Pravne prepreke koje sprečavaju upis u matičnu knjigu rođenih svakog deteta odmah nakon rođenja nisu otklonjene ni u 2018 godini. Tako će zbog neadekvatnih rešenja koje sadrže podzakonski akti koji regulišu upis u matičnu knjigu rođenih, deca čije majke ne poseduju lične dokumente i dalje ostajati bez upisa u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. Samim tim, u najosetljivijem periodu života biće im uskraćen ili znatno otežan pristup velikom broju prava, uključujući i pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Ovakva situacija je u suprotnosti kako sa domaćim zakonodavstvom tako i sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Naime, Ustav Republike Srbije, Porodični zakon, Konvencija o pravima deteta i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima garantuju svakom detetu pravo na lično ime i na upis u matičnu knjigu rođenih i to odmah nakon rođenja. Shodno tome, postavljanje uslova za upis u matičnu knjigu rođenih koje ne mogu ispuniti svi građani, poput ograničenja da majke bez dokumenata ne mogu upisati svoju decu - predstavlja grubo kršenje prava deteta. A u Srbiji, nažalost, i dalje živi znatan broj ljudi, pre svega pripadnika romske nacionalne manjine, koji ne poseduju lične karte i druge dokumente.

Da situacija u Srbiji u vezi sa blagovremenim upisom u matične knjige nije zadovoljavajuća, pokazuje i niz preporuka koje su međunarodne organizacije i ugovorna tela uputile Srbiji. Tako je Komitet UN za ljudska prava preporučio  Srbiji da poveća svoje napore da omogući upis deci čiji roditelji ne poseduju lične dokumente, a slične preporuke dali su i Komitet UN za prava deteta i Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Evropski parlament je pozvao Srbiju da omogući potpunu realizaciju prava na blagovremeni upis rođenja, dok je Savet za ljudska prava UN, u okviru Univerzalnog periodičnog pregleda stanja ljudskih prava, Srbiji preporučio da svoj deci rođenoj u Srbiji obezbedi upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, bez diskriminacije i bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente. Srbija je prihvatila ovu preporuku Saveta za ljudska prava, a obavezala se i da će ispuniti UN Ciljeve održivog razvoja, uključujući i to da se svakome mora obezbediti upis u matičnu knjigu rođenih.

Međutim, uprkos prihvaćenim obavezama i proklamovanom opredeljenju da svakom detetu omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, Srbija još uvek nije otklonila pravne prepreke koje znatnom broju dece uskraćuju upis. Štaviše, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je tokom 2018. godine odbilo predloge Praxisa da izmenama propisa omogući svoj deci blagovremeni upis u matične knjige.

S obzirom da je ovakva situacija neodrživa kako sa aspekta poštovanja ljudskih prava, tako i u pogledu usaglašenosti nižih pravnih akata sa višim, a Srbiju ostavlja u poziciji države koja ne ispunjava svoje međunarodne obaveze, Praxis još jednom ističe da je neophodno da nadležne institucije bez odlaganja preduzmu potrebne mere kako bi se svakom detetu omogućio upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju.

Komitet za prava deteta usvojio je zaključna zapažanja na Drugi i treći periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji i dao preporuke  za dalje unapređenje položaja dece i izvršavanje obaveza preuzetih ratifikacijom Konvencije i Fakultativnih protokola.

Komitet je razmotrio Drugi i treći periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji na svojim sastancima održanim 24. januara 2017. godine i usvojio zaključna zapažanja 3. februara 2017. godine. U zaključnim zapažanjima pozdravio je ostvareni napredak Srbije u različitim oblastima relevantnim za ostvarivanje prava deteta i uputio na to da se nastavi rad na sprovođenju preporuka datih Srbiji 2008. godine.

Zaključnim zapažanjima obuhvaćena su i pitanja istaknuta u alternativnom periodičnom izveštaju  koji je pripremila Koalicija za monitoring prava deteta u Srbiji, čija je članica Praxis, kao i ona na koja su predstavnici Koalicije ukazali na pripremnoj sednici Komiteta za prava deteta. Neke od preporuka Komiteta u vezi sa neophodnošću usvajanja politika države prema deci, imajući u vidu da je Nacionalni plan akcije za decu istekao 2015. godine, su:

• jačanje uloge Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije u koordinisanju međusektorske saradnje;
• uspostavljanje budžeta sa jasno vidljivim alokacijama namenjenim deci;
• usvajanje Zakona o zaštitniku prava deteta;
• zabranu telesnog kažnjavanja u svim sredinama uključujući i porodicu.

Komitet je pozvao Srbiju da dostavi svoj Četvrti i peti periodični izveštaj do 24. maja 2022. godine.

Devojčica koja je izgubila svoju zemlju je dečja knjiga u kojoj 12-godišnja Neha iz Nepala otkriva da postoji problem sa njenim državljanstvom i putuje svetom, upoznaje decu i odrasle, uči o apatridiji i šta se može učiniti da bi se taj problem rešio.

Ovu knjigu je izradio Institut za apatridiju i inkluziju, nezavisna organizacija koja se bavi ostvarivanjem prava na državljanstvo za sve. Jedno od glavnih pitanja kojima se bavi ova organizacija je apatridija koja utiče na milione dece širom sveta. Svrha ove knjige i veb sajta na kojem je predstavljena, www.kids.worldsstateless.org, jeste doprinos povećanju svesti dece i odraslih o ovoj pojavi koja predstavlja tako ogroman, a nepotreban teret za veliki broj mladih ljudi. 

Preuzmite knjigu ovde. 

Dana 29. oktobra 2018. godine, Praxis je održao konsultativni sastanak sa predstavnicima institucija u Zemunu na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova, kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR. 

Cilj sastanka bio je da okupi relevantne aktere na lokalu, kako bismo zajednički pokušali da identifikujemo moguća rešenja problema dečjih, ranih i prinudnih brakova. Učestvovalo je ukupno 13 predstavnika/ca centara za socijalni rad, škola, tužilaštva, zdravstvene ustanove, kao i romski aktivisti. Nakon uvodnog predstavljanja, prisutni su upoznati sa aktivnostima koje je Praxis do sada sproveo u oblasti eliminacije i prevencije dečjih brakova, sa posebnim osvrtom na zaključke do kojih je došao. Potom je dat pregled problema dečjih, ranih i prinudnih brakova u Srbiji, regionu i svetu, sa posebnim osvrtom na domaće i međunarodne propise koji regulišu prava deteta, brak i porodične odnose, kao i uloge i obaveze nadležnih organa da preveniraju zanemarivanje dece i nasilje nad decom. Kroz interaktivni pristup temi, i primere dobre prakse, razgovaralo se o mogućim rešenjima i iskorenjivanju pojave dečjih brakova, koji je, između ostalog, usko vezan i za problem apatridije u Srbiji. Shodno tome, učesnicima je predstavljen Indeks apatridije, koji pruža uvid u to na koji način različite države u Evropi štite lica bez državljanstva i šta čine da bi sprečile i smanjile pojavu apatridije.

Prisutni su pokazali zavidno interesovanje za temu, bilo da su se do sada u svom radu susretali sa dečjim brakovima ili ne. Prisustvo predstavnika gotovo svih relevantnih institucija i ustanova na nivou lokalne samouprave, kao i predstavnika romske zajednice, iniciiralo je kvalitetnu interaktivnu diskusiju, koja je pokazala da je neophodna međusektorska saradnja, kao i preventivni rad sa roditeljima u vidu edukativnih i savetodavih sesija. Ipak, i pored toga što su prisutni prilično svesni ozbiljnosti problema dečjeg braka, i dalje ga posmatraju prevashodno kao deo romske kulture i tradicije, i izražavaju bojazan da bi se nametanjem većinske kulture i tradicije ugrozila saradnja sa romskom zajednicom. Iako su u obavezi da postupaju u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima, predstavnici institucija izražavaju sumnju da bavljenje neminovno znači mešanje u tradiciju romske zajednice, zanemarujući tako činjenicu da su dečji brakovi pre svega ozbiljno kršenje prava devojčica. Predstavnici zdravstva negirali su da je žensko telo sa 15 godina nespremno za reprodukciju i navode da se na ovom uzrasnom dobu devojčice smatraju ženama, a ne devojčicama, što se u velikoj meri razlikuje od stavova stručne javnosti na domaćem i međunarodnom nivou. Ovaj sastanak je pokazao da je neophodno nastaviti sa ovakvim ili sličnim sastancima usmerenim na podizanje svesti o štetnosti dečjih brakova, a pre svega na sagledavanje dečjih brakova kao štetne tradicionalne prakse koja pre svega ugrožava psihofizičko zdravlje devojčica i njihov sveobuhvatni razvoj. 

U novembru 2018. godine, Praxis će održati još jedan konsultativni sastanak u Zemunu. 

Dana 26. oktobra 2018. godine, Praxis je održao konsultativni sastanak sa predstavnicima institucija u Požarevcu na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova, kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR. 

Cilj sastanka bio je da okupi predstavnike svih relevantnih institucija u Požarevcu kako bi se kroz diskusiju došlo do predloga politika za iskorenjivanje pojave dečjih, ranih i prinudnih brakova. Sastanku su prisustvovali predstavnici centra za socijalni rad i škole, dok se predstavnici policije, zdravstva i tužilaštva nisu odazvali pozivu. Nakon uvodnog predstavljanja govornica, prisutni su kroz prezentaciju aktivnosti koje Praxis sprovodi na polju prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova, detaljnije upoznati sa samim problemom kao i sa predlozima za rešenje do kojih je Praxis došao. Uz kratak osvrt na odgovornost države u prevenciji i eliminaciji dečjih brakova, učesnici/e sastanka su takođe upoznati sa nacionalnim i međunarodnim zakonodavstvom u toj oblasti. Nakon toga usledila je diskusija o tome šta svako od nas može i mora da uradi, a šta očekujemo od drugih karika u lancu saradnje, tokom koje su se razmatrali slučajevi iz prakse sa ciljem da se prevenira problem dečjih, ranih i prinudnih brakova koji je usko vezan i za problem apatridije u Srbiji. Shodno tome, učesnicima je predstavljen Indeks apatridije, koji pruža uvid u to na koji način različite države u Evropi štite lica bez državljanstva i šta čine da bi sprečile i smanjile pojavu apatridije.

Kao jedan od zaključaka diskusije nameće se nedovoljna i nekoordinisana saradnja nadležnih institucija, odnosno prebacivanje odgovornosti sa jedne institucije na drugu. Predstavnici centra za socijalni radu ističu da je neophodno uspostaviti sporazume o međusektorskoj saradnji, kao i dosledno primenjivati postojeće protokole o postupanju u slučaju zlostavljanja i/ili zanemarivanja deteta. Kao jednu od glavnih prepreka ističu odsustvo podrške od strane relevantnog Ministarstva, kao i neuvažavanje od strane suda i tužilaštva. Predstavnici škole navode lošu saradnju sa roditeljima kao glavnu prepreku u rešavanju problema dečjeg braka. I pored toga što su prilično svesni ozbiljnosti ovog problema, profesionalci su i dalje nedovoljno osetljivi na probleme romske populacije i još uvek su prisutni obrasci postupanja vođeni predrasudama čime se ovaj problem i dalje posmatra kroz prizmu kulturne tradicije. Shodno tome, neophodno je nastaviti sa ovakvim ili sličnim edukacijama uz konstanto podizanje svesti o tome da se problem dečjih brakova ne sme ignorisati i da  tradicionalna praksa ne sme biti izgovor za kršenje prava deteta. 

Do kraja 2018. godine, Praxis će održati još dva konsultativna sastanka u Beogradu.

U ponedeljak, 5. novembra 2018. godine održana je 5. sednica Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije. Sednici su prisustvovali Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa i predsednica Upravnog odbora MODS-a, koja je i stalna članica Saveta za prava deteta i direktor MODS-a, Saša Stefanović.

Direktor MODS-a, Saša Stefanović je prisutnima predstavio Preporuke za razvoj i unapređivanje mera, usluga i programa za sprečavanje izdvajanja dece iz porodica, odnosno za povratak dece u primarnu porodicu ukoliko je do razdvajanja došlo. Ove preporuke su nastale na osnovu zaključaka sa nacionalne konferencije „Jačanje porodice –  pogled na mogućnosti“ a osnovna poruka je da bi postojeće resurse u različitim sektorima trebalo staviti u funkciju jačanja porodice i podrške ostanku deteta u porodici.

Na sednici je bilo reči o Prednacrtu  Zakonu o pravima deteta i zaštitniku prava deteta. Istaknuto je da ovaj Zakon sadrži odredbe kojima se verifikuju sva prava deteta i instrumenti nezavisne kontrole i zaštite. Usvajanje ovog Zakona predstavlja  veliki korak u unapređenju, promociji i  obezbeđivanju kontrole zaštite prava deteta u Republici Srbiji. Takođe, usvajanjem ovog Zakona se ispunjavaju obaveze Republike Srbije sadržane u preporukama iz poslednjeg univerzalnog periodičnog pregleda o stanju ljudskih prava u Srbiji kao i u preporukama Komiteta za prava deteta i Akcionom planu pregovaračkog Poglavlja 23. Predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je predstavio i plan daljeg rada na donošenju ovog zakona koje se očekuje u prvom kvartalu 2019. godine.

Članovi Saveta su se upoznali sa smernicama i praksama Unicef-ove globalne "Inicijative za gradove i opštine po meri dece" kao i sa nastavkom projekta "Eliminacija najgorih oblika dečijeg rada".

Svеtski dan prava dеtеta bićе u Srbiji obеlеžеn 20. novеmbra čija je okvirna tema "Obojimo sve u plavo, za svako dete", a tog dana ćе plavom bojom biti osvеtljеnе svе najznačajnijе institucijе u Srbiji, u znak poštovanja prava deteta i adolescenata, naglašeno je na sednici Saveta za prava deteta.

Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, predstavila je glavna dostignuća projekta "Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu", sprovedenog kao deo aktivnosti Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.

Pogledajte film ovde. 

Prvi sastanak radne grupe za rani razvoj dece, posebnog tela Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, održan je 15.10.2018. godine u Beogradu. Radna grupa je formirana odlukom Saveta za prava deteta 1. marta 2018. godine, u cilju postizanja koordinacije politika na nacionalnom nivou.

Predsednica posebne radne grupe za rani razvoj dece je Anamarija Viček, državna sekretarka u Ministartsvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Radna grupa u punom sastavu ima osam članova, a pored predstavnika Saveta za prava deteta iz relevantnih resora jedna od stalnih članica je i Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica Upravnog odbora MODS-a. Na prvom sastanku radne grupe, kao predstavnici MODS-a, učestvovali su Saša Stefanović, direktor MODS-a i Jasmina Miković.

Prvi sastanak je bio posvećen razgovoru o strateškim prioritetima u oblasti ranog razvoja dece i načinu implementacije Poziva na akciju - Zajednička poruka ministara Vlade Republike Srbije – podrška deci u ranom detinjstvu i njihovim porodicama. Ujedno su razmatrane mogućnosti za unapređenje koordinacije aktivnosti različitih resora i drugih aktera u oblasti ranog razvoja.

U narednom periodu, radna grupa će raditi na iniciranju mera za izradu celovite i koherentne politike koja je usmerena na decu ranog uzrasta, uključujući i integraciju politika podrške deci na ranom uzrastu u Nacionalni plan akcije za decu, kao i na definisanju preporuka za ostvarivanje važnih socijalnih indikatora u oblasti podrške deci u ranom detinjstvu.

Zbog čega je formirano posebno telo Saveta za prava deteta koje će se baviti ranim razvojem?

Rani razvoj predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i prepoznat je u ključnim nacionalnim i međunarodnim dokumentima kao što su Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, Ciljevi održivog razvoja, Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, Akcioni plan za Poglavlje 23 i Zajedničke smernice EU za prelazak sa institucionalne na negu u zajednici.

S obzirom na važnost ovog perioda u razvojnom dobu svakog pojedinca, kao i to da svako dete ima pravo na puno ostvarivanje svojih potencijala, neophodno je da se sistemski pruži podrška detetu i porodici koja će biti holistička i potpuna. Kako bi se to dostiglo, mehanizmi na nacionalnom i lokalnom nivou treba da omoguće koordinaciju programa i usluga. Postojeći zakonodavni i strateški okvir podrške deci u različitim resorima (zdravlje, obrazovanje, socijalna zaštita) potrebno je konsolidovati, dopuniti i osigurati njegovu primenu, kroz adekvatno finansiranje.