Jelena Petrović, koordinatorka programa za prava deteta u Praxisu, izjavila je za Politiku da se romska deca i dalje suočavaju sa nizom problema u pristupu pravu na obrazovanje, uprkos tome što inkluzija već nekoliko godina predstavlja zakonsku obavezu. Ona je podsetila da se sa posebnim poteškoćama susreću mališani iz neformalnih naselja koja nemaju „zvaničnu” adresu stanovanja, a posebno oni koji nisu upisani u matične knjige rođenih. Zbog toga i nije moguće roditeljima uputiti poziv da upišu decu u pripremni predškolski program ili prvi razred. Pogođena siromaštvom, romska deca nemaju ni osnovne uslove za život, pa im je školovanje utoliko dodatno otežano, a prepoznata su i kao jedna od najdiskriminisanijih grupa u oblasti obrazovanja. Takođe, praksa je pokazala da diskriminacija neretko dolazi i od nastavnog osoblja.

Pročitati vest u dnevnom listu Politika.

Ustavni sud je odbacio inicijativu Praxisa za ocenu ustavnosti člana 85, stav 2 Zakona o parničnom postupku, podnetu u junu 2014. godine.

Naime, članom 85, stav 2 Zakona o parničnom postupku propisano je da punomoćnik fizičkog lica može biti advokat, krvni srodnik u pravoj liniji, brat, sestra ili bračni drug, kao i predstavnik službe pravne pomoći jedinice lokalne samouprave koji je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.

Time je zakonodavac propisao ograničenja koja predstavljaju preterano i nesrazmerno ograničenje prava na pristup sudu za određene grupe lica. Ova ograničenja zadiru u samu suštinu prava na pristup sudu. Navedena ograničenja nisu ni nužna ni legitimna ni proporcionalna i u suprotnosti su sa članom 20 Ustava, a time dovode u pitanje i ostvarivanje prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36, stav 1 Ustava za čitave grupe lica, kao što su pravno nevidljiva lica, samci i vanbračni partneri koji ne mogu jedan drugog da zastupaju.

Sam Ustavni sud je u svojoj odluci iz 2013. godine ceneći ustavnost ranijeg člana 85. Zakona o parničnom postupku (kojim je bio ustanovljen advokatski monopol) zauzeo stav da ne postoji ustavnopravni osnov za propisivanje ograničenja u pogledu toga ko može biti punomoćnik stranke u parničnom postupku.

U svojoj najnovijoj odluci Ustavni sud je, odbacujući inicijativu Praxisa, zapravo odstupio od svojih stavova koje je povodom istog pitanja zauzeo u svojoj odluci iz 2013. godine.

Doduše, u obrazloženju ove odluke Ustavni sud je konstatovao probleme na koje je Praxis ukazao u svojoj inicijativi, ali je te probleme kvalifikovao kao pravne praznine koje treba popuniti u postupku primene zakona.

Takvi stavovi Ustavnog suda neće doprineti ostvarivanju prava na pristup sudu na način propisan Evropskom konvencijom za zaštitom ljudskih prava i Ustavom Srbije.

U periodu od 3. do 6. novembra 2014. godine, u organizaciji OEBS-a, Grupe 484 i Međunarodne komisije pravnika u Aranđelovcu održan je treći po redu trening o migracijama i međunarodnom pravu ljudskih prava. Učešće na treningu uzeli su i predstavnici Praxisa pored brojnih predstavnika nevladinog sektora iz zemlje i regiona, kao i predstavnika državnih institucija.

Trening je obuhvatio sledeće teme: ulazak i boravak migranata, koncepti međunarodne zaštite: izbeglički status, privremena, komplementarna i diskreciona zaštita, osnovan strah od progona i osnovi za progon, klauzula o izuzeću i princip zabrane proterivanja „non refoulement“, pritvor migranata i maloletnici bez pratnje. Svaka od tema obrađena je kroz predavanje Masima Friga iz Međunarodne komisije pravnika i vežbu sa ciljem praktične primene međunarodnih i EU propisa.

Tokom predavanja o osnovanom strahu od progona kao neophodnom uslovu za dobijanje izbegličkog statusa, istaknuto je da se prilikom procene zahteva za azil uzima u obzir i subjektivni osećaj tražioca azila i njegovi argumenti za postojanje „opravdanog straha“. Dodatno, nevažno je da li tražilac azila zaista pripada određenoj grupi zbog koje mu preti progon, već da li progonitelj smatra da pripada ovoj društvenoj grupi.

Pitanje pritvora posebno je značajno sa aspekta principa koji regulišu pritvor, odnosno prava koja su zajemčena pritvorenim licima. Svako uhapšeno lice mora u trenutku hapšenja biti obavešteno o razlozima hapšenja i o svakoj optužbi koja je podignuta protiv njega, jer niko ne može biti proizvoljno uhapšen ili pritvoren. Masimo Frigo je u toku predavanja, ukazao i na problematičan član 15 Direktive EU o vraćanju (2008/115/EC) koja predviđa ovlašćenje države članice da, osim kada u konkretnom slučaju ne može primeniti neke druge delotvorne, ali manje prinudne mere, može u pritvoru da zadrži državljanina treće zemlje, koji je predmet postupka vraćanja kako bi pripremili vraćanje i/ili sproveli proces udaljenja, posebno kada postoji rizik da će lice pobeći ili kada lice izbegava ili usporava pripremu procesa vraćanja ili udaljenja.

Trening je upotpunilo i predavanje Milene Petrović iz UNHCR-a u Srbiji o smernicama UNHCR-a o postupanju sa maloletnicima bez pratnje. Vodeći se osnovim principima, maloletniku bez pratnje ne treba odbiti pristup teritoriji, potrebno je ustanoviti da li je dete razdvojeno ili bez pratnje i da li je tražilac azila, neophodno je obezbediti mu staratelja ili savetnika koji je nadležan i sposoban da zastupa nabolje interese deteta, pravnog zastupnika i prilagoditi komunikaciju uzrastu. Zahtevi za dobijanje izbegličkog statusa koje podnose maloletnici bez pratnje predstavljaju prioritet. Trajno rešenje može biti lokalna integracija ili preseljenje u treće zemlje radi spajanja porodice. Za one koji ne ispunjavaju kriterijume, kao rešenje se nameće povratak, dok pritvor maloletnika može biti samo poslednja moguća mera i to uz naznaku da se određuje na najkraći vremenski period.

Na kraju je još jednom potvrđeno kao i u slučaju odraslih tražilaca azila u Srbiji, ne samo da postoji malo smeštajnih kapaciteta već i da oni koji postoje nisu u skladu sa potrebama smeštaja maloletnika bez pratnje.

*Svi pojmovi upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose.

Komisija za žalbe Saveta za štampu utvrdila je da su dnevni list Informer i portal Telegraf povredili Kodeks novinara Srbije jer su Albance nazivali „Šiptari“.

Tokom oktobra 2014. godine Informer i Telegraf objavili su niz tekstova u kojima su Albanci pogrdno nazivani „Šiptari“. Tim povodom, Praxis je zajedno sa još 13 nevladinih organizacija podneo žalbu Savetu za štampu, navodeći da je takav način izveštavanja nedospustiv i da pogrdno i kolokvijalno nazivanje određene grupe u medijima nije u skladu sa еtičkim stаndаrdom prоfеsiоnаlnоg pоstupаnjа nоvinаrа.

Komisija za žalbe Saveta za štampu usvojila je žalbu i donela odluku da su Informer i Telegraf povredili Kodeks novinara Srbije, tačnije tačku 1. Odeljka IV po kojoj se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja i tačku 4. Odeljka V po kojoj novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i treba da učini sve da diskriminaciju izbegne.

Savet za štampu je utvrdio i da je nesporno da sami Albanci, ili bar deo njih, reč „Šiptar“ doživljavaju kao uvredu, što bi za medije moralo biti dovoljno da izbegavaju upotrebu takve reči. Smernicama u Kodeksu novinara Srbije precizirano je da je „nedopustivo kolokvijalno, pogrdno i neprecizno nazivanje određene grupe“, u ovom slučaju pripadnika nacije čiji je zvaničan naziv u Srbiji Albanci. Takođe, Komisija je ocenila da je u ovom slučaju veoma bitan i kontekst u kojem je naziv upotrebljen. Posao medija je da informišu, a ne da dodatno podižu tenzije, izazvane ovoga puta incidentom na utakmici između Srbije i Albanije i komentarima tog događaja, te je insistiranje na upotrebi spornog termina prilikom izveštavanja o tom događaju posebno neprihvatljivo.

Praxis pozdravlja odluku Saveta za štampu i skreće pažnju medijima da korišćenje termina „Šiptar“, ali i drugih pežorativnih i pogrdnih naziva za određene društvene grupe, nije u skladu sa Kodeksom novinara, te da ih ne bi smeli koristiti.

Žalbu su podneli:

Fond za humanitarno pravo
Fondacija za nove komunikacije Dokukino
Građanske inicijative
Indigo, Niš
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
Novosadski humanitarni centar
Odbor za ljudska prava Leskovac
Praxis
Regionalni centar za manjine
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
Udruženje građana "Eco family", Novi Pazar
Udruženje stručnjaka za podršku deci i porodici „FICE SRBIJA“, Beograd
Zapadnobalkanski institut, Beograd

Više informacija o postupku možete pronaći na internet stranici Saveta za štampu.
Preuzmite dokumenta:
Žalba Savetu za štampu
Odluka Saveta za štampu_Informer
Odluka Saveta za štampu_Telegraf

Pogledajte prilog na N1.

Sabine Llewellyn, a French journalist, wrote an article about two of Praxis' actions after talking to Cerim Gasi, a representative of internally displaced persons from Kosovo, and Bojana Balevic, Sexual and Gender Based Violence Coordinator in Praxis.

Read the whole article here.

Preuzmite izveštaj: OVDE

 Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Povodom 18. decembra, Međunarodnog dana migranata, Praxis želi da skrene pažnju na težak položaj tražilaca azila i iregularnih migranata u Srbiji.

Tokom 2014. godine, Srbijom je prošlo preko 10 000 lica koja su izrazila nameru da traže azil, bežeći od oružanih sukoba i grubih povreda ljudskih prava, a da svoja prava nisu mogla da ostvare ni u našoj zemlji. Nefunkcionalan sistem azila, odlaganje donošenja izmena Zakona o azilu, nedovoljni smeštajni kapaciteti, otežan pristup socioekonomskim pravima samo su neki od sistemskih problema koji odražavaju odsustvo političke volje da se pronađe trajno rešenje. Navedenim problemima treba dodati i široko rasprostranjenu ksenofobiju koja je prisutna ne samo od strane stanovništva već i od strane predstavnika javne vlasti.

Međunarodni dan migranata poslednja je prilika da se zapitamo zašto nas kao društvo ne pogađa kada u našem susedstvu ljudi spavaju po šumama i napuštenim fabrikama, iscrpljeni od gladi, žeđi, sa promrzlinama, u strahu od neizvesne budućnosti. Pozivamo predstavnike vlasti da ispune svoje obaveze u cilju uspostavljanja efikasnog sistema azila, ali i građane da pokažu razumevanje za sve one koji su bili primorani da napuste svoje domove i potraže utočište na nekom drugom mestu.