Edukacija i obuka

ponedeljak, 26. maj 2014.

Završen drugi ciklus seminara za sudije i sudijske saradnike o primeni Zakona o vanparničnom postupku

Tokom aprila i maja 2014. godine, nakon više od godinu i po dana od usvajanja Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku kojim je propisan postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja, održan je drugi ciklus seminara za sudije i sudijske saradnike o primeni Zakona. Seminari su, kao i prethodne godine, održani u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu, u organizaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Pravosudne akademije, a u saradnji sa Zaštitnikom građana, Visokim komesarijatom za izbeglice UN-a i Praxisom.

Program seminara osmišljen je na način da se sudijama i saradnicima u uvodnim izlaganjima predstave ostvareni rezultati u vezi sa primenom zakona od značaja za upis u matičnu knjigu rođenih – Zakona o matičnim knjigama i Zakona o vanparničnom postupku, o čemu su govorili predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitnika građana i Visokog komesarijata za izbeglice UN-a. Učesnicima seminara ponovljeni su razlozi za propisivanje postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja, predstavljene druge aktivnosti koje su preduzete u okviru Tehničke grupe, a u ciju rešavanja problema pravno nevidljivih lica, uz ocenu govornika da svi pokazatelji govore o tome da propisivanje posebnog sudskog postupka daje očekivane rezultate. U tom smislu, zamenik zaštitnika građana za nacionalne manjine, isticao je na seminarima da se čak i broj pritužbi koji se odnosi na probleme pravno nevidljivih lica prilikom upisa u matične knjige rođenih znatno smanjio što, po njegovoj oceni, upućuje na činjenicu da oni svoja prava efikasno ostvaruju u sudskom postupku.

U drugom delu seminara, docent Pravnog fakulteta u Beogradu, dr. Nikola Bodiroga, govorio je o postupku utvrđivanja vremena i mesta rođenja uz poseban osvrt na odredbe koje su u praksi tumačene na različite načine, navodeći uz to i probleme koji su do sada uočeni u primeni Zakona. Izlaganje je bilo potkrepljeno konkretnim primerima iz prakse Praxisa pa je predstavljalo dobru osnovu za diskusiju sa prisutnim sudijama. Posebno je skrenuta pažnja na mogućnost podnošenja zajedničkog predloga više lica koji je, usled istovetne činjenične građe, u interesu ekonomočnosti postupka, ali je i ukazano na činjenicu da se time izbegava pravni vakum, a problem upisa u matičnu knjigu rođenih za članove porodice rešava istovremeno. Sudijama je ukazano da, ponovo zbog razloga ekonomičnosti i celishodnosti, ne treba zakazivati „pripremna ročišta“ radi saslušanja pravno nevidljivog lica pa tek onda zahtevati izveštaje nadležnih organa uprave, već u skladu sa odredbama postupka ročišta zakazati tek kada se prime neophodna obaveštenja od njih. Odgovarajući na jedan od problema u praksi, a koji se odnosi na to ko može biti svedok u postupku, predavač je istakao da svedoci mogu biti lica u srodstvu sa pravno nevidljivim licem, kao i da to ne moraju biti lica koja su prisustvovala rođenju predlagača, što je suprotno praksi pojedinih sudova koji su upravo insistirali na saslušanju nesrodnih svedoka i lica koja su prisustvovala samom rođenju. Ponovljeno je da je saslušanje prema odredbama postupka obavezno, a da se u situacijama kada se pravno nevidljivo lice nalazi u inostranstvu primenjuju odredbe o međunarodnoj pravnoj pomoći ili, kada za to postoje uslovi, odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je uređeno saslušanje putem konferencijske veze. Prisutnim sudijama je ukazano da su se u praksi događale situacije da su predlagači dobijali opomene za plaćanje troškova veštačenja što je suprotno Zakonu kojim je striktno uređeno da se troškovi veštačenja u postupku utvrđivanja vremena i mesta rođenja isplaćuju iz sredstava suda. Još jedan od problema iz prakse odnosio se na dostavljanje rešenja nadležnom matičaru, pa je sudijama posebno skrenuta pažnja da se mora izraditi i matičaru dostaviti pisani otpravak rešenja, a ne zapisnik sa ročišta, što se u praksi događalo. Na kraju izlaganja, sudijama je skrenuta pažnja na činjenicu da se rokovi po pravilu ne poštuju, a da pored poteškoća koje su uzrokovane čekanjem na odgovore nadležnih organa uprave, razlozi za ovo se, u pojedinim slučajevima, mogu pronaći i u nepridržavanju redosleda faza u postupku.

Završni deo seminara bio je posvećen diskusiji kako u odnosu na ukazane probleme tokom uvodnih izlaganja, tako i na predstavljanje postojeće prakse i dilema koje, u vezi sa sprovođenjem postupka, imaju sudije. Pored toga što su potvrdili da imaju problema u poštovanju rokova, učesnici su kao problem naveli i otežano dostavljanje, a istakli su i da se u praksi dešava da predlagač samo navede svoje ime i prezime i da nije upisan u matičnu knjigu rođenih na osnovu čega sudija nema dovoljno informacija i ne zna od kog organa uprave bi zatražio podatke o licu pa je prinuđen da najpre zakaže ročište, iako su svesni da time odugovlače postupak. Jedan od praktičnih predloga za rešenje takvih situacija bio je da na pisarnicama svih sudova bude dostupna neka vrsta formulara iz koga bi se zainteresovana lica mogla obavestiti koje sve podatke predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja treba da sadrži. Dodatno, postavljana su pitanja da li se postupak može sprovoditi za lica rođena na teritoriji Hrvatske ili Makedonije i kako tretirati izvode iz matične knjige rođenih izdate na teritoriji Kosova. Praktična pitanja odnosila su se na struku veštaka u ovom postupku, a ukazano je i na često otežanu komunikaciju sa predlagačima na ročištu. Iako su neka pitanja tokom savetovanja ostala otvorena, skup je ipak bio prilika za razmenu mišljenja i prakse postupanja sudija, a učesnici su organizaciju seminara u smislu sadržaja i korisnosti, u najvećoj meri ocenili pozitivno.

Pročitano 22340 puta
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action