Tokom prve godine primene Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, na osnovu sudskog rešenja uspele su da se upišu u matičnu knjigu rođenih pojedine osobe koje su prethodno godinama bezuspešno vodile upravni postupak naknadnog upisa. Međutim, uprkos nesumnjivom značaju koji postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja ima za pravno nevidljiva lica, tokom prve godine primene Zakona uočene su i određene teškoće u sprovođenju ovih postupaka.

Problem predstavlja dužina samog postupka pred sudom. U jednom od slučajeva Praxisa rešenje nije doneto ni godinu dana nakon podnošenja predloga. Odugovlačenju postupaka doprinosi i to što pojedini sudovi od nadležnih organa traže da se izvrše odgovarajuće provere o licu čije se rođenje dokazuje tek nakon održanog prvog ročišta (a ponekad i drugog), iako bi ove provere trebalo zatražiti odmah po prijemu predloga.

Još veće probleme uzrokuju sudovi koji odlažu ročišta zbog toga što im u zakonom propisanom roku nije dostavljen izveštaj MUP ili drugog organa od kog su tražene provere o licu kome se utvrđuje vreme i mesto rođenja. Iako bi u takvim slučajevima trebalo da se primeni pretpostavka da o licu čije se rođenje dokazuje nema podataka, pojedini sudovi organima od kojih su tražene provere ostavljaju dodatne rokove za dostavljanje odgovora i odlažu ročišta.