Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je u postupku pokrenutom po pritužbi Praxisa da je M. P, zaposlen u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, diskriminisao pet Romkinja iz neformalnog naselja Veliki rit na osnovu pola i pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

Krajem 2012. godine, Praxis je tokom posete neformalnom naselju Veliki rit došao do saznanja da M. P. vrši diskriminaciju Romkinja koje mu se obraćaju radi ostvarivanja prava na socijalnu pomoć. Prema izjavama koje su dale potencijalne korisnice socijalne pomoći, zaposleni ih je vređao, pretio im, seksualno uznemiravao, izazivao kod njih strah da će biti fizički napadnute, a jednu od njih je čak i fizički napao.

Poverenica je primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja utvrdila da M. P, osim negiranja svih navoda iz pritužbe, nije ponudio činjenice i dokaze da nije diskriminatorno postupao prema Romkinjama.

Poverenica je ukazala i da su Romkinje izložene višestrukoj diskriminaciji i da je potrebno uzeti u obzir rezultate brojnih istraživanja i podataka o položaju Romkinja, koji doprinose pravilnom i potpunom razumevanju konteksta i društvenih okolnosti u kojima se podnositeljke pritužbe nalaze. Ona je u mišljenju preporučila zaposlenom M. P. da uputi pismeno izvinjenje Romkinjama koje je diskriminisao po osnovu pola i pripadnosti romskoj nacionaloj manjini, te da se ubuduće suzdrži od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka i izjava kojima vređa dostojanstvo pripadnica nacionalnih manjina i stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Istovremeno, Centru za socijalni rad Grada Novog Sada preporučeno je da mišljenje i preporuku poverenice, zajedno sa pismenim izvinjenjem M. P, objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Centra za socijalni rad, te da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana.

Pored zabrinutosti koja se odnosi na činjenicu da je M. P, zaposlen u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, diskriminisao korisnice koje su mu se obraćale upravo radi prevazilaženja teških životnih prilika sa kojima se suočavaju, dodatno zabrinjava i činjenica da Centar do sada nije reagovao na takvo postupanje niti se izjasnio na navode iz pritužbe.

Preuzmite: Mišljenje sa preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
Preuzmite: Intervju Jelene Milonjić, pravne savetnice u Praxisu, za Radio Beograd 1

Problem nemogućnosti pribavljanja zdravstvenih knjižica za lica romske nacionalnosti koja nemaju prijavljeno prebivalište/boravište i koja ne ispunjavaju uslove za zdravstveno osiguranje po drugim osnovima, i dalje postoji.

Iako Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da Romi mogu obezbediti status osiguranika na osnovu izjave da su lica romske nacionalnosti i izjave o boravku, na osnovu izmena Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja koje su uvedene 2012. godine, lica romske nacionalnosti su u obavezi da prilikom prijave na zdravstveno osiguranje prilože i dokaz o prijavi prebivališta na adresi centra za socijalni rad uz izjavu o nacionalnoj pripadnosti. Uredba je doneta oslanjajući se na rešenje koje nudi Zakon o prijavi prebivališta i boravišta građana (usvojen u novembru 2011), koji predviđa za građane bez pravnog osnova stanovanja mogućnost prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad. Međutim, zbog nepostojanja dosledne primene ovog rešenja u praksi, mnogi Romi još uvek ne mogu da prijave prebivalište na adresi centra za socijalni rad.

Imajući u vidu da podzakonski akt nije u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju i da sledstveno menja svrhu Zakona i tako umanjuje nivo zaštite garantovanih prava, Praxis je u maju 2012. podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Ustavnom sudu. U očekivanju odluke Ustavnog suda, Praxis je u više navrata ukazivao na taj problem Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Zaštitniku građana, s tim što se sporna odredba Uredbe još uvek primenjuje u pojedinim filijalama.

Evropski centar za prava Roma (ERRC) i Praxis najoštrije osuđuju zastrašivanje i pretnje huligana kojima su romske porodice koje žive u kontejnerskom naselju Resnik u Beogradu izložene već šest uzastopnih noći.

Napadi su počeli 28. avgusta 2013. godine kada je grupa od najmanje 20 muškaraca sa kapuljačama napala stanovnike naselja metalnim šipkama uz pretnje i rasističke uvrede. Napadači su bacali kamenje i na jednom od kontejnera slomili prozor pored kojeg su spavala deca a jednu ženu su kroz prozor udarili metalnom šipkom. Tokom narednih noći napadači su nastavili da dolaze u naselje, vređali su stanovnike i pretili im da će ih zapaliti.

Stanovnici su napade prijavljivali policiji koja je uvek reagovala po prijavi, a tokom jedne noći je privela četiri napadača. Međutim, patrolno vozilo policije poslato je u naselje radi noćne straže tek nakon šest dana uzastopnih napada i nakon intervencije Praxisa i ERRC.

ERRC i Praxis poslali su pismo zabrinutosti pozivajući vlasti da preduzmu sve neophodne mere bezbednosti radi zaštite romskih porodica u kontejnerskom naselju Resnik od daljih napada i da sprovedu kompletnu i detaljnu istragu, identifikuju i privedu pravdi sva lica koja su učestvovala u napadima. Ključni elementi incidenata, kao što su etničko poreklo ciljne grupe, lokacija naselja, broj napadača i učestalost nasilja ukazuju na to da je ovo bio planiran zločin iz mržnje i da se u daljem postupku mora tretirati kao takav.

Za više informacija, videti saopštenje: Rasistički napadi na Rome u Beogradu
Videti: Upozorenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti povodom incidenta prema Romima u kontejnerskom naselju u Resniku

Samohrana majka i korisnica novčane socijalne pomoći se obratila Policijskoj stanici Vračar sa zahtevom za izdavanje prve lične karte za svoju ćerku koja je u tom trenutku imala 16 godina i šest meseci. Međutim, zbog propuštanja zakonskog roka za podnošenje zahteva za izdavanje lične karte (državljanin stariji od 16 godina života), službenik je uputio stranku da overi izjavu u prisustvu dva svedoka u Opštini Vračar u kojoj će biti naveden razlog propuštanja, kako bi joj naknadno odobrili izdavanje lične karte. Trošak overe izjave koštao je 1020,00 RSD, što je u tom slučaju bilo potpuno nepotrebno, imajući u vidu da je tu izjavu mogao uzeti od stranke i policijski službenik.

U vezi s tim, Praxis se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova ukazujući na izlaganje stranke nepotrebnim troškovima i sa molbom da se ubuduće spreči takvo postupanje policijskih službenika. MUP je u veoma kratkom roku upoznao sa navedenim problemom Policijsku upravu za Grad Beograd u čijem je sastavu i Policijska stanica Vračar. Povodom toga, Policijska uprava je službenike obavestila da, kad god je to moguće,  uzimaju izjave od građana na okolnost propuštanja zakonskog roka za podnošenje zahteva za izdavanje lične karte, kako se ubuduće građani ne bi izlagali troškovima overe izjava pred drugim organima.

Praxis je dobio zahvalnicu za učešće i značajan doprinos u sprovođenju Programa ogleda funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih i uspeh u osnovnoj nameri projekta „Druga šansa“ – pružanju nove prilike osobama bez završene osnovne škole da steknu obrazovanje, unaprede svoj život i poboljšaju svoje mogućnosti za zaposlenje.

Projekat  „Druga šansa“ se u Srbiji sprovodi od septembra 2010. godine, a pokrenulo ga je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Evropskom unijom radi osnivanja sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

Uspešna saradnja Praxisa i Projekta „Druga šansa“ započela je još 2011. godine i ogleda se u omogućavanju ostvarivanja prava na  obrazovanje i uključivanje u obrazovni sistem odraslih osoba koje nemaju završenu osnovnu školu, sa krajnjim ciljem socijalne inkluzije, kao i u zastupanju polaznika u upravnim i sudskim postupcima od strane Praxisa radi regulisanja statusnih pitanja.

Videti zahvalnicu ovde.

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM održao je 12-13. septembra 2013. godine nacionalnu konferenciju “Izgradnja sistema informisanja, savetovanja i aktivne pomoći gradjanima” u okviru projekta “Trostruko A za građane – pristup informacijama, savetima i aktivnoj pomoći - Triple A” koji finansira Evropska komisija. Konferencija se pod istim nazivom paralelno održala i u Sarajevu i Prištini. Cilj konferencije bio je da učesnici identifikuju moguća rešenja javnih politika u pomenutim oblastima kroz prezentaciju iskustava i izazova u oblasti informisanja, savetovanja i aktivne pomoći, kao i prateću diskusiju.

Na konferenciji su prezentovana iskustva organizovanja besplatne pravne pomoći u Velikoj Britaniji od strane predstavnika Mreže pravnih centara Velike Britanije kao i rezultati istraživanja koje je YUCOM sproveo na teritoriji Srbije u kome su učestvovale jedinice lokalne samouprave, nevladine organizacije i pravne klinike.

Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke nevladine organizacije Praxis, prezentovala je stanje nevladinog sektora u pružanju usluga pravne pomoći, ali je dala i odgovore na neke specifične i urgentne potrebe građana koje je Praxis uvideo kroz dosadašnji rad. U pogledu pružanja pravne pomoći Jasmina Miković smatra da zastupanje u individualnim slučajevima nije dovoljno, te da je potrebno pravno osnažiti socijalno ugrožene zajednice (Romi, interno raseljena i izbegla lica) i strateški zagovarati u različitim formama radi zaštite njihovih interesa. Prezentujući specifičnosti besplatne pravne pomoći koju pruža Praxis, upoznala je prisutne i sa aktivnostima strateškog zagovaranja za rešavanje problema pravno nevidljivih lica u Srbiji. Takođe, prezentovala je i strateške slučajeve parničenja u oblasti ostvarivanja prava na pravnu ličnost i prava na adekvatno stanovanje.

Preuzmite: Izveštaj sa nacionalne konferencije „Izgradnja sistema informisanja, savetovanja i aktivne pomoći gradjanima“

Preuzmite: Prezentacija „Odgovor na specifične potrebe – iskustvo Praxisa“

Preuzmite: Dnevni red

JP Opštinska stambena agencija u Kraljevu (OSA) tužila je 33 porodice koje stanuju u socijalnim stanovima u Kraljevu radi iseljenja. Stanovi su izgrađeni donacijom organizacije HELP - Hilfe Zur Selbsthilfe e.V. – Misija u Republici Srbiji, a njihov korisnik je Gradska uprava Kraljevo, koja je posebnim ugovorom prenela upravljanje i gazdovanje ovim stanovima OSA.

Nakon isteka roka od tri godine u kom su interno raseljena lica, prethodno stanovnici kolektivnih centara, živela besplatno u socijalnim stanovima u Kraljevu, OSA je propisala da korisnici socijalnih stanova moraju da obezbede minimum 75 evra u dinarskoj protivvrednosti po članu domaćinstva. Pri tom, u ugovorima koje je OSA ponudila stanarima predviđena je mesečna obaveza na ime stanarine u iznosu od 1,20 evra po metru kvadratnom. Imajući u vidu da određen broj stanara ne ostvaruje prihode, ili su korisnici penzija, socijalnih davanja ili privremene naknade za nezaposlena lica sa Kosova, za mnoge od njih je ispunjenje ugovornih obaveza neostvarivo.

Usled izuzetno nepovoljnih uslova za produžavanje ugovora koje korisnici socijalnih stanova ne mogu da ispune, oni su ostali bez pravnog osnova stanovanja i tuženi su pred Osnovnim sudom u Kraljevu radi iseljenja. 

Romske porodice koje žive u kontejnerskom naselju Resnik u Beogradu bile su izložene nasilju, zastrašivanju i pretnjama huligana tokom šest uzastopnih noći. Dana 28. avgusta 2013. godine, grupa od najmanje 20 muškaraca napala je naselje uz pretnje i rasističke uvrede. Napadači su imali kapuljače i nosili su metalne šipke. Bacali su kamenje i na jednom od kontejnera slomili prozor pored kojeg su spavala deca. Jedna žena je kroz prozor udarena metalnom šipkom. Tokom narednih noći napadači su nastavili da dolaze u naselje, vređali su stanovnike i pretili im da će ih zapaliti. Stanovnici su napade prijavljivali policiji koja je uvek reagovala po prijavi, a tokom jedne noći je privela četiri napadača. Međutim, patrolno vozilo policije poslato je u naselje radi noćne straže tek nakon šest dana uzastopnih napada i nakon intervencije Praxisa i ERRC.

ERRC i Praxis poslali su pismo zabrinutosti pozivajući vlasti da preduzme sve neophodne mere bezbednosti radi zaštite romskih porodica u kontejnerskom naselju Resnik od daljih napada i da sprovedu kompletnu i detaljnu istragu, identifikuju i privedu pravdi sva lica koja su učestvovala u napadima. Ključni elementi incidenata, kao što su etničko poreklo ciljne grupe, lokacija naselja, broj napadača i učestalost nasilja ukazuju na to da je ovo bio planiran zločin iz mržnje i da se u daljem postupku mora tretirati kao takav.

ERRC i Praxis takođe izražavaju zabrinutost zbog ponašanja i stava zaposlenih u Gradskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu. Vlasti Grada Beograda posetile su porodice tek 2. septembra 2013. godine, nekoliko dana nakon početka napada, uprkos činjenici da su odmah bili obavešteni. Porodicama je saopšteno da će sami morati da snose materijalni trošak za lom stakla na prozoru, prouzrokovan napadom. Dvoje predstavnika gradskih vlasti vikalo je na Rome, vređajući ih i nazivajući “lopovima” i “životinjama” i preteći ukidanjem bilo kakve dalje pomoći.

Podsećanja radi, romske porodice iz naselja Resnik prethodno su iseljene iz naselja Belvil.Lokalno stanovništvo u naselju Resnik organizovalo je nasilne proteste zbog odluke da se romske porodice nastane na ovoj lokaciji čak i pre nego što su se one doselile u Resnik. Porodice su morale mesecima da žive pod stalnom policijskom zaštitom.

Videti: Upozorenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti povodom incidenta prema Romima u kontejnerskom naselju u Resniku

Magazin Liceulice objavio je tekstove Danila Ćurčića, pravnog analitičara u Praxisu, o prinudnim iseljenjima i kršenju prava na adekvatno stanovanje stanovnika neformalnih naselja.

Pročitajte tekstove.

Nevladine organizacije iz Srbije – Regionalni centar za manjine, CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj, CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji i Praxis podneli su alternativni izveštaj pod nazivom Informacije podnete Komitetu za ukidanje rasne diskriminacije povodom Inicijalnog periodičnog izveštaja Srbije.

Kao država potpisnica Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Republika Srbija je u obavezi da redovno izveštava Komitet, prikazujući sve mere preduzete radi implementacije Konvencije. Srbija je podnela Inicijalni periodični izveštaj Komitetu u avgustu 2009. godine, sa 19 meseci zakašnjenja. Takođe, praksa je da nevladine organizacije podnose alternativne, takozvane izveštaje iz senke kao dodatne informacije koje pomažu Komitetu da proceni državne izveštaje.

Organizacije koje su podnele ovaj izveštaj izabrale su takozvani "pristup kršena prava", koji identifikuje goruće probleme u pristupu osnovnim ljudskim pravima, kao što su, na primer, problemi u vezi sa pristupom pravu na stanovanje, pravu na državljanstvo, pravu na slobodu kretanja i izbor boravišta u jednoj državi, pravu na vlasništvo i drugim osnovnim ljudskim pravima. Shodno izabranom pristupu, izveštaj se ne bavi pozitivnim stranama državne politike u pojedinim oblastima, već isključivo ozbiljnim kršenjima ljudskih prava o čemu nije bilo reči u Inicijalnom periodičnom izveštaju Republike Srbije.

Podaci predstavljeni u izveštaju su rezultat dugogodišnjeg rada na terenu, saradnje sa grass-root organizacijama, analize prethodnog iskustva u radu na temama koje su relevantne za izveštaj, kao i praćenja i analize rada državnih institucija.

Komitet će razmatrati ovaj izveštaj tokom 78. zasedanja, u četvrtak 24. februara i petak 25. februara 2011. godine. Izveštaj će biti razmatran zajedno sa državnim i izveštajima međunarodnih organizacija Amnesty International i Evropskog centra za prava Roma.

Preuzmite izveštaj (samo engleski): Informacije podnete komitetu za ukidanje rasne diskriminacije povodom inicijalnog izveštaja Srbije