojoj ne mogu da se upišu u knjige državljana", kaže Kostić.

U početku su naišli na snažan otpor tadašnjeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Međutim, kroz projekat koji je podržala EU, razmotrili su iskustva iz Bugarske i Rumunije, kao i drugih zemalja EU sa velikim prilivom migranata, i organizovali zainteresovane strane.

"Zaštitnik građana nam se pridružio i, na kraju, dostavio nacrt predloga zakona parlamentu", objasnila je Ivanka Kostić.

Zakon je usvojen sa manjim izmenama 2012. godine. Međutim, tek treba da bude u potpunosti sproveden u praksi.

„Nakon njegovog sprovođenja, treba se detaljno pozabaviti analizom njegovog dejstva i javnim zagovaranjem praktičnih rešenja", dodala je Ivanka Kostić.

Ekipa Peščanika snimila je posetu Praxisa romskom naselju Ledine u Novi Beogradu.

Pogledajte snimak ovde.

Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa, rekla je za magazin Grazia da je Praxis do sada uspeo da identifikuje preko 2,000 lica kojima je potrebna pomoć za dobijanje dokumenata, ali da se procenjuje da ih ima mnogo više. Ona navodi i razloge zbog kojih su lica najčešće bez dokumenata, kao što su slučajevi majki koje, u nedostatku svojih, na porođaj odlaze sa tuđom zdravstvenom knjižicom pa se samim tim neka druga žena vodi kao biološka majka njihovog deteta, zatim i lica koje roditelji nisu prijavili matičaru u zakonskom roku, itd.

Pročitajte ceo tekst u magazinu Grazia.

Preuzmite izveštaj: Izvеštај о sprоvоđеnju Strаtеgiје zа unаprеđеnjе pоlоžаја Rоmа sа prеpоrukаmа

Povodom Svetskog dana Roma, Zaštitnik građana predstavio je 8. aprila na konferenciji za medije zaključke iz "Izvеštаја о sprоvоđеnju Strаtеgiје zа unаprеđеnjе pоlоžаја Rоmа sа prеpоrukаmа".

Zaštitnik građana Saša Janković je naveo da su obrazovanje i zdravstvena zaštita najveći problemi sa kojom se suočava romska populacija. Kako je naveo, od donošenja Strategije 2009. godine, u vezi sa obrazovanjem nisu usvojeni podzakonski akti оsim pоzitivnоg upisа u srеdnjе i visоkе škоlе, što je opet dovelo do zloupotreba. U vezi sa zdravstvenom zaštitom, Janković je rekao da su promene vidljive, ali nedovoljne.

Zаmеnik zаštitnikа grаđаnа оd 2008. dо 2013. gоdinе dr Gоrаn Bаšić izjavio je da niko nije zadužen za upravljanje Strategijom, dа u sistеmu nеmа prеciznih pоdаtkа о оbrаzоvаnju, zdrаvstvеnој zаštiti, stаmbеnim pоtrеbаmа, kојi su nаvеdеni kао priоritеti u tоm dоkumеntu.

Ivana Stanković, koordinatorka programa u Praxisu, ukazala je na probleme u ostvarivanju statusnih i socioekonomskih prava romske populacije. Govorila je o komplikovanim procedurama za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć s posebnim osvrtom na obavezu podnošenja tužbe protiv srodnika koji su obavezni na izdržavanje. Ona je takođe dodala da praksa pokazuje da su službenici često nesenzitivisani, da niko ne može da garantuje da Romi u školi neće biti diskriminisani, ili da neće biti diskriminisani svaki put kad pokušaju da pronađu zaposlenje.

"Ako odete i posetite neko neformalno naselje i probate da ocenite šta je urađeno sa aspekta svakodnevnog života pojedinaca u naselju, videćete da svi zajedno još puno moramo da radimo“, zaključila je Stankovićeva.

Videti vest na sajtu Medija centra.
Videti vest na sajtu Zaštitnika građana
Preuzmite: Izveštaj o sprovođenju Strategije za unapređivanje položaja Roma sa preporukama

Povodom obeležavanja Svetskog dana Roma, na konferenciiji za novinare u Medija centru predstavljeni su zaključci "Izveštaja o sprovođenju Strategije za unapređivanje položaja Roma sa preporukama“ koji je pripremio Zaštitnik građana.

Tom prilikom, Ivana Stanković, koordinatorka programa u Praxisu, govorila je o problemima u ostvarivanju statusnih i socioekonomskih prava romske populacije. Govorila je takođe i o komplikovanim procedurama za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć s posebnim osvrtom na obavezu podnošenja tužbe protiv srodnika koji su obavezni na izdržavanje. Ivana je takođe dodala da praksa pokazuje da su službenici često nesenzitivisani, da niko ne može da garantuje da Romi u školi neće biti diskriminisani, ili da neće biti diskriminisani svaki put kad pokušaju da pronađu zaposlenje.

Ivana je na kraju dodala: "Ako odete i posetite neko neformalno naselje i probate da ocenite šta je urađeno sa aspekta svakodnevnog života pojedinaca u naselju, videćete da svi zajedno još puno moramo da radimo“.

Pročitajte celu vest ovde.
Preuzmite: Izveštaj o sprovođenju Strategije za unapređivanje položaja Roma sa preporukama

Povodom Svetskog dana Roma želimo da uputimo najlepše želje svojim sugrađanima romske nacionalnosti.

Istovremeno, želimo da skrenemo pažnju javnosti da je romska populacija i dalje jedna od najugroženijih i najmarginalizovanijih društvenih grupa u Srbiji. Usvajanjem ili izmenom postojećih zakona, razvijanjem strateškog okvira i preduzimanjem različitih afirmativnih mera i aktivnosti, učinjen je važan korak ka unapređenju položaja Roma i Romkinja. Pa ipak, primena usvojenih rešenja u praksi često izostaje ili je neujednačena, dok se mnoge od preduzetih mera mogu oceniti kao kratkoročne i neprilagođene posebnim potrebama ugroženih grupa.

Stepen siromaštva romske populacije, uslovi života, evidentirani problemi u pristupu pravima, posebno pravima na upis u matične knjige i državljanstvo, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, rad i zapošljavanje, obrazovanje i adekvatno stanovanje, kao i široko rasprostranjena diskriminacija, predrasude i negativni stereotipi prema ovoj društvenoj grupi jasno ukazuju na činjenicu da su preduzete mere nedovoljne i da je potrebno uložiti dodatne napore i prevazići brojne prepreke na putu ka istinskoj uključenosti Roma i Romkinja u društvo.