Iako je posedovanje lične karte garantovano pravo i dužnost domaćih državljana sa prebivalištem u Srbiji, pribavljanje tog dokumenta može biti povezano sa brojnim teškoćama.

N.N. je interno raseljeno lice sa Kosova i pripadnik romske nacionalne manjine koji je 15 godina živeo bez lične karte. Razlog je bio neposedovanje dokaza o prijavljenom prebivalištu i dokumenta sa fotografijom na osnovu kog bi se utvrdio identitet podnosioca zahteva. N. N. je izdata lična karta tek nakon što je, uz pomoć Praxisa, pribavio fotokopiju kartona o ranije izdatoj ličnoj karti iz Prištine. Pre toga, N.N. nije mogao da ostvari pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu uprkos stanju socijalne ugroženosti u kome se nalazio, a pretila mu je opasnost da, nakon najavljenog zatvaranja kolektivnog centra u kome stanuje, ostane bez smeštaja i bez mogućnosti da konkuriše za programe stambenog zbrinjavanja.

Sa sličnim teškoćama suočava se i H. G. Ona poseduje dokaz o prijavi prebivališta, ali su je policijski službenici iz nadležne PU za Prištinu u Niškoj Banji uputili da, radi dokazivanja identiteta, pribavi karton o izdatoj ličnoj karti iz nekadašnjeg mesta prebivališta na Kosovu. Insistiranje na pribavljanju dokaza sa Kosova uzrokuje bespotrebne troškove za stranku, što se čini naročito neopravdanim ako se ima u vidu da je reč o interno raseljenoj Romkinji bez ikakvih prihoda čiji identitet mogu da potvrde i članovi porodice ili drugi svedoci identiteta.

Posedovanje lične karte je preduslov za pristup brojnim pravima u Srbiji. Pa ipak, Praxis je utvrdio da se dešava da pripadnici ugroženih grupa dug vremenski period ostaju bez lične karte, jer se od njih traže dokazi čije pribavljanje izaziva visoke troškove ili iz drugih razloga predstavlja preveliki teret za stranke.