Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke u nevladinoj organizaciji Praxis, kaže za Danas da se Praxis pridružio akciji "Ja sam Rom i ja postojim" koju sprovodi Policijska uprava Grada Beograda u saradnju sa Misijom OEBS-a.

Cilj projekta je da se podigne svest romske populacije o važnosti posedovanja ličnih dokumenata, što predstavlja preduslov za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava. Projektne aktivnosti obuhvataju posete neformalnim romskim naseljima na teritoriji opština Palilula i Čukarica. Pored toga, pripremljen je i dvojezični informator namenjen romskoj populaciji, koji upućuje na značaj posedovanja ličnih dokuemnata i relevantne procedure za njihovo pribavljanje.

Pravnici Praxisa sastavljaju i podnose zahteve i druge podneske relevantnim državnim organima i institucijama, zastupajući interese lica koja nisu u mogućnosti da samostalno zaštite i ostvare svoja prava pred pomenutim organima niti su u situaciji da plate advokatske usluge zastupanja u raznim postupcima, kaže za Danas Jasmina Miković.

Pročitati vest u dnevnom listu Danas

Nakon stupanja na snagu Pravilnika o obrascu prijave prebivališta na adresi ustanove odnosno centra za socijalni rad početkom decembra 2012. godine, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike RS tek 25.12.2012. godine izdalo je Uputstvo za postupanje prilikom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad (CSR). Akt ministarstva sadrži smernice za koordinaciju aktivnosti nadležnih organa u postupku o kome je reč, ali se kao sporno javilo pitanje tumačenja odredbe uputstva koja predviđa uslove za upis prebivališta na adresi CSR-a. Naime, pored dokaza o identitetu lica po čijem zahtevu za prijavu prebivališta na adresi CSR-a se postupa, sporna odredba zahteva prilaganje „dokaza nadležnog organa unutrašnjih poslova da se prijava prebivališta ne može izvršiti u skladu sa članom 11 stavom 2 tačkom 1, 2 i 3 Zakona o prebivalištu i boravištu građana“ (po osnovu prava svojine na stanu, ugovora o zakupu stana ili drugog pravnog osnova).

Dana 23. januara 2013. godine, Praxis se sastao sa predstavnicima Centra za socijalni rad u Bujanovcu, kojom prilikom su se razmatrale mogućnosti pojednostavljenja i što efikasnijeg sprovođenja započetih postupaka prijavljivanja prebivališta na adresi tog centra. U nedoumici povodom tumačenja sporne odredbe uputstva ministarstva, Praxis se obratio Policijskoj stanici u Bujanovcu, koja je zauzela stanovište da predviđeni dokaz znači pravnosnažno rešenje kojim se zahtev za utvrđivanje prebivališta odbija. Isti stav zastupa i Uprava za upravne poslove MUP-a RS, o čemu je Praxis obavešten putem telefonskog razgovora.

Sprovođenje upravnog postupka pred nadležnim organom MUP-a za dobijanje pravnosnažnog rešenja o odbijanju zahteva za prijavu prebivališta, a koje bi poslužilo kao dokaz u smislu uputstva, zahteva dodatni protek vremena. Iskustvo dosadašnje prakse ukazuje na činjenicu da istovrsni upravni postupci traju najčešće oko tri meseca (ne računajući vremenski period potreban za nastupanje pravnosnažnosti), mada u praksi ima i postupaka koji traju duže od dve godine. Jasno je da će postupanje na predviđeni način dovesti do odugovlačenja postupaka u neprihvatljivoj meri. Takva situacija nikako ne ide u prilog težnjama da se na što efikasniji način pristupi rešavanju problema lica bez prijavljenog prebivališta.

Sprovođenje značajnijeg broja postupaka prijave prebivallišta na adresi ustanove, odnosno CSR-a, preduslov je za vrednovanje efekata predmetne regulative, ali na nedostatke usvojenih akata potrebno je ukazati na početku njihove primene. Što hitnije otklanjanje nedoumica i nejasnoća je svakako neophodno. Pored toga, među osnovne ciljeve svih odgovornih organa, treba uvrstiti pojednostavljenje administrativnih procedura i preduzimanje koraka da se iste učine što efikasnijim, posebno iz razloga što problem nemogućnosti prijave prebivališta pogađa mahom najugroženije kategorije stanovništva.

Preuzmite dokument: Uputstvo za postupanje u postupku prijave prebivališta na adresi centra za socijlani rad

Za više informacija videti saopštenje: Dodatne komplikacije u vezi sa prijavom prebivališta na adresi centra za socijalni rad

Praxis je potpisao memorandum o razumevanju sa projektom „Druga šansa” – Razvoj sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji u cilju nastavka uspešne saradnje koja datira još od 2011. godine.

Projekat  „Druga šansa“ se u Srbiji sprovodi od septembra 2010. godine, a pokrenulo ga je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Evropskom unijom radi osnivanja sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

Saradnja Praxisa i projekta „Druga šansa“ ogleda se u pružanju prava na  obrazovanje i uključivanje u obrazovni sistem odraslih osoba koje nemaju završenu osnovnu školu, sa krajnjim ciljem socijalne inkluzije. Pored toga, Praxis će se zastupati polaznike u upravnim i sudskim postupcima radi regulisanja statusa i u postupcima pribavljanja ličnih dokumenata.

Saradnja na postizanju ciljeva utvrđenih ovim memorandumom ostvarivaće se tokom trajanja projekta „Druga šansa“, odnosno septembra 2013.

Stupanje na snagu Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku (ZVP) 8. septembra 2012. godine predstavlja pomak u smeru rešavanja problema pravno nevidljivih lica, bar u delu koji se tiče mogućnosti upisa u matične knjige rođenih. Navedenim aktom normira se novi oblik vanparničnog postupka pred sudovima – postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja.

Iako se učinilo da će zakon korigovati pravno nepodnošljivu situaciju koja je postojala pre njegovog usvajanja, ipak se otvara pitanje koje se odnosi na ostvarivanje prava na državljanstvo. Naime, članom 71k, st. 2 ZVP-a predviđeno je da „organ koji je nadležan da sprovede postupak za sticanje državljanstva Republike Srbije nije vezan pravnosnažnim rešenjem o vremenu i mestu rođenja“. Time se u pitanje dovodi imperativnost sudske odluke, odnosno dejstvo pravnosnažnosti, jer, prema normativi zakona, isto pravnosnažno rešenje obavezuje jedan, a ne obavezuje drugi organ uprave. Potpuno je nejasan cilj ove norme, a naročito ako se ima u vidu da je ZVP-om propisano da se po prijemu predloga za utvrđivanje činjenice rođenja sud obraća upravo organu unutrašnjih poslova kako bi se proverilo da li postoje podaci o mestu i vremenu rođenja lica čije se rođenje dokazuje. Pored toga, predviđeno je i vršenje posebnih provera u slučaju postojanja sumnje da je lice čije rođenje se utvrđuje boravilo u inostranstvu.

Praxis će pratiti sprovođenje zakona u praksi, jer je očigledno da pitanje sticanja državljanstva za ta lica ostaje otvoreno, zbog čega postoji opasnost da će određeni broj ostati bez državljanstva, odnosno u riziku od apatridije.

Videti: Predlog za donošenje Zakona o izmenama Zakona o vanparničnom postupku

Šezdesetsedam nevladinih organizacija poziva zakonodavnu vlast da razmotri izmenu člana 85. Predloga Zakona o parničnom postupku koji onemogućava najugroženije kategorije stanovništva da imaju pristup sudu.

Naime, predviđenim rešenjem građani mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika koji mora da bude advokat. Time će najugroženiji građani Srbije koji su fizički onemogućeni da pristupe sudu ili nemaju novca da dođu do suda, ostati bez mogućnosti da  preduzimaju ove radnje ukoliko ne budu imali novca i za plaćanje advokatskih usluga. Stav 2 navedenog člana, u direktnoj je suprotnosti sa ustavnom garancijom da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu. Kako Ustav Republike Srbije nije predvideo nikakva ograničenja, već je garantovao da svako ima pravo na pravni lek, predloženo rešenje prema kom stranku mora da zastupa advokat u postupku po pravnim lekovima direktno krši pravo na pravni lek garantovano Ustavom i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Pored toga, članom 85, pogotovo u situaciji kada je rad na izradi Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći još uvek u toku, odnosno u kojoj radna grupa za izradu ovog zakona još uvek nije zauzela konačan stav o krugu potencijalnih pružaoca besplatne pravne pomoći, prejudicirano je da besplatnu pravnu pomoć neće moći da pružaju udruženja građana,sindikati, pravne klinike pri fakultetima i drugi potencijalni pružaoci besplatne pravne pomoći. Time će stanovnici neformalnih naselja, osobe sa invaliditetom, interno raseljena lica, žrtve nasilja u porodici i ostale kategorije socijalno najugroženijih građana praktično ostati bez prava na pristup sudu.

Ustavna odredba kojom je predviđeno da pravnu pomoć pruža advokatura i službe pravne pomoći osnovane u jedinicama lokalne samouprave predstavlja nivo zaštite prava na pravnu pomoć koji garantuje država, ali se ne može tumačiti tako da drugim pružaocima besplatne pravne pomoći biva zabranjena delatnost. Pored svega navedenog, takvim rešenjem krše se i odredbe člana 20. stav 2 Ustava Republike Srbije prema kom se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Zbog toga nevladine organizacije pozivaju nadležne državne organe da razmotre izmenu pomenute zakonske odredbe koja će, ukoliko bude usvojena, onemogućiti najugroženije i najsiromašnije građane Srbije da ostvare Ustavom zagarantovano pravo na pristup sudovima.

Preuzmite dokument: Poziv zakonodavnoj vlasti da razmotri izmenu člana 85. Predloga zakona o parničnom postupku

Nakon podnošenja inicijative zа оcеnu sаglаsnоsti pojedinih odredbi Zаkоnа о pаrničnоm pоstupku (ZPP) sа Ustаvоm, оpštеprihvаćеnim prаvilimа mеđunаrоdnоg prаvа i potvrđenim međunarodnim ugovorom - Еvrоpskоm kоnvеnciјоm zа zаštitu lјudskih prаvа i оsnоvnih slоbоdа, koju je podnela Koalicija za pristup pravdi, Ustavni sud je doneo rešenje kojim se pokreće postupak za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba ZPP-a.

Dana 24. januara 2012. godine, Koalicija za pristup pravdi podnela je inicijativu za ocenu ustavnosti čl. 85, 170, 193, 499. i 500. ZPP-a. Ustavni sud pokrenuo je postupak za utvrđivanje neustavnosti člana 85. stav 1 koji ograničava pravo na pristup sudu građanima koji nemaju sredstava za plaćanje advokatskih usluga. Izmenu ove odredbe je u septembru 2011. godine, tokom postupka za donošenje Zakona o parničnom postupku, podržalo 67 nevladinih organizacija, Zaštitnik građana, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije. Pored toga, Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti Glave XXXVI Zakona o parničnom postupku, kojom je regulisan postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana.

U preostalom delu, koji se odnosi na čl. 170. i 193. ZPP-a, inicijativa za ocenu ustavnosti je odbačena.

Koalicija za pristup pravdi je neformalno okupljanje organizacija za zaštitu ljudskih prava koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Praxis i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Videti saopštenje o podnetoj inicijativi ovde

Nakon podnošenja inicijative zа оcеnu sаglаsnоsti pojedinih odredbi Zаkоnа о pаrničnоm pоstupku (ZPP) sа Ustаvоm, оpštеprihvаćеnim prаvilimа mеđunаrоdnоg prаvа i potvrđenim međunarodnim ugovorom - Еvrоpskоm kоnvеnciјоm zа zаštitu lјudskih prаvа i оsnоvnih slоbоdа, koju je podnela Koalicija za pristup pravdi, Ustavni sud je doneo rešenje kojim se pokreće postupak za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba ZPP-a.

Dana 24. januara 2012. godine, Koalicija za pristup pravdi podnela je inicijativu za ocenu ustavnosti čl. 85, 170, 193, 499. i 500. ZPP-a. Ustavni sud pokrenuo je postupak za utvrđivanje neustavnosti člana 85. stav 1 koji ograničava pravo na pristup sudu građanima koji nemaju sredstava za plaćanje advokatskih usluga. Izmenu ove odredbe je u septembru 2011. godine, tokom postupka za donošenje Zakona o parničnom postupku, podržalo 67 nevladinih organizacija, Zaštitnik građana, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije. Pored toga, Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti Glave XXXVI Zakona o parničnom postupku, kojom je regulisan postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana.

U preostalom delu, koji se odnosi na čl. 170. i 193. ZPP-a, inicijativa za ocenu ustavnosti je odbačena.

Koalicija za pristup pravdi je neformalno okupljanje organizacija za zaštitu ljudskih prava koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Praxis i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Videti saopštenje o podnetoj inicijativi ovde

Praxis je, u saradnji sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), organizovao okrugli sto na temu Primena Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Okrugli sto je bio prilika da se predstave usvojena zakonska rešenja koja su usmerena na omogućavanje olakšanog dokazivanja vremena i mesta rođenja lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih i utvrđivanja prebivališta na adresi centara za socijalni rad, kao i da se razmene iskustva, predstave primeri dobre prakse i već uočeni problemi vezani za primenu navedenih zakona.

Na okruglom stolu su govorili Eduardo Arboleda, šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Gordana Stamenić, državna sekretarka u Ministarstvu pravde i državne uprave, Goran Bašić, zamenik Zaštitnika građana, Davor Rako, nacionalni službenik za pravnu zaštitu UNHCR-a, Nataša Marković, načelnica odeljenja za državljanstvo u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ivana Stanković, koordinatorka programa Praxisa. Okupilo se oko 40 učesnika, predstavnika državnih organa, međunarodnih i nevladinih organizacija.

Izveštaj sa okruglog stola možete preuzeti ovde
Pročitati vest na Medija centru

U Srbiji je od 2009. godine identifikovano osamnaest prinudnih iseljenja neformalnih romskih naselja kojima je pogođeno preko 2700 Roma i Romkinja. Nijedno od tih iseljenja nije sprovedeno prema standardima ljudskih prava koji obavezuju Republiku Srbiju, a domaći pravni okvir je neadekvatan u pogledu zaštite ljudskih prava i poštovanja dostojanstva stanovnika neformalnih naselja.

Danilo Ćurčić, pravni analitičar iz nevladine organizacije Praxis, govori o tome u intervjuu za e-Novine.

Ćurčić je rekao da su organizacije za zaštitu ljudskih prava formirale Platformu za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje. Platforma predstavlja mesto na kome organizacije civilnog društva razmenjuju iskustva u cilju uspostavljanja sistema u kome će se u punoj meri poštovati prava stanovnika neformalnih naselja. U okviru Platforme organizacije civilnog društva izradile su dokument o obavezama Republike Srbije u oblasti prava na stanovanje koji predstavlja polaznu osnovu za regulisanje postupaka za sprovođenje iseljenja.

Pročitajte u Elektronskim Novinama

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE ADALAHA

(Istočni Jerusalim) Dana 26. i 27. novembra, Pravni centar za prava arapske manjine u Izraelu – Adalah je održao međunarodnu pravnu radionicu pod nazivom „Državljanstvo i prebivalište u Izraelu i Okupiranoj palestinskoj teritoriji“. Radionica je predstavljala priliku da učesnici daju svoju ocenu dostupnih pravnih i drugih sredstava za osporavanje politike Izraela koja ograničava prava Palestinaca na državljanstvo i prebivalište. Radionica koju je podržao Program Ujedinjenih nacija za razvoj okupila je domaće i međunarodne praktičare koji se bave zaštitom prava na državljanstvo i prebivalište Palestinaca i drugog ugroženog stanovništva širom sveta. Oko 30 pojedinaca koji su predstavljali desetak domaćih i međunarodnih organizacija se priključilo radionici.

Na prvoj sesiji, koja se bavila temom korišćenja strategija parničenja radi odbrane prava Palestinaca na državljanstvo i prebivalište, govorili su pravnik i generalni direktor Adalaha Hasan Džabarin (Director Hassan Jabareen), pravnik Josi Volfson (Yossi Wolfson), pravnik Manal Hasan-Abu Sini (Manal Hassan-Abu Sinni) iz Društva Sv. Iva (Society of St. Yves) i pravnica Sana Duveik (Sanna Duweik) iz Ženskog centra za pravnu pomoć i savetovanje (WCLAC). Govornici su opisali razne zakone i politike kojima Izrael kontroliše prava Palestinaca na prebivalište, kao i njihov razoran uticaj, posebno na žene i decu. Pravnik Padrejg Hjuz (Padraig Hughes) iz Interajtsa (Interights), međunarodne organizacije koja se bavi ljudskim pravima sa sedištem u Londonu, predstavio je uporednu analizu odluka Evropskog suda za ljudska prava.

Druga sesija, na temu komparativnog zakonodavstva i politika, koju je moderirao pravnik Adalaha Savsan Zaher (Sawsan Zaher), sadržala je prezentacije Eitana Dajmonda (Eitan Diamond) iz Međunardnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) i Ivanke Kostić, izvršne direktorke Praxisa, srpske organizacije koja se bavi zaštitom ljudskih prava, uključujući zaštitu prava romske nacionalne manjine. Gospodin Dajmond je predstavio pravila okupacionog prava s obzirom da se tiču demografije i raseljavanja stanovništva. Pravnica Ivanka Kostić je potom govorila o uspešnim zagovaračkim aktivnostima koje je Praxis sproveo u borbi protiv diskriminacije, marginalizacije i socijalnog isključivanja romske zajednice u Srbiji.

Drugog dana fokus radionice bio je na međunarodnom javnom zagovaranju kao načinu da se potkrepe pravni napori i aktivnost podizanja svesti o kršenju prava na prebivalište i državljanstvo. Sesija na temu pružanja pomoći i javnog zagovaranja, kojom je predsedavala Rina Rozenberg (Džabarin) iz Adalaha, okupila je učesnike među kojima su bili Sebastijan Kon (Sebastian Kohn) iz organizacije Inicijativa za pravdu Otvorenog društva (Open Society Justice Initiative), Valentina Azarov iz Al-Kuds Bard koledža (Al-Quds Bard College), Martin Klaterbak (Martin Clutterbuck) iz Norveškog saveta za izbeglice i Cvika Besor (Tzvika Besor), ekspert za socijalne medije iz Izraela. Nikol Fric (Nicole Fritz) iz Južnoafričkog centra za parničenje (Southern African Litigation Center) je u pisanoj formi dala opis međunarodnih napora na polju javnog zagovaranja koji su imali za cilj promenu regulative u vezi sa državljanstvom tokom aparthejda i nakon perioda aparthejda u Južnoafričkoj Republici. Govornici su naglasili da bi o osporavanju diskriminatornih zakona trebalo da se diskutuje u odnosu na stvari o kojima vlada već brine, da bi ciljnim grupama trebalo da se obraća i da se biraju pažljivo, kao i da je do sada bilo malo uspešnih javnih kampanja koje kritikuju diskriminatornu politiku izraelske vlade prema pravima Palestinaca na prebivalište i državljanstvo.

Radionica se završila grupnom diskusijom o sumiranim zaključcima i najvažnijim temama za budućnost, uključujući potrebu da relevantni akteri iz civilnog društva Izraela i Palestine rade zajedno kako bi pristupili rešavanju problema erozije ili potpunog brisanja prava Palestinaca na državljanstvo. Žene i deca su prepoznati kao najranjivija populacija, oni kojima može najviše da naškode razdvojeni brakovi i gubitak prebivališta, te je stoga diskutovano o mogućim strategijama javnog zagovaranja na lokalnom i međunarodnom nivou koje bi bile sačinjene tako da odgovaraju potrebama ovih grupa.

Koncept i program radionice i biografije učesnika panel-diskusije (samo engleski)

Fotografije sa radionice