In September, the number of refugees/migrants met and interviewed by Praxis’ mobile team did not exceed 450 on a daily basis, including the newly arrived ones, the refugees/migrants accommodated in the Asylum Centre Krnjača and the Reception Centre Obrenovac and those who returned to Belgrade after unsuccessful attempts to cross the Croatian, Hungarian, Bosnian or Romanian border. In this period, Praxis provided assistance to a total of 1727 refugees/migrants, through information, psychosocial support, referrals to the targeted assistance provided by various organisations/institutions or covering the costs of transport to the asylum and reception centres. During this reporting period, up to 58 refugees/migrants were seen sleeping rough in the parks near the Belgrade Bus Station every morning.

Praxis continued its field work and provided a total of 1533 newly arrived refugees and migrants (1021 adults - 912 men and 109 women and 512 children - 457 boys and 55 girls, including 393 potential UAMs - all boys) with information and/or referred them to other organisations/institutions.

On 20 September, Commissioner for Migration, Home Affairs and Citizenship Dimitris Avramopoulos and Nebojša Stefanović, Deputy Prime Minister and Minister of Interior of the Republic of Serbia, initiated a status agreement that will allow European Border and Coast Guard teams to be deployed in Serbia.

Download the whole Protection Monitoring Report here.

The Paperless People Podcast follows the stories of two Roma families, exploring how policies in Serbia are perpetuating their legal invisibility. Through these stories and expert analysis, it is explored how the UN Sustainable Development Goals may struggle to achieve what they set out to do if the approach to implementation and monitoring does not account for structural discrimination that is too often leaving certain people behind: in this case the Roma in Serbia. 

This podcast series, produced by the Institute on Statelessness and Inclusion, with the support of the Knowledge Platform for Security and the Rule of Law (Knowledge Management Fund), explores how the implementation of the UN Sustainable Development Goals need to be re-thought in order to effectively address statelessness challenges. 

This episode was created in close partnership with Praxis, a human rights organization based in Serbia. With thanks to Ivanka Kostic and her team.

Music from Blue Dot Sessions and Podington Bear under Creative Commons Non-Commercial Attribution License. 

Listen to this episode here.

Izveštaj Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu nastao kao rezultat istraživanja koje je Praxis sproveo u okviru projekta "Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu", u periodu od 1. juna 2017. godine do 31. marta 2018. godine, kao deo Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija. 

Praxis je na osnovu sprovedenog istraživanja transparentnosti jedinice lokalne samouprave i efikasnosti lokalnih organa uprave u Kraljevu, kao i monitoringa primene Zakona o opštem upravnom postupku, utvrdio da postoji značajan prostor za unapređenje rada lokalnih organa uprave u svim oblastima. 

Uprkos naporima koji su poslednjih godina uloženi na polju reforme javne uprave, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, u pojedinim oblastima nema vidljivog napretka. Najozbiljniji nedostaci prepoznati su u oblasti transparentnosti rada organa uprave, tačnije u pogledu učešća javnosti u procesu donošenja odluka i kreiranja politika, jer učešće građana i organizacija civilnog društva u pomenutom procesu gotovo da ne postoji. Kao posledica toga, u nekoliko slučajeva donete su diskriminatorne odluke koje ukazuju na propust lokalne samouprave da odgovori na potrebe vulnerabilnih grupa. Nesumnjivo je da aktivno učešće građana u procesu usvajanja odluka i kreiranju politika može sprečiti usvajanje diskriminatornih i necelishodnih odluka, a rad uprave učiniti odgovornim i efikasnim.  

Pored toga, ustanovljeno je da ne postoji proaktivan pristup u pogledu unapređivanja uslova i stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva na lokalnom nivou. 

Uloga lokalnih medija u Kraljevu, kao pokretača javne debate, u oblasti reforme javne uprave nije dovoljno razvijena, a razlozi leže kako u finansijskoj nestabilnosti, tako i u nedovoljno podsticajnom okruženju za izveštavanje o specifičnim temama.

Preuzmite izveštaj ovde.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) smatra da nema razloga za izmenu podzakonskih akata koji onemogućavaju upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju dece čiji roditelji ne poseduju lične dokumente. Takav stav proizlazi iz odgovora koji je ovo ministarstvo uputilo Praxisu povodom nedavno upućenog apela  MDULS-u da izmeni odredbe dva podzakonska akta (Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga i Pravilnika o postupku izdavanja prijave rođenja deteta i obrascu prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi). Apelom je istaknuto da su ovi akti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, Porodičnim zakonom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama, jer mnogu decu nakon rođenja ostavljaju bez upisa u matične knjige odmah po rođenju .

MDULS je u svom odgovoru prenebregao ove argumente, navodeći da je u normativnom okviru omogućeno da svako lice bude upisano u matičnu knjigu rođenih. Takođe, ocenilo je da su problemi upisa u matičnu knjigu rođenih potpuno prevaziđeni. Međutim, Ministarstvo nije uzelo u obzir činjenicu da deca čiji roditelji ne poseduju dokumente ne samo da neće moći odmah po rođenju da se upišu u matične knjige, nego će za njih morati da se sprovedu dodatni, često veoma dugotrajni postupci.

Na taj način, Ministarstvo se oglušilo i na mišljenja mnogih međunarodnih organizacija i ugovornih tela UN-a koji su u svojim preporukama Srbiji istakli da se deci čiji roditelji ne poseduju lična dokumenta mora omogućiti upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. Ministarstvo je pored toga zanemarilo i svoju obavezu da  osigura ispunjenje prava na prijavu rođenja dece čiji roditelji nemaju lična dokumenta, koja je utvrđena Operativnim zaključcima sa seminara „Socijalna uključenost Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2017. godine".

Vlada Republike Srbije je, u saradnji sa Evropskom komisijom, organizovala četvrti po redu seminar „Socijalna uključenost Roma i Romkinja u Republici Srbiji 2017. godine“ u oktobru 2017. godine. Seminar  je deo programa Evropske komisije koji se od 2011. godine organizuje na svake dve godine, a posvećen je položaju Roma u regionu i predstavlja osnovnu platformu za razgovor o ovoj temi sa vlastima u Srbiji. Na seminaru je bilo reči o merama za unapređenje položaja Roma u sistemu obrazovanja, o preduzetim aktivnostima i problemima uočenim na nacionalnom i lokalnom nivou u oblasti zapošljavanja, o socijalnom i zdravstvenom osiguranju Roma, stanovanju i legalizaciji romskih naselja kao i o izazovima i mogućim rešenjima kada je reč o pristupu ličnim dokumentima i položaju interno raseljenih i povratnika po Sporazumu o readmisiji.

Na seminaru održanom u oktobru 2017. godine definisani su prioriteti za naredni period u vidu Operativnih zaključaka koji ujedno predstavljaju obaveze Srbije za period od 2017-2019. godine i uz Akcioni plan za poglavlje 23 čine ključne elemente zakonodavnog okvira za inkluziju Roma u Srbiji.

Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa, je na seminaru ponovo ukazala na problem sa kojim se suočavaju roditelji bez ličnih dokumenata pri upisu novorođene dece i zagovarala da se to pitanje mora sistemski regulisati izmenama relevantnih propisa/podzakonskih akata. 

Operativnim zaključcima, koji su nedavno objavljeni,  pored ostalog, predviđa se da će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS) nastaviti da prati stanje u oblasti ostvarivanja prava na upis u matičnu knjigu rođenih u skladu sa relevantnim zakonima. 

Pogotovu je važno što je predviđena obaveza da MDULS u saradnji sa MUP-om i Ministarstvom zdravlja osigura ispunjenje prava na prijavu rođenja dece rođene u zdravstvenim ustanovama čiji roditelji nemaju lična dokumenta, kao i dece rođene van zdravstvenih ustanova. 

Ispunjenjem ovog cilja, predupredila bi se pojava novih slučajeva pravno nevidljivih lica i lica bez državljanstva. Deci čiji roditelji ne poseduju lična dokumenta bilo bi omogućeno da se upišu u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, a time bi im se osigurao i pristup drugim  osnovnim pravima. 

Tekst Operativnih zaključaka možete pogledati OVDE.

U avgustu, broj izbeglica i migranata koje je Praxisov terenski tim viđao i sa kojima je razgovarao nije bio veći od 300 dnevno, uključujući novopristigle, izbeglice i migrante smeštene u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i one koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske, bosanske ili rumunske granice. U tom periodu, Praxis je pružio pomoć izbeglicama i migrantima (ukupno 2073) u vidu informisanja, psihosocijalne podrške, upućivanja na ciljanu pomoć koju pružaju različite organizacije i institucije ili pokrivanja troškova prevoza do centara za azil i prihvatnih centara. Tokom ovog izveštajnog perioda, viđeno je do 74 izbeglica i migranata koji su spavali na otvorenom u parkovima u blizini glavne autobuske stanice u Beogradu svako jutro.

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u okviru kojih je ukupno 1794 novopridošlih izbeglica i migranata (1296 odraslih - 1153 muškaraca i 143 žena i 498 dece - 446 dečaka i 52 devojčice, uključujući 390 potencijalnih maloletnika bez pratnje - 386 dečaka i 4 devojčice) dobilo informacije ili bilo upućeno na pomoć koju pružaju druge organizacije i institucije.

Izbeglice i migranti su došli iz Indije (18), Kine (1), Bangladeša (74), Eritreje (5), Jemena (2), Libije (12), Mijanmara (1), Nepala (4), Palestine (7), Somalije (14), Šri Lanke (1) i Turske (1). Izbeglice i migranti su stigli u Srbiju iz Makedonije (801 ili 44,6%), Bugarske (466 ili 26%), Albanije (65 ili 3,6%), Crne Gore (8 ili 0,4%), Mađarske (5 ili 0,3%), BiH (8 ili 0,4%) a njih 38 nije navelo odakle su ušli u Srbiju; 403 izbeglica i migranata, uglavnom iz Irana, stigli su avionom.

Porodice i maloletnici bez pratnje koji čekaju na registraciju ili prevoz do jednog od centara za azil ili prihvatnih centara u koji su upućeni i dalje su imali mogućnost da prenoće u centru za pomoć izbeglicama - Miksalištu koje se nalazi u blizini glavne autobuske i železničke stanice u Beogradu. Info Park je nastavio da obezbeđuje jedan obrok dnevno za novopristigle izbeglice i migrante, a povremeno je pokrivao troškove prevoza do prihvatnih centara i centara za azil. Pored Praxisa i Info parka, SCRM je tokom ovog izveštajnog perioda nekoliko puta organizovao prevoz do prihvatnih centara i centara za azil. MSF klinika je nastavila da pruža medicinsku pomoć. U ovom izveštajnom periodu na terenu u Beogradu nije bilo organizovane distribucije odeće i obuće.

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima ovde.

Zašto neka deca napuštaju školu, šta su bračne obaveze, koje je tvoje buduće zanimanje i zašto treba reći STOP dečjim brakovima - neka su od pitanja koja smo postavili deci viših razreda u četiri osnovne škole u Srbiji (OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“, OŠ „Sutjeska“ u Beogradu  i OŠ „Aleksandar Stojanović – Leso“ u Novom Pazaru).

U okviru aktivnosti koje se sprovode na projektu „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije“, koji finansira UNHCR, tokom 2017. i 2018. godine razgovarali smo sa više od 200 dečaka i devojčica na temu važnosti obrazovanja, uzroka i posledica napuštanja školovanja, budućih zanimanja, rodnih uloga i bračnih obaveza, uzroka i posledica dečjih brakova, i o tome zašto je važno sprečiti ih. 

Dečji brakovi predstavljaju grubo kršenje prava deteta i ugrožavaju psihofizičko zdravlje devojčica i izlažu ih riziku od apatridije, nasilja u porodici i trgovine ljudima. Istraživanja pokazuju da su dečji brakovi jedan od ključnih razloga napuštanja školovanja kod romskih devojčica, čime ih ostavljaju u začaranom krugu siromaštva i dovode do ekonomske zavisnosti. Praksa ukazuje na nedostatak senzitivisanosti profesionalaca i prisutnost diskriminatornih stavova i predrasuda prema romskoj populaciji. 

Deca kažu da treba zaustaviti dečje brakove zato što devojčice nisu zrele da budu majke, ne stignu da završe školu, nemaju prilike da nađu posao, i zato što ne prožive svoj život. 

U cilju iskorenjivanja ovog ozbiljnog društvenog problema, neophodan je holistički i koordinisani pristup relevantnih aktera kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou. Veoma je važno da država ima konzistentne zakone koji propisuju 18 godina, kao najnižu starosnu granicu za stupanje u brak, jer ukoliko deca nisu prepoznata u zakonu kao deca, ne mogu ni uživati punu zaštitu. Podjednako je značajno osnaživati decu i uvažiti njihovo mišljenje, jer su ona prepoznata kao jedan od glavnih pokretača promena u prevenciji i eliminaciji dečjih brakova.

Pogledajte šta kažu deca:

Izaberi obrazovanje, reci „NE“ dečjem braku - Zašto neka deca napuštaju školu

Izaberi obrazovanje, reci „NE“ dečjem braku - Šta su bračne obaveze

Izaberi obrazovanje, reci „NE“ dečjem braku - Moje buduće zanimanje

Izaberi obrazovanje , reci „NE“ dečjem braku - STOP dečjim brakovima