Zašto neka deca napuštaju školu, šta su bračne obaveze, koje je tvoje buduće zanimanje i zašto treba reći STOP dečjim brakovima - neka su od pitanja koja smo postavili deci viših razreda u četiri osnovne škole u Srbiji (OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“, OŠ „Sutjeska“ u Beogradu  i OŠ „Aleksandar Stojanović – Leso“ u Novom Pazaru).

U okviru aktivnosti koje se sprovode na projektu „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije“, koji finansira UNHCR, tokom 2017. i 2018. godine razgovarali smo sa više od 200 dečaka i devojčica na temu važnosti obrazovanja, uzroka i posledica napuštanja školovanja, budućih zanimanja, rodnih uloga i bračnih obaveza, uzroka i posledica dečjih brakova, i o tome zašto je važno sprečiti ih. 

Dečji brakovi predstavljaju grubo kršenje prava deteta i ugrožavaju psihofizičko zdravlje devojčica i izlažu ih riziku od apatridije, nasilja u porodici i trgovine ljudima. Istraživanja pokazuju da su dečji brakovi jedan od ključnih razloga napuštanja školovanja kod romskih devojčica, čime ih ostavljaju u začaranom krugu siromaštva i dovode do ekonomske zavisnosti. Praksa ukazuje na nedostatak senzitivisanosti profesionalaca i prisutnost diskriminatornih stavova i predrasuda prema romskoj populaciji. 

Deca kažu da treba zaustaviti dečje brakove zato što devojčice nisu zrele da budu majke, ne stignu da završe školu, nemaju prilike da nađu posao, i zato što ne prožive svoj život. 

U cilju iskorenjivanja ovog ozbiljnog društvenog problema, neophodan je holistički i koordinisani pristup relevantnih aktera kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou. Veoma je važno da država ima konzistentne zakone koji propisuju 18 godina, kao najnižu starosnu granicu za stupanje u brak, jer ukoliko deca nisu prepoznata u zakonu kao deca, ne mogu ni uživati punu zaštitu. Podjednako je značajno osnaživati decu i uvažiti njihovo mišljenje, jer su ona prepoznata kao jedan od glavnih pokretača promena u prevenciji i eliminaciji dečjih brakova.

Pogledajte šta kažu deca:

Izaberi obrazovanje, reci „NE“ dečjem braku - Zašto neka deca napuštaju školu

Izaberi obrazovanje, reci „NE“ dečjem braku - Šta su bračne obaveze

Izaberi obrazovanje, reci „NE“ dečjem braku - Moje buduće zanimanje

Izaberi obrazovanje , reci „NE“ dečjem braku - STOP dečjim brakovima 

Evropski centar za prava Roma (ERRC), Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) i Institut za pitanja apatridije i inkluziju (ISI) objavili su novi izveštaj – Apatridija, diskriminacija i marginalizacija Roma na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini. Izveštaj predstavlja sintezu nalaza projekta #RomaBelong koji je za cilj imao da istraži vezu između apatridije, diskriminacije i marginalizacije Roma na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini.

Izveštaj poziva vlade država u regionu da usmere pažnju na apatridiju među Romima i izmene kompleksne postupke za upis u matične knjige, koje ometaju pristup osnovnim dokumentima neophodnim pri dokazivanju identiteta i državljanstva. U izveštaju se ističe da ostavljanje romske dece bez izvoda iz matične knjige rođenih znači da će ta deca odrastati bez državljanstva. Zbog toga se hijade Roma bori da pristupi osnovnim pravima kao što su pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštiitu i stanovanje. 

Izveštaj posmatra problem iz regionalne perspektive, i daje ključne preporuke koje su usmerene na civilno društvo, donatore, nacionalne vlade i regionalne aktere kao što su OEBS, EU, Savet Evrope, koji mogu imati uticaja i olakšati rešavanje ovih problema.

Izveštaj je pripremljen u saradnji partnera na projektu - Tirana Legal Aid Society (TLAS – Albanija), Vaša prava (Bosna i Herzegovina), Makedonsko udruženje mladih pravnika (MYLA – Makedonija), Mladi Romi (Crna Gora), Praxis (Srbija) i Desyate Kvitnya (Ukrajina).

Preuzmite izveštaj ovde.

In July, the number of refugees/migrants met and interviewed by Praxis’ mobile team did not exceed 200 on a daily basis, including the newly arrived ones, the refugees/migrants accommodated in the Asylum Centre Krnjača and the Reception Centre Obrenovac and those who returned to Belgrade after unsuccessful attempts to cross the Croatian, Hungarian, Bosnian or Romanian border. During this period, Praxis provided assistance to a total of 1883 refugees/migrants, through information, psychosocial support, referrals to the targeted assistance provided by various organisations/institutions or covering the costs of transport to the asylum and reception centres. During this reporting period, up to 44 refugees/migrants were seen sleeping rough in the parks near the Belgrade Bus station every morning.

Praxis continued its field work and provided a total of 1541 newly arrived refugees and migrants (1159 adults - 1034 men and 125 women, and 382 children - 313 boys and 69 girls, including 252 potential unaccompanied and separated children (UASC), 249 boys and 3 girls) with relevant information.

The refugees/migrants of other nationalities were from Bangladesh (61), Eritrea (10), India (23), Libya (3), Somalia (16), Tunisia (3), Egypt (1), Nepal (10), Nigeria (1), Russia (1), Sri Lanka (6) and Turkey (3). Refugees/migrants arrived to Serbia via Macedonia (873 or 56.7%), Bulgaria (270 or 17.5%), Albania (5 or 0.3%), BiH (3 or 0.2%), while 41 of them did not specify where they had entered Serbia and 349 refugees/migrants, mostly from Iran, arrived by plane.

The families and UASC waiting for registration or transport to one of the asylum or reception centres they had been referred to still had the option of spending the night in the aid hub Refugee Aid Miksalište, in the proximity of Belgrade Bus and Train Station. Info Park continued to provide one meal a day for newly arrived refugees/migrants, and occasionally covered the costs of transport to the reception and asylum centres. Beside Praxis and Info Park, SCRM organised transportation to asylum and reception centres several times during this reporting period. The MSF clinic continued to provide medical support. In this reporting period, there was no organised distribution of clothing and footwear in the field in Belgrade.

Download the whole Protection Monitoring Report here.

Zbog neadekvatnih propisa koji regulišu postupak prijave rođenja  i upisa u matičnu knjigu rođenih, u Srbiji se i dalje rađaju pravno nevidljiva deca. U slučajevima kada majke ne poseduje lične dokumente njihova deca ne mogu da se odmah nakon rođenja upišu u matičnu knjigu rođenih. Samim tim, deca ostaju isključena iz sistema zdravstvenog i socijalnog osiguranja, ne mogu da dobiju prijave prebivalište, niti da steknu državljanstvo.

Praxis se u svom radu kontinuirano susreće sa majkama koje su se porodile bez dokumenata i koje ne mogu da upišu svoju decu u matične knjige. U nekim slučajevima majke i njihova deca zbog neposedovanja dokumenata ne samo da gube mogućnost da dobiju roditeljski i dečiji dodatak i ostvare pravo na socijalnu pomoć, već bivaju dovedene u situaciju da se od njih traži da plaćaju troškove koji inače ne pogađaju osobe koje poseduju lične dokumente. Štaviše, ponekad se od  njih zahteva da plate čak i one troškove koje po zakonu nisu dužne da snose. Pritom, treba imati u vidu da u Srbiji problem neposedovanja dokumenata gotovo bez izuzetka pogađa pripadnike romske nacionalne manjine, koji i inače spadaju među najsiromašnije i najmarginalizovanije građane.

Praxisu se za besplatnu pravnu pomoć obratila S.Z. koja  ne poseduje lične dokumente  jer je matična knjiga rođenih u koju je bila upisana ostala nedostupna organima Republike Srbije nakon ratnih sukoba na Kosovu 1999. godine. Ona se porodila krajem jula, ali - za razliku od majki koje poseduju ličnu kartu - nije mogla da u porodilištu detetu odredi lično ime, da mu prijavi prebivalište i da ga prijavi na zdravstveno osiguranje. Štaviše, njoj i novorođenom detetu nije bilo dozvoljeno da napuste porodilište sve dok nisu preuzeli račun za plaćanje bolničkih troškova u iznosu od 234.000 dinara. Tom prilikom majci i njenom vanbračnom suprugu je rečeno da imaju rok od mesec dana da plate račun ili da se prijave na zdravstveno osiguranje, a u protivnom će biti tuženi sudu.

Ovakvo postupanje  zdravstvene ustanove je u suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, koji propisuje da se sredstva za hitne slučajeve - u koje spada i porođaj – obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije za osobe koje ne ostvaruju pravo na hitnu medicinsku pomoć na drugi način. Osim toga, uskraćivanje mogućnosti majci da detetu u porodilištu odredi lično, suprotno je uputstvu koje je okviru projekta „Bebo, dobro došla na svet“ regulisalo olakšan postupak prijave rođenja i koje i majkama koje ne poseduju lične dokumente pruža mogućnost da upišu decu u matične knjige.

Sličan problem imala je i N.A., koja takođe ne  poseduje dokumente, i to zato što ni njena majka kada se porađala nije imala ličnu kartu, pa nije mogla da je upiše u matičnu knjigu rođenih. Tako ni N.A., koja se porodila pre oko mesec dana, nije mogla svoje novorođeno dete da upiše u matične evidencije. U njenom slučaju porodilište nije tražilo da se plate troškovi porođaja, ali dete je ubrzo nakon rođenja zbog zdravstvenih problema moralo da bude hospitalizovano i provelo je sedam dana na lečenju. Kada je lečenje okončano, od majke je traženo da plati 44.000 dinara.  Praxis je u oba slučaja ukazao zdravstvenim ustanovama da bi ove slučajeve trebalo tretirati kao hitne, te da od pacijenata ne treba zahtevati da plate troškove, ali ostaje da se vidi da li će bolnice odustati od namere da naplate troškove.

Ovakve situacije bile bi izbegnute ako bi svako dete bilo upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, jer to bi detetu omogućilo da odmah dobije i zdravstvenu knjižicu, kao i da pristupi drugim pravima. Na taj način obezbedilo bi se i poštovanje principa da najbolji interes deteta mora uvek biti na prvom mestu, kao i odredaba Ustava Republike Srbije i ratifikovanih međunarodnih konvencija koje svakom detetu garantuju pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime i to odmah nakon rođenja.

Stoga je neophodno da se bez odlaganja pristupi izmenama odredaba Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga i Pravilnika o načinu prijave rođenja deteta rođenog u zdravstvenoj ustanovi, koje sprečavaju upis u matične knjige dece čije majke ne poseduju lične dokumente. Na taj način sprečiće se pojava novih pravno nevidljivih lica a znatnom broju dece koja bi inače ostala bez  dokumenata pružiće se prilika da u najranjivijem periodu života ostvare neophodnu zaštitu. Praxis je stoga Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u čiju nadležnost spada izmena ovih propisa, polovinom jula uputio apel za hitnu izmenu spornih odredba.

Postupajući po pritužbama Praxisa, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela je mišljenje kojim se utvrđuje diskriminacija u pet odluka Skupštine Grada Kraljeva koje uskraćuju ostvarivanje prava interno raseljenim licima sa boravištem na teritoriji grada Kraljeva. Naime, Skupština Grada Kraljeva je Odlukom o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva, Odlukom o pravu na jednokratnu novčanu nadoknadu za prvorođeno dete, Odlukom o novčanoj pomoći nezaposlenim porodiljama i Odlukom o stipendiranju studenata grada Kraljeva u kojima se za ostvarivanje prava postavlja uslov prebivališta na teritoriji grada, onemogućila interno raseljenim licima da ostvare ova prava. Iako je jasna namera donosioca odluka da sredstvima iz lokalnog budžeta poboljša položaj najugroženijih građana i građanki, propisivanjem prebivališta kao uslova za ostvarivanje prava, isključena su sva interno raseljena i izbegla lica koja na teritoriji grada Kraljeva borave duže od 20 godina i ispunjavaju ostale odlukama propisane uslove.

Predsednik Skupštine Grada Kraljeva, izjašnjavajući se na navode pritužbi, nije osporio da je  predmetnim odlukama povređeno pravo građana na ostvarivanje prava pod jednakim uslovima i najavio je da će Skupština Grada preduzeti neophodne mere radi izmene navedenih odluka.

Poverenica je utvrdila da je na ovaj način isključena celokupna grupa lica sa teritorije grada Kraljeva i da su povređene odredbe člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije pa je stoga preporučila Skupštini Grada Kraljeva da preduzme sve mere iz svoje nadležnosti kako bi navedene odluke bile primenljive i na interno raseljena lica koja imaju boravište na teritoriji grada.

Poverenica je, takođe, donela mišljenje i u pogledu Odluke o ostvarivanju prava na novčanu pomoć porodici sa više dece sa teritorije grada Kraljeva, koja propisuje uslove da roditelji moraju imati državljanstvo Republike Srbije, da deca moraju biti uzrasta od 7 do 15 godina i koja isključuje roditelje koji ostvaruju pravo na socijalnu pomoć kod Centra za socijalni rad,  i utvrdila da je došlo do povrede člana 6 i člana 8 Zakona o zabrani diskriminacije. Tim povodom je preporučila Skupštini Grada Kraljeva da preduzme mere iz svoje nadležnosti u cilju usklađivanja odluke sa antidiskriminacionim propisima.

Podsećamo da je Praxis odustao od pritužbi u pogledu Odluke o besplatnoj vožnji u autobuskom saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva, Odluke o pravu na jednokratnu novčanu nadoknadu za prvorođeno dete i Odluke o novčanoj pomoći nezaposlenim porodiljama nakon što je predsednik Skupštine Grada Kraljeva prihvatio iznete primedbe i izrazio spremnost da pomenute odredbe budu izmenjene. Praxis će, svakako, nastaviti da prati dalje postupanje nadležnih organa u pogledu usklađivanja spornih odluka sa antidiskriminacionim zakonodavstvom.

Ovom prilikom, još jednom apelujemo na organe javne vlasti, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, da prilikom kreiranja politika obrate pažnju na značaj poštovanja ljudskih prava, očuvanje principa nediskriminacije i potrebe najugroženijih građana i građanki. Aktivno učešće građana u procesu usvajanja odluka i kreiranju politika može sprečiti usvajanje diskriminatornih i necelishodnih odluka, a rad uprave učiniti odgovornim i efikasnim.  

Treći sastanak Nacionalne radne grupe za  praćenje reforme javne uprave u Srbiji održan je 13. juna 2018. godine u Beogradu. Prisustvovali su predstavnici Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, u okviru SIGMA programa, koji su tokom prvog dela sastanka predstavili ključne rezultate procene Srbije u oblasti reforme javne uprave za 2017. godinu.

Sastanak je otvorio Brian Finn, viši savetnik za upravljanje javnim finansijama, izjavivši da rezultati izveštaja o monitoringu pokazuju da je Srbija ostvarila značajna poboljšanja u poređenju sa prethodnim periodom procene, naglasivši da su pojedine oblasti reforme javne uprave u Srbiji iznad regionalnog proseka, ali da je i dalje neophodno poboljšanje brzine implementacije i ispunjenja obaveza, pokazati posvećenost reformama, realistično isplanirati troškove i pažljivo nadgledati ostvarene rezultate. U drugoj sesiji, Annika Uudelepp, viša savetnica SIGME za strategiju i reformu, i Primož Vehar, viši savetnik za pružanje usluga, fokusirali su se na stanje državnih službi u Srbiji i osvrnuli se na međunarodne standarde i dobre prakse u ostvarivanju visoke profesionalnosti državnih službi. Takođe su naglasili da su viši državni službenici od izuzetne važnosti za uspešnost administracije u svim državama, ali da se u Srbiji dešava da često nisu izabrani putem otvorenog konkursa, što dovodi do slabljenja njihove uloge, ostavljajući ih u stanju nesigurnosti za svoju poziciju i preti da politizuje njihov rad. Na kraju, Vehar je predstavio SIGMA preporuke koje bi dovele do poboljšanja pružanja usluga građanima, uključujući manje birokratije, a više e-uprave i digitalizacije.

U drugom delu sastanka, Miloš Đinđić, glavni WeBer istraživač predstavio je članovima Nacionalne radne grupe rezultate monitoringa reforme javne uprave.

Milena Lazarević, menadžerka Weber projekta i programska direktorka Centra za evropske politike predstavila je rezultate ankete sprovedene među državnim službenicima, implementirane u okviru monitoringa reforme javne uprave. Upitnik je bio široko distribuiran i popunjen od strane 1 199 državnih službenika zaposlenih u centralnoj administraciji.

Sastanak Nacionalne radne grupe zaključen je prikupljanjem sugestija i komentara učesnika za sastanak platforme WeBER-a koji će biti održan 19. juna 2018. godine. Tim povodom, Jasmina Miković je predstavila glavne nalaze istraživanja Praxisa o transparentnosti lokalne samouprave i sprovođenju novog Zakona o opštem upravnom postupku, koje je sprovedeno u okviru projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu. Ujedno je istakla značaj poštovanja i primene principa ljudskih prava u kreiranju lokalnih politika, sa posebnim osvrtom na važnost učešća svih grupa u društvu, uključujući decu, žene, manjine i određene ugrožene grupe u donošenju odluka, kako bi lokalna samouprava bila spremna da odgovori na potrebe osetljivih društvenih grupa. Pri tom, neophodno je stalno brinuti o očuvanju principa nediskriminacije u svim lokalnim politikama, a posebno u segmentu donošenja odluka i pružanja usluga.

Pogledaj saopštenje na platformi WeBER-a. 
Pogledajte video prilog o aktivnostima sprovedenim u okviru WeBER projekta.

Organizacije civilnog društva izražavaju zabrinutost zbog rešenja koja se nalaze u Nacrtu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, a koja direktno mogu uticati na pravo na delotovoran i jednak pristup pravdi svim licima kojima je ova vrsta pomoći potrebna. 

Budući da se na donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći čeka već više od 12 godina, za koje vreme su pravnici i advokati angažovani u organizacijama civilnog društva pružali besplatnu pravnu pomoć a pojedini među njima učestvovali i u radnoj grupi koja je izradila nacrt 2015. godine, rešenja iz aktuelnog nacrta značajno odstupaju od rešenja koja su, shodno svom dugogodišnjem iskustvu, predložili dosadašnji pružaoci besplatne pravne pomoći. 

Uprkos tome što je Ministrastvo pravde prilikom objavljivanja poslednjeg Nacrta Zakona objavilo da je izvršilo korekcije teksta i izmenilo ga u skladu sa primedbama koje su dostavljene, najvažnije primedbe koje su dolepotpisane organizacije civilnog društva, iznele kao višedecenijski pružaoci besplatne pravne pomoći, ipak nisu uvažene. 

Ovo se pre svega odnosi na ograničene mogućnosti pružanja pravne pomoći od strane pravnika i advokata angažovanih u udruženjima građana koja su ovu delatnost obavljajala u nedostatku adekvatnog zakona poslednjih 20 godina. Nacrt zakona ograničava udruženja građana na pružanje besplatne pravne pomoći samo na osnovu odredbi Zakona o azilu i Zakona o zabrani diskriminacije, pritom zanemarujući i druge zakone, kao što je Zakon o javnom informisanju i medijima, koji takođe daje ovu mogućnost udruženjima građana. 

Nacrt zakona uvodi konfuziju u već postojeća zakonska rešenja vrlo nejasnom odredbom da u ime udruženja kojima zakon daje odobrenje da pružaju besplatnu pravnu pomoć, tu pomoć pružaju advokati. Podsećamo da je Zakonom o parničnom postupku propisano da punomoćnik stranke može biti advokat, srodnik ili supružnik, predstavnik službe besplatne pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave, pravnik sa položenim pravosudnim ispitom kada zastupa pravno lice u kome je zaposlen i predstavnik sindikata. Pri tome, najmanji broj usluga besplatne pravne pomoći su usluge zastupanja na sudu ili pred državnim organima, a najveći broj čine besplatni pravni saveti i sačinjavanje podnesaka. 

Da li je Srbija toliko bogata država da može da priušti da advokati pružaju sve vrste besplatne pravne pomoći – od davanja pravnih saveta do zastupanja i da li će advokati moći da odgovore na sve potrebe tražilaca besplatne pravne pomoći? Umesto da država podeli odgovornost za pružanje besplatne pravne pomoći na sve zainteresovane pružaoce kako bi se međusobno pomagali u najboljem interesu građanki i građana Srbije, Ministarstvo pravde predstavlja nacrt Zakona koji neće biti ekonomski održiv ukoliko bude usvojen. 

Nacrt zakona pravi direktnu diskriminaciju konkretnih pružalaca usluga – pravnika, u odnosu na mesto na kome su zaposleni ili angažovani. Nejasno je zbog čega je pravniku, zaposlenom u jedinici lokalne samouprave dozvoljeno ne samo da pruža besplatnu pravnu pomoć, već i da donosi Rešenje kojim odobrava nekom licu pravo na besplatnu pravnu pomoć, a to isto nije dozvoljeno pravniku zaposlenom u centru za socijalni rad, sudu, tužilaštvu ili u udruženju građana? 

Na ovaj način oštećeni su pre svega građani kojima je pravna pomoć neophodna, budući da sam Nacrt zakona izuzetno usko postavlja imovinski cenzus sa ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć izjednačavajući ga sa cenzusom za socijalnu pomoć i pravo na dečiji dodatak, pa bi svi oni koji ne spadaju u ovu kategoriju, ili neku od kategorija posebno nabrojnih zakonom, biti uskraćeni za ovu vrstu pomoći. 

Nedopustivo je da jedan zakon čija je svrha da omogući delotvoran i jednak pristup pravdi najugroženijim grupama građana, poput Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, umesto da garantuje prava građanima, ova prava ograničava derogirajući postojeća zakonska rešenja i priznajući pravo na besplatnu pravnu pomoć vrlo ograničenom krugu lica, a pritom uskraćuje mogućnost da ovu pomoć pružaju pravnici u svim organizacijama civilnog društva koji to rade već dugi niz godina. 

Oganizacije civilnog društva za zaštitu ljudskih prava ovim obraćanjem ne traže finansiranje besplatne pravne pomoći iz budžeta, već omogućavanje organizacijama civilnog društva da nastave pružanje besplatne pravne pomoći širokom krugu građana kojima je ovaj vid pomoći neophodan radi zaštite i ostvarivanja prava garantovanih ne samo ustavom već i mnogobrojnim međunarodnim dokumentima, a pre svega prava na pristup pravdi. 

Saopštenje potpisuju: 

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM 

Građanske inicijative 

Beogradski centar za ljudska prava 

Centar za praktičnu politiku 

Helsinški odbor za ljudska prava 

Centar za prava deteta 

Međunarodna mreža pomoći – IAN 

Mreza odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS koju cine: 

-Odbor za ljudska prava Negotin 

-Odbor za ljudska prava Valjevo 

-Odbor za ljudska prava Bujanovac 

-Gradjanski Forum Novi Pazar 

-Odbor za ljudska prava Niš 

Praxis 

Urban-In 

Udruženje gradjanki FemPlatz 

Atina 

A 11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava 

Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda 

Dijalog.net 

Asocijacija DUGA 

CRTA 

Centar za evropske politike – CEP 

Nezavisno društvo novinara Vojvodine - NDNV 

Centar za podršku ženama-Mreza Sos Vojvodina 

Zapadnobalkanski institut 

Inicijativa za razvoj i saradnju 

Gayten-LGBT 

Odbor za ljudska prava Vranje – SOS Telefon Vranje 

Udruženje žena Peščanik 

Centar za ljudska prava - Niš

Odbor za ljudska prava Leskovac

NVO ASTRA-Akcija protiv trgovine ljudima

Pomoć deci

Fond za humanitarno pravo

Praxis se apelom obratio Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da preduzme mere iz svoje nadležnosti za uklanjanje pravnih prepreka koje sprečavaju upis u matičnu knjigu rođenih (MKR) odmah po rođenju za decu čije majke ne poseduju lična dokumenta.

Na ovaj problem ukazuju brojne međunarodne organizacije i ugovorna tela. U okviru trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda stanja ljudskih prava, Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija uputio je Republici Srbiji preporuku da svoj deci rođenoj u Srbiji obezbedi upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, bez diskriminacije i bez obzira na pravni status roditelja kao i na to da li roditelji poseduju lične dokumente.

Republika Srbija je prihvatila ovu preporuku. Međutim, da bi se ona realizovala neophodno je izmeniti odredbe dva podzakonska akta (Uputstvo o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga i Pravilnik o postupku izdavanja prijave rođenja deteta i obrascu prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi) koje onemogućavaju upis u matičnu knjigu rođenih  (MKR) svih potrebnih podataka o deci, uključujući i njihova lična imena, u slučajevima kada roditelji ne poseduju lične dokumente. To praktično znači da ako majka ne poseduje ličnu kartu i izvod iz MKR, prilikom prijave novorođenčeta za upis u MKR detetu neće moći da se odredi lično ime, niti će u MKR moći da se upišu potpuni podaci o roditeljima. Drugim rečima, dete neće biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, neće moći da dobije izvod iz MKR, biće uskraćeno za brojna prava i ostaće pravno nevidljivo.

Izmenom ovih akata, koja spada u ingerencije ministra nadležnog za poslove uprave, ne samo da bi se ispunila preporuka iz Univerzalnog periodičnog pregleda, već bi se istovremeno uspostavilo poštovanje načela zakonitosti pravnih akata, koje nalaže da akti niže pravne snage moraju biti u saglasnosti sa hijerarhijski višim aktima. Naime, Ustav Republike Srbije, Porodični zakon i ratifikovane međunarodne konvencije garantuju svakom detetu pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime, i to odmah nakon rođenja.

Osim Saveta za ljudska prava UN, na ovaj problem ukazale su i druge međunarodne organizacije i ugovorna tela (Zaključna zapažanja Komiteta za prava deteta u vezi sa Drugim i trećim periodičnim izveštajem Republike Srbije; Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2017-18). Pored toga, Srbija se obavezala da će ispuniti UN Ciljeve održivog razvoja, a jedan od ciljeva (16.9) jeste i to da se za sve obezbedi zakonski identitet, uključujući upis u matične knjige prilikom rođenja.

Da situacija u Srbiji u pogledu realizacija prava na upis u matičnu knjigu rođenih nije zadovoljavajuća, pokazuje i Indeks apatridije, koji pruža uvid u to na koji način različite države u Evropi štite osobe bez državljanstva i šta čine da bi sprečile i smanjile pojavu apatridije. Iako je u pogledu određenih pitanja Srbija u Indeksu apatridije dobro ocenjena, lošu ocenu je dobila u vezi sa ostvarivanjem prava na blagovremeni upis dece u matične knjige i u vezi sa sprečavanjem apatridije među licima rođenim u Srbiji.

Osim Ministarstvu državne uprava i lokalne samouprave, Praxis se u vezi sa ovim problemom obratio apelom i Zaštitniku građana da u domenu svoje nadležnosti doprinese uklanjanja navedenih pravnih prepreka.

Praxis je Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za pokretanje ocene ustavnosti i zakonitosti odredaba dva podzakonska akta, koje sprečavaju upis deteta u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, u slučaju kada roditelji ne poseduju lične dokumente.

Reč je o Pravilniku o postupku izdavanja prijave rođenja i obrascu prijave rođenja i o Uputstvu o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga, koji omogućavaju  upis u matičnu knjigu rođenih samo one novorođenčadi čije majke poseduju lične dokumente. Zbog toga deca čije majke ne poseduju lične karte nakon rođenja neće moći da dobiju izvod iz matične knjige rođenih, a samim tim će im u najranjivijem periodu života biti nedostupne usluge zdravstvene i socijalne zaštite, kao i pristup svim pravima za čije ostvarivanje je potrebno posedovati lične dokumente. Ova situacija još više zabrinjava ako se uzme u obzir da neposedovanja ličnih dokumenata u Srbiji gotovo isključivo pogađa pripadnike romske nacionalne manjine, koji i inače spadaju među najdiskriminisanije i najmarginalizovanije stanovnike Srbije.

U inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti, Praxis ukazuje da sporne odredbe podzakonskih akata nisu u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije, Porodičnog zakona i ratifikovanih međunarodnih konvencija, koje svakom detetu garantuju pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime, i to odmah nakon rođenja. Stoga, Praxis očekuje da Ustavni sud Srbije pokrene postupak ocene ustavnosti i da stavi van snage pomenute odredbe podzakonskih akata. Na taj način ne samo da će se akti niže pravne snage uskladiti sa hijerarhijski višim pravnim normama, već će se okončati nedopustiva praksa koja rezultira kršenjem osnovnih ljudskih prava najugroženijim građanima Srbije i sprečiće se pojava novih slučajeva pravno nevidljive dece.

In June, the number of refugees/migrants met and interviewed by Praxis’ mobile team did not exceed 150 on a daily basis, including the newly arrived ones, the refugees/migrants accommodated in the Asylum Centre Krnjača and the Reception Centre Obrenovac and those who returned to Belgrade after unsuccessful attempts to cross the Croatian, Hungarian, Bosnian or Romanian border. In this period, Praxis provided assistance to a total of 1598 refugees/migrants, through information, psychosocial support, referrals to the targeted assistance provided by various organisations/institutions or covering the costs of transport to the asylum and reception centres.

Praxis continued its field work and provided a total of 1294 newly arrived refugees and migrants (994 adults - 865 men and 129 women, and 300 children - 215 boys and 85 girls, including 145 potential unaccompanied and separated children (UASC), 143 boys and 2 girls) with relevant information.

Comparing to the previous period, there was a noticeable increase in the number of refugees/migrants from Afghanistan, Iraq and Pakistan. In May, 167 refugees/migrants or 19.4% of them arrived from Iraq, while in June, this number increased to 252. In previous month, 114 (13.3%) refugees/migrants arrived from Afghanistan, while in June, this number increased to 248. As for the refugees/migrants from Pakistan, 191 refugees/migrants (22.2%) arrived in May, while in June, this number increased to 396. The refugees/migrants of other nationalities were from Bangladesh (27), Eritrea (6), India (4), Cameron (2), Libya (9), Ivory Coast (1), Romania (1), Somalia (17), Palestine (1) and Turkey (2). Refugees/migrants arrived to Serbia via Macedonia (808 or 62.4%), Bulgaria (227 or 17.5%), Croatia (12 or 0.9%), Hungary (2 or 0.2%) and Romania (1 or 0.1%), while 15 of them did not specify where they had entered Serbia and 229 refugees/migrants from Iran arrived by plane.

Download the whole Protection Monitoring Report here.