Ženama koje su bile izložene nasilju, a kojima je sud dodelio samostalno vršenje roditeljskog prava, prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na materijalnu podršku – novčanu socijalnu pomoć, tuđu negu i pomoć i drugih oblika socijalnih davanja, traži se dostavljanje dokaza da roditelj/nasilnik koji ne vrši roditeljsko pravo ne ispunjava zakonsku obavezu davanja izdržavanja za svoju decu.
Zavisno od prakse nadležnog organa od podnositeljki zahteva traži se da dostave na uvid dokaz o podnetoj krivičnoj prijavi zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja odnosno da dostave pravnosnažnu presudu donetu u ovom krivičnom postupku. Takva obaveza dovodi podnositeljke zahteva u veoma težak položaj. Naime, nakon preživljenog nasilja i prolaska kroz brojne sudske postupke, od podnositeljki se traži pokretanje novog sudskog postupka koji zahteva ponovno suočavanje sa nasilnikom i izlaganje sekundarnoj viktimizaciji.
Iskustvo Praxisa u radu sa ženama koje su bile izložene nasilju pokazuje, a to potvrđuju i rezultati istraživanja na temu ostvarivanja prava na zakonsko izdržavanje pred pravosudnim organima, da ti postupci traju u proseku od 5 do 10 meseci, a nekada i duže.
Zbog svega navedenog, Praxis se obratio Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike za davanje mišljenja u vezi sa ostvarivanjem prava na materijalnu podršku samohranih majki koje su bile izložene nasilju.
U okviru projekta usmerenog na smanjenje i sprečavanje apatridije u Srbiji, finansiranog od strane Visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Praxis je u decembru 2011. godine objavio izveštaj „Lica u riziku od apatridije – studije slučajeva“.
Cilj ove studije slučajeva jeste da pruži detaljniji uvid u primenu propisa i u ostvarrivanje prava na državljanstvo u praksi. Slučajevi su birani tako da bi se iz njih videlo zašto se, i pored načelne usklađenosti Zakona o državljanstvu sa Konvencijom o smanjenju broja lica bez državljanstva, i dalje krši pravo na državljanstvo mnogih i zašto je pojedinim licima toliko teško da dokažu i utvrde svoje državljanstvo.
Kroz odabrane slučajeve učinjen je osvrt na situacije koje najčešće dovode do apatridije a ispitana je i delotvornost pojedinih odredbi čija osnovna svrha jeste sprečavanje pojave lica bez državljanstva. Prikazani primeri svrstani su u četiri kategorije, prema poreklu problema sa kojima se suočavajui i/ili u zavisnosti od postupaka koje je potrebno da vode kako bi stekli državljanstvo.
U cilju prevazilaženja problema koji za interno raseljena lica nastaje naplatom takse na žalbu protiv odluke Kosovske agencije za imovinu i takse na presudu Veća Vrhovnog suda Kosova nadležnog za odlučivanje po žalbi na odluke Kosovske agencije za imovinu, Praxis, Balkanski centar za migracije i Projekat podrške izbeglicama i interno raseljenim licima u Srbiji su se obratili Nadzornom odboru Kosovske agencije za imovinu i Veću Vrhovnog suda Kosova.
U vezi s tim, zatraženo je od Vrhovnog suda Kosova, kao ovlašćenog predlagača, da zatraži mišljenje Ustavnog suda Kosova da li je naplata taksi u ovim predmetima u skladu sa Ustavom Kosova, a posebno sa članom 31. pravo na pravično suđenje i članom 32. pravo na delotvoran pravni lek Ustava Kosova. Time bi se otklonile dileme koje postoje, kao i svaka sumnja u ustavnost prakse naplate taksi na žalbe i presude pred Većem Vrhovnog suda Kosova nadležnog za odlučivanje po žalbi na odluke Kosovske agencije za imovinu.
Propis koji reguliše obavezu plaćanja sudskih taksi nije u vreme donošenja mogao imati u vidu specifični postupak podnošenja žalbi na odluke Kosovske agencije za imovinu i donošenja odluka po žalbama, koji je kasnije ustanovljen. U postupku za povrat stambene imovine za koji je nekada bila nadležna Komisija za imovinsko-stambene zahteve nije se naplaćivala taksa na žalbe i drugostepene odluke.
Treba imati u vidu i da je reč o postupku za koji nije predviđeno da trajno postoji u pravnom sistemu zaštite imovinskih prava na Kosovu. Podsetićemo da je rok za podnošenje zahteva kojim se pokreće postupak za povrat stambene imovine istekao 2007. godine, čime je ograničen i broj učesnika u ovom postupku, a oni su u ogromnoj većini interno raseljena lica u Srbiji. To je još jedna činjenica koja govori o specifičnosti ovog postupka.
U cilju prevazilaženja problema koji za interno raseljena lica nastaje naplatom takse na žalbu protiv odluke Kosovske agencije za imovinu i takse na presudu Veća Vrhovnog suda Kosova nadležnog za odlučivanje po žalbi na odluke Kosovske agencije za imovinu, Praxis, Balkanski centar za migracije i Projekat podrške izbeglicama i interno raseljenim licima u Srbiji su se obratili Nadzornom odboru Kosovske agencije za imovinu i Veću Vrhovnog suda Kosova.
U vezi s tim, zatraženo je od Vrhovnog suda Kosova, kao ovlašćenog predlagača, da zatraži mišljenje Ustavnog suda Kosova da li je naplata taksi u ovim predmetima u skladu sa Ustavom Kosova, a posebno sa članom 31. pravo na pravično suđenje i članom 32. pravo na delotvoran pravni lek Ustava Kosova. Time bi se otklonile dileme koje postoje, kao i svaka sumnja u ustavnost prakse naplate taksi na žalbe i presude pred Većem Vrhovnog suda Kosova nadležnog za odlučivanje po žalbi na odluke Kosovske agencije za imovinu.
Propis koji reguliše obavezu plaćanja sudskih taksi nije u vreme donošenja mogao imati u vidu specifični postupak podnošenja žalbi na odluke Kosovske agencije za imovinu i donošenja odluka po žalbama, koji je kasnije ustanovljen. U postupku za povrat stambene imovine za koji je nekada bila nadležna Komisija za imovinsko-stambene zahteve nije se naplaćivala taksa na žalbe i drugostepene odluke.
Treba imati u vidu i da je reč o postupku za koji nije predviđeno da trajno postoji u pravnom sistemu zaštite imovinskih prava na Kosovu. Podsetićemo da je rok za podnošenje zahteva kojim se pokreće postupak za povrat stambene imovine istekao 2007. godine, čime je ograničen i broj učesnika u ovom postupku, a oni su u ogromnoj većini interno raseljena lica u Srbiji. To je još jedna činjenica koja govori o specifičnosti ovog postupka.
Praxis je organizovao dve radionice za žene sa statusom interno raseljenog lica i žene izbeglice. Prva radionica je održana u kolektivnom centru ORA Sartid u Radincu (15. novembar 2010), opština Smederevo. Druga radionica je organizovana u Nišu (22. decembra 2010) u saradnji sa udruženjem interno raseljenih lica Srećna porodica. Na radionicima su žene upoznate sa fenomenom nasilja u porodici i državnim institucijama nadležnim za pružanje zaštite od nasilja. Ukupno 38 žena je učestvovalo na radionicama.
Pored toga, Praxis je u Kraljevu (1. novembar 2010) organizovao radionicu za žene izbeglice u saradnji sa Regionalnim centrom građanske akcije Lingva. Ukupno 19 žena izbeglica koje žive u kolektivnim centrima i u privatnom smeštaju u okolini Kraljeva učestvovalo je u radu radionice.
U okviru kampanje za podizanje svesti javnosti o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, Praxis je organizovao dva trodnevna regionalna seminara za predstavnike institucija na lokalnom nivou koji se bave zaštitom žrtava nasilja u porodici (pravosuđe, policija, centri za socijalni rad, zdravstvene i obrazovne institucije, humanitarne i nevladine organizacije). Seminari su održani u Smederevu (29-31. mart 2010) za predstavnike institucija iz Smedereva, Požarevca i Velike Plane; i u Novom Pazaru (11-13. maj 2010) za predstavnike institucija iz Novog Pazara, Raške i Sjenice. Cilj seminara bio je formiranje mreže između glavnih aktera na lokalnom nivou i njihovo senzitivisanje u pogledu specifičnih mera zaštite i potreba žrtava nasilja. Ukupno 57 predstavnika relevantnih institucija aktivno je učestvovalo na seminarima.
Praxis je u saradnji sa romskim udruženjem Bibija organizovao šest izvođenja interaktivne predstave forum teatra Reci STOP nasilju u Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu, Subotici i Nišu. Cilj predstave bio je da se pomogne učesnicama da lakše prepoznaju rodno zasnovano nasilje i da se upoznaju sa ulogom institucija koje su nadležne za pružanje zaštite žrtvama nasilja. Ukupno 280 Romkinja je učestvovalo na predstavama.
Predstave su održane po sledećem rasporedu:
Beograd (Rakovica) – 27. mart 2010.
Kragujevac – 17. april 2010.
Kruševac – 12. jun 2010.
Subotica – 02. oktobar 2010.
Niš – 09. oktobar 2010.
Beograd (Železnik) – 23. oktobra 2010.
Praxis je u saradnji sa romskim udruženjem Bibija organizovao šest izvođenja interaktivne predstave forum teatra Reci STOP nasilju u Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu, Subotici i Nišu. Cilj predstave bio je da se pomogne učesnicama da lakše prepoznaju rodno zasnovano nasilje i da se upoznaju sa ulogom institucija koje su nadležne za pružanje zaštite žrtvama nasilja. Ukupno 280 Romkinja je učestvovalo na predstavama.
Predstave su održane po sledećem rasporedu:
Beograd (Rakovica) – 27. mart 2010.
Kragujevac – 17. april 2010.
Kruševac – 12. jun 2010.
Subotica – 02. oktobar 2010.
Niš – 09. oktobar 2010.
Beograd (Železnik) – 23. oktobra 2010.
Praxis je organizovao dve radionice za žene sa statusom interno raseljenog lica i žene izbeglice. Prva radionica je održana u kolektivnom centru ORA Sartid u Radincu (15. novembar 2010), opština Smederevo. Druga radionica je organizovana u Nišu (22. decembra 2010) u saradnji sa udruženjem interno raseljenih lica Srećna porodica. Na radionicima su žene upoznate sa fenomenom nasilja u porodici i državnim institucijama nadležnim za pružanje zaštite od nasilja. Ukupno 38 žena je učestvovalo na radionicama.
Pored toga, Praxis je u Kraljevu (1. novembar 2010) organizovao radionicu za žene izbeglice u saradnji sa Regionalnim centrom građanske akcije Lingva. Ukupno 19 žena izbeglica koje žive u kolektivnim centrima i u privatnom smeštaju u okolini Kraljeva učestvovalo je u radu radionice.
U okviru kampanje za podizanje svesti javnosti o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, Praxis je organizovao dva trodnevna regionalna seminara za predstavnike institucija na lokalnom nivou koji se bave zaštitom žrtava nasilja u porodici (pravosuđe, policija, centri za socijalni rad, zdravstvene i obrazovne institucije, humanitarne i nevladine organizacije). Seminari su održani u Smederevu (29-31. mart 2010) za predstavnike institucija iz Smedereva, Požarevca i Velike Plane; i u Novom Pazaru (11-13. maj 2010) za predstavnike institucija iz Novog Pazara, Raške i Sjenice. Cilj seminara bio je formiranje mreže između glavnih aktera na lokalnom nivou i njihovo senzitivisanje u pogledu specifičnih mera zaštite i potreba žrtava nasilja. Ukupno 57 predstavnika relevantnih institucija aktivno je učestvovalo na seminarima.
POPULARNI TAGOVI