Dana 13. decembra 2017. godine, Praxis je održao konferenciju „STOP dečjim brakovima i apatridiji“, na kojoj su izloženi dečji radovi na temu prevencije i elimiminacije dečjih brakova. Konferenciji je prisustvovalo više od 100 učesnika/ca, među kojima se našao i veliki broj autora/ki izložbenih radova. 

Konferenciju je otvorila Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa, koja je pozdravila prisutne i ukratko se osvrnula na aktivnosti koje Praxis sprovodi u oblasti sprečavanja apatridije i dečjih brakova uz finansijsku podršku Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR). Prisutnima se potom obratio Hans Fridrih Šoder, šef predstavništva UNHCR-a, koji je istakao da dečji brakovi dodatno utiču na problem apatridije, da predstavljaju kršenje ljudskih prava i da povećavaju rizik od nasilja i zloupotrebe. Takođe je izrazio zadovoljstvo zbog nastavka saradnje sa Praxisom, kao i očekivanje da će se ostvariti zajednički cilj da svako dete u Srbiji bude upisano u matičnu knjigu rođenih. 

Milan Radojev, koordinator Programa statusnih i socioekonomskih prava u Praxisu, je predstavio rezultate koji su tokom poslednjih godina ostvareni u oblasti sprečavanja apatridije i ostvarivanja prava na upis u matične knjige. On je ukazao da je nakon više godina zanemarivanja problema pravno nevidljivih lica od strane nadležnih organa, počevši od 2012. godine učinjen značajan napredak u ovoj oblasti. U tom smislu, posebno je istakao značaj izmene zakonskog okvira koji reguliše ovu materiju, kao i uspostavljanje saradnje relevantnih aktera na rešavanju problema, što je rezultiralo time da je značajan broj ljudi prvi put u životu dobio ličn dokumente. Ipak je naglasio da problem pravno nevidljivih lica u Srbiji još uvek nije u potpunosti rešen i da je neophodno da se izmene podzakonski akti koji i dalje onemogućavaju da dete čija majka ne poseduje lična dokumenta bude upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja.

Jelena Petrović, koordinatorka Programa za prava deteta u Praxisu, ukratko je prikazala aktivnosti koje Praxis već treću godinu za redom sprovodi na temu prevencije i eliminacije dečjih brakova. Poseban osvrt dat je na aktivnosti Praxisa sprovedene tokom 2017. godine sa školskom decom na temu prevencije i eliminacije dečjih brakova, kada su se kroz diskusiju o tome zašto neka deca napuštaju školu, šta su bračne obaveze i zašto treba sprečiti dečje brakove, deca osnaživala da nastave školovanje i tako se odupru dečjim brakovima. Deca su svoje odgovore prikazivala u formi crteža, od kojih su se neki našli na izložbi koju se prisutni imali priliku da tog dana pogledaju.  Jelena je predstavila i brošuru „STOP dečjim brakovima“, koja sumira iskustva Praxisa stečena tokom rada na prevenciji i eliminaciji dečjih brakova, daje preporuke za dalji rad, i prikazuje neke od dečjih radova nastalih tokom radionica održanih sa više od 140 dečaka i devojčica u četiri osnovne škole u Srbiji.

Na samom kraju, Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, predstavila je dve devojčice iz OŠ „Jovan Cvijić“ iz Kostolca i njihovu nastavnicu romskog jezika, koje su učestvovale u radionicama Praxisa na temu prevencije i eliminacije dečjih brakova. Jedna od devojčica je iznela  svoje utiske sa radionica i poručila da nije dobro da deca rano stupaju u brak, i da je veoma važno da završe svoje školovanje. 

Konferencija je nastavljena razgledanjem izložbenih radova i druženjem sa autorima/kama crteža, njihovim nastavnicima/ama i ostalim učesnicima/ama konferencije.

Poslušajte prilog Radio Beograda 1 o konferenciji ovde.

18-19. maj 2017.

Grupa nacionalnih partnerskih mreža (NPN) Eurochild-a, koja okuplja 20 mreža i predstavlja ukupno 2.000 organizacija koja se bave pitanjima dečjih prava širom Evrope, održala je dvodnevni sastanak u Briselu. Mrežu organizacija za decu Srbije (MODS) je predstavljala Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica Upravnog odbora MODS-a.

Prvi dan sastanka je bio posvećen izgradnji kapaciteta za javno zagovaranje prava dece izbeglica i migranata uključivanjem prava deteta u sve politike i prakse na nivou EU i na nacionalnom nivou. Cilj Eurochild-a je da se zalaže da EU podstakne države članice da ojačaju svoje sisteme za zaštitu dece kako bi ih prilagodili specifičnim potrebama dece migranata i izbeglica. S tim ciljem, Eurochild trenutno sarađuje sa drugim evropskim mrežama koje imaju veću ekspertizu u oblasti migracija. Neke od mreža sa sedištem u Briselu, Missing Children Europe (Nestala deca Evropa), Platform for International Cooperation on Undocumented Migrants (Platforma za međunarodnu saradnju u vezi sa migrantima bez dokumenata) i European Council on Refugee and Exiles (Evropski savet za izbeglice i prognane),  podelile su svoja iskustva u oblasti zagovaranja prava migranata i izbeglica. Naglasile su da je delovanje na nacionalnom nivou od ključnog značaja za poboljšanje položaja dece migranata i izbeglica. Instrumenti EU, kao što je Saopštenje o zaštiti dece u migracijama, treba da „izađu iz Brisela” i postanu poznati na nacionalnom i lokalnom nivou: postoje alati koji se mogu koristiti za podsticanje organa na nacionalnom nivou da primenjuju politike. Evropska komisija trenutno revidira i ažurira Priručnik o povratku: postoji rizik od snažnijih mera za promovisanje povratka, tako da treba nadzirati kako će vlade reagovati na to.

Pored toga, Eurochild, u partnerstvu sa organizacijom SOS Children’s Villages International, trenutno priprema Zbirku studija slučaja o integraciji dece migranata i izbeglica širom Evrope. Stoga su na sastanak pozvani neki od saradnika koji su doprineli sastavljanju ove zbirke kako bi predstavili svoje projekte i praksu, istakli postignuća, ali i izazove i naučene lekcije. Marion Macleod iz organizacije Children in Scotland, UK, predstavila je dva primera u kojima su primenjeni različiti pristupi: prvi je Škotska služba starateljstva, partnerstvo između Škotskog saveta za izbeglice i Aberloura, preko koje se mladima dodeljuje staratelj, a drugi je inicijativa lokalnih organa za pronalaženje porodica za mlade tražioce azila bez pratnje, koja se oslanja na verske zajednice i kulturne grupe. Barbora Messova iz Koalicije za decu Slovačka predstavila je glavne izazove i naučene lekcije u zagovaranju prava dece migranata i izbeglica na lokanom nivou, sa posebnim fokusom na maloletnike bez pratnje čije su porodice u pritvoru. Barbora je naglasila značaj prilagođavanje jezika i metoda u zavisnosti od relevantnog aktera koji će se angažovati, kako bi javno zagovaranje imalo jači efekat. Daria Crimella iz organizacije Fondazione Albero della Vita, Italija, predstavila je projekat “Un Faro in Città”, koji podrazumeva osnivanje prihvatnog centra u Milanu kako bi se podržala nezavisnost i integracija porodica. Projekat je usmeren na dve oblasti intervenisanja: ispunjavanje potreba korisnika, kao što je smeštaj, ishrana i zdravstvena pomoć, kao i osnaživanje porodica pružanjem psihološke i pravne pomoći. 

Drugi dan sastanka je bio usmeren na budućnost Evropske unije, uključujući i Belu knjigu Evropske komisije o budućnosti Evrope, uticaj Bregzita, Evropski stub socijalnih prava i Proces evropskog semestra. Réka Tunyogi, rukovoditeljka Odeljenja za javno zagovaranje Eurochild-a, predstavila je najnovija dešavanja na nivou EU i njihov mogući uticaj na dečja prava, sa posebnim osvrtom na Belu knjigu o budućnosti Evrope, Evropski stub socijalnih prava i Paket za ravnotežu između posla i privatnog života. Takođe je predstavila Evropski semester, kao proces u kojem se prati napredovanje država članica ka ostvarenju ciljeva Evropa 2020 i koji predstavlja važan alat za javno zagovaranje dečjih prava na nivou EU i na nacionalnom nivou.  

Sledeći sastanak Grupe NPN Eurochild-a će se održati 11. oktobra 2017. u Beogradu, nakon čega će biti održana međunarodna konferencija „Ulaganje u decu“ 12. oktobra 2017.

Povodom održavanja godišnje Generalne skupštine, članice Eurochild-a su se sastale 5. i 6. aprila 2017. godine u Briselu. Mrežu organizacija za decu Srbije (MODS) predstavljala je predsednica upravnog odbora MODS-a, Jasmina Miković iz Praxisa.

Na osnovu diskusija koje su na Generalnoj skupštini facilitirala sama deca i mladi, usvojena je Strategija o participaciji dece. Po prvi put su deca i mladi bili uključeni u razvoj i implementaciju strategije za mrežu koja se bavi pravima deteta i koja predstavlja 165 članica.

Strategija o participaciji dece teži da uključi decu i mlade kako bi prava deteta bila stavljena na centralno mesto, u samo srce Evrope; ona čini da se njihov glas čuje i pospešuje izgradnju zajednice zagovornika prava deteta. Mreža Eurochild je usvojila ovu strategiju, čiji je cilj i osnivanje nacionalnih i evropskih foruma za decu i mlade, kako bi oni sami uticali na odluke koje se tiču njihovih života, i kako bi učestvovali u organizovanju događaja.

Strategija je usaglašena sa Politikom zaštite dece Eurochild-a koja nastoji da svi zaposleni, kao i članice i partneri u potpunosti prihvate svoje odgovornosti u vezi sa zaštitom dece. Od članica Eurochilda će se u budućnosti očekivati da pokažu usaglašenost sa politikom Eurochild-a ili da usvoje svoju politiku o zaštiti dece poštujući nacionalno zakonodavstvo.

Kao pilot projekat Eurochild-ovu strategiju o participaciji dece sprovodiće tri nacionalna evropska foruma ‒ na Malti, u Estoniji i Bugarskoj, u čiji će rad deca biti direktno uključena. 

Na Generalnoj skupštini i tokom Dana članica, grupa dece je dala članstvu savete koji su se odnosili na obezbeđivanje prostora po meri deteta i potrebi da se uvaže mišljenja ugroženih grupa.

Eurochild veruje da je participacija dece od presudne važnosti u promociji i zaštiti prava deteta. Pošto od vlada zemalja zahtevamo participatorni pristup, mi, kao civilno društvo, moramo osigurati njegovo postojanje i u našim radnim strukturama.

Procenjuje se da je oko 1.300 dece izbeglica i migranata bez pratnje izloženo riziku od eksploatacije, nasilja i trgovine ljudima zbog sve restriktivnije politike kontrole granica i često neadekvatnog odgovora sistema socijalne zaštite u državama duž takozvane balkanske rute. Ovo je zaključak izveštaja koji su objavile međunarodne organizacije International Rescue Committee i Save the Children, u saradnji sa još 10 nacionalnih i međunarodnih organizacija koje rade na pružanju pomoći izbeglicama i migrantima.

Sistemi socijalne zaštite u državama duž rute često ne uspevaju da identifikuju i adekvatno podrže ovu izuzetno ranjivu decu, među kojima ima i onih starih samo devet godina, koja bežeći od rata i siromaštva, prelaze hiljade kilometara bez roditelja ili staratelja. Ova deca su često “nevidljiva“, a u nekim slučajevima, čak i kada ih sistem socijalne zaštite identifikuje, bivaju smeštena u neadekvatne uslove, što u nekim zemljama uključuje i pritvor.

Rizici za decu koja putuju na ovaj način su se još više povećali nakon što je pre godinu dana počela primena sporazuma između Evropske unije i Turske koja je dovela do zatvaranja granica duž takozvane balkanske rute. Zbog ovih restriktivnih mera, deca bez pratnje prinuđena su na očajničke poteze, te se oslanjaju na trgovce ljudima ili krijumčare, u kojima vide jedini način da nastave put.

Na ovaj način pojedina deca postaju žrtve eksploatacije jer ih krijumčari i trgovci ljudima primoravaju da rade i zarade novac da nastave put, a često ih i zlostavljaju, navodi se u izveštaju. U ovim okolnostima deca su zanemarena i izložena ogromnom stresu i opasnosti. Čak i ako se trude da deluju hrabro, njihove priče i crteži odaju potresne detalje o njihovim iskustvima na putu za koji su mislili da ih vodi na sigurno.

Sistemi socijalne zaštite u zemljama regiona, koji treba da identifikuju i pruže zaštitu deci bez pratnje, suočeni su sa teškoćama u naporu da odgovore na potrebe ranjive dece čiji broj raste od početka krize 2015. godine. U Srbiji je na nove zahteve odgovoreno povećanjem smeštajnih kapaciteta za decu bez pratnje, a zaposleni su i dodatni socijalni radnici koji im pružaju podršku. Ipak, potrebno je uložiti dodatne napore kako bi se uspostavila sistemska rešenja za adekvatnu zaštitu ove grupe dece.

„Deci je potrebna sveobuhvatna podrška prilagođena njihovim potrebama”, kaže Jelena Besedić iz organizacije Save the Children. „Način da bezbedno i legalno nastave put ka zemljama Evropske unije skoro da ne postoji. Mnogo dece odlučuje da ostane van zvaničnog sistema, pa stoga ne dobijaju ni pomoć humanitarnih organizacija, a onda se često nađu na meti krijumčara koji njima manipulišu pomoću pretnji. Tako se izlažu opasnosti da postanu žrtve nasilja, zlostavljanja ili iskorišćavanja“

U svim zemljama duž rute potrebno je povećati smeštajne kapacitete i obezbediti smeštaj koji je namenjen isključivo deci bez pratnje. Često se dešava da, čak i kada su identifikovani kao deca, maloletnici bez pratnje bivaju smešteni u centre s odraslim izbeglicama koje ne poznaju, ili u smeštaj koji je nalik pritvoru, kao što se događa u Bugarskoj i Mađarskoj.

Često se dešava da detetu bez pratnje budu dodeljeni staratelji iz centra za socijalni rad koji istovremeno vode više sličnih slučajeva, te su preopterećeni, nemaju dovoljno iskustva ili nisu obučeni za rad s decom izbeglicama i migrantima, pa ne mogu da im pruže podršku u skladu sa važećim standardima. Neka deca se takođe žale da nisu dovoljno upoznata sa svojim pravima, niti sa pravnim opcijama koje im stoje na raspolaganju.

„Svako dete mora dobiti svu pomoć i zaštitu koja mu je neophodna. Potrebno je da vlade u zemljama duž rute unaprede sistem podrške ovoj najranjivijoj grupi, ali pre svega, moramo obezbediti da te vlade dobiju neophodnu podršku i sredstva da se nose s ovom krizom. Evropska unija i države članice EU moraju ispuniti obaveze koje su preuzele i obećanje da će na adekvatan način odgovoriti na potrebe ove dece. To uključuje i preseljenje dece bez pratnje u zemlje Evropske unije i njihovo spajanje s porodicom,” izjavila je Ešli Lovet iz organizacije IRC. „Vlade koje to čine moraju prekinuti s praksom stavljanja dece u pritvor, a deci koja putuju bez roditeljske pratnje treba dodeliti obučene staratelje. Ukoliko ove mere izostanu, deca koja su već pretrpela traume zbog rata, sukoba i teškog putovanja biće dovedena u još teži položaj, jer bezbedan i legalan put za njih ne postoji, nisu adekvatno zaštićena, a očajnički žele da nastave dalje.”

U kreiranju izveštaja koji su koordinirale organizacije International Rescue Committee i Save the Children učestvovale su nevladine organizacije Atina, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za integraciju mladih, Ideas, Info park, Novosadski humanitarni centar, Otvorena porta, PIN, Praxis i Terre des hommes.

Sažetak izveštaja na srpkom jeziku možete pročitati ovde.

Studije slučaja na engleskom jeziku mogu se pronaći na ovom linku.
Ceo izveštaj na engleskom jeziku možete pronaći ovde.

Komitet za ukidanje rasne diskriminacije Ujedinjenih nacija (Komitet) usvojio je Zaključna zapažanja u vezi sa II-V periodičnim izveštajem Republike Srbije o primeni Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD/C/SR.2604), na svom 2604. zasedanju  održanom 1. decembra 2017. godine. Praxis je prethodno, u saradnji sa organizacijama SKRUG, Institute on Statelessness and Inclusion, European Network on Statelessness i European Roma Rights Centre, Komitetu podneo prilogkoji se odnosi na preostale probleme u pogledu sprečavanja rasne diskriminacije u Srbiji, sa fokusom na zločin iz mržnje i diskriminaciju pripadnika romske nacionalne manjine i lica bez državljanstva, kao posebno ranjive grupe stranaca.

Povodom navoda iz priloga Praxisa i partnerskih organizacija, Komitet je izrazio zabrinutost zbog indicija da se govor mržnje i dalje nedovoljno prijavljuje, kao i zbog nepostojanja sveobuhvatnih statističkih podataka o istragama, krivičnim postupcima i osuđujućim presudama za dela rasističkog govora mržnje i izazivanje rasne mržnje. Komitet je preporučio Srbiji da nastavi sa primenom člana 54a Krivičnog zakonika, a naročito kroz obezbeđivanje da se evidentiraju svi prijavljeni incidenti, istrage, krivični postupci, kazne i pravni lekovi koji se odnose na zločine iz mržnje zbog pripadnosti rasi. Potrebno je da se kazne učiniocima izriču srazmerno težini zločina iz mržnje zbog pripadnosti rasi, i da žrtve dobiju potpunu pravnu zaštiti. Takođe se preporučuje imenovanje kontakt osobe za rasističke incidente u službama za sprovođenje zakona, obezbeđivanje obuke za njih o sprovođenju istrage, i obezbeđivanjem da su uključeni u redovan dijalog sa ciljnim grupama kako bi se obezbedilo adekvatno prijavljivanje o zločinima iz mržnje zbog pripadnosti rasi. Komitet je tražio i da Srbija pruži detaljne statističke podatke, razvrstane po nacionalnosti, broju i prirodi prijavljenih zločina iz mržnje zbog pripadnosti rasi, krivičnim postupcima i osuđujućim presudama, i pravnom zaštitom koja je pružena žrtvama. Komitet je takođe zatražio statističke podatke o broju takvih predmeta koji se još uvek nalaze u javnom tužilaštvu i pred sudovima.

Komitet je pozvao Srbiju  da ukine de facto segregaciju romske dece u državnim školama i obezbedi pristup kvalitetnom obrazovanju za romsku decu, i to putem obuke zaposlenih u školstvu o suzbijanju rasizma i o ljudskim pravima, podizanjem svesti roditelja, i povećanja broja nastavnika Roma. Komitet je takođe preporučio da država ugovornica preduzme mere kako bi se izbeglo povlačenje dece iz većinskog stanovništva iz škole u kojima su upisani Romi (tzv. „white flight“), i to razvijanjem delotvornih mehanizama u cilju sprečavanja dalje de facto segregacije u školama. Komitet je preporučuio i da Srbija integriše desegregaciju školstva u svojim nacionalnim politikama da bi se obezbedila održivost, i obezbedi adekvatna sredstva za njeno sprovođenje, u skladu sa ciljem održivog razvoja da se do 2030. godine, svim devojčicama i dečacima  obezbedi besplatno, jednako i kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje.

Pored toga, ukazano je na probleme u vezi sa trgovinom ljudima, stanovanjem i statusom izbeglica, migranata i tražilaca azila. Komitet je preporučio Srbiji da obezbedi da lica sa nedovoljnim sredstvima za plaćanje pravnog zastupnika imaju zakonsko pravo na besplatan pristup pravnoj pomoći za dela rasne diskriminacije. Komitet takođe preporučuje državi ugovornici da besplatno pruža jasne informacije pripadnicima ugroženih grupa na jeziku koji razumeju, u vezi sa njihovim pravima iz Konvencije i mehanizmima pritužbe za dela rasne diskriminacije. Takođe je preporučeno da Srbija nastavi da se konsultuje i proširuje svoj dijalog sa organizacijama civilnog društva u oblasti zaštite ljudskih prava, a posebno onima koje se bave suzbijanjem rasne diskriminacije, a u vezi sa pripremom sledećeg periodičnog izveštaja i naknadnim aktivnostima vezano za ova zaključna zapažanja. 

Povodom poziva Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, Koalicija protiv diskriminacije, čija je članica Praxis, podnela je primedbe i sugestije na najnoviji Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti. 

Generalna zamerka koju su članice Koalicije protiv diskriminacije uputile na razmatranje odnosi se na gotovo potpuno odsustvo komponente rodnog identiteta. Takođe, u Zakonu se ni na jednom mestu ne spominje seksualna orijentacija, čime se ne doprinosi većoj usklađenosti ovog propisa sa evropskim standardima. 

Rodno zasnovana diskriminacija definiše se kao „svako razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu odnosno rodu, u političkom, obrazovnom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom, sportskom i drugim sferama društvenog života“. 

Međutim, definicija roda isključuje rodni identitet, budući da u Nacrtu zakona „rod označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce“. Na ovaj način se iz Zakona isključuju trans i interseks osobe, kao i osobe koje se rodno ne određuju u odnosu na binarnu podelu na muško i žensko, a otvara se i dilema u vezi sa time ko određuje šta je prikladno za društvo i na koji način.

U pogledu definicija diskriminacije i posebnih mera za ostvarivanje ravnopravnosti, ovaj Nacrt Zakona ne sadrži nedostake koji se tiču usklađenosti sa EU direktivama koje se bave zaštitom od diskriminacije, a koje postoje u Zakonu o zabrani diskriminacije. Naime, definicija posredne diskriminacije potpuno je usklađena sa EU direktivama. Podsticanje na diskriminaciju je navedeno kao oblik diskriminatornog postupanja. Karakter posebnih mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti je privremenog karaktera, budući da se naglašava da se „posebne mere primenjuju dok se ne postigne propisani cilj za njihovo određivanje i sprovođenje“, što je u skladu sa međunarodnim standardima.

Kada je reč o sudskoj zaštiti u parničnom postupku lica i grupe lica koja su izložena rodnoj diskriminaciji, Zakon navodi da se ona ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije. Ovo rešenje se čini adekvatnim, budući da se njime ne „duplira“ sistem zaštite i ne dovodi se u pitanje aktivna legitimacija organizacija civilnog društva. Pružanje besplatne pravne pomoći omogućeno je, između ostalog, i udruženjima koja u okviru svog programa rada imaju definisane aktivnosti na realizaciji pomoći i podrške žrtvama nasilja.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija - CUPS, Civil Rights Defenders, Gayten-LGBT, Jednakost, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Udruženje studenata sa hendikepom i Praxis. 

Povodom 94. sednice Komiteta za ukidanje rasne diskriminacije Praxis je, u saradnji sa organizacijama SKRUG, Institute on Statelessness and Inclusion, European Network on Statelessness i European Roma Rights Centre, podneo prilog koji se odnosi na preostale probleme u pogledu sprečavanja rasne diskriminacije u Srbiji, sa fokusom na zločin iz mržnje i diskriminaciju pripadnika romske nacionalne manjine i lica bez državljanstva, kao posebno ranjive grupe stranaca.

Prilog najpre ukazuje na činjenicu da član 54a Krivičnog zakonika, kojim je pre skoro pet godina u domaće zakonodavstvo uveden zločin iz mržnje, i dalje nije naišao na primenu u praksi. Ukazano je i na problem segregacije i teškoće sa kojima se deca romske nacinalnosti susreću u obrazovanju, na njihovu prekomernu zastupljenost u sistemu hraniteljstva, kao i na izostanak adekvatnog odgovora na problem ranih, dečjih i prinudnih brakova, koji posebno pogađa romske devojčice.

Osvrćući se na zakonodavstvo i praksu koja ima naročito negativne posledice na pripadnike romske nacionalne manjine, podnosioci priloga upozoravaju na prepreke koje romskoj deci onemogućavaju blagovremeni upis rođenja, kao i na preostale nedostatke u postupcima prijave prebivališta koji posebno pogađaju Rome bez pravnog osnova stanovanja.

Budući da bi Srbija uskoro mogla da dobije novi Zakon o strancima, prilog ukazuje i na trenutnu verziju Nacrta zakona o strancima čije odredbe o određivanju i produžetku imigracionog pritvora diskriminišu lica bez državljanstva, kao posebno ranjivu grupu stranaca, i čine ih podložnijim proizvoljnom pritvaranju. Prilog podseća i na teškoće koje mogu proisteći zbog nepostojanja procedure za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva.

Najzad, prilog sadrži jasne preporuke podesne da licima romske nacionalnosti i licima u opasnosti od apatridije omoguće pristup pravima i da doprinesu doslednijem poštovanje obaveza koje je Srbija preuzela na osnovu Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije.

Preuzmite prilog ovde.

Preliminarni rezultati istraživanja o uključivanju organizacija civilnog društva i građana u kreiranje odluka i politika, koje Praxis sprovodi u okviru projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, kao deo grant šeme WeBER projekta koji finansira Evropska unija i sufinansira Kraljevina Holandija, pokazuju da učešće javnosti u procesu usvajanja akata u Kraljevu gotovo da ne postoji.

U periodu od 1. juna 2016. godine do 1. avgusta 2017. godine,  Skupština grada Kraljeva usvojila je 399 akata. Uz izuzetak planskih dokumenata, za koji je obavezan javni uvid u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, nijedan od 399 akata nije usvojen uz organizovanje javne rasprave, niti su građani ili organizacije civilnog društva na bilo koji drugi način bili uključeni u pripremu tih akata.

Situacija je drugačija jedino kada su u pitanju strateški dokumenti, što se pokazalo i u postupku pripreme i usvajanja Lokalnog akcionog plana za Rome na teritoriji grada Kraljeva od 2017-2020. Taj dokument je usvojen u septembru 2017. godine nakon sprovedenih konsultacija sa zainteresovanim građanima i OCD i nakon održane javne rasprave. Budući da i od trenutka uključivanja OCD umnogome zavisi mogućnost da se suštinski utiče na sadržinu budućeg akta, od izuzetnog značaja je bilo uključivanje OCD već u fazi  izrade akta. Prilikom održavanja same javne rasprave, svi izneti predlozi su usvojeni, a potom je ostavljena još jedna mogućnost da se pismenim putem dostave dodatni komentari.

Iako postupak usvajanja navedenog akta može poslužiti kao primer dobre prakse i načina sprovođenja istinskih konsultacija, taj primer predstavlja izuzetak, ograničen na postupke usvajanja strateških akata. Većina odluka usvaja se bez učešća javnosti.

Osim što ostavlja negativan utisak o stepenu posvećenosti jedinice lokalne samouprave reformi javne uprave, neuključivanje OCD predstavlja propuštenu priliku da se njihovo iskustvo iskoristi kako bi se unapredio kvalitet usvojenih akata i sprečilo usvajanje necelishodnih, neustavnih ili diskriminatornih odluka.

Za više informacija, videti link. 

Poslednji izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), u okviru SIGMA programa koji redovno prati sve zemlje Zapadnog Balkana u domenu reforme javne uprave, analizirajući podatke koji se odnose na 2016. godinu, ukazuje da Srbija ne može da se pohvali gotovo nikakvim napretkom u domenu reforme javne uprave. Većina oblasti beleži stagnaciju i prisustvo ozbiljnih nedostataka, dok je u nekim aspektima došlo i do nazadovanja. Određeni napredak je zabeležen samo u jednoj od šest oblasti reforme javne uprave, a to je oblast pružanja usluga. Srbija je od Sigme dobila pohvale za Akcioni plan „Stop birokratiji", uslugu „Bebo, dobrodošla na svet", elektronski sistem izdavanja dozvola, kao i dodatno unapređenje procedura za pokretanje biznisa. Međutim, u domenu provere i obezbeđivanja kvaliteta javnih usluga imamo vrlo loše ocene, jer nema ni zajedničkih standarda, niti se od građana traži povratna informacija za usluge koje su im pružene.

Naime, bilo da se govori o tome kako se planiraju i pripremaju javne politike, ili o tome koliko joj je profesionalna državna služba ili o tome kako izveštava javnost o svom radu i uključuje građane i građanke u procese donošenja odluka, Srbija po mnogim pokazateljima stoji lošije u odnosu na ostatak regiona, a naročito u odnosu na susede Albaniju i Crnu Goru.

Objavljivanje SIGMA/OECD izveštaja za 2017. godinu ujedno je bio povod da se u okviru WeBER projekta lansira ranije najavljivan online alat za praćenje učinka zemalja Zapadnog Balkana u reformi javne uprave – PAR Scoreboard. 

PAR Scoreboard na interaktivan način prikazuje rezultate za sve zemlje Zapadnog Balkana, omogućuje njihovo filtriranje po principima javne uprave i prikazuje vrednosti dve grupe indikatora: 

1.Vrednosti indikatora razvijenih kroz SIGMA/OECD metodologiju; 

2.Vrednosti indikatora razvijenih kroz WeBER PAR Monitor metodologiju. 

Više o mogućnostima koje pruža PAR Scoreboard može se naći ovde.

Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.

Početkom oktobra ove godine, Praxis je upozorio da se trideset tri raseljene porodice sa Kosova nalaze u opasnosti da postanu beskućnici, nakon što im je naloženo iseljenje iz socijalnih stanova u kraljevačkom naselju Beranovac. 

Stanovnici Beranovca, kojima preti iseljenje, i predstavnica Praxisa, Marija Dražović, govorili su za Deutsche Welle o položaju u kome se ta lica nalaze danas i o izostanku razumevanja i adekvatnog odgovora na njihove teškoće.

Reportažu DW, koja sumira i sve događaje nakon objavljivanja našeg prvog saopštenja, možete pogledati ovde.