Praxis
Koga smo sreli
Studentkinju iz Sirije koja je prijavila svoj poslednji ispit, pa sutradan saznala da njen fakultet više ne postoji.
Čoveka, iz Somalije, koji je nakon 60 godina po prvi put napustio svoje selo, a zimus, u Bugarskoj, po prvi put video sneg.
Mladog bankara, Avganistanca, koji ne želi da se ženi, „iako mu je već odavno vreme“ i sanja da postane uspešni biznismen.
Četrnaestogodišnju devojčicu iz Sirije, koja će Makedoniju uvek pamtiti po tome što je saznala da postoje divlje svinje.
IT inženjera iz Avganistana, koji u Nemačkoj više ne planira da radi u struci, već da se priključi humanitarnoj organizaciji i pomaže ljudima u nevolji.
Desetogodišnjeg dečaka, koga su roditelji poslali na put sa starijim rođakom kako bi stigao negde gde „može da se uspe“, a kada uspe, dovodi i mlađu sestricu kojoj je obećao da će je paziti i biti uvek uz nju.
...
Koga srećemo?
Srećemo ljude, osobe poput nas.
Ljude koji su jednog dana, vraćajući se sa posla, iz škole, ili šetnje, umesto doma zatekli ruševine. I koji, od tada, svakodnevno donose odluke, koje znače život, ili prestanak života.
Muhameda, koji ima nekoliko nadimaka, i nije mu ime Izbeglica.
Bahiru, kojoj nije ime Izbeglica. Abdulu, Zaida, Davuda, Zubaudu, koje sada zovemo Izbeglice.
Sreli smo ljude. Po svemu, i ni po čemu različite. Ljude, koji se, isto kao i mi, pitaju šta je ispravno, a šta pogrešno, kako da vaspitaju svoje decu, kako da pomognu prijatelju u nevolji, koji se bore za budućnost svoje porodice i dece. I kojima je, u ovom trenutku, potrebna naša podrška.
Za više informacija, videti: Koga smo sreli
Šta smo i koliko smo naučili jedni o drugima i jedni od drugih
Na arapskom se „hvala“ kaže „šukran“.
„Kako si“ se kaže „kejfa haluk“.
Dobro je „bihair“.
„La bihair“ je kad nije dobro.
A sve će biti samo „Inshallah“ – „ako bog da“.
„Taman“ je „tamam“ i sve je jasno.
Čaj je „šaj“ i pije se svakodnevno. I pije se sa mnooooogo šećera. Takoreći, šećer se pije sa čajem. Ako nema šećera, ni čaj nema smisla.
Odgovarajuća veličina pantalona u Avganistanu se ne ustanovljava merenjem “na lakat”, već merenjem uz vrat. Pantalone se razvuku oko oboda, a prstima se uhvate dva najudaljenija kraja. Zatim se tim obodom koji inače ide oko struka, opkruži čitav vrat. Ako se krajevi dodiruju, veličina je odgovarajuća, a dobar izbor se potvrđuje tako što se glavom klimne levo, pa desno, što znači odobravanje.
Odluke se donose unutar grupe, uz odobrenje svih prisutnih. Na isti način se rešavaju i problemi. Bliski ljudi, ili rođaci, se često drže za ruke.
Najpopulrniji pakistanski muzičar bio je Nustrat Fateh Ali Khan. Ali Khan je mogao da peva satima bez prestanka, a na prvi takt njegove muzike svi iz Pakistana se okupe neverovatnom brzinom. I tako se jedan razgovor pretvori u grupni ples.
Ples se pretvori u smeh. U razgovore o značenju različitih imena i reči, o najboljim kulinarskim receptima. Nekoliko kifli, biskvita i sardina se pretvore u svečani ručak, neznanci u prijatelje, a jedan beogradski park u mesto na kom je, uprkos svim nedaćama zbog kojih smo tu, bar na trenutak sve tamam, sve bihair. Na tim trenucima smo zahvalni jedni drugima.
Na tim trenucima šukran!
Povodom Svetskog dana izbeglica
Svetski dan izbeglica, 20. jun, je dan posvećen podizanju svesti o situaciji u kojoj se nalaze izbeglice širom sveta.
Danas želimo da vas podsetimo da se u upravo ovom momentu, stotine porodica i dalje nalazi u bekstvu od nasilja, a sigurnih puteva ka zaštiti i bezbednosti je, još uvek, vrlo malo. Uz zatvorene evropske granice, ljudi bivaju prepušteni krijumčarima, prenatrpanim brodovima i opasnim vodama Mediteranskog i Egejskog mora.
Želimo da vas podsetimo da ovi ljudi, ljudi kao vi ili ja, nisu imali izbora, nego da pobegnu i napuste sve u potrazi za boljim životom. Kako nemaju drugog izbora, oni će nastaviti da rizikuju sopstvene živote, izlažući se krijumčarima i raznoraznim rizicima, dokle god ne bude bilo bezbedne alternative.
Stoga danas apelujemo na donosioce odluka da hitno obezbede funkcionalne pravne načine koji će omogućavati izbeglicama da stignu bezbedno u Evropu i da se kreću legalnim migracionim putevima. I pozivamo vas, svoje prijatelje, kolege i saradnike, da nam se pridružite i da nastavite da zagovarate siguran prolaz i urgentnu zaštitu izbeglica, ljudi poput vas ili mene, kojima je, u ovom trenutku, potrebna naša podrška!
Za više informacija, videti: Povodom Svetskog dana izbeglica
Praxis sproveo istraživanje o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima u Srbiji
Praxis je sproveo istraživanje koje ima za cilj da pruži informacije o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima kao i da istraži kakav je položaj žena u odnosu na muškarce u romskoj zajednici. Istraživanje je urađeno u okviru projekta „Pravna pomoć i zagovaranje - pristup pravima i borba protiv diskriminacije Roma“, u saradnji sa Civil Rights Defenders-om i uz finansijsku pomoć Švedske agencije za međunarodnu saradnju. Istraživanje je sprovedeno u periodu od februara do avgusta 2015. godine, a anketirano je ukupno 100 Romkinja i 100 Roma iz deset opština sa juga Srbije: Aleksinca, Prokuplja, Bojnika, Bora, Kuršumlije, Lebana, Leskovca, Bele Palanke, Kruševca i Knjaževca.
Ispitanice i ispitanici imali su u proseku 37 godina, a 78% ispitanih žena i muškaraca bilo je u bračnoj ili vanbračnoj zajednici. Prosečne godine za stupanje u prvu bračnu/vanbračnu zajednicu pokazuju značajne razlike između žena i muškaraca. Anketirane Romkinje u proseku u prvu bračnu ili vanbračnu zajednicu stupaju sa svega 14.7 godina, pri čemu treba imati u vidu da su najmlađe ispitanice koje su stupile u bračnu/vanbračnu zajednicu imale 13 godina i da je to bio slučaj u četiri od deset opština.
Prema rezultatima istraživanja, Romkinje u 79% slučajeva poseduju zdravstvenu knjižicu, tek 40% ostvaruje pravo na socijalnu zaštitu, 35% zarađuje obavljajući uglavom sezonske poslove, dok je svega 30% ispitanica završilo osnovnu školu. Što se tiče uslova u kojima žive, 92% ispitanica je potvrdilo da žive u trošnim objektima od cigle, a 45% da objekat u kome žive nije priključen na kanalizacionu mrežu.
Za vise informacija, videti: Praxis sproveo istraživanje o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima u Srbiji
Praxis sproveo analizu stanja rodne ravnopravnosti u Smederevu
Praxis je sproveo analizu stanja rodne ravnopravnosti u Smederevu, kao deo aktivnosti u okviru projekta „Seksualno i rodno zasnovano nasilje – aktivnosti u Srbiji“, finansiranog od strane Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), a koji za cilj ima prevenciju i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja na teritoriji Republike Srbije.
Ciljevi analize su predstavljanje rodno sprecifičnih položaja i uloga koje građani i građanke Smedereva obavljaju u sferi javnog i privatnog života, utvrđivanje stavova građana i građanki Smedereva o rodnim ulogama, kao i utvrđivanje stepena opšte upoznatosti građana i građanki Smedereva sa politikama rodne ravnopravnosti, kako na nacionalnom,tako i na nivou grada Smedereva; sprovođenje rodne analize lokalnih politika Grada Smedereva u oblastima unapređenja položaja izbeglica i interno raseljenih lica, Roma, mladih, socijalne zaštite, zapošljavanja i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom; definisanje preporuka za razvijanje aktivne politike jednakih mogućnosti muškaraca i žena u svim oblastima društvenog života i realizaciju rodne ravnopravnosti u svim oblastima javnog i privatnog sektora na nivou Grada Smedereva.
Analiza sadrži i preporuke koje pored monitoringa postojeće zakonske regulative u oblasti rodne ravnopravnosti, obuhvataju i promovisanje pozitivne i nestereotipne slike žene i muškaraca u medijima, razvijanje programa podrške samozapošljavanju žena i programa edukacije o zaštiti opšteg, a posebno reproduktivnog, zdravlja žena, unapređivanje zaštite žena žrtava nasilja u porodoci, promovisanje uloge muškarca i dečaka u ostvarivanju rodne ravnopravnosti, kao i afirmaciju upotrebe rodno senzitivnog jezika u pravnim i političkim aktima nadležnih institucija.
Za više informacija, videti: Praxis sproveo analizu stanja rodne ravnopravnosti u Smederevu
Manjkavosti Predloga zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca
Praxis podržava usvajanje Predlog zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 2. februara 2016. godine.
Ipak, zakonodavcu upućujemo sugestiju da razmotri rešenje predloženo članom 13 stavom 1 tačkom 2 kojim se ustanovljava obaveza organa javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite da „organizuju i realizuju programe za prevazilaženje problema rane trudnoće i intimne kohabitacije u kojoj je makar jedno lice mlađe od 16 godina“.
Naime, predloženo rešenje sporno je i sa terminološkog i sa konceptualnog aspekta. Opredeljenjem za termine „rane trudnoće“ i „intimne kohabitacije“ i postavljanjem starosne granice njihovog definisanja ispod 16 godina starosti, Republika Srbija, u izvesnoj meri, odstupa od prihvaćenih međunarodnih standarda i narušava konzistentnost unutrašnjeg pravno-političkog okvira regulisanja ovih specifičnih životnih situacija. S toga bi, radi usklađivanja sa definisanim međunarodnim standardima i obezbeđivanja jedinstvenosti i doslednosti u unutrašnjem pravnom poretku bilo uputno predložene termine zameniti pojmovima „maloletničke trudnoće“ i „rani i dečiji brakovi“, a starosnu granicu njihovog definisanja postaviti na 18 godina. Pored toga, u okviru razmatranog člana 13. dodati novi stav kojim bi se eksplicitno ukazalo da se kultura, običaji, religija, tradicija ili takozvana “čast” ne mogu smatrati opravdanjem ranih i dečijih brakova, i sledstveno maloletničke tudnoće kao čestu prateću pojavu istih.
Takođe, izražavamo zabrinutost zbog propuštanja podnosioca Predloga da u članu 26 stav 2 tačka 2 kao posebno osetljive kategorije žrtava nasilja prepozna žene i muškarce drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
Za više informacija, videti: Praxis upućuje na manjkavosti Predloga zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca
Povodom Međunarodnog dana žena
Na Međunarodni dan žena slavimo neustrašivost i odlučnost žena koje su svojim istupanjem i hrabrošću bitno promenile tok istorije svojih zemalja i lokalnih zajednica. Dan koji predstavlja izraz borbe žena za ekonomsku, političku i društvenu ravnopravnost. Istovremeno, iako su položaj i prava žena teme o kojima bi trebalo razmišljati svakog dana, 8. mart je ustanovljen i kao dan kritičkog osvrta i analiza napretka žena, dan tokom kog se problemi sa kojima se žene širom sveta susreću posebno naglašavaju, a pozivi na društveno i političko delovanje, koje bi poboljšalo njihov položaj, postaju vidljiviji kako na društvenim mrežama, tako i na globalnoj medijskoj sceni.
Dostizanje ovih ciljeva podrazumeva eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, zaustavljanje svakog vida nasilja nad ženama i devojčicama (uključujući trgovinu ljudima, seksualnu i svaku drugu eksploataciju žena i devojčica), kao i eliminaciju mnogih drugih neprihvatljivih praksi poput dečjih, ranih i prinudnih brakova i genitalnog sakaćenja žena.
Tokom 2016. godine, Praxis doprinosi ostvarenju navedenih ciljeva sprovođenjem brojnih aktivnosti koje su usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova, kao i na zaštitu dece i žena izbeglica, imajući u vidu da njihov specifičan položaj zahteva značajan broj rodno osetljivih usluga i mehanizama zaštite.
Za više informacija, videti: Saopštenje Praxisa povodom Međunarodnog dana žena
Kako se borimo protiv zločina iz mržnje
Šta je zločin iz mržnje? Zbog čega je važno napraviti jasnu razliku između zločina iz mržnje i drugih krivičnih dela? Koja je uloga lokalne zajednice u borbi protiv zločina iz mržnje?
U periodu od 22. decembra 2015. do 26. februara 2016. posetili smo Valjevo, Niš, Kraljevo, Šabac i Pančevo i organizovali niz obuka na temu Zločin iz mržnje u Srbiji.
Okupili smo 40 učesnika – predstavnike nevladinog sektora, centara za socijalni rad, policije i sudova – i otvorili brojne diskusije o problemima sa kojima se suočavaju žrtve zločina iz mržnje, krivičnim postupcima koji su vođeni usled napada motivisanih mržnjom, ulozi lokalne zajednice u borbi protiv zločina iz mržnje, kao i značaju evidentiranja ovakvih slučajeva.
Šta bi trebalo da znamo?
- zločin iz mržnje je krivično delo
- zločin iz mržnje uveden je u Krivični zakonik Republike Srbije 2012. godine
- zločin iz mržnje nije prouzrokovan ponašanjem žrtve, već njenim urođenim osobinama, odnosno ličnim svojstvima, kao što su nacionalna ili etnička pripadnost, boja kože, vera, pol, seksualna orijentacija, rodni identitet
- kao posledica netolerancije i mržnje javlja se psihičko i fizičko nasilje
- svako od nas može biti žrtva zločina iz mržnje i svi imamo osobine koje nas čine drugačijim od ostalih
Zašto je važno reagovati i razgovarati o zločinu iz mržnje?
- zločin iz mržnje je zločin visoke društvene opasnosti, neki ga zovu i zločin sa porukom
- odgovornost državnih institucija, a ujedno i odgovornosti društva i pojedinaca jesu da podstičemo toleranciju, da umesto poruke mržnje šaljemo poruke razumevanja i podrške, da kroz upoznavanje i razumevanje drugog i drugačijeg kažemo NE stereotipima i predrasudama i na taj način sprečimo pojavu zločina iz mržnje
- zadatak državnih institucija je da ukoliko do ovakvog krivičnog dela ipak dođe, postoji odgovarajuća reakcija, odnosno da krivično delo bude adekvatno procesuirano i evidentirano, a učinilac adekvatno kažnjen
Za više informacija, videti: Kako se borimo protiv rasizma, diskriminacije i netolerancije: kako se borimo protiv zločina iz mržnje
Koliko lako pristupamo svojim pravima
Koliko lako, ili olako pristupamo svojim pravima? Šta je višestruka diskriminacija i kako ona utiče na ostvarivanje ljudskih prava? Koliko je lako pristupiti “rođenjem zagarantovanim pravima” na raskršću rodne, rasne i strukturalne diskriminacije?
Iako se „sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“, o verodostojnosti reči u Univerzalnoj deklaraciji ili zakonskim aktima Republike Srbije koja garantuju jednaka prava svim građanima, možda najbolje mogu prosuditi oni kojima su ta prava, iako na papiru zagarantovana i univerzalna, u svakodnevnom životu nepristupačna, uskraćena, a često i nepoznata.
Prava ostavarujemo unutar državnog sistema kao članovi političke zajednice, odnosno kao politički subjekti. Međutim, lica koja nemaju dokaz o rođenju, državljanstvu ili ne poseduju lična dokumenta su nevidljiva za pravni sistem. U Srbiji su to najčešće Romkinje i Romi, koji se na svakodnevnom nivou suočavaju sa brojnim preprekama u ostvarivanju svojih prava.
Prava ostvarujemo, ili nam ista bivaju uskraćena, u svakodnevnoj interakciji sa ostalim članovima društva.
Svest o pravima stičemo kroz obrazovanje i uz dostupnost informacija o istim. Bez informacija i svesti o sopstvenim pravima, Romkinje se nalaze u izuzetno ranjivoj poziciji.
Za više informacija, videti: Kako se borimo protiv rasizma, diskriminacije i netolerancije: koliko lako pristupamo svojim pravima
Kako se borimo za „ljudsko“ u ljudskim pravima
Beograd, februar, 2016. godina
- Odakle sam? Sa planete Zemlje. Ljudsko biće sa planete Zemlje. Ali pretpostavljam da bi trebalo da kažem da sam iz Sirije. To bi bilo korisnije, zar ne? (Mladić, 1994, Pakistan)
- „Stani u red. Izvoli. Hrana. Odeća ti je tamo. Ovde potpis. Hvala. Sledeći.“ I tako iz zemlje u zemlju. Izvini što plačem. Pomažu ljudi, naravno. Samo me niko dugo nije pitao iskreno „kako si?“ (Čovek, 1960, Sirija)
- 1
- 2
- 3
- 1
- 2
- 3
POPULARNI TAGOVI
