U prigradskom naselju Beranovac kod Kraljeva, počelo je sprovođenje iseljenja porodica iz socijalnih stanova, koji su izgrađeni u cilju pronalaženja trajnog i održivog rešavanja stambenog pitanja interno raseljenih lica sa Kosova.

Radi podsećanja, Opštinska stambena agencija Kraljevo (OSA) je nakon isteka roka od tri godine u kom su raniji stanovnici kolektivnih centara živeli besplatno u socijalnim stanovima na Beranovcu, uz plaćanje redovnih troškova za električnu energiju i komunalne usluge, propisala nove uslove, neprihvatljive za većinu porodica. Tako je jedan od zahteva za potpisivanje novog ugovora o pravu korišćenja stana bio da korisnici socijalnih stanova obezbede mesečni prihod u iznosu od minimum 75 evra u dinarskoj protivvrednosti po članu domaćinstva. U ponuđenim ugovorima, iznos mesečne obaveze na ime stanarine je iznosio 1,20 evra po metru kvadratnom, što je za korisnike penzija, socijalnih davanja ili privremene naknade za nezaposlena lica sa Kosova, kao i za stanare koji ne ostvaruju prihod, bilo nezamislivo. Zbog odbijanja da pristupe nepovoljnim ugovornim obavezama, OSA je, tokom 2013. godine, tužila trideset tri porodice za iseljenje, a sudski postupci ovih dana dobijaju epilog na njihovu štetu, tako da je u toku sprovođenje iseljenja iz socijalnih stanova. Stanarima socijalnih stanova, među kojima ima dece, starih i bolesnih lica, nije ponuđeno alternativno rešenje i u riziku su da postanu beskućnici.

Postavljanju novih, nepovoljnih uslova za korišćenje socijalnih stanova nisu prethodile konsultacije sa korisnicima socijalnih stanova u cilju pronalaženja rešenja koje bi uvažavalo i njihove potrebe i koje bi sprečilo vođenje dugotrajnih sudskih postupaka.

Na kraju, skrećemo pažnju na to da konsultacije sa građanima predstavljaju zahtev u procesu reforme javne uprave, odnosno ključni segment dobrog upravljanja, a dobra uprava je preduslov za poštovanje ljudskih prava.

Pogledajte medijske priloge:

RTV KV – Trideset tri interno raseljene porodice ostaju bez krova nad glavom.

Roma World – Trideset tri interno raseljene porodice ostaju bez krova nad glavom.

Večernje novosti online - Trideset tri porodice na ulici: raseljeni opet beskućnici?

Info KV Press - Bez kirije - iseljenje

Radio Slobodna Evropa - Na ulici zbog neplaćene kirije

Pogledajte ranije objavljena saopštenja:

Bez rešenja za interno raseljena lica u socijalnim stanovima u Kraljevu

Opštinska stambena agencija u Kraljevu tužila interno raseljena lica radi iseljenja

Sredinom septembra u poseti Srbiji boravio je gospodin Volker Beck, poslanik nemačkog Bundestaga iz redova stranke Zelenih. Sa predstavnicima organizacija civilnog društva održao je sastanake o stanju ljudskih prava u Srbiji i izazovima sa kojima se oni suočavaju u borbi za njihovo ostvarivanje. 

Gospodin Beck je bio posebno zainteresovan za teme u vezi sa azilom i migracijama, kao i u vezi sa romskom zajednicom i drugim etničkim manjinama. Sastancima su prisustvovali izvršna direktorka Praxisa Ivanka Kostić, koordinator Programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost Vuk Raičević i saradnik za zaštitu izbeglica i migranata Boris Sijerković, koji su predstavili ključne izazove i probleme sa kojima se suočavaju izbeglice, migranti, tražioci azila i romska zajednica, kao i aktuelne aktivnosti naše organizacije, uključujući i sveobuhvatne rezultate koje smo do sada postigli u borbi za ljudska prava u Srbiji.

Neuključivanje javnosti u proces kreiranja odluka može za posledicu imati nezakonitost ili neustavnost usvojenih akata, što će uvek biti slučaj ukoliko javna rasprava nije održana uprkos tome što je propisana obaveza njenog sprovođenja. Takvo stanovište zauzeo je i Ustavni sud odlučujući o inicijativama za ocenu ustavnosti i zakonitosti opštih akata. Ustavni sud je ocenio da osporene odluke organa uprave u Ćupriji, Mionici i Kraljevu, kojima su utvrđene naknade za zaštitu životne sredine, nisu u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, jer organi uprave prilikom donošenja osporenih odluka nisu sproveli javnu raspravu, što je bilo propisano kao obavezna faza u postupku donošenja takve vrste akata. 

Potrebno je imati u vidu i da je članom 51 Ustava utvrđeno da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i da su sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju i da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa. Netransparentan proces donošenja odluka i neuključivanje građana i organizacija civilnog društva za posledicu može imati i neustavnost usvojenih akata, što potvrđuje i praksa Ustavnog suda, koji je utvrdio da je u odlukama organa uprave u Ćupriji i Mionici „izostavljanjem sprovođenja javne rasprave prilikom donošenja (...) odluke prekršeno i ustavno pravo na obaveštenost iz člana 51. Stav 1 Ustava“. 

Pored toga, važno je ukazati i na necelishodnu odluku Skupštine grada Kraljeva o naknadi troškova za vantelesnu oplodnju, koja je isključivala pravo na naknadu troškova marginalizovanim grupama. Tom odlukom, zbog nemogućnosti da ispune uslov u pogledu prijave prebivališta, neopravdano su bila isključena interno raseljena lica koja od 1999. godine imaju prijavljeno boravište u Kraljevu. Donošenju odluke nisu prethodile konsultacije sa OCD ili građanima. Nakon što je Praxis podneo pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, organ uprave je izmenio spornu odluku, pokazujući time spremnost da ostvarivanje prava obezbedi svim građankama i građanima, pod jednakim uslovima. Civilno društvo ima važnu ulogu u otklanjanju takvih nedostataka. Međutim, nesumnjivo je da bi postupanje uprave bilo efikasnije ukoliko bi se OCD i građani uključili već u proces pripreme akata, kako bi se sprečilo da uopšte budu usvojene necelishodne ili diskriminatorne odluke.

Učešće javnosti u kreiranju politika jedan je od ključnih segmenata dobrog upravljanja, a dobra uprava preduslov za stvaranje okvira za puno poštovanje ljudskih prava. Transparenost u postupanju organa uprave i učešće organizacija civilnog društva i građana u procesu odlučivanja jedan je od fokusa Praxisovog projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu.                

Medijske objave: RTV KV

Tokom avgusta, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu koje je Praxisov terenski tim  svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao,  dosezao je 290 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onoh koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. 

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 500 novopridošlih izbeglica/migranata (347 odraslih i 153 dece, od čega 85 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je znatno više nego prethodnog meseca kada smo informisali 191 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom avgusta, Praxis je u par poseta svoje aktivnosti proširio i na Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije. Od ukupno 500 novopridošlih, 103 osobe (20,6%), su bile izbeglice/migranti iz Avganistana.  Ukupno 26 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (5,2% od ukupnog broja). 121 izbeglica/migrant je došla iz Iraka (24,2%), sto je značajno povećanje u odnosu na prethodni period. 150 izbeglica/migranata (30%) je došlo iz Pakistana. Iz Irana je pristiglo ukupno 13 izbeglica/migranata (2,6% od ukupnog broja), 9 novopridošlih izbeglica/migranta je došlo iz Maroka (1,8%), dok je iz Alžira pristiglo 18 izbeglica/migranata (3,6%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Palestine, Tunisa, Eritreje, Libije, Egipta i Mauritanije je pristiglo ukupno 60 (12%) izbeglica/migranata. 

Porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene i dalje su imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima ili na železničkoj stanici. Organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć, još uvek je nepromenjena: i dalje nema organizovane distribucije hrane i odeće van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac. U prethodnom periodu zabrinutost je izazivao nedostatak prisustva lekara na terenu u popodnevnim casovima. Tokom avgusta, MSF je produzio radno vreme, pa su lekari bili prisutni na terenu od 9:00 do 20:00. 

Preuzmite izveštaj ovde.