Diskriminacija

Praxis

Praxis

sreda, 11 jun 2014 00:00

Deca u kolektivnom smeštaju

Saopštenje MODS-a


Mreža organizacija za decu Srbije – MODS pozdravlja sve napore nadležnih institucija i mnogih volontera koji su se angažovali na pružanju pomoći stanovnicima pogođenim poplavama. Vidno je da su učinjeni mnogi napori kako bi se velikom broju ljudi u vrlo kratkom vremenu obezbedio nužni smeštaj i zaštita, kako bi se život što pre vratio normalnim tokovima.

U ovom trenutku međutim, nameću se novi izazovi kako ugrožene porodice i deca ne bi bili izloženi dodatnoj traumatizaciji. MODS u tom smislu izražava zabrinutost zbog uslova u nekim kolektivnim smeštajima u kojima se i danas nalazi veliki broj ljudi i dece. U kolektivnom centru na Beogradskom sajmu i dalje boravi oko 350 ljudi, od toga oko 70 dece. Od početka smeštaja do danas su im obezbeđeni samo suvi obroci koji su za veliki broj dece, koja tamo borave već više od tri nedelje, daleko od adekvatne ishrane. Uvođenje bar jednog kuvanog obroka dnevno bi predstavljalo značajno unapređenje.

Drugi razlog za zabrinutost je ubrzano raseljavanje ljudi i dece iz prihvatnih/kolektivnih centara u Beogradu i njihovo premeštanje u često neuslovne objekte. Iako obezbeđivanje i ovog smeštaja zahteva značajan napor nadležnih institucija, izbor objekata u kojima će boraviti deca mora biti vršen sa više pažnje i odgovornosti prema njihovom fizičkom i psihičkom zdravlju. Primeri ovakvih neuslovnih objekata su barake u Krnjači, prostor stare kasarne u Obrenovcu i barake u Makišu gde je smešten i značajan broj porodica sa malom decom. Neadekvatan smeštaj i nehigijenski uslovi u kojima se deca nalaze ugrožavaju njihov život, zdravlje i pravilan razvoj.

Apelujemo na nadležne državne organe da posebnu pažnju obrate na pitanje jednakog tretmana svih ugroženih. Pozivamo ih da bez diskiriminacije i poštujući jednaka prava svakog deteta obezbede jednake uslove, kako bi svako dete moglo da nastavi da živi u zdravom i bezbednom okruženju.

Kako bi se smanjila neizvesnost kod onih kojima je potrebna podrška, a posebno onih koji se nalaze u prihvatnim centrima, pozivamo Grad Beograd i lokalne samouprave da objave ko je imenovan i zadužen za koordinaciju, planiranje i pružanje podrške porodicama koje su poplavljene, kao i ko donosi odluke o smeštaju ugrožene dece iz Obrenovca.

U kriznom periodu pokazana je solidarnost i humanost svih građana i građanki. Verujemo da će se na isti način solidarnost i humanost pokazati i u narednom periodu obnove poplavljenih područja, naročito u podršci građanima koji su pogođeni poplavama, na jednak način i bez diskriminacije.

Mreža organizacija za decu Srbije – MODS apeluje na državne organe, organe lokalne samouprave, organizacije i institucije da u pružanju pomoći ugroženom stanovništvu, u nedavnim poplavama koje su pogodile Srbiju, poštuju naročito principe Konvencije o pravima deteta, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i Zakon o zabrani diskriminacije. Verujemo da je od izuzetne važnosti da očuvamo temeljne vrednosti društva bazirane na poštovanju prava deteta, ljudskih i manjinskih prava.

sreda, 05 februar 2014 00:00

Raskinut lanac pravne nevidljivosti

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu iz decembra 2013. godine utvrđeno je vreme i mesto rođenja za troje pravno nevidljivih Roma, dva brata i sestru. Krajem januara 2014. godine, nadležni matičar izvršio je upis činjenice rođenja za dvoje od njih. Postupak utvrđivanja njihovog vremena i mesta rođenja trajao je četiri meseca, a mesec dana nakon donošenja rešenja vanparničnog suda pribavili su izvod iz MKR i uverenje o državljanstvu.

Pre pokretanja postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja, ove osobe su duže od pet godina pokušavale da se upišu u MKR prema pravilima upravnog postupka. U postupcima naknadnog upisa prvostepeni i drugostepeni organi uprave su za svakog od podnosioca zahteva doneli ukupno sedam negativnih odluka. Zbog pristrasnog postupanja prvostepenog organa vođen je i pravnosnažno okončan sudski postupak za zaštitu od diskriminacije u kom je utvrđeno da su ta lica bila diskriminisana u postupcima naknadnih upisa zbog pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. Pokrenuta su i po dva upravna spora, a u dva navrata su podnošene pritužbe Zaštitniku građana. I pored vođenja svih pomenutih postupaka, ove osobe uspele su da ostvare pravo na upis u MKR i na državljanstvo tek nakon propisivanja vanparničnog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja.

Za više informacija pogledati saopštenje: Nakon pet godina raskinut lanac pravne nevidljivosti

četvrtak, 12 jun 2014 13:44

Godišnji izveštaj Praxisa za 2013.

 

Preuzmite izveštaj: OVDE

E. K. sе оktоbrа mеsеcа 2013. gоdinе pоrоdilа u Kliničko-bolničkom centru Zemun i tоm prilikоm plаtilа troškove porođaja u iznоsu оd 14.909,10 dinаrа, јеr niје imаlа оvеrеnu zdrаvstvеnu knjižicu, a da je pri tom nikо niје pоučiо dа imа prаvо nа rеfundаciјu trоškоvа pоrоđаја.

Pravnica Prаxisa је Е. K. pružila pоmоć prilikom pribаvlјаnja ličnе kаrtе i оvеre zdrаvstvеnе knjižicе, kао i u pоdnоšеnju zahtevа za refundaciju troškova porođaja i u vezi sa porođajem. Zahtev za refundaciju troškova je podnet Filijali Novi Beograd RFZO-a.

Član 68 Ustаvа Rеpublikе Srbiје u stаvu 2 nаvоdi dа deca, trudnice, majke tokom porodilјskog odsustva, samohrani roditelјi sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom. Član 22 Zаkоna о zdrаvstvеnоm оsigurаnju kао pоsеbnu kаtеgоriјu оsigurаnikа nаvоdi žеnе u vеzi sа plаnirаnjеm pоrоdicе, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja. Pоsеbnu zаštitu žеnа u vеzi sа plаnirаnjеm pоrоdicе, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja prеdviđа i člаn 11 Zаkоnа о zdrаvstvеnој zаštiti.

Razmatrajući zahtev E. K. za refundaciju troškova porođaja, RFZO je zаhtеv odobrio i uputio Е. K. nа Kliničko-bolnički centar Zemun rаdi rеfundаciје.

Svаkаkо dа E. K. niје usаmlјеn slučај neuke stranke, pа sе nаmеćе pitаnjе dа li pоrоdilје, kоје su u sličnој situаciјi, imајu sаznаnjа о mоgućnоsti rеfundacije trоškova pоrоđаја оd zdrаvstvеnе ustаnоvе i sposobnost da zastupaju svoje interese u postupku pred nadležnim organom, ili pak to pravo nikada ne ostvare.

Za više informacija videti saopštenje: Porоdilје bez оvеrеne zdrаvstvеne knjižice plaćaju troškove porođaja

Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda - Sektor za raseljavanje nehigijenskih naselja i socijalno stanovanje nezakonito obrađuje podatke o ličnosti Roma koji stanuju u socijalnim stanovima i kontejnerskim naseljima koja su formirana nakon sprovedenih prinudnih iseljenja.

Praxis, druge domaće i međunarodne organizacije, kao i Zaštitnik građana, redovno primaju dopise Sekretarijata za socijalnu zaštitu u kojima se, prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, nalaze naročito osetljivi podaci o ličnosti stanovnika kontejnerskih naselja i socijalnih stanova a koje Sekreterijat navodi u ovim dopisima (imena i prezimena, jedinstvene matične brojeve građana i druge podatke stanovnika) u cilju „redovnog obaveštavanja o porodicama iz novoformiranih naselja i socijalnih stanova koje, i pored velikih napora koje Grad ulaže u unapređenje položaja Roma, odbijaju da se prilagode boljim uslovima života i remete život drugih porodica koje žele da žive normalno“.

Početkom septembra 2013. godine, Praxis je Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo prijavu protiv Gradske uprave Grada Beograda zbog nezakonite obrade podataka o ličnosti. U sprovedenom nadzoru, Poverenik je utvrdio da broj i vrsta podataka koji se obrađuju nije srazmeran svrsi obrade čime je ova obrada nedozvoljena u smislu člana 8. tačke 7. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Zbog toga je Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti upozorio Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda na nedozvoljenost obrade i ostavio rok od 15 dana za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti od dana prijema upozorenja Poverenika.

Ostaje nejasno zašto Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Grada Beograda zabranio dalju obradu podataka o ličnosti i naredio brisanje podataka koji su prikupljeni bez pravnog osnova.

Za više informacija videti saopštenje: Gradska uprava Grada Beograda nezakonito obrađivala podatke o lilčnosti stanovnika socijalnih stanova i kontejnerskih naselja

Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava je tokom svog 52. zasedanja, odnosno na svom 27. i 28. sastanku razmatrao Drugi periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima zajedno sa informacijama koje su dobijene iz drugih izvora, a na 40. sastanku koji je održan 23. maja 2014. godine, usvojio je zaključne komentare.

Tokom razmatranja izveštaja uzete su u obzir i informacije dostavljene Komitetu kroz zajednički prilog Praxisa, Evropskog centra za prava Roma i Stalne konferencije romskih udruženja građana – Liga Roma, Ženska romska mreža, YUROM centar, Romski ženski centar „BIBIJA”, Centar za prava manjina, Regionalni centar za manjine, Romsko udruženje Kostolac, Humanitarni centar Roma Obrenovac i Društvo za edukaciju Roma Surdulica, koje su za cilj imale skretanje pažnje na uočene probleme u praksi ostvarivanja garantovanih prava.

U vezi sa navedenim problemima, Komitet je izrazio zabrinutost zbog rasprostranjene diskriminacije Roma, što se vidi, između ostalog, po nesrazmerno visokoj stopi nezaposlenosti, ograničenom pristupu uslugama socijalne zaštite, neadekvatnom zdravstvenom stanju i stepenu obrazovanja romske zajednice. Komitet takođe ističe žaljenje zbog utvrđenih nedostataka u sprovođenju Strategije za unapređivanje položaja Roma i nedovoljne primene nacionalno dogovorenih prioriteta u pogledu integracije Roma na lokalnom nivou, i istovremeno preporučuje Srbiji da preduzme dodatne mere sa ciljem prevazilaženja diskriminacije u ostvarivanju socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava uključujući i reviziju Strategije za unapređivanje položaja Roma.

Konstantujući nedavne izmene u cilju olakšavanja upisa činjenice rođenja i prijave prebivališta, Komitet je zabrinut da će izvestan broj izbeglica, povratnika i interno raseljenih lica ostati bez ličnih dokumenata, čime im se ograničava uživanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Komitet je takođe zabrinut da velikom broju interno raseljenih Roma koji žive u neformalnim naseljima nije omogućena prijava prebivališta, pa državi preporučuje da obezbedi efikasan pristup postupcima za upis činjenice rođenja i prijavu prebivališta izbeglicama, povratnicima i interno raseljenim licima, posebno Romima koji žive u neformalnim naseljima i nemaju prijavljeno prebivalište, kako bi im se olakšao pristup ličnim dokumentima, uključujući izvod iz matične knjige rođenih, ličnu kartu i radnu kljižicu. U međuvremenu, ova lica bi trebalo da imaju pristup ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

U vezi sa prinudnim iseljenjima neformalnih romskih naselja, Komitet zahteva od države ugovornice da preduzme hitne mere kako bi se konsultovala sa ugroženim zajednicama tokom svih faza prinudnih iseljenja, da u tom procesu obezbedi garancije i naknadu i da posebno obezbedi adekvatan alternativni smeštaj na lokacijama koje su pogodne za izgradnju socijalnih stanova, uzimajući u obzir Opšte komentare br. 4 i br. 7 Komiteta u vezi sa pravom na adekvatno stanovanje i u vezi sa prinudnim iseljenjima. Takođe, Komitet izražava zabrinutost zbog malog broja socijalnih stanova koji se grade na godišnjem nivou za porodice sa niskim primanjima i još jednom ističe neadekvatnost uslova života u neformalnim romskim naseljima. S tim u vezi, Srbiji se preporučuje i da ubrza mere kojima bi se Romima obezbedio pristup adekvatnom i priuštivom stanovanju sa pravnom sigurnošću stambenog statusa, ispravnom pijaćom vodom, adekvatnim sanitarnim uslovima, strujom, itd, kroz poboljšanje uslova u postojećim naseljima ili izgradnju socijalnih stanova.

Preuzmite: Zaključni komentari Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava (samo na engleskom)
                Zajednički prilog Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava (samo na engleskom)

M. G. obratio se Praxisu za pravnu pomoć u martu 2014. godine nakon što mu je u januaru poslodavac, I. S. B. d. o. o, uručio rešenje o prestanku radnog odnosa na određeno vreme.

M. G. je kod poslodavca bio zaposlen preko omladinske zadruge od 2011. godine kao komunalni radnik. Usled teške životne situacije i nakon godinu i po dana odgovornog rada kod poslodavca, u avgustu 2012. godine, podneo je molbu za prijem u stalni radni odnos ili zaključivanje ugovora na određeno vreme. M. G. u trenutku podnošenja molbe živi u porodičnom domaćinstvu od 16 članova, i u kome jedino on ostvaruje redovne prihode, dok su ostali radno sposobni članovi domaćinstva nezaposleni i bave se sakupljanjem sekundarnih sirovina i obavljanjem sezonskih poslova. Poslodavac je prihvatio da M. G. primi u radni odnos na određeno vreme i sa njim je zaključio ugovor o radu na određeno vreme u julu 2013. godine.

U septembru 2013. godine, M. G.  je u toku radnog vremena obavljajući poslove iznošenja smeća povredio kažiprst leve šake koji mu je prilikom ukazivanja lekarske pomoći delimično amputiran.

Ubrzo nakon povrede na radu, poslodavac je odlučio da M. G. otkaže ugovor o radu. Praxis je poslodavcu poslao opomenu pred utuženje zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu,  radi dogovora i eventualnog vraćanja M. G. na posao bez obraćanja sudu. Naime, M. G. je ugovor o radu otkazan pre isteka vremena na koji je zaključen iako se radilo o ugovoru sa tačno utvrđenim periodom trajanja i to do 3. jula 2014. godine. Kako se poslodavac oglušio na predlog, u aprilu je podneta tužba radi utvrđivanja nezakonitosti otkaza ugovora o radu i vraćanja zaposlenog na rad.

Tek nakon pokretanja sudskog spora, poslodavac se oglasio, dostavljajući pedlog vansudskog poravnanja, kojim je M. G. ponuđeno novčano obeštećenje. Zadovoljan onim što mu je ponuđeno, M. G. je odustao od zahteva za povratak na rad i odlučio da dobijeni iznos novca iskoristi za pokretanje sopstvenog posla.

Iako je slučaj M. G. rešen postizanjem sporazuma, nesumnjivo je da postupanje poslodavca u ovom slučaju, predstavlja još jedan primer da su lica romske nacionalnosti jedna od najmarginalizovanijih grupa na tržištu rada. Situacija u kojoj oni rade u komunalnim službama preko omladinskih zadruga, a nakon toga dobijaju sukcesivne ugovore o radu na određeno vreme na period od 6 meseci ili godinu dana nije retka i često traje godinama. Za to vreme zaposleni ostaju sa stalnom neizvesnošću u pogledu trajnijeg radnog angažovanja.

utorak, 10 januar 2012 00:00

Prava deteta u međunarodnoim dokumentima

Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa Kancelarijom UNICEF-a objavili su publikaciju Prava deteta u međunarodnim dokumentima. Publikacija pruža celovit i sveobuhvatan pregled savremenih međunarodnih standarda u oblasti prava deteta.

Preuzmite: Prava deteta u međunarodnim dokumentima

Dana 3. marta 2014. godine, Praxis i Liceulice potpisali su Protokol o saradnji čime su formalizovali svoju posvećenost zaštiti i unapređenju ljudskih prava, borbi za jednakost i inkluziji marginalizovanih grupa.

Strateškim pratnerstvom organizacije su se obavezale da će ujediniti napore u cilju afirmacije vrednosti značajnih za razvoj i osnaživanje civilnog društva, kao i u pružanju podrške pripadnicima ugroženih kategorija građana u njihovoj ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj emancipaciji, inkluziji i demarginalizaciji, kroz stratešku upotrebu komunikacijskih alatki i medijske platforme Liceulice.

Nakon formalnog potpisivanja protokola, partneri su razgovarali o zajedničkim akcijama i mogućnostima promocije i jačanja građanskog aktivizma i vidljivosti delovanja organizacija civilnog društva.

 

Saopštenje preuzeto od World Vision-a


Zašto su potrebne usluge u zajednici?

Usluge u zajednici treba da omoguće zadovoljenje osnovnih životnih potreba građana i građanki Srbije, kako dece tako i odraslih.

Usluge koriste onima kojima društvo treba da obezbedi dodatnu podršku kako bi mogli da učestvuju u svakodnevnom životu u zajednici u kojoj žive – da izlaze iz kuće, da nabave hranu, da se okupaju, da se leče, da idu u školu, da budu okruženi drugim ljudima, da razvijaju svoje mogućnosti.

Ove usluge imaju različite predviđene forme – neke usluge se pružaju korisninicima u njihovim domovima, neke u za to posebno opremljenim prostorima, a neke omogućavaju funkcionisanje korisnika van kuće. To su, na primer, pomoć u kući za stara lica i decu sa smetnjama u razvoju, svratište za decu koja žive i rade na ulici, sigurne kuće za žrtve nasilja, različite vrste dnevnih boravaka- za decu sa rizicima u ponašanju, decu sa smetnjama u razvoju, itd.

Usluge u zajednici mogu da pružaju pružaoci iz javnog, privatnog i civilnog sektora, na osnovu konkursa za javnu nabavku, iz zakonom predviđenog spektra usluga, a za koju lokalna samouprava proceni da je potrebna.

Usluge u zajednici su neophodne ne samo onima koji ih direktno koriste, već i njihovom okruženju- porodici i zajednici.

Zašto se gase usluge za decu u zajednici?

U toku je obustavljanje rada i gašenje usluga za decu u zajednici na teritoriji Srbije.

Usluge su hronično ugrožene nerazumevanjem potrebe za njima od strane nacionalnih i lokalnih vlasti, a u poslednje vreme i načinom sprovođenja mera štednje i smanjivanja obima javnog sektora.

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu koje su usvojene krajem 2013. godine*, zabranjeno je zapošljavanje novih radnika u naredne dve godine, a broj privremeno angažovanih saradnika u insitucijama koje se finansiraju iz budžeta je ograničen na 10% od ukupnog broja zaposlenih. Iako su Zakonom predviđeni izuzeci od ovih ograničenja za neke korisnike javnih sredstava**, sektor socijalne zaštite nije među njima. Tako se ograničenje broja saradnika bez izuzeća odnosi i na ustanove socijalne zaštite (centre za socijalni rad) koje često uz anagažmasaradnika pružaju usluge u zajednici- to su na primer gerontodomaćice za pomoć starim licima ili negovateljice za decu sa smetnjama u razvoju.

Osim Zakona na nacionalnom nivou, Odlukom o izmenama i dopunama odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite za grad Beograd donetoj 22. aprila 2014*** , brišu se dve neophodne usluge iz spektra usluga predviđenih zakonom – Svratiše i Personalna asistencija. Grad Beograd ni do sada nije adekvatno podržavao usluge koje su neophodne, a ovom Odlukom su one i izbrisane kao nepotrebne, čime je onemogućeno da pružaoci traže sredstva za pružanje usluge kod donatora. Takođe, brisanjem usluga namenjenih nekoj grupi građana, bez prethodnog dokaza o nepotrebnosti usluga ili alternativnog rešenja za zadovoljavanje potreba korisnika, dovodi u pitanje sam odnos države i društva prema građanima i građankama.

Podsećamo da se u Srbiji godinama unazad ulaže u razvoj lokalnih usluga, koje bi trebalo da odgovore na potrebe građana u samom mestu stanovanja, bez odvajanja od porodice i zajednice. Velika sredstva međunarodnih donatora, uključujući sredstva Evropske unije i pojedinačnih zemalja članica EU, su bila usmerena upravo na podsticanje novih usluga, koje bi nakon završetka donatorskih projekata trebalo da budu održive - preuzete od strane lokalnih zajednica i finansirane od strane opštine.**** .Paradoksalno je što se kao posledica štednje na ovaj način troše resursi koje su međunarodni donatori, kao i naša Vlada i lokalne samouprave uložili (za svaku od ovih usluga je bilo potrebno da se obuči osoblje, opremi prostor, kupi materijal za rad ili vozilo).

Smatramo izuzetno štetnim što se na ovaj način onemogućava funkcionisanje usluga od kojih direktno zavisi ostvarivanje osnovnih prava korisnika i njihovih porodica. Pozivamo zainteresovane strane u Vladi - među njima Мinistarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo finansija, da što pre u saradnji sa lokalnim samoupravama i centrima za socijalni rad nađu način da mere štednje I smanjivanje obima i reformu javnog sektora usklade sa potrebama i pravima korisnika usluga socijalne zaštite i njihovih porodica.

World Vision je organizacija orijentisana na humanitarnu i razvojnu pomoć i položaj dece, koja radi u preko 100 zemalja sveta, uključujući države članice EU, kao i zemlje koje su otpočele proces pridruživanja. Nosilac aktivnosti World Vision-a u Srbiji je Agroinvest Fondacija i poslednjih nekoliko godina organizacija je aktivna u oblasti praćenja razvoja lokalnih usluga (samostalno i u partnerstvu sa Pokrajinskim Zavodom za socijalnu zaštitu), kao i kroz podršku Mreži organizacija za decu (MODS), u partnerstvu sa Otvorenim klubom (sedištem Sekretarijata MODS-a).

*Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Službeni glasnik, broj 108/2013.
** Član 6 Zakona
***Službeni list Grada Beogrda 37-14. Dostupno na http://www.sllistbeograd.rs/pdf/download/707/
****Jedno od poslednjih velikih ulaganja je bila upravo donacija Evropske unije u iznosu od od tri miliona evra za razvoj usluga u zajednici za decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice u 41 opštini u Srbiji u periodu od 2011. do 2013. godine. Donacija je bila deo projekta IPA socijalna inkluzija 2008 (EuropeAid/130732/L/ACT/RS)

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action