Ženeva – Beograd, 18. jun 2020. godine

UNHCR, Agencija UN za izbeglice danas apeluje na zemlje širom sveta da ulože više napora i nađu dom za milione izbeglica i drugih lica raseljenih usled sukoba, progona ili događaja koje ozbiljno narušavaju javni red i mir. Apel koji je, u vidu izveštaja, danas objavljen pokazao je da je više od jedan odsto čovečanstva danas prisilno raseljeno – svaka 97. osoba u svetu – a da je sve manje izbeglih koji mogu da se vrate svojim kućama.

Godišnji izveštaj UNHCR Globalni trendovi raseljavanja, koji se objavljuje dva dana pred Svetski dan izbeglica - 20. jun, pokazuje da je nezapamćenih 79,5 miliona ljudi bilo raseljeno krajem 2019. godine. UNHCR ne pamti veći broj.

Saopštenje UNHCR-a možete pogledati HERE

Kako su pred nama završni ispiti za učenike i učenice osnovnih škola, odnosno upis u srednje škole, predstavljamo vam analizu „Podrška uključivanju romskih učenika u (dualno) srednje stručno obrazovanje - iskustva iz implementacije projekta” koju je NVO Praxis izradio

U okviru projekta „Informisanje pripadnika romske nacionalne manjine o dualnom srednjem stručnom obrazovanju i podrška uključivanju romskih učenika u (dualno) srednje stručno obrazovanje“, NVO Praxis je izradio analizu „Podrška uključivanju romskih učenika u (dualno) srednje stručno obrazovanje - iskustva iz implementacije projekta”.

Praxis je u periodu od 15. marta 2017. godine do 30. novembra 2019. godine sprovodio ovaj projekat, koji je finansiralo Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ). Projekat je realizovan u okviru većeg projekta, „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“, koji je takođe finansirao BMZ, a realizovali Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Deset godina nakon uvođenja inkluzivnog pristupa u obrazovni sistem u Srbiji, ne tako mali broj romske dece suočava se sa nizom prepreka u pristupu pravu na obrazovanje i najčešće ne pronalazi način da ih savlada i uključi se u taj proces.

Analiza „Podrška uključivanju romskih učenika u (dualno) srednje stručno obrazovanje - iskustva iz implementacije projekta” daje kratak osvrt na aktivnosti sprovođene tokom ovog trogodišnjeg projekta, u čijem su fokusu bili informisanje i savetovanje, kao i podrška uključivanju pripadnika romske nacionalne manjine u srednje škole, a naročito u srednje stručne škole i obrazovne profile koji se realizuju po dualnom modelu.

Pored toga, u analizi se sumiraju ključni izazovi sa kojima se suočavaju učenici i učenice romske nacionalnosti u obrazovnom sistemu u Srbiji, naročito oni problemi koji se javljaju na prelasku iz osnovnog u srednje obrazovanje. Analiza, takođe, prikazuje postignuća romskih učenika i učenica u srednjem stručnom obrazovanju kroz podatke dobijene istraživanjem koje je obuhvatilo tri generacije učenika.

Pomenuti izazovi definisani su na osnovu informacija prikupljenih od predstavnika obrazovnih institucija, predstavnika romskih nevladinih organizacija i aktivista, ali i dece romske nacionalnosti i njihovih roditelja, kao i na osnovu nalaza dobijenih praćenjem primene obrazovnih politika.

Istovremeno, analiza nudi preporuke za unapređenje položaja romskih učenika i učenica u obrazovnom sistemu, naročito u pogledu obezbeđivanja pristupa kvalitetnom obrazovanju svima pod jednakim uslovima, odnosno bez diskriminacije.

Analizu možete preuzeti OVDE

Ministarstvo pravde Republike Srbije obavestilo je 5. juna 2020. godine Radnu grupu Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 o završetku konsultativnog procesa povodom izmene Akcionog plana za Poglavlje 23. Radnoj grupi dostavljen je Izveštaj o javnim konsultacijama sa NKEU koji se odnosi na drugi ciklus konsultacija, a po zahtevu grupe i poslednja verzija Akcionog plana za Poglavlje 23. Kako navode iz Ministarstva Akcioni plan upućen je na mišljenje državnim organima u okviru procedure za usvajanje.

Radna grupa apeluje na Vladu da ne usvaja ovaj dokument od strateške važnosti za proces pristupanja Evropskoj uniji ukoliko ga dobije na usvajanje pre održavanja parlamentarnih izbora. Budući da je Vladi istekao mandat i nema pun legitimiteta za donošenje bitnih odluka po budućnost zemlje, dokument ne bi trebalo usvajati sada, kada već nije usvojen u prethodnih 18 meseci. Takođe, nema jasnih podataka da li je finalni nacrt Akcionog plana za Poglavlje 23 Ministarstvo pravde slalo Evropskoj komisiji na komentare, iako je na radnim sednicama to isticano kao naredni korak pre usvajanja. Smatramo da je potrebno pribaviti komentare Evropske komisije na poslednju verziju revidiranog Akcionog plana, kao i postaviti dokument na internet stranicu zbog transparentnosti i uvida javnosti, kao što je bilo učinjeno sa prvim nacrtom dokumenta.

U pogledu kvaliteta samog konsultativnog procesa, podsećamo da je Ministarstvo pravde sa Radnom grupom NKEU konsultacije započelo u februaru 2020. godine. U dva ciklusa rasprave održano je 5 radnih sednica, čime je obnovljena saradnja sa Ministarstvom pravde nakon dužeg prekida. Radna grupa uputila je preko 150 komentara na dokument u drugom ciklusu konsultacija. Upućeni komentari u velikoj meri poklapaju se i sa zamerkama koje je Evropska komisija imala na prvi nacrt dokumenta. U tehničkom smislu ukupan procenat prihvaćenih komentara iz drugog ciklusa je 44.2%, delimično prihvaćenih 4.9%, a neprihvaćenih 45.4% od konkretnih komentara na tekst, dok opšti komentari, koji su od suštinskog značaja za pravac reformi u oblasti vladavine prava, pri kojima radna grupa ostaje, nisu ni razmatrani.

Kao pozitivan rezultat javnih konsultacija ističemo usvajanje velikog broj komentara civilnog društva i unapređenje aktivnosti koje se odnose na slobodu medija, zabranu diskriminacije i procesne garancije. Međutim, za radnu grupu izrazito je zabrinjavajući odnos prema razmatranju komentara na deo Akcionog plana za Poglavlje 23 koji se odnosi na pravosuđe. Iako je prikazan veliki procenat prihvaćenosti predloga, pojedini bitni predlozi nisu u celosti uneti u novi tekst Akcionog plana ili nisu adekvatno uneti, čime se menja njihova suština. Dodatno, kada je reč o komentarima civilnog društva za deo koji se odnosi na borbu protiv korupcije, procenat komentara koji nisu prihvaćeni je skoro 70%.

Radna grupa NKEU za Poglavlje 23 smatra problematičnim što veliki deo, navodno prihvaćenih komentara, suštinski nije prihvaćen u predloženom obliku. Ovakav pristup dovodi u pitanje učešće u budućim konsultacijama pojedinih članica radne grupe, u želji da se izbegne da im se pripišu izmena koje nisu predložile ili usled konstantnog odbijanja komentara stručnjaka za oblast pravosuđa i borbe protiv korupcije.

Zbog svega navedenog podsećamo da smisao konsultacija sa civilnim društvom nije da se tehnički poštuje forma, već da se suštinski i u dobroj veri prihvati stručno mišljenje. Pozivamo Ministarstvo pravde da se u tom duhu razmotre komentari RG NKEU za Poglavlje 23 za delove dokumenta koji se odnose na pravosuđe i borbu protiv korupcije, posebno u pogledu izrade teksta amandmana na deo Ustava o pravosuđu i dobijanje mišljenja Venecijanske komisije, pristupa informacijama od javnog značaja i prevencije korupcije u javnim nabavkama.

Celo saopštenje pogledajte OVDE

Preuzmite izveštaj: OVDE

Povodom 21. maja, Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, Centar za istraživanje i razvoj društava IDEAS, Centar za kriznu politiku i reagovanje (CRPC), Danski savet za izbeglice (DRC), Grupa za decu i mlade INDIGO, Humanitarni centar za integraciju i toleranciju (HCIT), Beogradski centar za ljudska prava i Praxis pozivaju na toleranciju, negovanje kulturnih različitosti i nenasilnu komunikaciju. Nažalost, poslednjih meseci u našem društvu primećuje se jasna i povećana upotreba govora mržnje i ksenofobičnih stavova u javnom prostoru prema migrantskoj i izbegličkoj populaciji koja boravi na teritoriji Republike Srbije, a građanima se predstavljaju nedemokratski i diskriminatorni principi kao rešenje nepostojećeg problema.

Celo saopštenje pogledajte OVDE

Ženeva – Beograd, 11-12. maj 2020.godine

Saopštenje preuzeto sa sajta www.unhcr.rs  

UNHCR, Agencija UN za izbeglice apeluje na vlade širom sveta da hitno obrate pažnju na stradanje miliona apatrida i deluju u skladu sa preporukama koje je organizacija danas objavila da bi se osiguralo da budu obuhvaćeni planovima za reagovanje na virus COVID-19.

„Milionima ljudi širom sveta uskraćeni su državljanstvo i prava koja iz njega proističu. Oni ne postoje na papiru i najčešće žive na marginama društva. Zabrinuti smo što u ovim kriznim vremenima, usred globalne pandemije, sada bivaju izloženi ogromnom riziku da budu izostavljeni u planovima za reagovanje,” rekao je Filipo Grandi, Visoki komesar UN za izbeglice.

Bez državljanstva, apatridi često nemaju pristup osnovnim uslugama uključujući i zdravstvenoj zaštiti, a sada se može dogoditi da se suoče i sa preprekama u pristupu testiranju na korona virus i lečenju. Drugi se možda neće usuditi da pristupe uslugama iz straha da će ih pravni status vesti u rizik od zatvaranja ili deportacije.

„Moramo da ponovimo da niko nema koristi od isključenosti, a ponajmanje globalni napori da se spreči širenje virusa. Pandemiju je moguće pobediti samo ako svi, bez obzira na njihov pravni status, budu uključeni u planove za reagovanje. Niko ne može biti zaštićen ukoliko nisu svi uključeni, a to znači uključiti i često nevidljive populacije bez državljanstva,” rekao je Grandi.

U izveštajima se navodi broj od oko 3,9 miliona apatrida u 78 zemalja, ali je tačan broj verovatno mnogo veći. Bez zakonskih prava i pristupa uslugama, apatridija ostavlja mnoge ljude u političkoj i ekonomskoj marginalizaciji, diskriminisane i podložne eksploataciji i zloupotrebama.

U mnogim zemljama u svetu, apatridi žive u supstandarnim i neadekvatnim higijenskim uslovima, čime su dodatno izloženi riziku od zaraze. Ograničeni svojim pravnim statusom, mnogi rade u neformalnim sektorima što ih takođe onemogućava da se pridržavaju protokla javnog zdravlja poput samoizloacije ili fizičkog distanciranja.

Većina osoba koje su u opasnosti od apatridije u Republici Srbiji pripadaju romskoj nacionalnoj manjini, a mnogi među njima su izbegli sa KiM. Oni koji žive u neformalnim naseljima ili nezvaničnim kolektivnim centrima suočavaju se sa dodatnom nemogučnošću da se pridržavaju preporuka medicinskih stručnjaka. Mnogi su takođe izgubili ionako oskudna sredstva za život usled ograničenja kretanja.

Osobe izložene riziku od apatridije usled nedostatka ličnih dokumenata ili nemogućnosti da registruju adresu stvarnog prebivališta ostaju nevidljive za sistem i često nemaju pristup javnim službama i pomoći. Partneri UNHCR-a brzo su obezbedili humanitarnu pomoć i intervenisali u slučajevima kada su vlasti vršile diskriminaciju i pozvali nezavisne državne organe da obezbede da građani kojima nedostaju lična dokumenta ili registracija ne budu izostavljeni iz planova reagovanja na virus COVID-19 i oporavka na lokalnom i nacionalnom nivou.

Vlasti bi trebalo da usvoje i sprovedu posebne mere koje ne isključuju ugrožene građane od jednakog pristupa jednokratnoj novčanoj pomoći samo zbog toga što nemaju lične karte. Agencija UN za izbeglice nastavlja da pomaže Srbiji u njenim naporima da smanji broj slučajeva apatridije i da proaktivno zaštiti zdravlje i prava osoba u opasnosti od apatridije, posebno u postojećem reagovanju na virus COVID-19.

U nekim zemljama, znatan broj apatrida takođe se nalazi u dugotrajnom pritvoru čekajući na deportaciju zbog toga što se ne smatraju zakonskim stanovnicima a ne postoji ni zemlja u koju bi mogli biti deportovani. Uz kršenje njihovog prava na slobodu, sada se suočavaju sa povećanim rizikom od infekcije, dok lekari i medicinska udruženja širom sveta izražavaju zabrinutost od potencijalnog širenja virusa COVID-19 unutar ovih centara.

UNHCR je takođe zabrinut zbog mogućnosti da mere za ublažavanje i reagovanje ne rasplamsaju ksenofobiju i diskriminaciju onih koji se smatraju izloženijima riziku od zaraze, obzirom da većina stanovništva u svetu koje ne poseduje državljanstvo pripada manjinskim grupama koje su posebno izložene diskriminaciji.

„Ovaj virus naglašava razorne posledice apatridije jednako kao i hitnu potrebu da se ona iskoreni. Pravo na državljanstvo predstavlja osnovno ljudsko pravo, a u ovim vremenima krize to znači razliku između života i smrti,” rekao je Grandi.

Da bi se osigurala zaštita i uključivanje u planove javnog zdravstva, UNHCR je objavio smernice o politikama i primerima dobre prakse. Neke od preporuka su:

• Učiniti zdravstvene usluge, uključujući i testiranje na virus COVID-19 i lečenje, dostupnim za sve bez obzira na posedovanje državljanstva ili zakonski boravak.

• Podići prepreku između zdravstva i imigracionih službi u ovom periodu da bi se omogućilo apatridima da pristupe uslugama bez straha i rizika da će biti uhapšeni ili pritvoreni.

• Obezbediti uključivanje apatrida u informativne kampanje o virusu COVID-19, imajući u vidu lokacije, jezik i preference u vidovima komunikacije.

• Definisati aktivnosti upisa u matične knjige, uključujući i matične knjige rođenih, kao ‘ključnih’ usluga, omogućavajući njihov rad i smanjujući rizik da ljudi postanu apatridi zbog odsustva pravnih dokaza o identitetu ili pravu na državljanstvo.

• Uzdržati se od pritvaranja apatrida pred deportaciju i razmotriti mogućnost oslobađanja onih koji su pritvoreni iz razloga povezanih sa njihovim statusom lica bez državljanstva.

• Obezbediti da preduzete mere ne dovedu do rasplamsavanja ksenofobije i rasne diskriminacije.

• Dati pakete finansijske pomoći svima koji borave na teritoriji zemlje a koji ispunjavaju kriterijume ugroženosti, bez obzira na njihov pravni status.

Spisak preporuka dostupan je na: www.refworld.org/docid/5eb2a72f4.html

Praxis se prudružio grupi organizacija civilnog društva koje su podnele Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Naredbe o ograničenju kretanja na prilazima otvorenom prostoru i objektima prihvatnih centara za migrante i centara za azil koja je doneta 6. maja 2020. godine. Smatramo da zabrana izbeglicama, tražiocima azila i iregularnim migrantima da izlaze iz prihvatnih centara i centara za azil u Republici Srbiji, propisana ovom naredbom, predstavlja neosnovano i nesrazmerno ograničavanje prava na slobodu i bezbednost ličnosti, odnosno njihovo lišavanje slobode.

Saopštenje možete pogledati OVDE

Evropska mreža za pitanje aptridije (ENS) objavila je izveštaj Registracija rođenja i prevencija apatridije u Evropi: dobre prakse i preostale prepreke. Izveštaj se zasniva na analizama propisa, politika i prakse u 24 evropske države, uključujući i Srbiju, koje su prethodno objavljene u Indeksu apatridije. U izveštaju se prikazuju primeri dobre prakse, ali i prepreke koje sprečavaju upis dece u matičnu knjigu rođenih.

Analiza pokazuje da se u nekim zemljama poštuje većina međunarodnih normi i dobre prakse u vezi sa upisom rođenja, dok u drugim zemljama i dalje postoje prepreke koje sprečavaju ostvarenje prava na upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju.

Srbija je u ovom izveštaju svrstana među najlošije ocenjene zemlje u pogledu mogućnosti upisa u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, pre svega zbog toga što podzakonski akti sprečavaju upis deteta odmah nakon rođenja ako majka deteta ne poseduje lične dokumente, što je u suprotnosti sa normama međunarodnog prava, koje svakom detetu garantuju pravo na upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. U izveštaju se ističe i to da ovaj problem u Srbiji posebno pogađa romsku populaciju.

S druge strane, analiza je pokazala da skoro polovina od 24 posmatrane zemlje ima zakone koji nalažu da se činjenice rođenja svakog deteta mora upisati u matične knjige bez obzira na status roditelja, kao i da se ovi zakoni primenjuju u praksi.

Praxis i ovim povodom poziva nadležna ministarstva da izmene pozakonske akte koji sprečavaju upis u matičnu knjigu odmah nakon rođenja dece čije majke ne poseduju dokumente.

24. septembra 2020. godine, realizovana je, druga po redu, motivaciona radionica u okviru projekta „Unapređenje položaja Roma i Romkinja na tržištu rada u Kraljevu“, koji Grad Kraljevo sprovodi u partnerstvu sa nevladinom organizacijom Praxis. Ovaj projekat se realizuje u sklopu grant šeme programa "Podrška EU inkluziji Roma - Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma", koji finansira Evropska unija i sprovodi Stalna konferencija gradova i opština. Cilj radionica je da doprinesu unapređenju socijalnog i ekonomskog položaja romske populacije u Kraljevu, kroz poboljšanje uslova za zapošljavanje podizanjem stručnih kompetencija i konkurentnosti na tržištu radne snage i suzbijanjem diskriminacije u oblasti zapošljavanja Roma i Romkinja.

Na radionici je učestvovalo 20 nezaposlenih lica romske nacionalnosti koja su dobila priliku da se informišu kada je reč pravima u oblasti rada i zapošljavanja podrazumevajući pod tim i mere aktivne politike zapošljavanja koje se odnose na pojedine osetljive društvene grupe. Zahvaljujući saradnji sa ključnim akterima na loklanom nivou, predstavnica Nacionalne službe za zapošljavanje je uzela učešće na radionici i tom prilikom predstavila aktivnosti koje služba sprovodi, a koje doprinose poboljšanju položaja romske nacionalne manjine na tržištu rada.

Na samom početku, prisutni su upoznati sa ciljem realizacije radionice, kao i sa ciljevima i aktivnostima projekta. Učesnici su dobili osnovne informacije o sadržini prava na rad i o značaju aktivne uloge pojedinca u procesu traženja zaposlenja, o mogućnostima i dostupnim resursima u pogledu podizanja i unapređenja stručnih kompetencija, znanja i veština. Značajna pažnja tokom uvodnog obraćanja je posvećena pojmu diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja, kao i mehanizmima zaštite. Posebno je naglašeno da je diskriminacija zabranjena i da učesnici, ukoliko se osećaju diskriminisanim, mogu da se obrate nadležnim institucijama u cilju zaštite prava na ravnopravnost. Uvodni deo radionice je uglavnom bio posvećen iskustvima učesnika u pogledu diskriminacije. Učesnici smatraju da je diskriminacija u oblasti zapošljavanja veoma prisutna i da je osnov najčešće pripadnost romskoj nacionalnoj manjini. Pored toga, učesnici su ukazali da ne veruju u institucionalnu zaštitu, kao i da ne znaju za postojanje nezavisnih institucija, poput Poverenice za zaštitu ravnopravnosti ili Zaštitnika građana, niti im je poznat mandat i uloga ovih institucija.

Potom, predstavnica Nacionalne službe za zapošljavanje je predstavila mere, koje se sprovode u cilju podsticanja zapošljavanja osetljivih grupa, poput subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje, kao i programa prekvalifikacija i dokvalifikacija. Predočeni su i programi javnih radova, kao i program funkcionalnog osnovnog obrazovanja, koje predstavlja uslov za sticanje dodatnih kvalifikacija i poboljšanja konkurentnosti na tržištu rada. Takođe istaknut je značaj odnosno neophodnost prijave na evidenciju nezaposlenih lica.

Osim navedenog, predstavnica NSZ je pozvala učesnika da najpre nauče da napišu radnu biografiju i istom prilikom pokazala je primer radne biografije, i objasnila je šta bi jedna radna biografija morala da sadrži. Takođe je skrenula pažnju učesnicima da time što imaju radnu biografiju, povećavaju mogućnost da se zaposle. Kao i u različitim drugim prilikama, i prilikom sastavljanja radne biografije nezaposleni mogu dobiti podršku od svog savetnika za zapošljavanje u NSZ.

Učesnici su tokom radionice ukazali na pojavu “zapošljavanja preko veze”, naročito u vezi sa učešćem u programu javnih radova. Istakli su da, zbog ovakvih pojava, često gube nadu da će pronaći posao. Jedna učesnica je navela da je aplicirala za posao više puta i da nikada nije dobila odgovor. „Svuda ima diskriminacije za posao“, dodala je.

Prisutnima je rečeno da se za svaki vid podrške u procesu traženja posla mogu obratiti svom savetniku u NSZ, kao i da je posebno važno da budu u stalnom kontaktu sa savetnikom. Osim toga, učesnicima je još jednom skrenuta pažnja na važnost njihove aktivne uloge u poboljšanju sopstvenog položaja na tržištu radne snage podrazumevajući pod tim učešće u programima koji su namenjeni podsticanju zapošljavanja. Ukoliko smatraju da su žrtve diskriminacije ili se osećaju diskriminisanim, učesnici su pozvani da se pritužbe Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, a ukoliko im je u vezi sa tim potrebna podrška mogu se uvek obratiti Praxisu.

In March 2020, Praxis continued providing assistance to refugees/migrants, through information, psychosocial support, referrals to the targeted assistance provided by various organisations/institutions or covering the costs of transport to the asylum and reception centres.

A total of 458 newly arrived refugees/migrants were informed about current situation in Serbia and the region, legal status and available legal options (seeking asylum in Serbia, assisted voluntary return to the country of origin, possibilities of family reunification abroad or resettlement to a third country when possible), accommodation in asylum centres (AC) or transit-reception centres in Serbia, means of transportation to the assigned centres, other rights and available services (medical care, psychosocial support, food, NFIs, various workshops for refugees/ migrants etc.).

The Report covers the first half of March 2020. Due to the rising risk of COVID-19 outbreak and introduced state of emergency, all field activities of Praxis’ Migration Team have been suspended until further notice.

Download the whole Protection Monitoring Report for March 2020 here.