U Beogradu je 5. juna 2019. godine održana prva javna rasprava o Nacrtu Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, na kojoj je učestvovao i Praxis. Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije u kome su zastupljeni predstavnici relevantnih državnih institucija i civilnog sektora je jednoglasno pokrenuo inicijativu 2017. godine da Republika Srbije dobije sveobuhvatni Zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta. 

Trenutno, profesionalci primenjuju u praksi preko 80 zakonskih tekstova u oblasti prava deteta, a kao jedan od problema koji se najčešće ističe jeste i njihova međusobna neusklađenost. Zato bi i budući Zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, kao tzv. „krovni“ zakon, trebalo da doprinese harmonizaciji celokupnog pravnog sistema u oblasti prava deteta, jer će biti neophodno usaglašavanje postojećih zakonskih rešenja u svim sektorskim zakonima sa rešenjima sadržanim u pomenutom zakonu.

Na neophodnost usvajanja sveobuhvatnog zakona u oblasti prava deteta, civilni sektor je ukazivao kontinuirano kako državnim institucijama, tako i međunarodnim telima UN koji prate sprovođenje međunarodnih instrumenata za zaštitu ljudskih prava u Srbiji. Usvajanjem ovog zakona naša zemlja bi ispunila jednu od svojih međunarodnih obaveza koja proizilazi iz članstva u Savetu Evrope, što je i preporuka Komiteta za prava deteta UN, koja datira iz 2008. godine, a ponovljena je i u narednom ciklusu, kao i preporuka sa poslednjeg procesa Univerzalnog periodičnog pregleda Saveta za ljudska prava iz januara 2018. godine. 

Praxis je imao priliku da aktivno učestvuje i tokom javne rasprave o Nacrtu Zakona o pravima deteta koja je bila održana pre deset godina, ali zbog nedostatka političke volje dalji rad na izradi zakona je bio obustavljen. Nadamo se da će ovog puta država biti odlučnija i u skladu sa predviđenim planom do septembra 2019. godine usvojiti izuzetno važan zakon, kao instrument koji će pre svega imati osnovni zadatak da promoviše i unapređuje prava deteta, koordinira aktivnosti u ostvarivanju prava deteta i vrši kontrolu organa javne vlasti i drugih subjekata u društvu u poštovanju prava deteta.

Održavanje javnih rasprava će uslediti u Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Nišu. 

U izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji za 2019. godinu, Evropska komisija konstatovala je da većina Roma poseduje lične dokumente, ali je istakla da je postupak upisa rođenja deteta čiji roditelji ne poseduju lične dokumente potrebno pratiti i da je potrebno izmeniti odgovarajuće podzakonske akte.

Na ovaj način, Evropska komisija pridružila se velikom broju međunarodnih organizacija i ugovornih tela, koje su u svojim izveštajima takođe ukazale na ovaj problem i koje su preporučile Srbiji da omogući upis u matičnu knjigu rođenih svakom detetu odmah nakon rođenja. Slične preporuke Srbiji su prethodno upućene i od strane Saveta za ljudska prava UN, Komiteta UN za ljudska prava,  Komiteta UN za prava deteta,  Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava. I Evropski parlament je prošle godine pozvao Srbiju da omogući potpunu realizaciju prava na blagovremeni upis rođenja, a Srbija se obavezala i da će ispuniti Ciljeve održivog razvoja UN, među kojima je i cilj da se svakome mora obezbediti upis u matičnu knjigu rođenih.

Sve ove preporuke donete su zbog toga što dva podzakonska akta koji regulišu postupak upisa u matičnu knjigu rođenih sprečavaju da se odmah nakon rođenja u matične knjige upišu deca čije majke ne poseduju lične dokumente. Na taj način, u Srbiji se krši pravo deteta na upis u matične knjige odmah nakon rođenja, koje je garantovano kako ratifikovanim međunarodnim konvencijama tako i Ustavom i zakonom Republike Srbije. UNICEF je u tumačenju odredaba Konvencije o pravima deteta konstatovao da upis „odmah nakon rođenja“ podrazumeva rok od nekoliko dana, a ne meseci. Međutim, u Srbiji su ti postupci dugotrajni, u nekim slučajevima traju i duže od pola godine.

Ovaj problem u Srbiji skoro isključivo pogađa romsku nacionalnu manjinu, jer i dalje nemali broj Romkinja ne poseduje lične dokumente. Povodom toga, Praxis je uputio apele nadležnim organima da izmene sporne podzakonske akte u cilju rešavanja ovog ozbiljnog problema.

U izveštaju Evropske komisije ukazuje se i na druge probleme koji pogađaju romsku populaciju u Srbiji, na težak društveni položaj Roma i na jaz koji postoji u odnosu na većinsko stanovništvo. Tako se, pored ostalog, ističe i to da skoro 60 posto devojčica iz romskih naselja venčava u ranom uzrastu, kao i da pravo na roditeljski dodatak zavisi od toga da li su deca vakcinisana, a da je samo 12,7 posto romske dece primilo sve preporučene vakcine, dok je kod neromske dece vakcine primilo njih 70,5 posto. Takođe se ukazuje da mnogo manje dece romske nacionalnosti obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem i da drastično manji broj romskih učenika završava školovanje. Istovremeno se ističe se i da je potrebno rešavati problem segregacije u školama. U izveštaju se iznose i podaci koji pokazuju daleko veću nezaposlenost Roma u odnosu na ostalo stanovništvo, a skreće se i pažnja na nedovoljnu zastupljenost Roma u javnoj upravi. 

Praxis je učestvovao u procesu izrade izveštaja Evropske komisije, kako tokom konsultacija, tako i slanjem pisanog priloga upravo ukazujući na gorenavedene probleme.

Praxis je ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministru zdravlja uputio apele da preduzmu mere koje će omogućiti da svako dete bude upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. 

Praxis je ove apele uputio zbog toga što se u Srbiji i dalje rađaju deca koja ne mogu da budu upisana u matičnu knjigu rođenih, u slučajevima kada majke novorođene dece ne poseduju lične dokumente.  U ovim situacijama upis dece nije moguć zbog restriktivnih odredaba dva podzakonska akta koji regulišu postupak prijave rođenja i upisa u matičnu knjigu rođenih. Tako Uputstvo o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga i Pravilnik o postupku izdavanja prijave rođenja deteta i obrascu prijave rođenja deteta u zdravstvenoj ustanovi ne predviđaju mogućnost upisa novorođene dece u slučajevima kada majke ne poseduju dokumente.

S obzirom da su ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar zdravlja nadležni za donošenje i izmenu ovih propisa, Praxis se njima obratio sa apelom da izmene sporne odredbe i na taj način spreče pojavu novih pravno nevidljivih lica. Praxis je u apelima ministrima istakao da postojeća situacija predstavlja grubo kršenje prava deteta na upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, koje je garantovano i ratifikovanim međunarodnim konvencijama i Ustavom i zakonom Republike Srbije. Da postojeća situacija nije zadovoljavajuća, uočio je i veliki broj međunarodnih organizacija i ugovornih tela, koje su uputile preporuke Srbiji da otkloni ovaj problem.

Praxis je pre godinu dana već uputio Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu apel za izmenu propisa. Međutim, Ministarstvo je u odgovoru Praxisu navelo da je u normativnom okviru omogućeno da svako lice bude upisano u matičnu knjigu rođenih, pri tome zanemarivši činjenicu da deca čije majke ne poseduju dokumenta ne samo da neće moći odmah po rođenju da se upišu u matične knjige, nego će za njih morati da se sprovedu dodatni, često veoma dugotrajni postupci. Da takva situacija predstavlja kršenje odedaba Kovencije o pravima deteta, potvrđuje tumačenje UNICEF-a, prema kojem upis „odmah nakon rođenja“, podrazumeva rok od nekoliko dana, a ne meseci.

Ovaj problem u Srbiji pogađa gotovo isključivo pripadnike romske nacionalne manjine, jer u ovoj populaciji i dalje nemali broj osoba ne poseduje lične dokumente. Na taj način, njihov ionako težak položaj dodatno se pogoršava, a marginalizacija i obespravljenost samo se produbljuju. 

U četvrtak, 23. maja 2019. održan je prvi sastanak novouspostavljene tematske grupe „Rani razvoj i obrazovanje dece“, kojom koordinira Mreža organizacija za decu Srbije. 

Sastanak je bio posvećen formalnom uspostavljanju tematske grupe „Rani razvoj i obrazovanje dece“, dogovoru o budućem radu, dinamici, načinima saradnje, mogućim zajedničkim aktivnostima, identifikovanju zainteresovanih strana i relevantnih donosioca odluka, kao i medija.

Na sastanku su podeljene aktuelne informacije iz oblasti ranog razvoja, o postojećim inicijativama iz ove oblasti kao što su Poziv na akciju Vlade RS uz podršku Unicefa,  razvijanje modela ranih intervencija, izrada internet Platforme za roditelje i praktičare.

Kao članica novoformirane tematske grupe, Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, podelila je dosadašnje iskustvo i nalaze Praxisa, posebno ukazujući na značaj ulaganja u rani razvoj deteta bez diskriminacije što bi trebalo da bude jedan od važnih prioriteta jer se na taj način omogućava svakom detetu da u punom obimu ostvaruje garantovana prava. Pored toga, istakla je značaj promocije upisa svakog deteta u matične knjige odmah po rođenju, obezbeđenja adekvatnih uslova stanovanja, kao i rad na prevenciji i eliminaciji štetnih praksi kao što su dečji, rani i prinudni brakovi.

Praxis je Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija poslao komentare na izveštaj Srbije o sprovođenju preporuka Komiteta, koje su donete u okviru Zaključnih zapažanja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u Srbiji i koje su usmerene na unapređenje položaja Roma u Srbiji. U izveštaju Praxisa ukazuje se da se Romi u Srbiji i dalje suočavaju sa problemima i diskriminacijom u vezi sa pristupom pravima na obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i u pristupu javnim uslugama i dostupnosti informacijama o načinu pružanja tih usluga. Posebno je naglašeno da još uvek  nije moguć upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja dece čije majke ne poseduju lične dokumente, da pojedina deca nakon rođenja ostaju bez državljanstva zbog neprimenjivanja odredaba Zakona o državljanstvu koje su usmerene na sprečavanje apatridije među decom rođenom u Srbiji, kao i da nemali broj Roma ne može da prijavi prebivalište zbog prakse pojedinih policijskih stanica i centara za socijalni rad koja nije u skladu sa zakonom.

Komitet za ljudska prava UN je 2017. godine doneo Zaključna zapažanja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u Srbiji. U okviru Zaključnih zapažanja Komitet je kao naročito značajna pitanja koja zahtevaju hitno rešavanje izdvojio određene probleme sa kojima se u Srbiji suočava romska populacija i doneo je preporuke za otklanjanje tih problema. Istovremeno je od Srbije  zatraženo da u roku od godinu dana Komitetu dostavi izveštaj o primeni tih preporuka. Srbija je početkom 2019. godine dostavila takav izveštaj, ali veliki broj preporuka Komiteta nije dobio odgovarajući odgovor. Tako je i preporuka Komiteta da se deci čiji roditelji ne poseduju lične dokumente mora omogućiti upis u matičnu knjigu rođenih do danas ostala nerealizovana.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, po pritužbi Praxisa, utvrdio je da su OŠ „Branko Radičević“ u Bujanovcu, Opštinska uprava Opštine Bujanovac i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, svako sa aspekta svoje nadležnosti, povredili odredbe članova 6. i 19. Zakona o zabrani diskriminacije jer nisu sproveli adekvatne i efikasne mere kako bi sprečili i otklonili formiranje odeljenja koja čine isključivo romski učenici u pomenutoj školi. 

Formiranje segregisanih odeljenja školske 2018/19 godine je svakako bio povod za obraćanje poverenici, ali je, pored toga, Praxis ukazao da segregacija postoji na nivou škole duži niz godina, da odeljenja koja čine isključivo romski učenici postoje u gotovo svim razredima, da postoji očigledna nesrazmera zastupljenosti romskih učenika i njihovih roditelja u Učeničkom parlamentu, Savetu roditelja i Školskom odboru, da su godišnji planovi škole opterećeni sterotipnim i diskriminatornim konstatacijama, kao i da lokalna sredina nije podržavajuća za pripadnike romske zajednice. U toku postupka pred poverenicom utvrđeno je da su navodi Praxisa osnovani i preporučene su mere koje je potrebno sprovesti,  koje osim desegregacije imaju za cilj uključivanje pripadnika romske nacionalne manjine u rad školskih tela i obuku  svih zaposlenih na temu diskriminacije, kao i mere čiji je cilj razvijanje duha tolerancije, poštovanja različitosti i nediskriminatornog ponašanja.

Segregacija u OŠ „Branko Radičević“ u Bujanovcu nije usamljen slučaj i od Srbije se očekuje da posebno razmotri problem segregacije u obrazovanju, kako je i Evropska komisija skrenula pažnju državi u izveštaju iz 2019. godine. Na ovaj specifičan društveni problem koji ozbiljno ugrožava prava deteta, Praxis je nastojao da ukaže i ranije podnošenjem pritužbi Poverenci za zaštitu ravnopravnosti. Međutim, poverenica je izbegavala da utvrdi diskriminaciju bez obzira na postojanje segregacije u slučaju OŠ „Vuk Karadžić“ u Nišu ili je bila mišljenja da je povređeno pravo na obrazovanje iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ali ne i da su povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije kao što je to bio slučaj povodom pritužbe u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Surdulici.

Imajući u vidu dosadašnji stav po pitanju postojanja diskriminacije u slučajevima segregacije romskih učenika još više naglašavamo važnost odluke poverenice u konkretnom slučaju i verujemo da će mišljenje koje je donela imati značajan uticaj na postupanje i rad državnih ustanova, odnosno da će doprineti suzbijanju i iskorenjivanju ove štetne društvene pojave. 

Preuzmite mišljenje Poverenice ovde.

Pogledajte medijske priloge:
RTS: "Bujanovačka deca bez predrasuda, edukacija i za roditelje" 
JuGmedia: "Diskriminacija: Svu romsku decu izdvojili u posebne učionice" 
ROMInfomedia: "Utvrđena segregacija romske dece u Bujanovcu" 
ROMInformedia: "BUJANOVAC: Osnovna škola “Branko Radičević”neće postupiti po preporuci poverenika, ostaju romska odeljenja Primary School "Branko Radičević" 
Blic: "SVU ROMSKU DECU SU STAVILI U ISTO ODELJENJE" Nevladina organizacija ukazala na DISKRIMINACIJU u Bujanovcu 

Više od 150 učesnika prisustvovalo je Generalnoj skupštini Eurochild-a i Danu članova u Briselu 17. i 18. aprila 2019. godine, što ovaj događaj čini najvećim skupom u istoriji Eurochild-a. Tom prilikom, Mrežu organizacija za decu Srbije (MODS), kao članicu nacionalnih partnerskih mreža Eurochild-a, predstavljala je Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica Upravnog odbora MODS-a. 

Cilj ovog godišnjeg skupa članova Eurochild-a bio je razmatranje javnog zagovaranja prava deteta u Evropi koja se menja, razmena iskustava i sticanje novih znanja u određenim oblastima u vezi sa strateškim ciljevima Eurochild-a, u cilju delotvornijeg rada/uticaja i rada sa novim sazivom EU parlamenta. U skladu sa tim, na skupu su učestvovali predstavnici Evropske komisije koji su dali doprinos radu Eurochild-a u oblasti javnog zagovaranja prava deteta.  

Ovaj skup je bio prilika za Eurochild da potvrdi svoj Strateški plan za period 2019-2021. godine, nakon procesa njegovog razmatranja sa članovima Eurochild-a, Upravnim odborom, kao i decom i mladima. U periodu 2019-2021. godine, aktivnosti zagovaranja Eurochild-a će biti usmerene na rešavanje pitanja siromaštva i socijalne isključenosti dece (promovisanje pristupa zasnovanog na pravima deteta), reformu sistema zbrinjavanja i zaštite dece (promovisanje sistemske promene usmerene na osnaživanje porodica i zajednica) i postizanje vidljivosti prava deteta na najvišem političkom nivou.  

Eurochild mreža izabrala je novu predsednicu Upravnog odbora, Marie Louise Coleiro Preca, koja je prethodno bila predsednica Malte. Novoizabrana predsednica kaže: „Oduševljena sam što vidim da je učešće dece tako važno u radu Eurochilda. Želim da iskoristim svoj predsednički mandat u ovoj renomiranoj organizaciji da uspostavim učešće dece kao uobičajenu praksu u čitavoj Evropi i da to bude primer za čitav svet. Takođe nameravam da pomognem Eurochild-u da ojača svoje veze sa međunarodnim organizacijama i Savetom Evrope. Radeći sa 47 država članica i njihovim parlamentarnim delegacijama, Eurochild može da dovede prava deteta u centar parlamenata u čitavoj Evropi."

Eurochild je pozdravio nove članove odbora i potpuno novog saveta čiji su članovi deca od 11 i više godina koja će biti referentna grupa i vizionari Eurochild-a. Generalna skupština je odobrila članstvo 17 organizacija i pojedinaca u mreži Eurochild-a i prihvatila članstvo nove nacionalne partnerske mreže iz Slovenije, ZIPOM, čime se broj nacionalnih partnerskih mreža povećao na 23.  

Tokom Dana članova, organizovano je nekoliko radnih grupa da bi se razgovaralo o predsedavanjima EU i institucionalizaciji učešća dece u institucijama EU, sledećem budžetu EU iz perspektive prava deteta i Garanciji za decu (Child Guarantee), podizanju na viši nivo Euroshild-ove Strategije za učešće dece, ranom razvoju dece, procesu deinstitucionalizacije i upravljanju Eurochild-om i razvoju njegove mreže.  

Pored Generalne skupštine i Dana članova, Jasmina je učestvovala na sastanku tematske radne grupe Eurochild CIAC (Alternativno zbrinjavanje dece) 16. aprila, koji je bio posvećen budućem radu Eurochild-a na postizanju njegovog 2. strateškog cilja: „okončanje institucionalnog zbrinjavanja za svako dete u Evropi“. Tokom grupne vežbe i diskusije, Jasmina je predstavila neke od glavnih mogućnsti i izazova u vezi sa deinstitucionalizacojim u Srbiji.

Video: Eurochild: pogled u 2018. godinu  

Eurochild želi da vidi kraj siromaštva i socijalne isključenosti dece, okončanje institucionalnog zbrinjavanja dece u Evropi i veće priznavanje prava deteta u političkom diskursu. Mreža se zalaže za bolje ulaganje u decu kroz fondove i politike EU, veće prepoznavanje glasova dece u odlučivanju o javnim politikama i reformu sistema dečje zaštite širom Evrope kroz kampanju Otvaranje vrata za decu Evrope. Uoči Evropskih izbora 2019. godine, Eurochild vodi kampanju za Evropski parlament u kojoj se zalaže za decu, a čiji je naziv Glasaj za decu. 

In April 2019, Praxis continued providing assistance to refugees/migrants, through information, psychosocial support, referrals to the targeted assistance provided by various organisations/institutions or covering the costs of transport to the asylum and reception centres.

A total of 833 newly arrived refugees/migrants were informed about current situation in Serbia and the region, legal status and available legal options (seeking asylum in Serbia, assisted voluntary return to the country of origin, possibilities of family reunification abroad), accommodation in asylum centres (AC) or transit-reception centres in Serbia, means of transportation to the assigned centres, other rights and available services (medical care, psychosocial support, food, NFIs, various workshops for refugees/ migrants etc).

Download the whole Protection Monitoring Report for April 2019 here.