Praxis
Praxis podneo izveštaj Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava
Praxis je Komitetu UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava poslao komentare na izveštaj Srbije o sprovođenju preporuka Komiteta koje se odnose na prijavu prebivališta i upis u matičnu knjigu rođenih. U Praxiosvom izveštaju konstatatuje se to da Srbija nije ispunila preporuke Komiteta i da se mnogi građani i dalje suočavaju sa problemima u vezi sa prijavom prebivalište i upisom dece u matičnu knjigu rođenih.
Praxis je Komitetu UN ukazao na to da se veliki broj stanovnika neformalnih naselja i osoba koje žive u nelegalizovanim objektima susreće sa problemima u vezi sa prijavom prebivališta. Iako Zakon o prebivalištu i boravištu građana propisuje to da ovi građani imaju pravo da prijave prebivalište na adresi centra za socijalni rad, u praksi se te odredbe zakona ne sprovode dosledno, zbog čega mnogi građani ostaju bez prijave prebivališta.
U svom izveštaju, Praxis je istakao i to da se u Srbiji konstantno rađaju deca koja ne mogu da budu upisana u matične knjige odmah po rođenju, zbog toga što podzakonski akti koji regulišu prijavu rođenja i upis u matične knjige onemogućavaju blagovremeni upis dece čije majke nemaju lične dokumente.
Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava je 2022. godine usvojio Zaključna zapažanja o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U okviru Zaključnih zapažanja, Komitet je kao naročito značajna pitanja koja zahtevaju hitno rešavanje izdvojio probleme u vezi sa prijavom prebivališta i upisom u matične knjige i doneo je preporuke za otklanjanje tih problema. Tako je Komitet preporučio Srbiji da proširi primenu Zakona o prebivalištu i boravištu građana, tako da interno raseljenim licima sa Kosova koji žive u neformalnim naseljima omogući prijavu prebivališta na adresama centara za socijalni rad, kao i da revidira podzakonske akte koji regulišu upis u matične knjige, i tako osigura da svako dete rođeno u Srbiji bude upisano. Komitet je istovremeno od Srbije zatražio da u roku dve godine dostavi izveštaj o primeni tih preporuka.
Srbije je Komitetu dostavila takav izveštaj, ali u njemu nije pružila konkretne informacije o primeni preporuka Komiteta i preduzetim merama za njihovu realizaciju.
Praxis podneo izveštaj Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava
Praxis i ENS podneli izveštaj o sprovođenju Konvencije o pravima deteta
Praxis i Evropska mreža za pitanje apatridije (ENS) podneli su Komitetu UN za prava deteta izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta u Srbiji. U izveštaju su izloženi problemi sa kojom se deca u Srbiji suočavaju u vezi sa upisom u matičnu knjigu rođenih i ostvarivanjem prava na državljanstvo, o problemu dečijih brakova i o ostvarivanju prava deteta na izražavanje svog mišljenja.
Tako se u izveštaju, između ostalog naglašava to da uprkos tome što Konvencija nalaže upis u matične knjige svakog deteta odmah po rođenju, u Srbijji nije moguć blagovremeni upis dece čije majke nemaju lične dokumente. Takođe se ukazuje na to da postoje problemi i u postupcima za naknadni upis dece, da postoje neprihvatljiva ograničenje u vezi sa sticanjem državljanstva po osnovu rođenja u Srbiji, te da mnogi građani i deca ne uspevaju da prijave prebivalište, što otežava ili onemogućava upis u matične knjige i pristup mnogim drugim pravima.
U izveštaju se ističe i to da je U Srbiji učestala pojava dečijih brakova među romskom populacijom, a da vlasti ne preduzimaju adekvatne mere kako bi suzbila i sprečila ovu pojavu. Takođe se skreće pažnja na to da u Srbiji ne postoje razvijeni mehanizmi koji bi obezbedili ostvarivanje prava deteta na slobodno izražavanje mišljenja.
U izveštaju Praxisa i ENS izneti su i komentari na pojedine navode Srbije date u njenom periodičnom Izveštaju o primeni Konvencije, a takođe se konstatuje i to da Srbije nije ispunila pojedine preporuke Komiteta iz zaključnih zapažanja o prethodnom periodičnom izveštaju Srbije.
Praxis i ENS podneli izveštaj o sprovođenju Konvencije o pravima deteta
Vodič za vođenje postupaka za lica koja imaju problem sa ličnim dokumentima
Godišnji izveštaj o dečjim brakovima u Srbiji za 2024. godinu
Overview of obstacles to exercising the right to registration in birth registry books, acquisition of citizenship and registration of permanent residence in 2024
Srbija mora da uspostavi postupak za utvrđivanje apatridije
Praxis je objavio publikaciju u kojoj se ukazuje na to da apatridi u Srbiji ne mogu da ostvare prava koja im garantuju Konvencija o pravnom položaju lica bez državljanstva i domaći propisi, te je stoga potrebno da se uspostavi postupak za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva. Publikacija je pripremljena u okviru projekta „Indeks apatridije“, Evropske mreže za pitanja apatridije.
Indeks apatridije (Statelessness Index) je onlajn alatka koja procenjuje kako zakoni, prakse i politike zemalja u Evropi štite lica bez državljanstva i šta rade na sprečavanju i smanjenju apatridije, u odnosu na međunarodne norme i dobru praksu. Indeks je prva takva alatka koja pruža sveobuhvatnu komparativnu analizu i trenutno obuhvata 32 evropske države, uključujući Srbiju. On omogućava korisnicima da lako uoče koje oblasti zakona, politika i prakse države mogu unaprediti. Namenjen je vladama, organizacijama civilnog društva, istraživačima, medijima i drugim zainteresovanim pojedincima, uključujući apatride.
Stotine ljudi živi u Srbiji bez potvrđenog državljanstva, bez upisa u matičnu knjigu rođenih, bez ličnih dokumenata i bez pristupa osnovnim pravima. Većina njih ima pravo na upis u matične knjige u Srbiji i na državljanstvo Srbije i, ukoliko pokrenu odgovarajuće postupke, može se očekivati da će većina i uspeti da reguliše svoj status. Ipak, postoje i oni koji ne ispunjavaju propisane uslove za sticanje državljanstva, kao i oni kojima nezakonita praksa onemogućava upis u matične knjige i potvrđivanje državljanstva.
Država je dužna da i njima pruži adekvatnu zaštitu i obezbedi im pristup osnovnim pravima. A da bi ispunila ovu obavezu, neophodno je da uspostavi postupak za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva. Indeks apatridije u procesu rešavanja ovog pitanja može biti od velike pomoći.
Ova publikacija je pripremljena u okviru projekta "Indeks apatridije" Evropske mreže za pitanja apatridije, uz podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Za sadržaj ove publikacije isključivo su odgovorni Praxis i Evropska mreža za pitanja apatridije, i ni na koji način ne predstavlja stavove UNHCR-a.
Publikaciju možete pogledati OVDE
Publikacija "Upis u matične knjige odmah po rođenju - problemi u Srbiji i rešenja drugih zemalja"
Publikacija "Upis u matične knjige odmah po rođenju - problemi u Srbiji i rešenja drugih zemalja" sadrži kratak pregled problema upisa u matične knjige odmah po rođenju u Srbiji, kao i pozitivnu praksu i moguća rešenja pojedinih evropskih zemalja, pripremljen u okviru projekta „Indeks apatridije“, Evropske mreže za pitanja apatridije.
Indeks apatridije (Statelessness Index) je onlajn alatka koja procenjuje kako zakoni, prakse i politike zemalja u Evropi štite lica bez državljanstva i šta rade na sprečavanju i smanjenju apatridije, u odnosu na međunarodne norme i dobru praksu. Indeks je prva takva alatka koja pruža sveobuhvatnu komparativnu analizu i trenutno obuhvata 32 evropske države, uključujući Srbiju. On omogućava korisnicima da lako uoče koje oblasti zakona, politika i prakse države mogu unaprediti. Namenjen je vladama, organizacijama civilnog društva, istraživačima, medijima i drugim zainteresovanim pojedincima, uključujući apatride.
Svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja – tako propisuju ratifikovane međunarodne konvencije, Ustav i Porodični zakon. Međutim, u Srbiji, ako majke novorođene dece nemaju lična dokumenta, njihova deca neće moći da budu upisana odmah po rođenju, već će morati da se vode dodatni postupci, zbog čega dete može da ostane neupisano i godinama nakon rođenja. Deca koja nisu upisana u matične knjige ostaju bez pristupa mnogim drugim pravima, poput prava na zdravstveno osiguranje ili socijalnu zaštitu.
Uzrok za izostanak blagovremenog upisa nalazi se u podzakonskim aktima koji regulišu postupak prijave rođenja i upis u matične knjige, koji propisuju da je za upis deteta neophodno da majke imaju lična dokumenta.
Međutim, u mnogim evropskim zemljama postoje mehanizmi koji omogućavaju da se deca upišu na vreme i u slučajevima kada roditelji ne poseduju lična dokumenta, kako je prikazano u Indeksu apatridije.
U publikaciji koju smo pripremili, predstavljeno je na koji način su neke zemlje rešile problem upisa u slučajevima kada roditelji nemaju dokumenta.
Neophodno je da se i u Srbiji otklone prepreke koje sprečavaju blagovremeni upis u matične knjige i da se na taj način svakom detetu omogući jednak pristup svim pravima u najosetljivijem periodu života. Primeri pozitivne prakse iz drugih zemalja mogu nadležnim organima u Srbiji da posluže kao putokaz na koji način se može regulisati ovo pitanje.
Važno je naglasiti i to da u Srbiji problem neupisivanja u matične knjige gotovo isključivo pogađa pripadnike romske nacionalne manjine, čiji položaj u mnogim slučajevima ionako karakterišu socijalna isključenost, nezaposlenost, siromaštvo, izostanak školske spreme, loša zdravstvena situacija, a neretko su i žrtve diskriminacije. Izostanak upisa u matične knjige samo produbljuje ove probleme i čini ih još teže rešivim.
Ova publikacija je pripremljena u okviru projekta "Indeks apatridije" Evropske mreže za pitanja apatridije, uz podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Za sadržaj ove publikacije isključivo su odgovorni Praxis i Evropska mreža za pitanja apatridije, i ni na koji način ne predstavlja stavove UNHCR-a.
Publikaciju možete pogledati OVDE
Deseto izdanje informatora Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova
„Nacionalna koalicija za okončanje dečijih brakova pripremila je deseto izdanje informatora koje ima za cilj da ukaže na problem dečjih brakova u Srbiji i aktivnosti koje se sprovode u cilju prevencije i eliminacije ove štetne pojave.
Informator, između ostalog, donosi vest o predstavljanju Vodiča za efikasnu podršku u slučaju dečjih brakova na lokalnom nivou sa primerima dobre prakse koji je izrađen na osnovu iskustava iz pet lokalnih samouprava u Srbiji.
Pored toga, u Informatoru je objavljen i tekst Isidore Nedić, studentkinje novinarstva na Fakultetu političkih nauka i glavne i odgovorne urednice magazina Student, sa kojom je, između ostalih, razgovarala i naša Nevena Marković.
Tekst informatora možete preuzeti OVDE.
- 1
- 2
- 3
POPULAR TAGS
