U okviru projekta #StatelessJourneys Evropske mreže za pitanja apatridije čiji je Praxis član, razgovarali smo sa devojkom iz Somalije:

"Ja sam iz Somalije, iz sela u blizini grada Mogadiš. Tamo sam živela sa roditeljima. Ja sam njihovo jedino dete. Završila sam četiri razreda osnovne škole u svom selu, ali sam nakon četvrte godine morala da napustim školu, jer je moja porodica odlučila da je za mene bolje da ostanem kod kuće i pomažem majci u kućnim poslovima. Mi smo siromašna porodica i moji roditelji nemaju dovoljno sredstava za kupovinu školskih knjiga. Nameravali su da me udaju za starijeg muškarca iz našeg sela. Taj čovek mi se nije sviđao, nisam želela da se udam i zato sam pobegla od kuće.

Odlučila sam da odem u Evropu. Tamo nemam porodicu ni prijatelje. Samo sam čula priče o Evropi od ljudi sa kojima sam putovala. Morala sam da nabavim lažni pasoš da bih mogla da otputujem iz Mogadiša do Istanbula. Nikada pre toga nisam imala nijedan lični dokument. Jednom prilikom sam pokušala da pribavim ličnu kartu u našoj lokalnoj opštini, dala sam nešto novaca, ali nikada nisam dobila taj dokument. U mom selu ima mnogo ljudi bez dokumenata, jer nam dokumenti ustvari ni nisu potrebni. Ako želiš da ideš kod lekara, samo treba da platiš za njegove usluge. Možeš i da pohađaš osnovnu školu bez ijednog ličnog dokumenta. Moja porodica je bila siromašna i ja nikada nisam putovala izvan svog sela.

Na aerodromu u Mogadišu sastala sam se sa krijumčarem koji mi je dao pasoš. Plašila sam se da će granična policija primetiti da je pasoš lažni. To se srećom nije desilo i odletela sam u Istanbul. Iz Turske smo išli preko Grčke, Albanije i Kosova, tako da sam sada u Srbiji. U svim tim zemljama na mom putu do Srbije boravila sam u kućama krijumčara krijući se od policije. Ukupno sam putovala oko pet nedelja iz Somalije. Sada sam smeštena u jednom hostelu u Beogradu, ali za nekoliko dana nastavljam putovanje. Još uvek nisam sigurna gde želim da idem, ali uskoro moram da donesem odluku o tome."

Fotografija Boška Đorđevića

U okviru projekta #StatelessJourneys Evropske mreže za pitanja apatridije čiji je Praxis član, razgovarali smo sa Tibetankom iz Indije:

"Rođena sam u gradu Daramšala u Indiji i u njemu sam živela ceo svoj život sa roditeljima, sestrom i bratom. Potičemo iz Tibeta. Moji roditelji su pobegli iz Tibeta u Indiju kada su bili mladi. U Daramšali živi velika tibetanska zajednica, a tu je smeštena i naša vlada u egzilu. Nemamo državljanstvo Indije. Imamo samo potvrdu o identitetu koju zovemo „žuta knjiga“. Takođe imamo tibetansku „zelenu knjigu“ koju je izdala Centralna tibetanska uprava. Taj dokument, „zelena knjiga“, je poput pasoša, ali ne možemo da ga koristimo za putovanje i nije koristan izvan naše zajednice. Ne posedujemo nikakva druga dokumenta i nikada nismo pokušali da dobijemo državljanstvo Indije. 

Moj život u gradu je bio miran. Naša zajednica je veoma jaka, tako da sam u Daramšali imala sve što mi je potrebno. Nisam često izlazila iz grada. Moj otac je nastavnik tibetanskog jezika, a moja majka je domaćica. Završila sam srednju školu i želela sam da pronađem dobar posao, ali to nije bilo moguće. S obzirom na to da sam Tibetanka, nije mi dozvoljeno da radim u bilo kojoj državnoj službi u Indiji, a bilo bi mi teško i da pronađem posao izvan Daramšale.

Kada sam odlučila da odem iz Indije, roditelji su me podržali. Otac je kupio lažni pasoš za mene. Bio je to tajlandski pasoš. Iz Indije sam letela za Tursku. Imala sam sreće da me granična policija nije otkrila. Ostala sam oko 15 dana u Istanbulu pripremajući se za sledeći korak. Znala sam da ću morati ilegalno da prelazim druge granice. Ponekad sam putovala automobilom sa drugim izbeglicama, ali veći deo puta smo hodali. Zajedno sa grupom izbeglica iz različitih zemalja, iz Turske sam nastavila u Grčku. Prešli smo granicu neopaženo. Boravila sam u krijumčarevoj kući u Grčkoj oko mesec dana. Nakon Grčke, išla sam preko Albanije i Kosova i za nekoliko dana našla sam se u Srbiji. Međutim, ne planiram da se ovde dugo zadržim. Svoje putovanje ću nastaviti za dva-tri dana. 

Kada smo ušli u Srbiju, u gradić Prokuplje, policija je uhvatila grupu sa kojom sam putovala. Odveli su nas u stanicu policije. Policijski službenici nisu dobro govorili engleski jezik, ali smo nekako uspeli da komuniciramo. Uzeli su nam otiske prstiju i slikali nas. Pitali su nas odakle smo. Rekla sam im da sam Tibetanka. Bili su zbunjeni. Jedan od policijskih službenika je otvorio Google mape na svom telefonu i na osnovu njegove gestikulacije shvatila sam da želi da mu pokažem odakle sam, pa sam mu pokazala Purang u Tibetu koje je rodno mesto mojih roditelja. Neko vreme su gledali u mapu. Pitali su me i koliko imam godina. Setila sam se da mi je krijumčar rekao da je uvek bolje reći da si maloletan ako želiš da imaš bolji tretman. Zato sam slagala. Policija mi je dala dokument na srpskom jeziku koji nisam razumela. Kasnije mi je rečeno da mogu da tražim smeštaj u nekom od prihvatnih centara za izbeglice u Srbiji. Kada smo otišli iz stanice policije, nastavili smo ka Beogradu.

U Beogradu, dok sam sedela u parku u kojem se skuplja veliki broj izbeglica, srela sam osobu zaposlenu u Praxisu. Ona me je informisala o Srbiji, uslugama koje mogu da koristim i objasnila mi je značenje dokumenta koji sam dobila od policije nakon ulaska u Srbiju (to je bila potvrda o izraženoj nameri da se traži azil u Srbiji). Taj dokument je sadržao moje lične podatke i informaciju o tome da imam kinesko državljanstvo. Sa tim dokumentom mogu da spavam legalno u nekom hostelu dve noći i planiram da to uradim. 

Ne znam tačno koja je sledeća granica koju ću pokušati da pređem. Moj cilj je da stignem do Nemačke. Tamo imam mnogo prijatelja. Oni će mi dati relevantne informacije o zakonitom boravku u Nemačkoj, a potražiću i informacije na internetu. Napustila sam Indiju da bih učinila nešto više sa svojim životom. Volim muziku i sviram bubnjeve. Nadam se da ću u Nemačkoj ostvariti svoj san i baviti se muzikom."

In October 2019, Praxis continued providing assistance to refugees/migrants, through information, psychosocial support, referrals to the targeted assistance provided by various organisations/institutions or covering the costs of transport to the asylum and reception centres.

A total of 1995 newly arrived refugees/migrants were informed about current situation in Serbia and the region, legal status and available legal options (seeking asylum in Serbia, assisted voluntary return to the country of origin, possibilities of family reunification abroad or resettlement to a third country when possible), accommodation in asylum centres (AC) or transit-reception centres in Serbia, means of transportation to the assigned centres, other rights and available services (medical care, psychosocial support, food, NFIs, various workshops for refugees/ migrants etc).

Download the whole Protection Monitoring Report for October 2019 here.

Redovna godišnja Skupština Mreže organizacije za decu Srbije održana je u od 9. do 10. novembra 2019. godine u Kragujevcu.

Sednicom skupštine predsedavala je Iva Eraković, izvršna direktorka Prijatelja dece Srbije. Skupština je tokom radnog dela najpre razmatrala Izveštaj o radu Mreže za 2018. godinu koji je predstavio direktor Saša Stefanović, a potom je Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica UO MODS-a, predstavila Izveštaj o radu Upravnog odbora i izvestila o učešću MODS-a u vladinim telima, pre svega Savetu za prava deteta i radnim grupama formiranim od strane nadležnih ministarstava: Radna grupa za rani razvoj i Radna grupa za izradu Strategije u oblasti prava deteta. Izveštaj Nadzornog odbora za 2018. i 2019, kao i finansijski plan za 2020. godinu predstavio je Radomir Jevtić, predsednik ovog tela. Nakon kraće diskusije, članovi i članice Skupštine su jednoglasno usvojili podnete izveštaje.

Skupština MODS-a je zatim jednoglasno reizabrala Ivu Eraković za članicu Upravnog odbora.

U nastavku rada Skupština je jednoglasno usvojila predlog da MODS pristupi regionalnoj mreži u Dunavskoj regiji Danube Civil Society forum, kao i globalnoj mreži za okončanje seksualne eksploatacije ECPAT.

Iva Eraković je potom predstavila inicijativu Zaštitnika građana za potpisivanje Sporazuma o saradnji sa MODS-om koju je Skupština jednoglasno usvojila.

U popodnevnom delu prvog radnog dana, Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa, predstavila je podršku razvoju civilnog društva koju sprovode Građanske inicijative u okviru njihovog Resurs centra. Nakon uvodnog dela članice su imale priliku da razmene svoja iskustva sa lokalnog nivoa, kao i izazove i probleme sa kojima se najčešće suočavaju.

Novina na ovogodišnjoj Skupštini je predstavljao Market ideja – sesija u kojoj su članice u imale priliku da razmene ideje o projektima i programima koje sprovode, ali i da predlože teme i aktivnosti kojima bi MODS mogao da se posveti u narednoj godini.

Drugi radni dan je bio rezervisan za predstavljanje novih organizacija za prijem u članstvo u MODS-u. Udruženje „Na pola puta“ iz Pančeva i Društvo za cerebralnu i dečju paralizu Kosjerić su jednoglasnom odlukom Skupštine postale članice MODS-a, koji trenutno broji 103 članice.

Poslednji deo je bio posvećen predlozima za unapređenje rada MODS-a, odnosno diskusiji o budućim aktivnostima i zagovaračkim planovima MODS-a.

U Beogradu 16. oktobra 2019. godine, u saradnji sa Mrežom organizacija za decu Srbije – MODS, Centar za prava deteta održao je konsultativnu radionicu o uspešnosti primene preporuka Komiteta za prava deteta. Cilj radionice je bio da se u narednom periodu zajednički kontinuirano prikupljaju podaci i prati primena preporuka Komiteta za prava deteta. 

Kao predstavnice Praxisa, Jasmina Miković i Jelena Petrović su posebno skrenule pažnju na to da još uvek nije obezbeđen upis u matične evidencije svakom detetu nakon rođenja, bez obzira na to da li majke poseduju lične dokumente. Takođe su ukazale i na to da uloga Saveta za prava deteta Vlade RS nije unapređena u smislu obezbeđivanja dodatnih ljudskih, tehničkih i finansijskih resursa za efikasno funkcionisanje. Na polju prevencije i eliminacije dečjih brakova konkretni rezultati nisu vidljivi, osim što je formirana Nacionalna koalicija za borbu protiv dečjih brakova, na inicijativu Unicefa i što su upućene instrukcije centrima za socijalni rad od strane nadležnog ministarstva na koji način oni treba da postupaju u slučaju pojave dečjih brakova. Kada je u pitanju primena relevantnih antidiskriminacionih propisa, još uvek država nije preduzela konkretne mere kako bi stala na put segregaciji romskih učenika u obrazovanju, a poslednje izmene obrazovnih zakona ponovo vraćaju mogućnost formiranja posebnih odeljenja za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u okviru redovnih škola. 

Radionica je organizovana u okviru projekta „Praćenje primene preporuka Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija sa posebnim fokusom na unapređenju participacije dece” koji Centar za prava deteta sprovodi uz podršku Unicefa i u saradnji sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava Republike Srbije. Projekat ima za cilj da doprinese unapređenom praćenju preporuka Komiteta za prava deteta UN kroz partnerstvo države, nevladinog sektora i učešće dece.

Komitet za prava deteta UN je u februaru 2017. godine razmotrio Drugi i treći periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji i usvojio zaključna zapažanja i preporuke za dalje unapređenje položaja dece i izvršavanje obaveza preuzetih ratifikacijom konvencije i fakultativnih protokola.

Iako su mere koje proističu iz preporuka Komiteta za prava deteta prvenstveno obaveza države, uloga civilnog sektora je da državu u tome podstiče i na tom putu sa njom sarađuje. Zato su razvijeni indikatori uspešnosti primene preporuka Komiteta za prava deteta o uticaju politika i zakona na nacionalnom i lokalnom nivou u odnosu na ostvarivanje prava deteta iz perspektive civilnog društva.

Na 8. sednici Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije održanoj 29.10.2019. u Beogradu u ime MODS-a učestvovali su Jasmina Miković iz Praxisa, članica Saveta za prava deteta i predsednica Upravnog odbora MODS-a, i Saša Stefanović, direktor MODS-a.

Saša Stefanović je upoznao članove Saveta sa rezultatima istraživanja o multisektorskoj saradnji na zaštiti dece od nasilja u lokalnim samoupravama. Usvojeni sporazumi i protokoli o saradnji na zaštiti dece od nasilja na lokalnom nivou mogu se naći na mapi zaštite dece, a mogu poslužiti kao modeli lokalnim samoupravama koje do sada nisu usvojile protokole za zaštitu dece od nasilja.

Na sednici je razmatrana inicijativa za formiranje posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje maloletnih učinioca krivičnih dela koji imaju smetnje u psihofizičkom razvoju ili mentalne smetnje. Ovu inicijativu je predstavila sudija Vrhovnog kasacionog suda Biljana Sinanović, predsednica „Saveta za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenje krivičnih sankcija prema maloletnicima“.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je najavljeno da se planira da Zakon o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta bude usvojen do kraja godine, s tim što bi određeni delovi zakona imali odloženu primenu, kao na primer ustanovljavanje Zaštitnika prava deteta i dr.

Ljiljana Simić je u ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja upoznala prisutne sa radom Zajedničkog tela za podršku socijalnoj inkluziji i koordinaciju nadzora nad radom interresornih komisija za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu, kao i planovima usmerenim na dalje podizanje svesti o značaju obrazovne i socijalne inkluzije.

Na sednici je istaknuto da je Srbija jedna od 12 zemalja koje su dobile ocenu „značajan napredak“ od Ministarstva za rad SAD, kada je u pitanju sankcionisanje dečjeg rada. Pored toga, prisutni su obavešteni o praćenju prevencije i zabrane dečjih brakova, te je u vezi s tim najavljeno da će se brisati odredba Porodičnog zakona koji, izuzetno, omogućava sklapanje braka detetu sa navršenih 16 godina.Tom prilikom, Jasmina Miković je dodala da je pored rada na unapređenju normativnog okvira, neophodno raditi na uspostavljanju adekvatnog institucionalnog odgovora na pojavu dečjih brakova na lokalu, kao i na kontinuiranim edukacijama roditelja, dece i lokalnih institucija i ustanova o štetnosti dečjih brakova, koji predstavljaju grubo kršenje prava deteta sa katastrofalnim posledicama.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je najavilo rad na stručnom usavršavanju zaposlenih u lokalnim samoupravama u oblasti prava deteta. Jasmina Miković je pohvalila tu inicijativu i posebno ukazala na posledice kreiranja lokalnih politika bez učešća građana i OCD. Kao rezultat izostanka participacije građana u kreiranju lokalnih politika, zabeleženi su brojni slučajevi usvajanja odluka koje nisu usklađene sa antidiskriminacionim propisima i ugrožavaju prava deteta.

Poseta je realizovana uz finansijsku podršku vlada SR Nemačke i pokrajine Šlezvig-Holštajn sa ciljem da se predstave i razmene iskustva i primeri dobre prakse u oblasti politika koje se odnose na podršku mladima, pripadnicima nacionalnih manjina, u prevazilaženju prepreka u obrazovnom sistemu i prelasku iz sveta obrazovanja u svet rada. U tom smislu, u pokrajini je razvijen program mera podrške mladima iz osetljivih grupa sa ciljem podsticanja veština mladih u pogledu stručnog obrazovanja i zapošljavanja, pored ostalog, i kroz neposredan pristup dualnom obrazovanju što bi trebalo da olakša ulazak u profesionalni život. Podrška koja se pruža u okviru pomenutog programa je dobrovoljna i besplatna, a svrha je da se učenicima pruži podrška u planiranju profesionalne budućnosti tako što će bolje upoznati sopstvene mogućnosti i tako doneti odluke, što bi trebalo da rezultira preuzimanjem odgovornosti za svoju budućnost u pogledu karijere.U periodu od 13. do 18. maju 2019. godine, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ je organizovala studijsku posetu relevantnim institucijama i organizacijama koje učestvuju ili se zalažu za programe podrške manjinama, u Kilu, prestonici nemačke pokrajine Šlezvig-Holštajn, koja je poznata i van granica Nemačke po svojoj uspešnoj inkluzivnoj manjinskoj politici. Tokom prethodnih decenija, ova pokrajina je sprovela mnoge projekte i mere kako bi podržala osetljive grupe, naročito u oblasti karijernog vođenja i savetovanja u cilju nastavka školovanja i zapošljavanja. 

U Srbiji je nedavno uspostavljen pravni okvir u oblasti dualnog obrazovanja koji, između ostalog, donosi novine u pogledu strukture i umrežavanja školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje uvažavajući upravo specifičnosti dulanog sistema obrazovanja. S druge strane, učenicima iz osetljivih grupa, zbog specifičnosti njihovog položaja i prepreka sa kojima se suočavaju tokom svog profesionalnog razvoja  je često potrebna dodatna podrška u pogledu karijernih saveta i smernica. U cilju pružanja smernica  članovima timova za karijerno vođenje i savetovanje u srednjim školama, koje realizuju dualne obrazovne programe, prepoznata je potreba da se izradi brošura. Brošura bi omogućila predstavnicima institucija u Srbiji da saznaju o pozitivnim i specifičnim znanjima, metodama i iskustvima iz Šlezvig-Holštajna, kao i da se upoznaju sa institucijama, modelima i načinom rada sa osetljivim grupama u toj pokrajini, što bi doprinelo uspostavljanju i implementaciji standarda karijernog vođenja i savetovanja mladih u Srbiji. 

Uprkos činjenici da su problemi sa kojima se suočavaju pripadnici romske nacionalne manjine u pokrajini Šlezvig-Holštajn manje-više slični kao i u Srbiji, iskustva stečena tokom ove posete kada je reč o merama podrške mladima u sticanju stručnih kvalifikacija i profesionalnom osposobljavanju govore da su one uspešne zahvaljujući pristupu koji je zasnovan na individualnom radu sa učenicima i fokusiran na potencijale svakog pojedinca. 

Pored predstavnica Praxisa, Jasmine Miković i Marije Dražović, studijsku grupu su činili i predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje, Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca, Školske uprave grada Kragujevca, Srednje stručne škole u Kragujevcu, Centra Inventiva - Udruženja za razvoj profesionalne orijentacije, Obrazovno-kulturne zajednice Roma „Romanipen“ iz Kragujevca, Tim za socijlano uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i Evropskog centra za pitanje manjina (ECMI) iz Nemačke.