Grupa nacionalnih partnerskih mreža Eurochild-a, koja okuplja 21 mrežu organizacija za dečja prava iz Evrope, sastala se u Briselu 19. i 20. marta 2018. Mrežu organizacija za decu Srbije (MODS) predstavljala je Jasmina Miković iz Praxisa, koja je predsedavala sastankom prvog dana.
Dnevni red za prvi dan sastanka je uključivao tzv. „karusel" diskusiju (u kojoj se učesnici rotiraju) o različitim temama o učešću dece, informativnu sesiju o bespovratnim sredstvma koja dodeljuje EEP, informisanje o najnovijim dešavanjima i konsultacije o radu EU u vezi sa socijalnim pitanjima i investiranjem u decu (Evropski semestar, Evropski stub socijalnih prava, Paket balansa između poslovnog i privatnog života, Childonomics), kao i otvoreni prostor za razmenu informacija o radu, iskustvima i aktivnostima članica Grupe nacionalnih partnerskih mreža.
Drugog dana, 20. marta, Grupa nacionalnih partnerskih mreža Eurochild-a i nacionalni koordinatori kampanje Otvaranja vrata za decu Evrope učestvovali su na radionici o budžetu EU, nakon čega je u Evropskoj komisiji održan događaj pod nazivom „Održi, ojačaj, proširi – kako EU može podržati prelazak iz institucionalnog u porodično okruženje - i zbrinjavanje u zajednici”.
Tom prilikom, organizacije civilnog društva iz 25 evropskih zemalja koje rade sa decom i za decu sastale su se u Briselu sa ključnim akterima na nivou EU da bi razgovarali o tome kako EU može obezbediti bolje ishode za decu i njihove porodice uz pomoć budžeta EU nakon 2020. godine. U okviru kampanje Otvaranje vrata za decu Evrope, predstavljeni su dokazi sa terena o tome kako se troše sredstva EU u okviru trenutnog Višegodišnjeg finansijskog okvira. U publikaciji se poziva EU da održi, ojača i proširi svoju centralnu ulogu u deinstitucionalizaciji dece i transformaciji sistema za zaštitu dece u Evropi.
Stotine hiljada dece u Evropi još uvek odrastaju u institucijama. Iako su institucije finansirane javnim sredstvima, koja su namenjena za javno dobro, one mogu ostaviti dugoročne štetne posledice ne samo na samu decu, nego i na porodice i društvo u celini.
Ovo je važan moment za EU, jer se priprema za odlučivanje o svojim prioritetima u pogledu investicija nakon 2020. godine. Uprkos naporima uloženim u finansiranje reformi u oblasti zaštite dece u okviru sadašnjeg Višegodišnjeg finansijskog okvira, daleko smo od rešenja za najbolju brigu o deci. Pregovori o budžetu EU i finansiranju programa nakon 2020. predstavljaju jedinstvenu priliku da EU privede kraju eru institucionalnog zbrinjavanja kao nepotrebne, zastarele i štetne vrste zbrinjavanja koja odvaja decu od društva. Sledeći Višegodišnji finansijski okvir pruža realnu mogućnost da se iskoriste naučene lekcije i ostvare aktuelna obećanja EU.
Veliki deo civilnog društva u Evropi priznaje nesumnjivu dodatu vrednost ulaganja EU u socijalnu inkluziju najranjivije populacije, ubrzavanja reformi društvene brige za decu i zaštite dece, te pokretanja prelaska sa institucionalnog na individualnije zbrinjavanje u zajednici (poznato i kao deinstitucionalizacija) (videti najnovije preporuke Otvaranja vrata za decu Evrope Evropskoj uniji, preporuke Eurochild-a o ulaganju u decu kroz Višegodišnji finansijski okvir nakon 2020. i dokument o poziciji Evropske ekspertske grupe o finansiranju Evropkse unije nakon 2020. godine).
Da bi se nastavio ovaj napredak, u skladu sa obavezama EU u pogledu ljudskih prava, neophodno je uraditi više. EU mora ojačati svoju podršku ostvarivanju zajedničkih vrednosti i ciljeva, kao što je poštovanje ljudskih prava, smanjenje siromaštva ili socijalna inkluzija, u pregovorima o budžetu nakon 2020. godine i finansiranju programa u sledećih 18 meseci.
Da bi se ojačala panevropska debata o budžetu EU nakon 2000. godine, u okviru kampanje Otvaranje vrata za decu Evrope objavljena je publikacija u kojoj su predstavljeni dokazi sa terena o tome kako se troše sredstva EU u skladu sa trenutnim Višegodišnjim finansijskim okvirom. Predstavljeno je mnogo primera kojima se pokazuje zašto pozitivne elemente, kao što su prethodni (ex-ante) uslovi i Evropski kodeks ponašanja u partnerstvu, treba zadržati u budućem budžetu EU i proširiti na druge programe finansiranja. U izveštaju se postavljaju i neka validna pitanja o tome kako se propisi primenjuju u praksi, dajući razloge za jačanje postojećih propisa i preporuke za sledeće programe finansiranja nakon 2020. godine.
Mobilni timovi pravnika Praxisa posetili su:
Novembar
Oktobar
Septembar
Avgust
Jul
Jun
Maj
April
Mart
Februar
Mobilni timovi pravnika Praxisa posetili su:
Decembar
Novembar
Oktobar
Septembar
Avgust
Jul
Jun
Maj
Mart
Januar
Sada je postala žena odnosno nečiji rob. Moraće da postane majka. Moraće da sluša svog muža i biće zauzeta svim poslovima. Dobila je muža, o kojem nikada do sada nije ni razmišljala. Dobila je novi, drugačiji život o kojem nikada nije ni sanjala.
U maju 2018. godine, Praxis je održao četiri radionice sa više od osamdeset devojčica sedmog i osmog razreda na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova i ranog osipanja romskih učenika/ca iz obrazovnog sistema, u OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“, OŠ „Sutjeska“ u Beogradu i OŠ „Aleksandar Stojanović – Leso“ u Novom Pazaru, kao deo aktivnosti koje se sprovode u okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije“, koji finansira UNHCR.
Radionice predstavljaju nastavak prošlogodišnjih aktivnosti usmerenih na prevenciju i eliminaciju ove štetne prakse, tokom kojih smo kroz razgovor sa školskom decom, o razlozima napuštanja škole i bračnim ulogama muškarca i žene i o uzrocima i posledicama ove pojave, zajednički potvrdili prisutnost dečjih, ranih i prinudnih brakova. Pored ovih radionica, Praxis će tokom 2018. godine održati još osam radionica sa decom iz petog i šestog razreda na temu Pitali smo decu: Zašto neka deca napuštaju školovanje, šta cu bračne obaveze i zašto reći „STOP dečjim brakovima“.
Da li i šta dobijamo, a šta gubimo stupanjem u dečji brak je pitanje kojim smo se bavili tokom ovogodišnjih radionica. Na samom početku radionica, devojčice su imale priliku da pogledaju Unicefov film "A storybook wedding – except for one thing", koji prikazuje venčanje devojčice od 11 godina i muškarca od 35 godina. Tokom projekcije filma, devojčice su reagovale uzdasima, uzvicima šoka i iznenađenja. “Ona је još uvek dete, možda su je roditelji naterali da to uradi zbog novca, jao kako je ona tužna, ona želi još uvek da bude dete - igra se sa plišanim medom, kako je uplašena, on je veliki, a ona je mala.“ U toku diskusije koja je usledila devojčice su pokušale da zamisle kako izgleda dan te devojčice nakon venčanja. „Probudiće se, skuvaće kafu mužu, spremiće mu doručak; ona sad mora da radi po kući, da sluša muža; on je veći od nje, on može i da je bije; ovde niko nije srećan, svi su tužni, svi plaču; možda su morali da se venčaju...“. U drugom delu radionica, devojčice su izlistavale šta se dobija, a šta gubi dečjim brakom. Iz ugla devojčica, dečji brak donosi obaveze, kućne poslove, svekrvu, stres, novu porodicu, ograničenje kretanja, nelagodnost, uskraćeno pravo glasa, obaveznost rađanja dece, osećaj pripadnosti drugome. S druge strane, devojčice kažu da dečji brak oduzima detinjstvo, slobodu, pravo na školovanje, nevinost, obrazovanje, vreme za sebe, vreme za igranje i druženje sa drugaricama, ali i svoje ja, snove, maštu i bezbrižnost.
Na samom kraju, devojčice su imale priliku da pogledaju film "Ja sam Romkinja", koji predstavlja svedočenja Romkinja koje su se školovale i ostvarile svoj cilj u životu. Film ih je sve pozitivno inspirisao i još jednom osnažio u nameri da nastave školovanje.
Radionice su značajno doprinele osnaživanju devojčica da nastave školovanje i da se odupru dečjim brakovima.
U proteklom periodu Skupština Grada Kraljeva je usvojila nekoliko odluka čija primena bi trebalo da poboljša položaj osetljivih društvenih grupa odnosno pojedinaca, ali je propisivanjem uslova u pogledu prebivališta za ostvarivanje prava utvrđenih pomenutim odlukama isključila mogućnost da interno raseljena lica koja borave na teritoriji grada Kraljeva od 1999. godine ostvare predviđena prava pod jednakim uslovima kao i njihovi sugrađani.
Tako, Odluka o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva je usvojena sa ciljem da priznavanjem prava na besplatan autobuski prevoz obezbedi pristup javnim uslugama licima kojima je zbog njihovog zdravstvenog ili socijalnog statusa ovaj pristup otežan ili onemogućen. S druge strane, Odluka o pravu na jednokratnu novčanu naknadu za prvorođeno dete, kao i Odluka o novčanoj pomoći nezaposlenim porodiljama imaju za cilj da podstaknu rađanje i povećaju natalitet, kao i da pruže podršku ženama koje se odluče na potomstvo uprkos tome što su nezaposlene.
Uprkos očiglednoj nameri donosioca odluka da sredstva iz budžeta usmeri na unapređenje položaja najugroženijih građana, ali i na poboljšanje demografske slike grada, postavljanjem kriterijuma u pogledu prebivališta, neopravdano je uskraćeno ostvarivanje prava svim izbeglim i interno raseljenim licima koja na teritoriji grada Kraljeva imaju prijavljen boravak. Nesumljivo je da se za ovakav različiti tretman ne može naći razumno i objektivno opravdanje.
U nameri da ukaže da se spornim odlukama krši princip jednakih prava i obaveza, zbog čega su suprotne propisima kojima se zabranjuje diskriminacija, Praxis je podneo pritužbe Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Međutim, izjašnjavajući se na navode u pritužbama, predsednik Skupštine Grada Kraljeva prihvatio je iznete primedbe i izrazio spremnost da sporne odluke budu izmenjene i usklađene sa andiskriminacionim propisima, što je bio i povod da Praxis odustane od podnetih pritužbi.
Budući da sporne odluke još uvek nisu izmenjene i da diskriminatorni uslovi još uvek nisu postavljeni tako da omoguće ostvarivanje prava svim građanima i građankama pod jednakim uslovima, kao i da je odustajanje od podnetih pritužbi zasnovano na izraženoj nameri predstavnika Grada Kraljeva da se sprovedu postupci izmena odluka, Praxis će u narednom period nastaviti da prati postupanje Grada Kraljeva u pogledu usklađivanja spornih odluka sa antidiskriminacionim propisima.
Uprkos izrečenoj volji Grada Kraljeva, Praxis ipak izražava zabrinutost zbog izjave predsednika Skupštine Grada Kraljeva da pristupanje izmenama Odluke o pravu na jednokratnu novčanu naknadu za prvorođeno dete i Odluke o novčanoj pomoći nezaposlenim porodiljama neće biti moguće sve dok se ne usvoji lokalni budžet za 2019. godinu. Podsećamo da se na ovakav način toleriše nejednako postupanje i tretman pojedinaca ili grupa zbog njihovog ličnog svojstva, a jednako ostvarivanje prava se odlaže i uslovljava planiranjem budžetskih sredstava.
Sa druge strane, usvajanje opštih akata kojima se krši pravo na jednakost građana nije retka pojava, a jedan od osnovnih uzroka takvom stanju je, pored netransparentnog procesa usvajanja odluka i poltika, svakako nedovoljno poznavanje antidiskriminacionih propisa, ali i nedovoljna senzitivisanost donosioca odluka na lokalnom nivou kada je u pitanju poštovanje osnovnih vrednosti poput prava na jednakost i ravnopravnost.
U Štutgartu je 23. marta 2018. godine organizovana konferencija „Angažovanje mladih u Dunavskom regionu“ koja je okupila partnere i saradnike fondacije Agapedia, kao deo implementacije Strategije EU za Dunavski region. Na međunarodnoj konferenciji su učestvovali ministar obrazovanja iz Baden-Virtemberg regije u Nemačkoj kao i predstavnici organizacija i institucija iz zemalja dunavskog regiona. Mrežu organizacija za decu Srbije su predstavljali Saša Stefanović, direktor MODS-a, Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica UO MODS-a i Aleksandra Grubin, menadžerka projekta iz Fondacije SOS Dečija sela Srbije.
Od početka implementacije Strategije EU za Dunavski region, bilo je mnogo napora da se produbi prekogranična saradnja mladih od Švarcvalda do Crnog mora.
Tokom godina, mnoštvo inicijativa i mreža je okupljalo mlade u svih četrnaest zemalja Dunavskog regiona, omogućavajući kulturnu razmenu na raznim poljima, od zaštite životne sredine, učenja jezika, budućnosti Evropske unije ili izazova koje sa sobom nosi digitalizacija. Pa ipak, mnoge ove inicijative su projektne aktivnosti i nemaju dovoljno saznanja o drugim inicijativama. Dunavska strategija sama po sebi pruža ograničenu pomoć na ovom polju.
U prošlosti je bilo nekoliko pokušaja da se stvore stabilniji okvirni uslovi i mreže. Uspostavljanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih, kao dela takozvanog Berlinskog procesa koji ima za cilj da unapredi saradnju između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, predstavlja važan korak u ovom pogledu.
U prvom delu programa, dat je prikaz postojećih struktura i mreža, i mapirana su polja saradnje mladih u Dunavskom regionu. U drugom delu dijaloga, relevantni akteri, stručnjaci, realizatori projekata iz civilnog društva, nacionalnih i regionalnih uprava, kao i akademske zajednice pozvani su da podele svoja iskustva i identifikuju zajedničke izazove. Nekoliko tematskih okruglih stolova koji su održani omogućili su strukturiranu debatu na teme na koje se cilja saradnjom mladih: zajedničke evropske vrednosti, zapošljivost, migracije i „odliv mozgova“, (socijalno) preduzetništvo, novi mediji i digitalizacija, međukulturna saradnja i zaštita životne sredine. U trećem delu dijaloga, radne grupe su se bavile mehanizmima podrške i postojećim mrežama za podršku saradnje mladih u Dunavskom regionu.
Dana 22. maja 2018. godine, u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji", koji je pripremio tim Civil Rights Defenders-a.
Tom prilikom, Marija Dražović, koordinatorka programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost u Praxisu, ocenila je da se odluke koje se tiču Roma često donose bez učešća predstavnika te zajednice i zato su neefikasne. Prema njenim rečima, na nacionalnom nivou ne postoji svest o stvarnim problemima Roma, zato nema pomaka u njihovom rešavanju.
Pogledajte saopštenje Danas-a.
Dana 22. maja 2018. godine, u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji", koji je pripremio tim Civil Rights Defenders-a. Izveštaj sadrži informacije o položaju Roma u Srbiji u različitim oblastima života, uključujući i zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, pristup pravdi, lična dokumenta, zdravstvenu zaštitu, bezbednost i zabranu torture, traženje azila i prinudni povratak.
Tom prilikom, Marija Dražović, koordinatorka programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost u Praxisu, istakla je da, uprkos napretku, Romi i dalje imaju problem prilikom ostvarivanja svojih osnovnih prava.
"Njima je najčešće potrebna besplatna pravna pomoć, međutim, problem je što naša zemlja nema usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, te su pripadnici romske populacije upućeni na civilni sektor”, rekla je Dražovićeva. Ističući da je neophodno uvesti Rome u procese donošenja odluka koje se tiču poboljšanja njihovog položaja, Marija je istakla da je od izuzetne važnosti poboljšanje postojećih zakona i odredaba, koje se tiču ostvarivanja prava na državljanstvo, posedovanje ličnih dokumenata, dobijanje dečijeg dodatka.
“Majke Romkinje, usled nedostatka novca, ne mogu da plate taksu za izdavanje lične karte. Time su one onemogućene da ostvare pravo i na dečiji dodatak, jer ne poseduju važeći lični dokument. Imajući u vidu njihov socijalni položaj, to je ozbiljan problem za njih, stoga je naša preporuka da se što pre pronađe rešenje kako bi se ovakve situacije prevazišle”, zaključila je Dražovićeva.
Pogledajte saopštenje Medija Centra ovde.
Pogledajte saopštenje EurActiv.rs ovde.
Pogledajte saopštenje Danas-a ovde.
On 22 May 2018, the report entitled The Wall of Anti-Gypsysm - Roma in Serbia, prepared by the Civil Rights Defenders, was presented in the Media Centre in Belgrade. The report includes the information about the situation of Roma in Serbia in different areas of life, including employment, education, housing, access to justice, personal documents, health, security and freedom from torture, asylum and forced return.
On that occasion, Marija Dražović, Antidiscrimination and Gender Equality Programme Coordinator in Praxis, said that the problem of discrimination against Roma should be seen from the perspective of good public administration.
"The basic problem is how our judiciary provides access to justice, because if citizens are not aware of their rights, they do not exist", said Marija, adding that institutions must begin to formulate regulations to address the situation of the most vulnerable groups of population.
See EurActiv.rs statement here.
Dana 22. maja 2018. godine, u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj "Obruč anticiganizma – Romi u Srbiji", koji je pripremio tim Civil Rights Defenders-a. Izveštaj sadrži informacije o položaju Roma u Srbiji u različitim oblastima života, uključujući i zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje, pristup pravdi, lična dokumenta, zdravstvenu zaštitu, bezbednost i zabranu torture, traženje azila i prinudni povratak.
Tom prilikom, Marija Dražović, koordinatorka programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost u Praxisu, istakla je da, uprkos napretku, Romi i dalje imaju problem prilikom ostvarivanja svojih osnovnih prava.
"Njima je najčešće potrebna besplatna pravna pomoć, međutim, problem je što naša zemlja nema usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, te su pripadnici romske populacije upućeni na civilni sektor”, rekla je Dražovićeva. Ističući da je neophodno uvesti Rome u procese donošenja odluka koje se tiču poboljšanja njihovog položaja, Marija je istakla da je od izuzetne važnosti poboljšanje postojećih zakona i odredaba, koje se tiču ostvarivanja prava na državljanstvo, posedovanje ličnih dokumenata, dobijanje dečijeg dodatka.
“Majke Romkinje, usled nedostatka novca, ne mogu da plate taksu za izdavanje lične karte. Time su one onemogućene da ostvare pravo i na dečiji dodatak, jer ne poseduju važeći lični dokument. Imajući u vidu njihov socijalni položaj, to je ozbiljan problem za njih, stoga je naša preporuka da se što pre pronađe rešenje kako bi se ovakve situacije prevazišle”, zaključila je Dražovićeva.
Pogledajte saopštenje Medija Centra ovde.
POPULARNI TAGOVI