Dana 20. februara 2014. godine u Surdulici je održan sastanak sa predstavnicima opštinskih organa, institucija i civilnog sektora. Sastanak je četvrti, ujedno poslednji po redu koji je Praxis organizovao u Pčinjskom okrugu u okviru projekta „Pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti za ugrožene grupe na jugu Srbije –II faza“ koji Praxis sprovodi uz podršku Fondacije Karitas iz Luksemburga. Sastanku su prisustvovali predstavnici ustanove Centra za socijalni rad, Odeljenja za dečiju zaštitu, Organizacije Crvenog krsta, član opštinskog veća, pedagoški asistenti OŠ „Vuk Karadžić“ i Pera Mačkatovac“ i predstavnici nevladinih organizacija Fondacija Caritas Luksemburg, Društvo za edukaciju Roma i Veliko Srce iz Surdulice, kao i romski aktivisti.

Na osnovu saznanja do kojih se došlo sprovođenjem aktivnosti na projektu, ugrožena populacija u opštini Surdulica se najčešće suočava sa problemima koji se odnose na ostvarivanje prava na jednokratnu i novčanu socijalnu pomoć. Ono što ističu kao najveću prepreku u pristupu pravu na socijalnu zaštitu jeste način na koji socijalni radnik opredeljuje iznos propuštene zarade, ali i način na koji se utvrđuje kompletan socioekonomski status porodice. Na sastanku su predstavnici nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava Roma ukazali na niz nepravilnosti i loš tretman u postupku utvrđivanja socioekonomskog statusa porodice. U ovakvim situacijama, socijalni radnik utvrđuje da lica mogu višak svog stambenog prostora da izdaju u zakup, kao i da mogu nepokretnu imovinu i pokretne stvari da prodaju, ostavljajući po strani raznovrsne okolnosti koje dovode u pitanje procenjene mogućnosti pojedinaca i porodica. Predstavnici ugrožene populacije su naveli da usled društvene netolerancije i izrazite socijalne distance u odnosu na romsku populaciju, gotovo je izvesno da su mogućnosti izdavanja viška stambenog prostora značajno smanjene. Isto tako, kada se radi o mogućnostima propuštene zarade, osim što dovode u pitanje legitimitet samog koncepta, predstavnici navode da nisu skloni da propuštaju mogućnosti da ostvare prihod, ali da prilika za zaradu gotovo da nema.

Predstavnica Centra za socijalni rad istakla je da realne potrebe građana daleko premašuju ograničena sredstva koja su republičkim budžetom predviđena za pomoć socijalno ugroženim pojedincima i porodicama, kao i da su kapaciteti ustanove ograničeni i najčešće nedovoljni jer u Centru za socijalni rad u Surdulici radi samo jedan socijalni radnik. Pored toga, predstavnica ustanove mišljenja je da, osim nedovoljnih kapaciteta ustanove, veliki problem, kako za podnosioce zahteva, tako i za donosioce odluka, predstavljaju pojedina normativna rešenja, poput propuštene zarade. Naime, saglasna je da je, pored ovako nedovoljno precizno definisane kategorije i činjenice da su kapaciteti veoma ograničeni, utvrđivanje pravilnog i potpunog činjeničnog stanja veoma otežano, u čemu građani najčešće vide povrede svojih prava.

Budući da na ovom skupu nije učestvovao niko od predstavnika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u delu sastanka koji se odnosi na pristup pravu na zdravstvenu zaštitu za ugrožene grupe građana konstatovano je da je pristup ovoj grupi prava neretko onemogućen upravo za najugroženija lica pa je zaključeno da je potrebno intezivirati javno zagovaranje za rešavanje ovog sistemskog problema.