Komitet za ukidanje rasne diskriminacije Ujedinjenih nacija (Komitet) usvojio je Zaključna zapažanja u vezi sa II-V periodičnim izveštajem Republike Srbije o primeni Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD/C/SR.2604), na svom 2604. zasedanju  održanom 1. decembra 2017. godine. Praxis je prethodno, u saradnji sa organizacijama SKRUG, Institute on Statelessness and Inclusion, European Network on Statelessness i European Roma Rights Centre, Komitetu podneo prilog koji se odnosi na preostale probleme u pogledu sprečavanja rasne diskriminacije u Srbiji, sa fokusom na zločin iz mržnje i diskriminaciju pripadnika romske nacionalne manjine i lica bez državljanstva, kao posebno ranjive grupe stranaca.

Povodom navoda iz priloga Praxisa i partnerskih organizacija, Komitet je izrazio zabrinutost zbog indicija da se govor mržnje i dalje nedovoljno prijavljuje, kao i zbog nepostojanja sveobuhvatnih statističkih podataka o istragama, krivičnim postupcima i osuđujućim presudama za dela rasističkog govora mržnje i izazivanje rasne mržnje. Komitet je preporučio Srbiji da nastavi sa primenom člana 54a Krivičnog zakonika, a naročito kroz obezbeđivanje da se evidentiraju svi prijavljeni incidenti, istrage, krivični postupci, kazne i pravni lekovi koji se odnose na zločine iz mržnje zbog pripadnosti rasi. Potrebno je da se kazne učiniocima izriču srazmerno težini zločina iz mržnje zbog pripadnosti rasi, i da žrtve dobiju potpunu pravnu zaštiti. Takođe se preporučuje imenovanje kontakt osobe za rasističke incidente u službama za sprovođenje zakona, obezbeđivanje obuke za njih o sprovođenju istrage, i obezbeđivanjem da su uključeni u redovan dijalog sa ciljnim grupama kako bi se obezbedilo adekvatno prijavljivanje o zločinima iz mržnje zbog pripadnosti rasi. Komitet je tražio i da Srbija pruži detaljne statističke podatke, razvrstane po nacionalnosti, broju i prirodi prijavljenih zločina iz mržnje zbog pripadnosti rasi, krivičnim postupcima i osuđujućim presudama, i pravnom zaštitom koja je pružena žrtvama. Komitet je takođe zatražio statističke podatke o broju takvih predmeta koji se još uvek nalaze u javnom tužilaštvu i pred sudovima.

Komitet je pozvao Srbiju  da ukine de facto segregaciju romske dece u državnim školama i obezbedi pristup kvalitetnom obrazovanju za romsku decu, i to putem obuke zaposlenih u školstvu o suzbijanju rasizma i o ljudskim pravima, podizanjem svesti roditelja, i povećanja broja nastavnika Roma. Komitet je takođe preporučio da država ugovornica preduzme mere kako bi se izbeglo povlačenje dece iz većinskog stanovništva iz škole u kojima su upisani Romi (tzv. „white flight“), i to razvijanjem delotvornih mehanizama u cilju sprečavanja dalje de facto segregacije u školama. Komitet je preporučuio i da Srbija integriše desegregaciju školstva u svojim nacionalnim politikama da bi se obezbedila održivost, i obezbedi adekvatna sredstva za njeno sprovođenje, u skladu sa ciljem održivog razvoja da se do 2030. godine, svim devojčicama i dečacima  obezbedi besplatno, jednako i kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje.

Pored toga, ukazano je na probleme u vezi sa trgovinom ljudima, stanovanjem i statusom izbeglica, migranata i tražilaca azila. Komitet je preporučio Srbiji da obezbedi da lica sa nedovoljnim sredstvima za plaćanje pravnog zastupnika imaju zakonsko pravo na besplatan pristup pravnoj pomoći za dela rasne diskriminacije. Komitet takođe preporučuje državi ugovornici da besplatno pruža jasne informacije pripadnicima ugroženih grupa na jeziku koji razumeju, u vezi sa njihovim pravima iz Konvencije i mehanizmima pritužbe za dela rasne diskriminacije. Takođe je preporučeno da Srbija nastavi da se konsultuje i proširuje svoj dijalog sa organizacijama civilnog društva u oblasti zaštite ljudskih prava, a posebno onima koje se bave suzbijanjem rasne diskriminacije, a u vezi sa pripremom sledećeg periodičnog izveštaja i naknadnim aktivnostima vezano za ova zaključna zapažanja. 

Povodom poziva Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, Koalicija protiv diskriminacije, čija je članica Praxis, podnela je primedbe i sugestije na najnoviji Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti. 

Generalna zamerka koju su članice Koalicije protiv diskriminacije uputile na razmatranje odnosi se na gotovo potpuno odsustvo komponente rodnog identiteta. Takođe, u Zakonu se ni na jednom mestu ne spominje seksualna orijentacija, čime se ne doprinosi većoj usklađenosti ovog propisa sa evropskim standardima. 

Rodno zasnovana diskriminacija definiše se kao „svako razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu odnosno rodu, u političkom, obrazovnom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom, sportskom i drugim sferama društvenog života“. 

Međutim, definicija roda isključuje rodni identitet, budući da u Nacrtu zakona „rod označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce“. Na ovaj način se iz Zakona isključuju trans i interseks osobe, kao i osobe koje se rodno ne određuju u odnosu na binarnu podelu na muško i žensko, a otvara se i dilema u vezi sa time ko određuje šta je prikladno za društvo i na koji način.

U pogledu definicija diskriminacije i posebnih mera za ostvarivanje ravnopravnosti, ovaj Nacrt Zakona ne sadrži nedostake koji se tiču usklađenosti sa EU direktivama koje se bave zaštitom od diskriminacije, a koje postoje u Zakonu o zabrani diskriminacije. Naime, definicija posredne diskriminacije potpuno je usklađena sa EU direktivama. Podsticanje na diskriminaciju je navedeno kao oblik diskriminatornog postupanja. Karakter posebnih mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti je privremenog karaktera, budući da se naglašava da se „posebne mere primenjuju dok se ne postigne propisani cilj za njihovo određivanje i sprovođenje“, što je u skladu sa međunarodnim standardima.

Kada je reč o sudskoj zaštiti u parničnom postupku lica i grupe lica koja su izložena rodnoj diskriminaciji, Zakon navodi da se ona ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije. Ovo rešenje se čini adekvatnim, budući da se njime ne „duplira“ sistem zaštite i ne dovodi se u pitanje aktivna legitimacija organizacija civilnog društva. Pružanje besplatne pravne pomoći omogućeno je, između ostalog, i udruženjima koja u okviru svog programa rada imaju definisane aktivnosti na realizaciji pomoći i podrške žrtvama nasilja.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija - CUPS, Civil Rights Defenders, Gayten-LGBT, Jednakost, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Udruženje studenata sa hendikepom i Praxis. 

Preliminarni rezultati istraživanja o uključivanju organizacija civilnog društva i građana u kreiranje odluka i politika, koje Praxis sprovodi u okviru projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, kao deo grant šeme WeBER projekta koji finansira Evropska unija i sufinansira Kraljevina Holandija, pokazuju da učešće javnosti u procesu usvajanja akata u Kraljevu gotovo da ne postoji.

U periodu od 1. juna 2016. godine do 1. avgusta 2017. godine,  Skupština grada Kraljeva usvojila je 399 akata. Uz izuzetak planskih dokumenata, za koji je obavezan javni uvid u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, nijedan od 399 akata nije usvojen uz organizovanje javne rasprave, niti su građani ili organizacije civilnog društva na bilo koji drugi način bili uključeni u pripremu tih akata.

Situacija je drugačija jedino kada su u pitanju strateški dokumenti, što se pokazalo i u postupku pripreme i usvajanja Lokalnog akcionog plana za Rome na teritoriji grada Kraljeva od 2017-2020. Taj dokument je usvojen u septembru 2017. godine nakon sprovedenih konsultacija sa zainteresovanim građanima i OCD i nakon održane javne rasprave. Budući da i od trenutka uključivanja OCD umnogome zavisi mogućnost da se suštinski utiče na sadržinu budućeg akta, od izuzetnog značaja je bilo uključivanje OCD već u fazi  izrade akta. Prilikom održavanja same javne rasprave, svi izneti predlozi su usvojeni, a potom je ostavljena još jedna mogućnost da se pismenim putem dostave dodatni komentari.

Iako postupak usvajanja navedenog akta može poslužiti kao primer dobre prakse i načina sprovođenja istinskih konsultacija, taj primer predstavlja izuzetak, ograničen na postupke usvajanja strateških akata. Većina odluka usvaja se bez učešća javnosti.

Osim što ostavlja negativan utisak o stepenu posvećenosti jedinice lokalne samouprave reformi javne uprave, neuključivanje OCD predstavlja propuštenu priliku da se njihovo iskustvo iskoristi kako bi se unapredio kvalitet usvojenih akata i sprečilo usvajanje necelishodnih, neustavnih ili diskriminatornih odluka.

Projekat WeBER (Western Balkans Enabling Project for Civil Society Monitoring of Public Administration Reform) je trogodišnji projekat koji finansira EU i ko-finansira Kraljevina Holandija. Više o projektu možete pronaći ovde.

Medijske objave: Ibarske novosti
                         RTVKV

Poslednji izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), u okviru SIGMA programa koji redovno prati sve zemlje Zapadnog Balkana u domenu reforme javne uprave, analizirajući podatke koji se odnose na 2016. godinu, ukazuje da Srbija ne može da se pohvali gotovo nikakvim napretkom u domenu reforme javne uprave. Većina oblasti beleži stagnaciju i prisustvo ozbiljnih nedostataka, dok je u nekim aspektima došlo i do nazadovanja. Određeni napredak je zabeležen samo u jednoj od šest oblasti reforme javne uprave, a to je oblast pružanja usluga. Srbija je od Sigme dobila pohvale za Akcioni plan „Stop birokratiji", uslugu „Bebo, dobrodošla na svet", elektronski sistem izdavanja dozvola, kao i dodatno unapređenje procedura za pokretanje biznisa. Međutim, u domenu provere i obezbeđivanja kvaliteta javnih usluga imamo vrlo loše ocene, jer nema ni zajedničkih standarda, niti se od građana traži povratna informacija za usluge koje su im pružene.

Naime, bilo da se govori o tome kako se planiraju i pripremaju javne politike, ili o tome koliko joj je profesionalna državna služba ili o tome kako izveštava javnost o svom radu i uključuje građane i građanke u procese donošenja odluka, Srbija po mnogim pokazateljima stoji lošije u odnosu na ostatak regiona, a naročito u odnosu na susede Albaniju i Crnu Goru.

Objavljivanje SIGMA/OECD izveštaja za 2017. godinu ujedno je bio povod da se u okviru WeBER projekta lansira ranije najavljivan online alat za praćenje učinka zemalja Zapadnog Balkana u reformi javne uprave – PAR Scoreboard. 

PAR Scoreboard na interaktivan način prikazuje rezultate za sve zemlje Zapadnog Balkana, omogućuje njihovo filtriranje po principima javne uprave i prikazuje vrednosti dve grupe indikatora: 

1.Vrednosti indikatora razvijenih kroz SIGMA/OECD metodologiju; 

2.Vrednosti indikatora razvijenih kroz WeBER PAR Monitor metodologiju. 

Više o mogućnostima koje pruža PAR Scoreboard može se naći ovde.

Praxis je učestvovao na drugom sastanku Nacionalne radne grupe (NRG) za praćenje reforme javne uprave (RJU) u Srbiji koji je održan u Beogradu 26. oktobra 2017. godine.

Kao uvod u sastanak NRG-a, održana je radionica za predstavnike organizacija civilnog društva (OCD) koje sprovode istraživačke projekte u okviru WeBER programa malih grantova, tokom koje su  razmenjena iskustva proistekla iz dosadašnjeg sprovođenja ovih projekata, i tokom koje su organizacije predstavile napredak u istraživanju i dosadašnje istraživačke nalaze koji se odnose na monitoring RJU na lokalnom nivou.

U ime organizacija dobitnica malih grantova za praćenje RJU na lokalnom nivou govorila je Milijana Trifković iz Praxisa, koja je predstavila prve nalaze istraživanja o transparentnosti organa lokalne samouprave i sprovođenju novog Zakona o opštem upravnom postupku na teritoriji Grada Kraljeva, dok je Danijela Jović iz Centra za ravnomerni regionalni razvoj – Cen TriR-a predstavila nalaze koji se odnose na trenutnu praksu zapošljavanja, učinak u oblasti upravljanja ljudskim resursima, kao i percepciju civilnog sektora o ovim pitanjima u Užicu, Požegi i Gornjem Milanovcu.

NRG je nacionalni konsultativni mehanizam za dijalog između civilnog društva i predstavnika relevantnih državnih organa o kreiranju i praćenju procesa RJU u zemljama Zapadnog Balkana. Nacionalne radne grupe su konstituisane u svakoj od ovih zemalja, a kao deo šire regionalne WeBER platforme. Više o NRG-u u Srbiji možete pronaći ovde.

Projekat WeBER (Western Balkans Enabling Project for Civil Society Monitoring of Public Administration Reform) je trogodišnji projekat koji finansira EU i ko-finansira Kraljevina Holandija. Više o projektu možete pronaći ovde.