M. G. obratio se Praxisu za pravnu pomoć u martu 2014. godine nakon što mu je u januaru poslodavac, I. S. B. d. o. o, uručio rešenje o prestanku radnog odnosa na određeno vreme.

M. G. je kod poslodavca bio zaposlen preko omladinske zadruge od 2011. godine kao komunalni radnik. Usled teške životne situacije i nakon godinu i po dana odgovornog rada kod poslodavca, u avgustu 2012. godine, podneo je molbu za prijem u stalni radni odnos ili zaključivanje ugovora na određeno vreme. M. G. u trenutku podnošenja molbe živi u porodičnom domaćinstvu od 16 članova, i u kome jedino on ostvaruje redovne prihode, dok su ostali radno sposobni članovi domaćinstva nezaposleni i bave se sakupljanjem sekundarnih sirovina i obavljanjem sezonskih poslova. Poslodavac je prihvatio da M. G. primi u radni odnos na određeno vreme i sa njim je zaključio ugovor o radu na određeno vreme u julu 2013. godine.

U septembru 2013. godine, M. G.  je u toku radnog vremena obavljajući poslove iznošenja smeća povredio kažiprst leve šake koji mu je prilikom ukazivanja lekarske pomoći delimično amputiran.

Ubrzo nakon povrede na radu, poslodavac je odlučio da M. G. otkaže ugovor o radu. Praxis je poslodavcu poslao opomenu pred utuženje zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu,  radi dogovora i eventualnog vraćanja M. G. na posao bez obraćanja sudu. Naime, M. G. je ugovor o radu otkazan pre isteka vremena na koji je zaključen iako se radilo o ugovoru sa tačno utvrđenim periodom trajanja i to do 3. jula 2014. godine. Kako se poslodavac oglušio na predlog, u aprilu je podneta tužba radi utvrđivanja nezakonitosti otkaza ugovora o radu i vraćanja zaposlenog na rad.

Tek nakon pokretanja sudskog spora, poslodavac se oglasio, dostavljajući pedlog vansudskog poravnanja, kojim je M. G. ponuđeno novčano obeštećenje. Zadovoljan onim što mu je ponuđeno, M. G. je odustao od zahteva za povratak na rad i odlučio da dobijeni iznos novca iskoristi za pokretanje sopstvenog posla.

Iako je slučaj M. G. rešen postizanjem sporazuma, nesumnjivo je da postupanje poslodavca u ovom slučaju, predstavlja još jedan primer da su lica romske nacionalnosti jedna od najmarginalizovanijih grupa na tržištu rada. Situacija u kojoj oni rade u komunalnim službama preko omladinskih zadruga, a nakon toga dobijaju sukcesivne ugovore o radu na određeno vreme na period od 6 meseci ili godinu dana nije retka i često traje godinama. Za to vreme zaposleni ostaju sa stalnom neizvesnošću u pogledu trajnijeg radnog angažovanja.