Komisija za žalbe Saveta za štampu utvrdila je da su dnevni list Informer i portal Telegraf povredili Kodeks novinara Srbije jer su Albance nazivali „Šiptari“.

Tokom oktobra 2014. godine Informer i Telegraf objavili su niz tekstova u kojima su Albanci pogrdno nazivani „Šiptari“. Tim povodom, Praxis je zajedno sa još 13 nevladinih organizacija podneo žalbu Savetu za štampu, navodeći da je takav način izveštavanja nedospustiv i da pogrdno i kolokvijalno nazivanje određene grupe u medijima nije u skladu sa еtičkim stаndаrdom prоfеsiоnаlnоg pоstupаnjа nоvinаrа.

Komisija za žalbe Saveta za štampu usvojila je žalbu i donela odluku da su Informer i Telegraf povredili Kodeks novinara Srbije, tačnije tačku 1. Odeljka IV po kojoj se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja i tačku 4. Odeljka V po kojoj novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i treba da učini sve da diskriminaciju izbegne.

Savet za štampu je utvrdio i da je nesporno da sami Albanci, ili bar deo njih, reč „Šiptar“ doživljavaju kao uvredu, što bi za medije moralo biti dovoljno da izbegavaju upotrebu takve reči. Smernicama u Kodeksu novinara Srbije precizirano je da je „nedopustivo kolokvijalno, pogrdno i neprecizno nazivanje određene grupe“, u ovom slučaju pripadnika nacije čiji je zvaničan naziv u Srbiji Albanci. Takođe, Komisija je ocenila da je u ovom slučaju veoma bitan i kontekst u kojem je naziv upotrebljen. Posao medija je da informišu, a ne da dodatno podižu tenzije, izazvane ovoga puta incidentom na utakmici između Srbije i Albanije i komentarima tog događaja, te je insistiranje na upotrebi spornog termina prilikom izveštavanja o tom događaju posebno neprihvatljivo.

Praxis pozdravlja odluku Saveta za štampu i skreće pažnju medijima da korišćenje termina „Šiptar“, ali i drugih pežorativnih i pogrdnih naziva za određene društvene grupe, nije u skladu sa Kodeksom novinara, te da ih ne bi smeli koristiti.

Žalbu su podneli:

Fond za humanitarno pravo
Fondacija za nove komunikacije Dokukino
Građanske inicijative
Indigo, Niš
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
Novosadski humanitarni centar
Odbor za ljudska prava Leskovac
Praxis
Regionalni centar za manjine
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
Udruženje građana "Eco family", Novi Pazar
Udruženje stručnjaka za podršku deci i porodici „FICE SRBIJA“, Beograd
Zapadnobalkanski institut, Beograd

Više informacija o postupku možete pronaći na internet stranici Saveta za štampu.
Preuzmite dokumenta:
Žalba Savetu za štampu
Odluka Saveta za štampu_Informer
Odluka Saveta za štampu_Telegraf

Pogledajte prilog na N1.

Sabine Llewellyn, a French journalist, wrote an article about two of Praxis' actions after talking to Cerim Gasi, a representative of internally displaced persons from Kosovo, and Bojana Balevic, Sexual and Gender Based Violence Coordinator in Praxis.

Read the whole article here.

Preuzmite izveštaj: OVDE

 Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Povodom 18. decembra, Međunarodnog dana migranata, Praxis želi da skrene pažnju na težak položaj tražilaca azila i iregularnih migranata u Srbiji.

Tokom 2014. godine, Srbijom je prošlo preko 10 000 lica koja su izrazila nameru da traže azil, bežeći od oružanih sukoba i grubih povreda ljudskih prava, a da svoja prava nisu mogla da ostvare ni u našoj zemlji. Nefunkcionalan sistem azila, odlaganje donošenja izmena Zakona o azilu, nedovoljni smeštajni kapaciteti, otežan pristup socioekonomskim pravima samo su neki od sistemskih problema koji odražavaju odsustvo političke volje da se pronađe trajno rešenje. Navedenim problemima treba dodati i široko rasprostranjenu ksenofobiju koja je prisutna ne samo od strane stanovništva već i od strane predstavnika javne vlasti.

Međunarodni dan migranata poslednja je prilika da se zapitamo zašto nas kao društvo ne pogađa kada u našem susedstvu ljudi spavaju po šumama i napuštenim fabrikama, iscrpljeni od gladi, žeđi, sa promrzlinama, u strahu od neizvesne budućnosti. Pozivamo predstavnike vlasti da ispune svoje obaveze u cilju uspostavljanja efikasnog sistema azila, ali i građane da pokažu razumevanje za sve one koji su bili primorani da napuste svoje domove i potraže utočište na nekom drugom mestu.

Povodom iseljenja izbeglica i interno raseljenih lica iz nepriznatog Kolektivnog centra "Pionirski grad", Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, govorila je za "Večernje novosti".

Pročitajte vest ovde.

Povodom iseljenja izbeglica i interno raseljenih lica iz nepriznatog Kolektivnog centra "Pionirski grad", Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, govorila je za "Večernje novosti".

Pročitajte vest ovde.

Praxis je tokom novembra organizovao pet obuka o antidiskriminacionom pravu, u Beogradu, Novom Pazaru, Novom Sadu i Nišu. Obuke su sprovedene sa partnerskom ogranizacijom Equal Rights Trust (ERT) iz Londona, uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a sve u okviru projekta Osnaživanje civilnog društva radi implementacije antidiskriminacionih zakona u Srbiji, koji je podržan od strane Evropske unije.

Prva obuka je organizovana u Beogradu, 17. i 18. novembra 2014. u prostorijama Narodne skupštine. Ona je bila namenjena prevashodno pravnicama i pravnicima koji se bave antidiskriminacionim pravom. Imala je za cilj da učesnicama i učesnicima pruži znanja o međunarodnom i domaćem antidiskriminacionom pravu, kao i strateškim parnicama za utvrđenje diskriminacije. Obuku su vodile Ivana Krstić (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu), Joanna Whiteman (ERT), Milica Pavićević (Poverenik za zaštitu ravnopravnosti), advokat Aleksandar Olenik i advokatica Violeta Kočić-Mitaček. Obuci su prisustvovali predstavnici/e tužilaštva, pravobranilaštva, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Delegacije Evropske unije u Srbiji i nevladinih organizacija. Obuka se sastojala iz predavanja o pravnom okviru koji se odnosi na antidiskriminaciju, kroz ilustrativne primere iz prakse i vežbe, koje su imale za cilj praktičnu primenu znanja i otvaranje diskusije. Učesnici/ce su imali priliku da o antidiskriminaciji i strateškim parnicama slušaju iz različitih perspektiva: akademske, nevladinih organizacija, nezavisnih institucija i advokata.

Nakon ove, organizovane su obuke u Novom Pazaru (20. i 21. novembra), Novom Sadu (24. i 25. novembra) i Nišu (27. i 28. novembra). Ove obuke bile su namenjene aktivistkinjama i aktivistima nevladinih organizacija koji se bave antidiskriminacijom, a vodili su ih Joanna Whiteman i Jim Fitzgerald (Equal Rights Trust), Ivana Stjelja (Praxis) i Rejhana Ćorović, Lazar Rodić i Relja Pantić iz Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Osim navedenih obuka, 26. novembra u Beogradu, organizovana je još jedna, namenjena predstavnicima i predstavnicama medija. Obuka se odnosila na ulogu medija u promociji ravnopravnosti, a vodili su je Velimir Ćurgus (EBART), Jim Fitzgerald (Equal Rights Trust) i Danica Balaban (EBART). Razgovaralo se o principima etičkog izveštavanja, različitom izveštavanju medija o deci koja su iz različitih društvenih grupa i o diskriminaciji u medijima na osnovu nacionalne pripadnosti.

Obuke su pokazale da je pitanje antidiskriminacije još uvek nedovoljno istraženo, da se sam pojam diksriminacije često široko tumači, a u praksi se često ne prepoznaje ili pogrešno doživljava. Učesnici obuka su pokazali veliko interesovanje za ovu temu, a naročito za slučajeve iz prakse. Zaključak svih sprovedenih obuka je da se civilno društvo u budućnosti mora još ozbiljnije osnaživati i informisati u vezi sa ovom temom i da su obuke ovakve vrste neophodne.