Interno raseljenim licima koja žive u Kolektivnom centru „Tehnička škola“ u Bujanovcu ponovo su odbijeni zahtevi za novčanu socijalnu pomoć.
Centar za socijalni rad u Bujanovcu (CSR) najpre je odbio njihove zahteve pozivajući se na nepostojeću instrukciju nadležnog Ministarstva i ističući da stanovnici kolektivnih centara ne mogu biti korisnici novčane socijalne pomoći jer im je, time što su im pruženi smeštaj i obroci, obezbeđen egzistencijalni mimimum. Protiv odluka kojima su zahtevi odbijeni izjavljene su žalbe koje je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja usvojilo i predmete vratilo na ponovni postupak.
CSR je i u ponovljenim postupcima doneo rešenja kojima se zahtevi odbijaju kao neosnovani. Premda odluke donete u ponovljenim postupcima nisu zasnovane na nepostojećoj instrukciji ministarstva, i one sadrže brojne povrede zakona i u suprotnosti su sa osnovnim načelima upravnog postupka, uključujući načelo istine. Tako je jednim od donetih rešenja zahtev odbijen jer je CSR ocenio da je podnosilac zahteva propustio da u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva ostvari zaradu u iznosu od 10.000 dinara mesečno. Iznos propuštene zarade utvrđen je potpuno proizvoljno, bez uzimanja u obzir mogućnosti radnog angažovanja korisnika, cene rada i potrebe za radnom snagom u opštini u kojoj korisnik živi, a podnosiocu zahteva nije data mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima na kojima je zasnovana odluka. Nerealno procenjivanje mogućnosti propuštene zarade i inače je prepoznato kao jedan od razloga zbog kojih lica u stanju socijalne ugroženosti ne uspevaju da ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć.
Praxis napominje da su zahtevi za novčanu socijalnu pomoć u ovim slučajevima podneti pre više od deset meseci i da nemogućnost ugroženih pojedinaca da blagovremeno dobiju materijalnu podršku može ozbiljno ugroziti zadovoljavanje osnovnih životnih potreba tih lica.
Videti vest: CSR Bujanovac uskratio novčanu socijalnu pomoć interno raseljenim licima
Predstavnici i predstavnice Praxisa održali su dva predavanja polaznicima škole za buduće branitelje/ke ljudskih prava koju organizuje Civil Rights Defenders. Predavanja su održana 23. februara 2015. u Beogradu u prostorijama Fonda za humanitarno pravo i 24. februara 2015. u Nišu u Medija centru.
Ovo je prva škola za branitelje/ke ljudskih prava koju organizuje Civil Rights Defenders, a polaznice i polaznici su uglavnom studenti političkih nauka, prava i srodnih fakulteta. Praxis je prva u nizu nevladinih organizacija koja je polaznicima i polaznicama predstavila svoj rad i iskustva iz oblasti zaštite prava Roma i borbe protiv diskriminacije.
Kroz konkretne primere iz prakse, predstavljeni su problemi Roma u postupcima upisa u matične knjige rođenih i postupcima sticanja državljanstva, i posebno je istaknuto da bez posedovanja ličnih dokumenata, ova lica ne mogu da pristupe osnovnim pravima. Takođe su predstavljeni slučajevi iz prakse koji se odnose na pristup pravima na zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu, stanovanje, obrazovanje itd. Polaznicima i polaznicama je predstavljen i koncept diskriminacije i prava na ravnopravnost, kao i raspoloživi mehanizmi za borbu protiv diskriminacije.
Predavanja su bila veoma interaktivna, a polaznici i poalznie škole pokazali su zavidno znanje o ljudskim pravima, ali imali priliku i da čuju kako na delu izgleda zaštita osnovnih ljudskih prava ugrožene populacije, šta besplatna pravna pomoć podrazumeva, kao i kakav je značaj aktivnosti javnog zagovaranja i podizanja svesti ciljnih grupa i javnosti u stvaranju jednog boljeg, ravnopravnijeg društva.
Iako je posedovanje lične karte garantovano pravo i dužnost domaćih državljana sa prebivalištem u Srbiji, pribavljanje tog dokumenta može biti povezano sa brojnim teškoćama.
N.N. je interno raseljeno lice sa Kosova i pripadnik romske nacionalne manjine koji je 15 godina živeo bez lične karte. Razlog je bio neposedovanje dokaza o prijavljenom prebivalištu i dokumenta sa fotografijom na osnovu kog bi se utvrdio identitet podnosioca zahteva. N. N. je izdata lična karta tek nakon što je, uz pomoć Praxisa, pribavio fotokopiju kartona o ranije izdatoj ličnoj karti iz Prištine. Pre toga, N.N. nije mogao da ostvari pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu uprkos stanju socijalne ugroženosti u kome se nalazio, a pretila mu je opasnost da, nakon najavljenog zatvaranja kolektivnog centra u kome stanuje, ostane bez smeštaja i bez mogućnosti da konkuriše za programe stambenog zbrinjavanja.
Sa sličnim teškoćama suočava se i H. G. Ona poseduje dokaz o prijavi prebivališta, ali su je policijski službenici iz nadležne PU za Prištinu u Niškoj Banji uputili da, radi dokazivanja identiteta, pribavi karton o izdatoj ličnoj karti iz nekadašnjeg mesta prebivališta na Kosovu. Insistiranje na pribavljanju dokaza sa Kosova uzrokuje bespotrebne troškove za stranku, što se čini naročito neopravdanim ako se ima u vidu da je reč o interno raseljenoj Romkinji bez ikakvih prihoda čiji identitet mogu da potvrde i članovi porodice ili drugi svedoci identiteta.
Posedovanje lične karte je preduslov za pristup brojnim pravima u Srbiji. Pa ipak, Praxis je utvrdio da se dešava da pripadnici ugroženih grupa dug vremenski period ostaju bez lične karte, jer se od njih traže dokazi čije pribavljanje izaziva visoke troškove ili iz drugih razloga predstavlja preveliki teret za stranke.
Iako je posedovanje lične karte garantovano pravo i dužnost domaćih državljana sa prebivalištem u Srbiji, pribavljanje tog dokumenta može biti povezano sa brojnim teškoćama.
N.N. je interno raseljeno lice sa Kosova i pripadnik romske nacionalne manjine koji je 15 godina živeo bez lične karte. Razlog je bio neposedovanje dokaza o prijavljenom prebivalištu i dokumenta sa fotografijom na osnovu kog bi se utvrdio identitet podnosioca zahteva. N. N. je izdata lična karta tek nakon što je, uz pomoć Praxisa, pribavio fotokopiju kartona o ranije izdatoj ličnoj karti iz Prištine. Pre toga, N.N. nije mogao da ostvari pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu uprkos stanju socijalne ugroženosti u kome se nalazio, a pretila mu je opasnost da, nakon najavljenog zatvaranja kolektivnog centra u kome stanuje, ostane bez smeštaja i bez mogućnosti da konkuriše za programe stambenog zbrinjavanja.
Sa sličnim teškoćama suočava se i H. G. Ona poseduje dokaz o prijavi prebivališta, ali su je policijski službenici iz nadležne PU za Prištinu u Niškoj Banji uputili da, radi dokazivanja identiteta, pribavi karton o izdatoj ličnoj karti iz nekadašnjeg mesta prebivališta na Kosovu. Insistiranje na pribavljanju dokaza sa Kosova uzrokuje bespotrebne troškove za stranku, što se čini naročito neopravdanim ako se ima u vidu da je reč o interno raseljenoj Romkinji bez ikakvih prihoda čiji identitet mogu da potvrde i članovi porodice ili drugi svedoci identiteta.
Posedovanje lične karte je preduslov za pristup brojnim pravima u Srbiji. Pa ipak, Praxis je utvrdio da se dešava da pripadnici ugroženih grupa dug vremenski period ostaju bez lične karte, jer se od njih traže dokazi čije pribavljanje izaziva visoke troškove ili iz drugih razloga predstavlja preveliki teret za stranke.
D. M, upisana u knjige državljana koje su uništene tokom sukoba 1999. godine na Kosovu, dobila je važeće uverenje o državljanstvu tek nakon vođenja postupaka koji su ukupno trajali duže od šest godina.
U septembru 2008. godine, D. M. je pokrenula postupak obnove upisa pred organom uprave u Kruševcu. Tri godine nakon podnošenja zahteva i tek pošto je izjavljena žalba i pokrenut upravni spor zbog ćutanja administracije, doneto je prvostepeno rešenje kojim je zahtev D. M. odbijen i upućena je da podnese zahtev za utvrđivanje državljanstva. D. M. je tako izgubila tri godine samo da bi dobila negativnu odluku kojom je upućena da se obrati drugom organu kako bi pokušala da dobije državljanstvo.
Početkom 2012. godine, D. M. je pred Ministarstvom unutrašnjih poslova pokrenula postupak utvrđivanja državljanstva koji je trajao duže od dve godine. Nakon što je doneto rešenje o utvrđivanju državljanstva, proteklo je osam meseci pre nego što je nadležni matičar izvršio upis državljanstva u matične evidencije i D. M. izdao uverenje o državljanstvu, ali tek nakon što su poslate tri urgencije prvostepenom organu i nakon što je izjavljena žalba zbog ćutanja administracije.
Iako je bila upisana u knjige državljana i ne snosi odgovornost što su matične evidencije uništene, D. M. je dobila uverenje o drzavljanstvu tek šest godina nakon podnošenja zahteva za upis u obnovljene knjige državljana. U međuvremenu, bio joj je uskraćen pristup pravima za čije ostvarivanje je potrebno posedovanje dokaza o državljanstvu, a sa takvim problemima se suočava i veliki broj drugih lica koja su bila upisana u uništene, odnosno nedostupne matične evidencije. Efikasno rešenje za njihove probleme nije pronađeno već duže od 15 godina, iako je reč o pitanju koje ima izrazito negativan uticaj na svakodnevni život pojedinaca i na mogućnost ostvarivanja osnovnih ljudskih prava.
D. M, upisana u knjige državljana koje su uništene tokom sukoba 1999. godine na Kosovu, dobila je važeće uverenje o državljanstvu tek nakon vođenja postupaka koji su ukupno trajali duže od šest godina.
U septembru 2008. godine, D. M. je pokrenula postupak obnove upisa pred organom uprave u Kruševcu. Tri godine nakon podnošenja zahteva i tek pošto je izjavljena žalba i pokrenut upravni spor zbog ćutanja administracije, doneto je prvostepeno rešenje kojim je zahtev D. M. odbijen i upućena je da podnese zahtev za utvrđivanje državljanstva. D. M. je tako izgubila tri godine samo da bi dobila negativnu odluku kojom je upućena da se obrati drugom organu kako bi pokušala da dobije državljanstvo.
Početkom 2012. godine, D. M. je pred Ministarstvom unutrašnjih poslova pokrenula postupak utvrđivanja državljanstva koji je trajao duže od dve godine. Nakon što je doneto rešenje o utvrđivanju državljanstva, proteklo je osam meseci pre nego što je nadležni matičar izvršio upis državljanstva u matične evidencije i D. M. izdao uverenje o državljanstvu, ali tek nakon što su poslate tri urgencije prvostepenom organu i nakon što je izjavljena žalba zbog ćutanja administracije.
Iako je bila upisana u knjige državljana i ne snosi odgovornost što su matične evidencije uništene, D. M. je dobila uverenje o drzavljanstvu tek šest godina nakon podnošenja zahteva za upis u obnovljene knjige državljana. U međuvremenu, bio joj je uskraćen pristup pravima za čije ostvarivanje je potrebno posedovanje dokaza o državljanstvu, a sa takvim problemima se suočava i veliki broj drugih lica koja su bila upisana u uništene, odnosno nedostupne matične evidencije. Efikasno rešenje za njihove probleme nije pronađeno već duže od 15 godina, iako je reč o pitanju koje ima izrazito negativan uticaj na svakodnevni život pojedinaca i na mogućnost ostvarivanja osnovnih ljudskih prava.
Mobilni timovi pravnika Praxisa posetili su:
Oktobar
September
Avgust
Jul
Jun
Maj
April
Mart
Februar
Januar
Dana 10.12.2014. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je uputstvo centrima za socijalni rad za postupanje u postupcima određivanja ličnog imena.
Iako je pravo na lično ime i upis u matičnu knjigu rođenih pravo koje je Ustavom Republike Srbije i Konvencijom o pravima deteta zagarantovano svakom detetu, u Srbiji još uvek živi značajan broj dece, pa čak i punoletnih osoba, kojima nije određeno lično ime. Zbog toga oni ne mogu da dobiju izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu u kojima je upisano njihovo ime, a posedovanje tih dokumenata predstavlja preduslov za uživanje velikog broja osnovnih ljudskih prava, poput prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu ili na zapošljavanje.
Doneto uputstvo bi trebalo da otkloni najveći broj problema koje je Praxis uočio zastupajući značajan broj lica koja nemaju određeno lično ime, i na koje je Praxis ukazao Ministarstvu.
Očekuje se da će primena ovog uputstva dovesti do ujednačenog, efikasnog i zakonitog postupanja centara za socijalni rad.
Za više informacija, videti saopštenje: Novine koje donosi uputstvo za postupanje centara za socijalni rad u postupcima za određivanje ličnog imena
Dana 10.12.2014. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je uputstvo centrima za socijalni rad za postupanje u postupcima određivanja ličnog imena.
Iako je pravo na lično ime i upis u matičnu knjigu rođenih pravo koje je Ustavom Republike Srbije i Konvencijom o pravima deteta zagarantovano svakom detetu, u Srbiji još uvek živi značajan broj dece, pa čak i punoletnih osoba, kojima nije određeno lično ime. Zbog toga oni ne mogu da dobiju izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu u kojima je upisano njihovo ime, a posedovanje tih dokumenata predstavlja preduslov za uživanje velikog broja osnovnih ljudskih prava, poput prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu ili na zapošljavanje.
Doneto uputstvo bi trebalo da otkloni najveći broj problema koje je Praxis uočio zastupajući značajan broj lica koja nemaju određeno lično ime, i na koje je Praxis ukazao Ministarstvu.
Uputstvom Ministarstva je, između ostalog, predviđeno:
Očekuje se da će primena ovog uputstva dovesti do ujednačenog, efikasnog i zakonitog postupanja centara za socijalni rad.
Postupak sprovođenja novog upisa u matične knjige rođenih nakon usvojenja maloletne B. B. trajao je neopravdano dugo zbog neažurnosti organa uprave u Nišu, čime su ugrožena prava zagarantovana Ustavom i Konvencijom o pravima deteta.
Postupak usvojenja maloletne B. B. rođene 2001. godine u Prištini, upisane u matične evidencije UNMIK-a, sproveo je Centar za socijalni rad Subotica u decembru 2004. godine. Kako činjenica njenog rođenja nije bila upisana u matične knjige za matično područje Priština koje vodi Matična služba Niš, trebalo je izvršiti naknadni upis. Upis je izvršen tek 2008. godine, skoro pune četiri godine nakon usvojenja. Međutim, tom prilikom nije upisana činjenica usvojenja.
Nakon što se 2013. godine usvojiteljka maloletne devojčice obratila Praxisu za pomoć, Praxis je Upravi za građanska stanja i opšte poslove Grada Niša (u daljem tekstu Upravi) uputio zahtev za upis činjenice usvojenja kao i zahtev za novi upis u matičnu knjigu rođenih. Usledio je odgovor da se novi upis ne može sprovesti dok se u rešenju o usvojenju ne izvrše ispravke i sprovede novi upis, u skladu sa novim Zakonom o matičnim knjigama koji je stupio na snagu 2009. godine, koji predviđa da se novi upis nakon usvojenja vrši prema mestu rođenja.
Septembra 2014. godine, nakon više bezuspešnih obraćanja, Praxis je uputio pritužbu na rad Uprave Upravnom inspektoratu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Odseku za inspekcijski nadzor, Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nakon nepunih mesec dana, doneto je rešenje kojim se odobrava novi upis B. B. u matične knjige rođenih.
Praxis napominje da je B. B. devojčica romske nacionalnosti sa smetnjama u razvoju i da je nezakonito odugovlačenje postupka dodatno ugrozilo njen, ionako težak položaj.
POPULARNI TAGOVI