Praxis
MODS ugostio nacionalne mreže za prava deteta koje okuplja Eurochild
Sastanak Grupe nacionalnih partnerskih mreža Eurochild-a održan je 11. oktobra u Beogradu. Mreža organizacija za decu Srbijebila je domaćin predstavnicima organizacija iz 21 države Evrope, a sastanak je facilitirala Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica Upravnog odbora MODS-a i predstavnica MODS-a u Eurochild-u.
Učesnici su razmatrali aktualne politike Evropske unije, fokusirajući se na socijalna prava i efikasnije investiranje u decu. Osim predstavljanja stanja i daljih izazova u EU, članice MODS-a Atina, Centar za integraciju mladih (CIM), Evo ruka, Pomoć deci predstavile su svoj rad kao primere dobre prakse u oblasti zaštite prava deteta.
Narednog dana je održana međunarodna konferencija “ Ulaganje u decu – dobrobit za svu decu”, sa gostima iz 21 evropske mreže, u organizaciji Mreže organizacija za decu Srbije, Eurochild-a, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) i UNICEF-a u Klubu poslanika u Beogradu.
Na otvaranju konferencije, na kojoj su predstavljena međunarodna iskustva i primeri javnih izdvajanja iz budžeta sa ciljem da se smanji siromaštvo i socijalna isključenost dece, istaknuta je važnost usklađivanja javnih finansijskih resursa sa politikama i zakonodavstvom koje utiču na decu. Na konferenciji je naglašena posvećenost Srbije u borbi protiv siromaštva dece i na ispunjavanju razvojne agende Ujedinjenih nacija.
Tom prilikom Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Saveta za prava deteta Vlade RS istakla je ulogu Saveta za prava deteta kao mehanizma za koordinaciju koji će omogućiti saradnju na praćenju i unapređenju politika za decu.
Zamenica direktora UNICEF-a Severine Leonardi je posebno ukazala da je vlada jasno posvećena blagostanju dece i da ulaže u različite vrste novčanih davanja i usluga koje direktno ili indirektno utiču na decu. Međutim, struktura budžeta i dalje u potpunosti ne odražava ova ulaganja i ne pruža pun uvid u detalje. Stoga, UNICEF poziva vladu da definiše metodologiju za bolje praćenje investicija koje su u vezi sa decom i stvori osnovu za budžetiranje koje je po meri dece.
Prisutni učesnici su imali priliku da čuju i snimljeno obraćanje Komesarke za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Marijan Tajsen koja je poslala poruku da se briga o deci praktično sama otplati: „Za manje od deset godina našem društvu se u potpunosti vrati investicija.”
Na konferenciji je zaključeno da je neophodno intenzivirati rad na sprovođenju UN Ciljeva održivog razvoja, gde je borba protiv siromaštva dece na prvom mestu, unaprediti praćenje i procenu izdvajanja za decu i porodice u Srbiji, razviti grupe usluga u zajednici koje će biti podrška porodici, naročito porodicama koje su u riziku od razdvajanja, da je potreban veći obuhvat uslugama koje će biti dostupne i novčanim davanjima porodici i deci koja žive u siromaštvu.
Više o konferenciji saznajte na sajtu MODS-a.
MODS ugostio nacionalne mreže za prava deteta koje okuplja Eurochild
Sastanak Grupe nacionalnih partnerskih mreža Eurochild-a održan je 11. oktobra u Beogradu. Mreža organizacija za decu Srbije bila je domaćin predstavnicima organizacija iz 21 države Evrope, a sastanak je facilitirala Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica Upravnog odbora MODS-a i predstavnica MODS-a u Eurochild-u.
Učesnici su razmatrali aktualne politike Evropske unije, fokusirajući se na socijalna prava i efikasnije investiranje u decu. Osim predstavljanja stanja i daljih izazova u EU, članice MODS-a Atina, Centar za integraciju mladih (CIM), Evo ruka, Pomoć deci predstavile su svoj rad kao primere dobre prakse u oblasti zaštite prava deteta.
Narednog dana je održana međunarodna konferencija “ Ulaganje u decu – dobrobit za svu decu”, sa gostima iz 21 evropske mreže, u organizaciji Mreže organizacija za decu Srbije, Eurochild-a, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) i UNICEF-a u Klubu poslanika u Beogradu.
Na otvaranju konferencije, na kojoj su predstavljena međunarodna iskustva i primeri javnih izdvajanja iz budžeta sa ciljem da se smanji siromaštvo i socijalna isključenost dece, istaknuta je važnost usklađivanja javnih finansijskih resursa sa politikama i zakonodavstvom koje utiču na decu. Na konferenciji je naglašena posvećenost Srbije u borbi protiv siromaštva dece i na ispunjavanju razvojne agende Ujedinjenih nacija.
Tom prilikom Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Saveta za prava deteta Vlade RS istakla je ulogu Saveta za prava deteta kao mehanizma za koordinaciju koji će omogućiti saradnju na praćenju i unapređenju politika za decu.
Zamenica direktora UNICEF-a Severine Leonardi je posebno ukazala da je vlada jasno posvećena blagostanju dece i da ulaže u različite vrste novčanih davanja i usluga koje direktno ili indirektno utiču na decu. Međutim, struktura budžeta i dalje u potpunosti ne odražava ova ulaganja i ne pruža pun uvid u detalje. Stoga, UNICEF poziva vladu da definiše metodologiju za bolje praćenje investicija koje su u vezi sa decom i stvori osnovu za budžetiranje koje je po meri dece.
Prisutni učesnici su imali priliku da čuju i snimljeno obraćanje Komesarke za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Marijan Tajsen koja je poslala poruku da se briga o deci praktično sama otplati: „Za manje od deset godina našem društvu se u potpunosti vrati investicija.”
Na konferenciji je zaključeno da je neophodno intenzivirati rad na sprovođenju UN Ciljeva održivog razvoja, gde je borba protiv siromaštva dece na prvom mestu, unaprediti praćenje i procenu izdvajanja za decu i porodice u Srbiji, razviti grupe usluga u zajednici koje će biti podrška porodici, naročito porodicama koje su u riziku od razdvajanja, da je potreban veći obuhvat uslugama koje će biti dostupne i novčanim davanjima porodici i deci koja žive u siromaštvu.
Više o konferenciji saznajte na sajtu MODS-a.
Utvrđivanje vremena i mesta rođenja, pravo na državljanstvo i prijava prebivališta - analiza preostalih prepreka
Učešće dece na sednici Saveta za prava deteta
Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije održao je 1. marta treću redovnu sednicu na kojoj su, pored redovnih članova, aktivno učestvovala i deca, aktivisti i aktivistkinje Prijatelja dece Srbije, koja su iznela svoje viđenje i iskustva o nasilju kome su deca izložena u društvu, kao i predloge za moguća rešenja. Inače, deca su deo participativne grupe oformljene radi punog učešća dece u donošenju novog nacionalnog strateškog okvira za zaštitu dece od nasilja. Na sednici je učestvovala i Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica Upravnog odbora MODS-a.
Predsednica Saveta za prava deteta, Slavica Đukić Dejanović, istakla je da je učešće dece u radu Saveta dragoceno, da su njihovi uvidi i predlozi izuzetno važni, kao i da participacija dece treba da postane praksa u donošenju odluka koje se dece tiču.
U radu sednice Saveta za prava deteta učestvovali su i ministri Zoran Lončar, Mladen Šarčević i Zoran Đorđević i predstavnik UNICEF-a za Srbiju Mišel Sen Lo. Tom prilikom, ministri su potpisali dokument “Poziv na akciju“, za unapređenje podrške razvoju dece u ranom uzrastu, odnosno od trudnoće do prvih 1.000 dana. Posebno je istaknuto da je prvih hiljadu dana razvoja nervnog sistema zapravo okvir za psihološku, saznajnu, fizičku i emotivnu komponentu budućih odraslih ljudi, te da je zbog toga, produbljivanje znanja i poboljšanje uslova da svi ti segmenti budu zadovoljeni na najbolji mogući način, zadatak celog društva.
Na sednici je predstavljen i Nacrt strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, nakon čega je donet zaključak o prihvatanju konačnog teksta Nacrta strategije. Pored toga, predstavljeno je i formiranje Radne grupe za izradu Nacionalnog plana akcije za decu u kojoj će Jasmina Miković uzeti učešće kao predstavnica MODS-a. Naglašena je važnost izrade sveobuhvatnog dokumenta kojim bi se na jasan način definisala politika države prema deci, kao važan preduslov za unapređenje prava deteta i poboljšanje uslova u kojima deca žive i odrastaju u Srbiji.
Praxis objavio Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu za januar 2018. godine
Tokom januara, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao, nije prelazio 180 izbeglica/migranata. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, BiH, mađarske ili rumunske granice. Tokom januara, Praxis je pružio pomoć ukupnom broju od 855 izbeglica/migranata u vidu informisanja, upućivanja na razne organizacije/ustanove, ili pokrivanja troškova prevoza do azilnih i prihvatnih centara.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 480 novopridošlih izbeglica/migranata, 301 odraslih (256 muškaraca i 45 žena) i 179 maloletnika (156 dečaka i 23 devojčice; od čega 121 maloletnika bez pratnje, 118 dečaka i 3 devočice) dobilo relevantne informacije. Od ukupno 480 novopridošlih izbeglica/migranata, 98 osoba (20.4%) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 62 novopridošle izbeglice/migranata je bilo iz Sirije (12.9% od ukupnog broja), 72 izbeglice/migranta je došlo iz Iraka (15.0%), a 67 izbeglica/migranata (14.0%) iz Pakistana, što je značajno manje nego u prethodnom mesecu kada je iz Pakistana pristiglo 105 izbeglica/migranata. Iz Irana je pristiglo ukupno 137 izbeglica/migranata (28.5% od ukupnog broja), od čega je avionom pristiglo njih 122. Ukupno 5 novopridošlih izbeglica/migranata je došlo iz Maroka (1.0%). Iz Alžira je pristiglo ukupno 11 izbeglica/migranata (2.3%). Iz ostalih zemalja, Libije (14), Indije (2), Šri Lanke (3), Malija (1), Turske (1), Crne Gore (1), Jordana (1), Kazahstan (1), Kine (1), Nepala (1), Somalije (1) i Tunisa (1) je pristiglo ukupno 28 (5.8%) izbeglica/migranata.
Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.
Praxis objavio Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu za decembar 2017. godine
Tokom decembra, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim viđao i sa kojima je razgovarao dosezao je 180 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. Tokom ovog perioda, Praxis je asisitirao ukupno 1106 izbeglice/migranata, kroz informisanje, upućivanje na ciljanu pomoć raznih organizacija/ustanova ili pokrivanje troškova prevoza do prihvatnih i centara za azil.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 544 novopridošlih izbeglica/migranata, 361 odraslih (289 muškaraca i 72 žene) i 183 maloletnika (154 dečaka i 29 devojčica; od čega 124 maloletnika bez pratnje, 121 dečak i 3 devočice) dobilo relevantne informacije, što je znatno manje nego prethodnog meseca kada smo informisali 865 novopridošlih izbeglica/migranata. Od ukupno 544 novopridošlih, 96 osoba (17.6%) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 66 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije(12.1% od ukupnog broja), 55 izbeglica/migranta je došlo iz Iraka (10.1%), što predstavlja značajni pad u odnosu na prethodne mesece (447 u oktobru i 188 u novembru). Ukupno 105 izbeglica/migranata (19.3%) je došlo iz Pakistana. Iz Irana je pristiglo ukupno 185 izbeglica/migranata (34.0% od ukupnog broja), a 3 novopridošle izbeglice/migranata je došlo iz Maroka (0.6%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša (9), Indije (7), Palestine (3), Libije (7), Šri Lanke (3), Malija (1), Turske (2), Kameruna (1) i Egipta (1) je pristiglo ukupno 34 (6.3%) izbeglica/migranata.
Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.
Praxis objavio Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu za novembar 2017. godine
Tokom novembra, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim viđao i sa kojima je razgovarao je dosezao 200 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. Tokom ovog perioda, Praxis je asisitirao ukupno 1620 izbeglica/migranata, kroz informisanje, upućivanje na ciljanu pomoć raznih organizacija/ustanova ili pokrivanje troškova prevoza do centara za azil i prihvatnih centara.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 865 novopridošlih izbeglica/migranata (601 odraslih i 264 dece, od čega 125 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je nešto manje nego prethodnog meseca kada smo informisali 1274 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom ovog meseca, Praxis je posetio Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije.
Od ukupno 865 novopridošlih izbeglica/migranata, iz Pakistana ih je pristiglo ukupno 199 (23%). Nakon ukidanja viza za državljane Irana, primetan je porast lica iz Irana koje izjavljuju nameru da traže azil u Srbiji. Ukupno 196 izbeglica/migranata (22.7% od ukupnog broja) je došlo iz Irana, 188 izbeglica/migranta je došlo iz Iraka (21.7%), a 158 lica (18.3% svih novopridošlih) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 55 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (6.4% od ukupnog broja), a 6 novopridošlih izbeglica/migranata je došlo iz Alžira (0.7%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Somalije, Libije, Indije, Šri Lanke, Nigerije, Azerbejdžana, Makedonije, Gvineje, Kine i Kameruna je pristiglo ukupno 63 (7.3%) izbeglice/migranta.
I dalje su, isključivo porodice koje čekaju na registraciju ili prevoz do centara za azil i prihvatnih centara u koje su upućene, imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noći provodili na otvorenom, u parkovima, na železničkoj stanici, u napuštenim zgradama u blizini autobuske i železničke stanice i ispred Miksališta ukoliko su im porodice provodile noć u Miksalištu. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć, se popravlja: Info Park obezbeđuje obroke za tek pristigle izbeglice/migrante, MSF klinika radi. Ipak, organizovane distribucije odeće i dalje nema osim u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac.
Za više informacija, pogledajte sapštenje na sledećem linku.
Praxis objavio Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu za oktobar 2017. godine
Tokom oktobra, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu sa kojima je Praxisov terenski tim razgovarao dosezao je 300 izbeglica/migranata. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. Tokom ovog perioda, Praxis je asisitirao ukupno 1883 izbeglice/migranata, kroz informisanje, upućivanje na pomoć drugih raznih organizacija/ustanova ili pokrivanje troškova prevoza do azilnih i prihvatnih centara.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 1274 novopridošlih izbeglica/migranata (901 odraslih i 373 maloletnih, od čega 188 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je znatno više nego prethodnog meseca kada smo informisali 956 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom ovog meseca, Praxis je u par poseta svoje aktivnosti proširio i na Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije. Od ukupno 1274 novopridošlih, 213 (16.7%), su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 22 novopridošle izbeglice/migranta su bile iz Sirije (1.7% od ukupnog broja). Ukupno 447 izbeglica/migranta je došlo iz Iraka (35.1%), 397 izbeglica/migranata (31.2%) iz Pakistana, što je značajno uvećanje u odnosu na prethodni period. Iz Irana je pristiglo ukupno 126 izbeglica/migranata (9.9% od ukupnog broja), što je, takođe, značajan porast u odnosu na prethodni period kada smo informisali 26 novopridošlih izbeglica/migranata iz Irana. Od ukidanja viza za državljane Irana, primetan je porast osoba iz Irana koje izjavljuju nameru da traže azil u Srbiji. Pet novopridošlih izbeglica/migranata je došlo iz Alžira (0.4%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Palestine, Libije, Somalije, Šri Lanke, Nigerije, Tunisa, Malija, Mianmara i Turske je pristiglo ukupno 64 (5%) izbeglice/migranta.
Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.
Praxis objavio Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu za septembar 2017. godine
Tokom avgusta, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu koje je Praxisov terenski tim svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao, dosezao je 290 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onoh koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 500 novopridošlih izbeglica/migranata (347 odraslih i 153 dece, od čega 85 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je znatno više nego prethodnog meseca kada smo informisali 191 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom avgusta, Praxis je u par poseta svoje aktivnosti proširio i na Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije. Od ukupno 500 novopridošlih, 103 osobe (20,6%), su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 26 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (5,2% od ukupnog broja). 121 izbeglica/migrant je došla iz Iraka (24,2%), sto je značajno povećanje u odnosu na prethodni period. 150 izbeglica/migranata (30%) je došlo iz Pakistana. Iz Irana je pristiglo ukupno 13 izbeglica/migranata (2,6% od ukupnog broja), 9 novopridošlih izbeglica/migranta je došlo iz Maroka (1,8%), dok je iz Alžira pristiglo 18 izbeglica/migranata (3,6%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Palestine, Tunisa, Eritreje, Libije, Egipta i Mauritanije je pristiglo ukupno 60 (12%) izbeglica/migranata.
Porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene i dalje su imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima ili na železničkoj stanici. Organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć, još uvek je nepromenjena: i dalje nema organizovane distribucije hrane i odeće van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac. U prethodnom periodu zabrinutost je izazivao nedostatak prisustva lekara na terenu u popodnevnim casovima. Tokom avgusta, MSF je produzio radno vreme, pa su lekari bili prisutni na terenu od 9:00 do 20:00.
Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.
Praxis objavio Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu za avgust 2017. godine
Tokom avgusta, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu koje je Praxisov terenski tim svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao, dosezao je 290 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onoh koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 500 novopridošlih izbeglica/migranata (347 odraslih i 153 dece, od čega 85 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je znatno više nego prethodnog meseca kada smo informisali 191 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom avgusta, Praxis je u par poseta svoje aktivnosti proširio i na Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije. Od ukupno 500 novopridošlih, 103 osobe (20,6%), su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 26 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (5,2% od ukupnog broja). 121 izbeglica/migrant je došla iz Iraka (24,2%), sto je značajno povećanje u odnosu na prethodni period. 150 izbeglica/migranata (30%) je došlo iz Pakistana. Iz Irana je pristiglo ukupno 13 izbeglica/migranata (2,6% od ukupnog broja), 9 novopridošlih izbeglica/migranta je došlo iz Maroka (1,8%), dok je iz Alžira pristiglo 18 izbeglica/migranata (3,6%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Palestine, Tunisa, Eritreje, Libije, Egipta i Mauritanije je pristiglo ukupno 60 (12%) izbeglica/migranata.
Porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene i dalje su imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima ili na železničkoj stanici. Organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć, još uvek je nepromenjena: i dalje nema organizovane distribucije hrane i odeće van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac. U prethodnom periodu zabrinutost je izazivao nedostatak prisustva lekara na terenu u popodnevnim casovima. Tokom avgusta, MSF je produzio radno vreme, pa su lekari bili prisutni na terenu od 9:00 do 20:00.
Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.
- 1
- 2
- 3
