Preuzmite izveštaj: OVDE

Praxis je objavio izveštaj Praćenje primene preporuka Zaštitnika građana u vezi sa ranjivim grupama u okviru Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast finansiranog od strane USAID-a.

U okviru pomenutog projekta, Praxis je, u saradnji sa institucijom Zaštitnika građana, pratio da li se i u kojoj meri sprovode preporuke Zaštitnika građana, i dao pregled glavnih prepreka u njihovom sprovođenju.

Cilj projekta bio je da se kroz učešće nevladinog sektora u procesu praćenja primene preporuka Zaštitnika građana doprinese uspostavljanju održivog mehanizma za praćenje primene preporuka Zaštitnika građana, u cilju unapređivanja zaštite prava građana, a posebno ranjivih grupa koje žive u siromaštvu na marginama društva.

Izveštaj predstavlja uporednu analizu rezultata praćenja primene preporuka Zaštitnika građana i daje kratak pregled uloge Zaštitnika građana, definiše metodologiju praćenja primene preporuka i predlaže model održivog mehanizma za praćenje sprovođenja preporuka Zaštitnika građana.

Preuzmite izveštaj: Praćenje primene preporuka Zaštitnika građana u vezi sa ranjivim grupama

Pogledajte vest objavljenu na sajtu USAID-a: Praxis sproveo projektne aktivnosti

Preuzmite izveštaj: OVDE

Praxis je objavio izveštaj Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu Roma pravima na rad i zapošljavanje u okviru projekta „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji“.

Jedan od najvećih i najtežih problema sa kojima Republika Srbija treba da se izbori jeste nezaposlenost, a među najugroženijim grupama stanovništa u pogledu mogućnosti nalaženja zaposlenja jeste stanovništvo romske nacionalnosti. Svi raspoloživi podaci pokazuju da je stopa nezaposlenosti među Romima mnogo veća nego u ukupnoj populaciji, što za neminovnu posledicu ima veliko siromaštvo ove grupe. S druge strane, čak i kada Romi uspeju da se zaposle, najčešće su to najlošije plaćena radna mesta, sa najnepovoljnijim uslovima rada, često štetnim po zdravlje. Ogromna većina Roma koji ostvaruju prihode nije u radnom odnosu, a sredstva za život najčešće ostvaruju sakupljanjem sekundarnih sirovina. Ovakav položaj Roma na tržištu rada samo je jedan od pokazatelja njihove suštinske nejednakosti u društvu i jedna od brojnih posledica otežanog pristupa osnovnim ljudskim pravima sa kojim se ova grupa suočava. Među uzrocima koji Romima otežavaju uključivanje na tržište rada su nedovoljna obrazovanost i nedostatak stručnih kvalifikacija, uvrežene predrasude o radnim navikama Roma i diskriminacija pri zapošljavanju, nadprosečno zapošljavanje u „sivoj zoni“ rada, teškoće oko pribavljanja potrebnih dokumenata, a neretko i neinformisanost usled koje ne znaju ni kako da pribave radnu knjižicu ili da se prijave kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Prepreke koje Romima otežavaju ostvarivanje prava na rad detaljnije su opisani u izveštaju. Osim ukazivanja na osnovne probleme u ovoj oblasti i na korake koje bi država trebalo da preduzme kako bi poboljšala položaj Roma na tržištu rada, u izveštaju su prikazani i rezultati istraživanja koje je Praxis sprovodio u periodu od februara do avgusta 2012. godine koje je imalo za cilj stvaranje približnije slike o položaju romske populacije na tržištu rada, a naročito o položaju onog dela romske populacije koji najčešće ostaje nevidljiv u dostupnim statistikama – Roma iz neformalnih naselja i Roma koji se suočavaju sa teškoćama prilikom pribavljanja ličnih dokumenata.

Preuzmite izveštaj: Analiza glavnih problema i prepreka u pristupu Roma pravima na rad i zapošljavanje

Pokušaji S. S. i T. S, stanovnika neformalnog naselja, da izvrše prijavu prebivališta na adresi centra za socijalni rad govore da je ta zakonska mogućnost još uvek samo „mrtvo slovo na papiru“.

U Centru za socijalni rad Čukarica, šefica pravne službe je insistirala da stranke pribave najpre uverenje MUP-a o neposedovanju prijave prebivališta na teritoriji Srbije (pozivajući se na Uputstvo Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike), pa da se tek nakon toga obrate CSR sa zahtevom za prijavu prebivališta na adresi CSR. Međutim, pravnik Praxisa se pozvao na zakonsku obavezu organa da primi zahtev stranke, tako da su tom prilikom zahtevi predati, uz napomenu službenika da još uvek nemaju određenu šifru za takve predmete.

Pored toga, S. S. i T. S. su se obratili i Policijskoj upravi Beograd u Ljermontovoj sa zahtevom za izdavanje uverenja o neposedovanju prijave prebivališta na teritoriji Srbije. Službenik i šefica u Policijskoj upravi su bili zbunjeni takvim zahtevom i uputili su stranke da se obrate preko pisarnice, jer do sada nisu imali priliku da postupaju po takvom zahtevu. Tom prilikom, pravnik Praxisa je sastavio pismene zahteve za izdavanje uverenja za S. S i T. S., a ishod postupka će se verovatno znati nakon konsultacija sa Ministarstvom unutrašnjih poslova o načinu postupanja.

Ustavni sud je 11. marta 2013. godine doneo odluku kojom se odbacuje inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi članova 6, 23, 25, 26, 45, 50, i 89 Zakona o matičnim knjigama i nesaglasnosti sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Naime, u julu 2011. godine, Centar za unapređivanje pravnih studija i Praxis su Ustavnom sudu Srbije podneli inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o matičnim knjigama – odredbi koje se odnose na naknadni upis u matičnu knjigu rođenih, smatrajući da su osporenim odrebama pravno nevidljiva lica romske nacionalnosti stavljena u neravnopravan položaj i da su za naknadni upis postavljeni uslovi za koje se unapred zna da ih brojni pripadnici romske populacije ne mogu ispuniti. Stoga je ukazano na to da odredbe Zakona o matičnim knjigama kojima se reguliše postupak naknadnog upisa činjenice rođenja predstavljaju posrednu diskriminaciju i traženo je da se utvrdi da pomenute odredbe nisu u sladu sa čl. 21. Ustava koji zabranjuje svaku diskriminaciju i garantuje svima jednaku zakonsku zaštitu.

Ustavni sud je ocenio da nema osnova za pokretanje postupka i inicijativu je odbacio kao neprihvatljivu. Argumentacija obrazloženja odluke Ustavnog suda zasniva se na tome da se nemogućnost faktičke primene zakonom propisanih pravila na određene kategorije lica, koje usled postojećih životnih okolnosti nisu u mogućnosti da pruže podatke neophodne za upis u matičnu knjigu rođenih, ne bi mogla otkloniti prestankom važenja osporenih odredbi Zakona o matičnim knjigama na osnovu odluke Ustavnog suda, jer bi donošenjem takve odluke nastala pravna praznina. Umesto toga, sud je istakao da je „(o)tklanjanje (...) problema tzv. „pravno nevidljivih lica“, prema shvatanju suda, pravno (...) moguće jedino propisivanjem posebnih zakonskih pravila za ove kategorije lica čime bi se u pravnom poretku Republike Srbije otklonila svaka zakonska i pravna mogućnost njihove posredne diskriminacije.“ U obrazloženju odluke se, potom, ističe da je zakonodavac to u međuvremenu i učinio i da je, uviđajući probleme pravno nevidljivih lica, usvojio Zakon o dopunama Zakona o vanparničnom postupku (31. avgusta 2012. godine) i propisao posebna pravila za utvrđivanje vremena i mesta rođenja osoba koje ne mogu da se upišu u matičnu knjigu rođenih na osnovu zakona koji uređuje vođenje matičnih knjiga. Budući da je u vreme donošenja odluke Ustavnog suda povodom inicijative pomenuti propis već bio usvojen, sud se nije dalje upuštao u ocenu režima naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih koji je postojao pre usvajanja Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, niti u ocenu usklađenosti tog režima sa članom 21. Ustava.

Ipak, za razliku od organa kojima su se podnosioci inicijative obraćali pre pokretanja postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud je posebnu pažnju posvetio faktičkoj nejednakosti, odnosno nemogućnosti da se zakoni koji su isti za sve faktički primene na određene kategorije lica. Iako je našao da rešavanje problema pravno nevidljivih lica izlazi iz okvira njegove nadležnosti, sud jeste prepoznao njihove probleme i potrebu propisivanja posebnih pravila kako bi se ti problemi rešili. Najzad, obrazlažući „opravdanost potrebe utvrđivanja posebnog načina ostvarivanja pre svega statusnih prava tzv. „pravno nevidljivih lica““, Sud je ukazao na slučaj „izbrisanih“ i na presudu Velikog veća Evrposkog suda za ljudska prava u predmetu Kurić protiv Slovenije kojom su utvrđene povrede čl. 8., čl. 13. i čl. 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima zbog teškoća koja su ova lica trpela usled nemogućnosti da regulišu statusna pitanja nakon brisanja iz Registra stalnog boravka slovenačnih građana.

Preuzmite dokument: Inicijativa za pokretanje postupka ustavnosti i Odluka Ustavnog suda

According to Amnesty International annual human rights report, discrimination, hate crimes and nationalistic rhetoric are still prevalent.

According to Danilo Curcic, a legal analyst at Praxis, an NGO in Belgrade that aims to promote, protect and improve human rights, the poor economic situation in Serbia was the main reason such a large number of Roma claimed asylum in the EU.

"But broadcasting the news that the biggest number of Serbian citizens who are asking for asylum are Roma, and putting them into separate group … could be really dangerous and cause negative connotation, discrimination or even some violence," Curcic told SETimes.

The most violated Roma rights in Serbia are basic economic and social rights, especially the right to adequate housing and to personal documents, Curcic said.

A better approach by social institutions, especially with those who have been rejected when they asked for asylum, would help solve the problem, he added.

Read the whole news on SETimes.com

U okviru projekta „Ravnopravna šansa za bolje perspektive, jačanje romskog naroda u borbi protiv diskriminacije“ koji sprovodi kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa Praxisom održana je tribina za pripadnike romske zajednice u Subotici. Tribina je deo informativne i edukativne kampanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u cilju podizanja svesti i osnaživanja Roma u borbi protiv diskriminacije. Tribina na kojoj je prisustvovalo 17 predstavnika romskih nevladinih organizacija i romskih aktivista iz Severnobačkog okruga održana je u prostorijama Edukativnog centra Roma. Pored toga, bila je prisutna i novinarska ekipa Romske redakcije RTV.

Predstavnici kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti upoznali su prisutne sa samom institucijom, njenom organizacijom i nadležnostima. Nakon toga, ukratko su im predstavili postupak po pritužbi. Pored toga, pozvali su učesnike da na pojavu diskriminacije reaguju podnošenjem pritužbi poverenici, čak i onda kada nisu sasvim sigurni da je u pitanju diskriminacija. Posebno je naglašeno da je postupak pred poverenicom besplatan, kao i da se pritužba može podneti poštom. Isto tako, predstavnici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti istakli su da je u samoj pritužbi pored navođenja povrede prava, kratkog opisa onoga u čemu se sastoji povreda i eventualno svedoka povrede prava, dovoljno još samo potpisati pritužbu da bi se po njoj moglo postupiti. Prisutnima su podeljeni obrasci pritužbe koji su prevedeni na romski jezik, a dobili su i publikacije i promotivni materijal Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Predstavnik Praxisa je preneo prisutnima iskustva na polju diskriminacije i kroz navođenje nekoliko primera pokušao da ohrabri prisutne da podnose pritužbe poverenici. Kao argumenti za podnošenje pritužbi navođeno je da je postupak besplatan, deformalizovan, vremenski ograničen, kao i da je neophodno podnositi pritužbe poverenici kako zbog zaštite u konkretnim slučajevima tako i zbog toga što se samo na taj način može uticati na širu društvenu javnost da dođe do smanjivanja pojave diskriminacije u društvu.

S obzirom na interaktivan karakter tribine, prisutni su se raspitivali o konkretnim slučajevima za koje misle da je diskriminacija i navodili probleme u Subotici sa pristupom javnim uslugama (koji više ne postoji, jer je zatvoren lokal u kom je bio zabranjen pristup). Pored toga, učesnici tribine navodili su probleme koji se odnose na formiranje civilnih straža koje su postojale u nekim selima u okolini Subotice. Ove straže su naknadno rasformirane, jer je korišćen metod medijacije koji je, kako navode u Edukativnom centru Roma, izuzetno uspešan, a svodi se na formiranje Saveta za međunacionalne odnose na nivou opština, sela i mesnih zajednica.

Dana 4. juna 2013. godine u Beogradu, Praxis je organizovao radionicu za članice Mreže pružalaca pravne pomoći na Zapadnom Balkanu (WeBLAN) uz podršku projekta ODIHR-a „Dobre prakse za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu”. Kako je jedan od proklamovanih ciljeva WeBLAN-a doprinos sprečavanju i borbi protiv diskriminacije marginalizovanih zajednica, kao i jačanje regionalnih veza i prekogranične saradnje, radionica je održana sa ciljem sticanja novih znanja u oblasti zaštite od diskriminacije i razmene iskustva organizacija u pogledu zastupanja i zaštite žrtava diskriminacij. Gostujući predavač na radionici bio je Adam Vajs, pravni direktor organizacije AIR Centar iz Londona.

Uvodni deo radionice bio je posvećen strateškom parničenju u oblasti diskriminacije uz poseban osvrt na identifikovanje i građenje strateških slučajeva u vezi sa upisom u matičnu knjigu rođenih i državljanstvom. Adam Vajs je predstavio primere strateškog parničenja na evropskom nivou, različite vrste strateških slučajeva i njihov doprinos zagovaranju promena. Razmatrajući elemente moguće strategije rešavanja identifikovanih problema, predstavljeni su različiti nivoi intervencija kojima se mogu služiti organizacije za zaštitu ljudskih prava – zastupanje u velikom broju slučajeva pred prvostepenim i drugostepenim organima odakle bi se potencijalno izdvojio strateški slučaj, intervencija treće strane u postupcima pred Evropskim sudom za ljudska prava, sastavljanje izveštaja o stanju u praksi koji se podnose relevantnim ugovornim telima i organima EU i predstavljanje slučajeva iz prakse kojima se potkrepljuju identifikovani problemi.

Tokom diskusije o strategiji kojom se služe pojedinačne organizacije iz regiona utvrđeno je da je većina organizacija na slučajeve diskriminacije reagovala na različitim nivoima kao i da se iz njihove prakse već mogu izdvojiti slučajevi koji bi imali karakter strateških. Većina slučajeva u regionu odnosila se na diskriminaciju u oblasti obrazovanja i diskriminaciju osoba sa invaliditetom, ali su predstavljeni i slučajevi diskriminacije u oblasti upisa u matične knjige i ostvarivanja prava na adekvatno stanovanje. Kao zajednička karakteristika postupanja sudova u oblasti diskriminacije istaknuto je nedovoljno poznavanje međunarodnih standarda u oblasti zaštite od diskriminacije, relevantne prakse, ali i nespremnost da se diskriminacija kao takva i utvrdi.

Oslanjajući se na diskusiju i utvrđene probleme, drugi deo radionice odnosio se na predstavljanje prakse Evropskog suda za ljudska prava i odabrane slučajeve koji mogu poslužiti kao osnova za vođenje slučajeva zaštite Roma od diskriminacije pred domaćim organima. Praksa suda razmatrana je u kontekstu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, a posebno su razmatrana pitanja da li je došlo do mešanja države u ostvarivanje ovog prava, a ako jeste da li je takvo mešanje bilo u skladu sa zakonom, imalo legitiman cilj i bilo neophodno u demokratskom društvu. Još jednom je istaknut značaj beleženja individualnih slučajeva i priča kao najubedljivijeg načina da se ispitaju granice primene principa proporcionalnosti.

Na kraju, poslednja tema za diskusiju odnosila se na mogućnosti korišćenja situacionog testiranja prilikom dokazivanja diskriminacije. Kako nijedna organizacija članica WeBLAN-a nije imala praktičnog iskustva u korišćenju situacionog testiranja, radilo se na razvijanju planova testiranja potencijalnih slučajeva, razmatrane su prednosti i mane predloženih planova, kao i mogućnost njihovog sprovođenja.

Radionici je prisustvovalo 40 učesnika, među kojima su bili predstavnici organizacija WeBLAN-a, projekta “Dobre prakse za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu” i organizacije Pravna pomoć iz Tirane.

Preuzmite: Prezentacija Adama Vajsa

Preuzmite izveštaj: OVDE