U okviru projekta „Pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti za ugrožene grupe na jugu Srbije - II faza“, koji Praxis sprovodi uz podršku Fondacije Caritas iz Luksemburga od 01.11.2013-30.04.2014. godine, dana 10. aprila 2014. godine organizovan je okrugli sto u Vranju sa predstavnicima institucija i civilnog sektora u Pčinjskom okrugu. Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici Centara za socijalni rad Pčinjskog okruga i Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite grada Vranja, predstavnici Policijske uprave, predstavnici gradske uprave grada Vranja, predstavnici kancelarija za pitanja romske nacionalne manjine, Povereništva za izbegla i raseljena lica, kao i mnogobrojni predstavnici civilnog sektora (NVO Nexus Vranje, Društvo „Bakija Bakić“ Vranje, Društvo „Rom“ Vladičin Han, Romsko udruženje KHAM, NVO OFER Bujanovac i Romski kulturni centar Vranjska banja).

Ovom sastanku prethodio je niz aktivnosti sa ciljem da se sistem socijalne i zdravstvene zaštite unapredi i, samim tim, u što većoj meri poboljša položaj osetljivih društvenih grupa, Roma i inetrno raseljenih lica, u pristupu socioekonomskim pravima. Pružanjem informacija i saveta o sadržaju i obimu prava ciljnih grupa, ali i mehanizmima zaštite istih, kroz uvezivanje i jačanje saradnje među relevantnim pružaocima usluga na lokalnom nivou i njihovoj daljoj senzitizaciji u odnosu na osetljive potrebe pojedinih kategorija građana, kroz praćenje normativne regulative i administrativne prakse i javno zagovaranje za otklanjanje prepreka za ostvarivanje prava i insistiranje na uvođenju efikasnih i održivih rešenja doprinelo se ostvarivanju navedenog cilja.

Budući da je tokom održavanja sastanka iskazana jasna svest o posledicama izostanka intervencije nadležnih institucija u stanjima socijalne potrebe građana, predstavnici lokalnih zajednica koji su učestvovali na sastanku aktivno su doprineli definisanju preporuka u kojima su zajednički definisane ključne prepreke kada se govori o pristupu socioekonomskim pravima i predlozi za njihovo prevazilaženje.

PREPORUKE za prevazilaženje problema i uspostavljanje efikasnog sistema za ostvarivanje i zaštitu prava

• Predvideti afirmativne mere kojima bi se prepoznao poseban položaj i potrebe ugroženih grupa i tako im obezbediti jednak tretman i jednake mogućnosti u pristupu pravima.
• Usvojiti preostale podzakonske propise predviđene Zakonom o socijalnoj zaštiti kako bi se obezbedila puna implementacija Zakona, posebno podzakonski akt koji će regulisati uspostavljanje obavezujuće saradnje svih relevantrnih aktera zaduženih za podršku ranjivim grupama.
• Usvojiti lokalni akcioni plan/ove kojima će se predvideti načini i sredstva za razvoj usluga socijale i zdravstvene zaštite i međusektorska saradnja lokalnih institucija.
• Izmeniti koncept imovinskog cenzusa kod ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć kako bi se primena ovakvih ograničenja uskladila sa izmenjenim prilikama na tržištu rada i kapitala, a pogotovo u svetlu posledica aktuelne ekonomske krize.
• Izmeniti propise u smislu preciziranja jasnih kriterijuma na osnovu kojih se utvrđuje mogućnost propuštene zarade kod ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć, kako bi se sprečila proizvoljnost u odlučivanju, a propisi uskladili sa realnim mogućnostima i potrebama građana.
• Izmeniti Zakon o socijalnoj zaštiti, odnosno brisati član 84. kojim je propisano podnošenje tužbi za izdržavanje protiv srodnika kao uslov za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, s obzirom na efekte koje je obavezno parničenje predviđeno navedenim članom proizvelo u praksi.
• Pojednostaviti komplikovanu administrativnu proceduru u ostvarivanju prava na socijalnu pomoć i tako omogućiti najugroženijim građanima pristup pravima od kojih najčešće zavisi njihov opstanak.
• Obezbediti doslednu primenu Zakona o prebivalištu i boravištu građana u smislu prijave prebivališta na adresi centara za socijalni rad jer od ove mogućnosti neposredno zavisi ostvarivanje prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, naročito kada su u pitanju Romi koji žive u neformalnim naseljima.
• Poboljšati koordinaciju različitih pružalaca usluga na lokalnom nivou, npr. ustanova Centara za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje, kako bi se svaka mogućnost za radno angažovanje iskoristila i tako pružila mogućnost društvene inkluzije licu u stanju socijalne potrebe.
• Obezbediti kapacitete ustanova kako bi se adekvatno odgovorilo na postojeće potrebe obezbeđivanjem sredstava iz fondova i donacija namenjenih poboljšanju položaja ranjivih grupa.
• Uslove za ostvarivanje prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu učiniti dovoljno transparentnim i jasnim za sve kategorije građana.
• Intenzivirati saradnju između svih relevantnih aktera na lokalnom nivou, kako međusobno tako i sa organizacijama civilnog društva, u cilju poboljšanja pristupa pravima.
• Učiniti efikasnijom ulogu centara za socijalni rad u ostvarivanju prava na socijalnu zaštitu kada se radi o porodicama sa maloletnim licima o kojima ne brinu roditelji već druga lica koja formalno nisu staratelji dece, s obzirom na obavezu organa starateljstva da pokreće postupke za određivanje strateljstva i učestvuje u njima.
• Poštovati zakonske rokove za donošenje odluka (prvostepenih i drugostepenih) o priznavanju prava na socijalnu pomoć, kako bi sama pomoć imala svrhu, pogotovo kada je reč o jednokratnoj pomoći.
• Sprovesti obuke za zaposlene u insitucijama u cilju poboljšanja kvaliteta usluga koje pružaju i dalje senzitizacije prema potrebama i položaju korisnika.